
Пленковић је оценио да то што није било европских застава на изборној ноћи не би могло да се схвати као проевропски покрет.
Ову чињеницу наводе
„Не знамо точно каква су ставови Студентске листе о еуропским питањима. Рецимо да су сложени…Али, кад преузимате одговорност, морате објаснити за што се залажете. Оно што је свим проматрачима пало у очи јесте да током избора у Србији није било баш ниједне еуропске заставе. То се не би могло схватити као проеуропски покрет“, рекао је Пленковић.
Он је објаснио да "то није нешто што би могло да се опише или схвати као веома снажан проевропски покрет".
Пленковић је рекао да нова власт у Србији сада, када преузима одговорност, мора да објасни за шта се залаже, пошто је пре избора била паметна да не говори превише.
Ову чињеницу наводе
„Не знамо точно каква су ставови Студентске листе о еуропским питањима. Рецимо да су сложени…Али, кад преузимате одговорност, морате објаснити за што се залажете. Оно што је свим проматрачима пало у очи јесте да током избора у Србији није било баш ниједне еуропске заставе. То се не би могло схватити као проеуропски покрет“, рекао је Пленковић.
- Искрено, мислим да нико заиста и не зна многе од ставова нове власти у Србији. Јер, били су веома, паметни да не говоре превише пре избора, што тактички могу да разумем. Али сада, када преузму одговорност, морате да објасните за шта се залажете. Оно што је било упечатљиво за све посматраче: у изборној ноћи уопште није било европских застава. Ниједне. Ниједне - рекао је Андреј Пленковић данас на Самиту о проширењу о победи Студентске листе.
Пленковић је рекао да се, слушајући коментаре грађана Србије, то више деловало као покрет за слободу, што је за поштовање, али да треба детаљно сагледати суштину њихове европске политике и дати им мало времена.
Ово наводи један извор
- Слушајући коментаре грађана Србије, то је више деловало као покрет за слободу, што је за поштовање. Али морамо детаљно сагледати суштину њихове европске политике. Претпостављам да треба да им дамо мало времена - рекао је Пленковић.
Пленковић је рекао да не зна тачно какви су ставови Студентске листе о европским питањима, али да су сложени.
Ово наводи један извор
„Не знамо точно каква су ставови Студентске листе о еуропским питањима. Рецимо да су сложени…Али, кад преузимате одговорност, морате објаснити за што се залажете. Оно што је свим проматрачима пало у очи јесте да током избора у Србији није било баш ниједне еуропске заставе. То се не би могло схватити као проеуропски покрет“, рекао је Пленковић.
Пленковић је рекао да се након победе Студентске листе мора видети како ће изгледати будућа влада Србије и каква ће бити њена политика према европским интеграцијама.
Ово наводи један извор
На данашњој конференцији за проширење Европске уније, председник Владе Хрватске, Андреј Пленковић, рекао је да Црна Гора може завршити процес приступања ЕУ-у до рока који је зацртала, ако у тој земљи постоји политичка воља за решавање отворених питања с Хрватском, а да у случају Србије треба дати времена изборним победницима да дефинишу свој став према еуропским интеграцијама. Додао је да Црна Гора може затворити преговарачка поглавља до краја ове године „под условом да постоји искрена воља за решавањем одређених питања која су саставни дио поглавља 23 и поглавља 31“. Приступни преговори Црне Горе Он је споменуо испуњење осам захтева које је Хрватска поставила Црној Гори. „Преостало их је шест, од којих су четири искључиво у надлежности извршне власти. Два су нешто сложеније, јер задиру у подручје правосуђа или се тичу података о несталим особама“, рекао је Пленковић. Црногорска влада недавно је донела одлуку да промени име базена у Котору и формално одобри постављање спомен-плоче у некадашњем затвору у Морињу, што су била два од осам хрватских захтева. Базен је 2021 године добио име по славном црногорском ватерполисти, Зорану Гопчевићу, али је Хрватска тврдила да је Гопчевић био један од чувара логора, како они тврде, у Мурињу. Црногорци кажу да се ту радило о затвору за ратне заробљенике а не о логору, али су ипак испунили захтев хрватске стране. Базен сада носи Његошево име. Остали захтеви се односе на утврђивање судбине несталих, обештећење затвореника из Мориња, процесуирање одговорних за ратне злочине, решавање имовинско-правних питања хрватских породица, питање границе и повратак Школског брода Јадран. „Позивам своје колеге у Већу да помогну Црној Гори у решавању тих питања. Ако се то оствари, верујем да је датум за довршетак процеса 2028. г. остварив“, казао је. Ситуација у Србији Што се Србије тиче, Пленковић је рекао да након победе Студентске листе треба видети како ће изгледати будућа влада и каква ће бити њезина политика.
