Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориНајранији текст Novosti.rs RSS - Вести, 3. нов, 16:11 · последњи 3. нов, 16:17

ПЛЕНКОВИЋ О СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ: Морате да објасните за шта се залажете

НР2 медија · 2 текста Истражи мрежу
Фото из чланка: Новости.рс РСС - Вести

Шта наводе медији

  1. Пленковић је оценио да то што није било европских застава на изборној ноћи не би могло да се схвати као проевропски покрет.

    Ову чињеницу наводе

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)„Не знамо точно каква су ставови Студентске листе о еуропским питањима. Рецимо да су сложени…Али, кад преузимате одговорност, морате објаснити за што се залажете. Оно што је свим проматрачима пало у очи јесте да током избора у Србији није било баш ниједне еуропске заставе. То се не би могло схватити као проеуропски покрет“, рекао је Пленковић.
    • Novosti.rs RSS - Вести, 3. нов, 16:11 (отвара се у новом прозору)Он је објаснио да "то није нешто што би могло да се опише или схвати као веома снажан проевропски покрет".
  2. Пленковић је рекао да нова власт у Србији сада, када преузима одговорност, мора да објасни за шта се залаже, пошто је пре избора била паметна да не говори превише.

    Ову чињеницу наводе

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)„Не знамо точно каква су ставови Студентске листе о еуропским питањима. Рецимо да су сложени…Али, кад преузимате одговорност, морате објаснити за што се залажете. Оно што је свим проматрачима пало у очи јесте да током избора у Србији није било баш ниједне еуропске заставе. То се не би могло схватити као проеуропски покрет“, рекао је Пленковић.
    • Novosti.rs RSS - Вести, 3. нов, 16:11 (отвара се у новом прозору)- Искрено, мислим да нико заиста и не зна многе од ставова нове власти у Србији. Јер, били су веома, паметни да не говоре превише пре избора, што тактички могу да разумем. Али сада, када преузму одговорност, морате да објасните за шта се залажете. Оно што је било упечатљиво за све посматраче: у изборној ноћи уопште није било европских застава. Ниједне. Ниједне - рекао је Андреј Пленковић данас на Самиту о проширењу о победи Студентске листе.
  3. Пленковић је рекао да се, слушајући коментаре грађана Србије, то више деловало као покрет за слободу, што је за поштовање, али да треба детаљно сагледати суштину њихове европске политике и дати им мало времена.