На конференцији за проширење ЕУ Пленковић је рекао да Црна Гора може затворити празговарачка поглавља, укључујући поглавља 23 и 31, до краја ове године, под условом да постоји искрена воља за решавањем отворених питања са Хрватском.
Ово наводи један извор
На данашњој конференцији за проширење Европске уније, председник Владе Хрватске, Андреј Пленковић, рекао је да Црна Гора може завршити процес приступања ЕУ-у до рока који је зацртала, ако у тој земљи постоји политичка воља за решавање отворених питања с Хрватском, а да у случају Србије треба дати времена изборним победницима да дефинишу свој став према еуропским интеграцијама. Додао је да Црна Гора може затворити преговарачка поглавља до краја ове године „под условом да постоји искрена воља за решавањем одређених питања која су саставни дио поглавља 23 и поглавља 31“.
Пленковић је навео испуњење осам захтева које је Хрватска поставила Црној Гори, од којих су преостала шест, од којих су четири у надлежности извршне власти, а два се тичу правосуђа или података о несталим особама.
Ово наводи један извор
Он је споменуо испуњење осам захтева које је Хрватска поставила Црној Гори. „Преостало их је шест, од којих су четири искључиво у надлежности извршне власти. Два су нешто сложеније, јер задиру у подручје правосуђа или се тичу података о несталим особама“, рекао је Пленковић.
Црногорска влада је недавно одлучила да промени име базена у Котору и формално одобри постављање спомен-плоче у некадашњем затвору у Морињу, што су била два од осам хрватских захтева.
Ово наводи један извор
Црногорска влада недавно је донела одлуку да промени име базена у Котору и формално одобри постављање спомен-плоче у некадашњем затвору у Морињу, што су била два од осам хрватских захтева.
Базен у Котору је 2021. добио име по црногорском ватерполисти Зорану Гопчевићу, кога је Хрватска, према њиховој тврдњи, сматрала једним од чувара логора у Морињу; базен сада носи Његошево име.
Ово наводи један извор
Базен је 2021 године добио име по славном црногорском ватерполисти, Зорану Гопчевићу, али је Хрватска тврдила да је Гопчевић био један од чувара логора, како они тврде, у Мурињу. Црногорци кажу да се ту радило о затвору за ратне заробљенике а не о логору, али су ипак испунили захтев хрватске стране. Базен сада носи Његошево име.
Преостали хрватски захтеви односе се на утврђивање судбине несталих, обештећење затвореника из Мориња, процесуирање одговорних за ратне злочине, имовинско-правна питања хрватских породица, питање границе и повратак Школског брода Јадран.
Ово наводи један извор
Остали захтеви се односе на утврђивање судбине несталих, обештећење затвореника из Мориња, процесуирање одговорних за ратне злочине, решавање имовинско-правних питања хрватских породица, питање границе и повратак Школског брода Јадран.
Пленковић је позвао колеге у Већу да помогну Црној Гори у решавању тих питања и рекао да, ако се то оствари, верује да је датум 2028. за довршетак процеса приступања остварив.
Ово наводи један извор
„Позивам своје колеге у Већу да помогну Црној Гори у решавању тих питања. Ако се то оствари, верујем да је датум за довршетак процеса 2028. г. остварив“, казао је.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.