    Ово наводи један извор

    • Novosti.rs RSS - Вести, 3. нов, 16:11 (отвара се у новом прозору)- Слушајући коментаре грађана Србије, то је више деловало као покрет за слободу, што је за поштовање. Али морамо детаљно сагледати суштину њихове европске политике. Претпостављам да треба да им дамо мало времена - рекао је Пленковић.
  4. Пленковић је рекао да не зна тачно какви су ставови Студентске листе о европским питањима, али да су сложени.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)„Не знамо точно каква су ставови Студентске листе о еуропским питањима. Рецимо да су сложени…Али, кад преузимате одговорност, морате објаснити за што се залажете. Оно што је свим проматрачима пало у очи јесте да током избора у Србији није било баш ниједне еуропске заставе. То се не би могло схватити као проеуропски покрет“, рекао је Пленковић.
  5. Пленковић је рекао да се након победе Студентске листе мора видети како ће изгледати будућа влада Србије и каква ће бити њена политика према европским интеграцијама.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)На данашњој конференцији за проширење Европске уније, председник Владе Хрватске, Андреј Пленковић, рекао је да Црна Гора може завршити процес приступања ЕУ-у до рока који је зацртала, ако у тој земљи постоји политичка воља за решавање отворених питања с Хрватском, а да у случају Србије треба дати времена изборним победницима да дефинишу свој став према еуропским интеграцијама. Додао је да Црна Гора може затворити преговарачка поглавља до краја ове године „под условом да постоји искрена воља за решавањем одређених питања која су саставни дио поглавља 23 и поглавља 31“. Приступни преговори Црне Горе Он је споменуо испуњење осам захтева које је Хрватска поставила Црној Гори. „Преостало их је шест, од којих су четири искључиво у надлежности извршне власти. Два су нешто сложеније, јер задиру у подручје правосуђа или се тичу података о несталим особама“, рекао је Пленковић. Црногорска влада недавно је донела одлуку да промени име базена у Котору и формално одобри постављање спомен-плоче у некадашњем затвору у Морињу, што су била два од осам хрватских захтева. Базен је 2021 године добио име по славном црногорском ватерполисти, Зорану Гопчевићу, али је Хрватска тврдила да је Гопчевић био један од чувара логора, како они тврде, у Мурињу. Црногорци кажу да се ту радило о затвору за ратне заробљенике а не о логору, али су ипак испунили захтев хрватске стране. Базен сада носи Његошево име. Остали захтеви се односе на утврђивање судбине несталих, обештећење затвореника из Мориња, процесуирање одговорних за ратне злочине, решавање имовинско-правних питања хрватских породица, питање границе и повратак Школског брода Јадран. „Позивам своје колеге у Већу да помогну Црној Гори у решавању тих питања. Ако се то оствари, верујем да је датум за довршетак процеса 2028. г. остварив“, казао је. Ситуација у Србији Што се Србије тиче, Пленковић је рекао да након победе Студентске листе треба видети како ће изгледати будућа влада и каква ће бити њезина политика.
  6. На конференцији за проширење ЕУ Пленковић је рекао да Црна Гора може затворити празговарачка поглавља, укључујући поглавља 23 и 31, до краја ове године, под условом да постоји искрена воља за решавањем отворених питања са Хрватском.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)На данашњој конференцији за проширење Европске уније, председник Владе Хрватске, Андреј Пленковић, рекао је да Црна Гора може завршити процес приступања ЕУ-у до рока који је зацртала, ако у тој земљи постоји политичка воља за решавање отворених питања с Хрватском, а да у случају Србије треба дати времена изборним победницима да дефинишу свој став према еуропским интеграцијама. Додао је да Црна Гора може затворити преговарачка поглавља до краја ове године „под условом да постоји искрена воља за решавањем одређених питања која су саставни дио поглавља 23 и поглавља 31“.
  7. Пленковић је навео испуњење осам захтева које је Хрватска поставила Црној Гори, од којих су преостала шест, од којих су четири у надлежности извршне власти, а два се тичу правосуђа или података о несталим особама.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)Он је споменуо испуњење осам захтева које је Хрватска поставила Црној Гори. „Преостало их је шест, од којих су четири искључиво у надлежности извршне власти. Два су нешто сложеније, јер задиру у подручје правосуђа или се тичу података о несталим особама“, рекао је Пленковић.
  8. Црногорска влада је недавно одлучила да промени име базена у Котору и формално одобри постављање спомен-плоче у некадашњем затвору у Морињу, што су била два од осам хрватских захтева.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)Црногорска влада недавно је донела одлуку да промени име базена у Котору и формално одобри постављање спомен-плоче у некадашњем затвору у Морињу, што су била два од осам хрватских захтева.
  9. Базен у Котору је 2021. добио име по црногорском ватерполисти Зорану Гопчевићу, кога је Хрватска, према њиховој тврдњи, сматрала једним од чувара логора у Морињу; базен сада носи Његошево име.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)Базен је 2021 године добио име по славном црногорском ватерполисти, Зорану Гопчевићу, али је Хрватска тврдила да је Гопчевић био један од чувара логора, како они тврде, у Мурињу. Црногорци кажу да се ту радило о затвору за ратне заробљенике а не о логору, али су ипак испунили захтев хрватске стране. Базен сада носи Његошево име.
  10. Преостали хрватски захтеви односе се на утврђивање судбине несталих, обештећење затвореника из Мориња, процесуирање одговорних за ратне злочине, имовинско-правна питања хрватских породица, питање границе и повратак Школског брода Јадран.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)Остали захтеви се односе на утврђивање судбине несталих, обештећење затвореника из Мориња, процесуирање одговорних за ратне злочине, решавање имовинско-правних питања хрватских породица, питање границе и повратак Школског брода Јадран.
  11. Пленковић је позвао колеге у Већу да помогну Црној Гори у решавању тих питања и рекао да, ако се то оствари, верује да је датум 2028. за довршетак процеса приступања остварив.

    Ово наводи један извор

    • Интермагазин, 3. нов, 16:17 (отвара се у новом прозору)„Позивам своје колеге у Већу да помогну Црној Гори у решавању тих питања. Ако се то оствари, верујем да је датум за довршетак процеса 2028. г. остварив“, казао је.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Особе и институције (12)

Поређење извештаја Хронологија

Особе и институције у овој вести

  • Андреј Пленковић
  • Европска унија
  • Влада Хрватске
  • Влада Црне Горе
  • Еуронеwс
  • Студентска листа
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Андреј ПленковићАндреј ПленковићВлада Црне ГореВлада Црне ГореСтудентска листаСтудентска листаВлада ХрватскеВлада ХрватскеИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

12

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

12 од 12 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

2медија
2текста
  • НРNovosti.rs RSS - Вести
  • ИНТЕРМАГАЗИН

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе4. нов, 20:38

Приведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије

6 медијаИнсајдер, Интермагазин, 021 …

Вести

  • Избори1021
  • Друштво816
  • Економија567
  • Спољна политика562
  • Правосуђе487
  • Медији405
  • Безбедност225
  • Политика161
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4300 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете