Све вести
Фото из чланка: РТЦГПленковић најавио састанак са Спајићем, двије одлуке Црне Горе корак у добром смјеру
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић оценио је да су одлуке Владе Црне Горе о спомен-плочи у Морињу и промени назива градског базена у Котору "корак у добром смеру" и најавио да ће о даљем решавању отворених питања разговарати са црногорским премијером Милојком Спајићем. "Одлуке Владе Црне Горе су у добром смеру.
Цео упоредни текст132 само у једном
Текст из 4 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 20 реченица које преноси само по један медиј
Хрватска и Црна Гора направиле су значајан помак ка договору о обештећењу бивших заточеника логора Морињ, рекао је премијер Хрватске Андреј Пленковић после састанка с црногорским колегом Милојком Спајићем.
Пленковић је оценио да је током разговора са Спајићем остварен "велики искорак" у једном од кључних питања које Хрватска последњих месеци поставља пред Црну Гору.
"Дали смо нашим саговорницима једно време, не неко предуго, с обзиром на то да је њихова амбиција да заврше преговоре што скорије, да размотре предлоге које је Хрватска ставила на сто", рекао је Пленковић новинарима после састанка одржаног током самита Берлинског процеса у Милочеру.
На питање колико времена Подгорица има да одговори на хрватске предлоге, Пленковић је рекао "колико год треба", али је, упитан о амбицији црногорске владе да до краја године затвори преостала преговарачка поглавља за чланство у Европској унији (ЕУ), додао да се очекивани временски оквир може "лако претпоставити".
Подгорица је привремено затворила још три поглавља, чиме је број затворених поглавља повећан на 21 од 33 отворена, а Спајићева влада жели да преостала преговарачка поглавља затвори до краја 2026. године.
Поред обештећења бивших заточеника Мориња, Загреб тражи наставак потраге за 14 особа које Хрватска још води као нестале из рата 1990-их, процесуирање ратних злочина, решавање имовинских захтева хрватских породица у Црној Гори, договор о граници, као и решавање спора око власништва над школским бродом "Јадран".
Црногорска влада је 19. октобра променила име градског базена у Котору, који је носио име некадашњег ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића, у "Градски базен - Петар ИИ Петровић Његош".
Загреб је годинама оспоравао претходно име, тврдећи да је Гопчевић био повезан с логором Морињ.
Влада је истовремено накнадно одобрила спомен-плочу хрватским заточеницима, постављену у Морињу 2022. без процедура које су тада биле прописане црногорским законом, чиме су испуњена два од укупно осам хрватских захтева.
Пленковић је те одлуке назвао позитивним кораком, али је нагласио да представљају само две од осам тачака које је Загреб поставио пред Подгорицу.
Црногорски судови правоснажно су осудили четворицу бивших припадника ЈНА због ратног злочина против ратних заробљеника, односно злостављања заточеника у Морињу.
Иво Мензалин је тада осуђен на четири године затвора, Шпиро Лучић и Боро Глигић на по три, а Иво Гојнић на две године, укупно 12 година.
Тај поступак је трајао од 2008. до 2014. године.
Део бивших заточеника већ је раније добио одштету кроз судске поступке против Црне Горе.
По подацима које су невладине организације раније објавиле, око 220 људи добило је укупно приближно 1,43 милиона еура, док су појединачне накнаде зависиле од дужине заточења и последица злостављања.
Адвокат који је заступао велики број бивших логораша рекао је раније овог месеца Радију Слободна Европа да су у већини предмета одштете већ исплаћене и да су се кретале од приближно 10.000 до 40.000 еура.
Пленковић је после разговора са Спајићем рекао да привремени режим на полуострву Превлака траје већ 24 године и да је сада време за покушај трајног решења.
Хрватска и тадашња Савезна Република Југославија потписале су у децембру 2002. године Протокол о привременом режиму уз јужну границу, после повлачења посматрачке мисије Уједињених нација с подручја Превлаке.
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
Премијер Хрватске Андреј Пленковић оценио је да су одлуке Владе Црне Горе о спомен-плочи у Морињу и промени назива градског базена у Котору "корак у добром смеру" и најавио да ће о даљем решавању отворених питања разговарати са црногорским премијером Милојком Спајићем.
Споразум није прејудицирао коначно разграничење, а коначна граница Хрватске и Црне Горе на том подручју никада није договорена.
"Одлуке Владе Црне Горе су у добром смеру.
Још 111 реченица које преноси само по један медиј
Имаћемо данас премијер Спајић и ја састанак, па ћемо видети каква је даља динамика", казао је Пленковић.
Билатерални састанак Пленковића и Спајића предвиђен је за поподневне сате у Милочеру, према програму хрватске Владе.
Зашто је име базена било спорно?
Влада Црне Горе је 19. октобра усвојила одлуке којима је накнадно одобрена спомен-плоча постављена код улаза у некадашњи војни објекат Морињ и промењен назив которског базена, који је од 2021. носио име некадашњег југословенског ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића.
Базен ће убудуће носити назив "Градски базен – Петар ИИ Петровић Његош", док је за плочу у Морињу одлучено да остане на постојећој локацији, у садашњем облику и са постојећим натписом.
Хрватска је годинама оспоравала назив базена по Гопчевићу, тврдећи да је био чувар у логору Морињ, у којем су током ратова деведесетих били заточени хрватски цивили и ратни заробљеници.
Критике председника Милатовића и председника општине Котор
Одлука Владе о новом називу базена изазвала је критике председника Општине Котор Владимира Јокића и Кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића.
Јокић је саопштио да је Општина Влади претходно предложила да објекат буде назван "Зимски базен Котор" и оценио да је одлука да добије Његошево име грешка и последица непознавања локалног контекста.
Он је навео да је био "непријатно изненађен" одлуком Владе и оценио да је њоме, уместо затварања спорног питања, додатно продубљено незадовољство у Котору.
Према његовим речима, давањем Његошевог имена базену није продубљена веза Котора са црногорским владиком и песником, већ је то име постало "предмет готово поруге у которској јавности".
Јокић је од Министарства спорта затражио сагласност да Скупштина општине одлучи о новом називу "Зимски базен Котор".
И из Кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића критикован је избор новог назива, уз оцену да име Петра ИИ Петровића Његоша не би смело бити предмет спорова у вези са називима спортских објеката.
"Његошево име и дело заслужују посебан пијетет и достојанствен однос", саопштио је Милатовићев кабинет, наводећи да би, уколико је промена досадашњег назива била неопходна, "Градски базен Котор" било природније и примереније решење.
Милатовићев кабинет је истовремено поручио да су Црној Гори потребни најбољи могући односи са Хрватском и што бржи напредак ка чланству у ЕУ, али да добросуседска политика мора почивати на међусобном уважавању и поштовању достојанства обе државе.
Милатовић је, поводом одлуке о спомен-плочи у Морињу, оценио да њено накнадно одобравање уз задржавање постојећег текста отвара питање односа Црне Горе према прошлости, наводећи да су злочини у Морињу судски утврђени, али да је текст плоче морао бити пажљивије формулисан како би се избегле политичке интерпретације и продубљивање подела.
Има још отворених питања
Пленковић је после одлука црногорске Владе саопштио да су тиме решена два од укупно осам питања за која Загреб очекује напредак Подгорице, уз поруку да "има их још" и да ће разговори бити настављени.
Хрватска је као отворена питања навела обештећење бивших логораша из Мориња, наставак потраге за 14 особа које се још воде као нестале из рата у Хрватској, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних захтева хрватских породица у Црној Гори, очување спомен-плоче у Морињу, промену назива которског базена, наставак преговора о разграничењу на мору и поврат школског брода "Јадран".
Пленковић је прошле седмице на Европском савету у Бриселу представио хрватске захтеве према Црној Гори и казао да се шест односи на области повезане са поглављем 23 - Правосуђе и темељна права, а два са поглављем 31. Хрватска Влада је саопштила и да су, на њену иницијативу, измењени закључци Европског савета тако да у њима није остао конкретан рок до краја 2026. за затварање свих црногорских преговарачких поглавља.
Кос: Билатерални захтеви нису део преговарачког процеса
Европска комесарка за проширење Марта Кос казала је, међутим, јуче да билатерални захтеви Хрватске формално нису део преговарачког процеса Црне Горе са ЕУ, али да отворена питања треба решавати јер је за напредовање и завршетак процеса потребна сагласност свих 27 чланица Уније.
Кос је оценила да су одлуке о Морињу и которском базену показале да дијалог Подгорице и Загреба већ даје резултате и изразила уверење да преостала питања могу бити решена интензивним разговорима две државе.
"Кад дођемо на тај терен, онда није једноставно очекивати прецизне рокове, ако је реч, на пример, о активностима где можда Црна Гора не поседује све податке, па мора питати другу суседну земљу за податке, па питање је хоће ли та друга суседна земља дати податке, па да ли је реч о активностима које се очекују од њихових правосудних тела, тела кривичног гоњења, али у коначном, нешто што је везано за судске пресуде", казао је Пленковић.
Додао је да су ту две групе питања "и то смо јасно објаснили колегама да ми то разумемо, нисмо сад неразумни па да не бисмо знали".
Пленковић је, уочи почетка Самита лидера Берлинског процеса у Милочеру, изразио очекивање да ће разговори бити конструктивни и допринијети убрзању европских интеграција земаља региона.
"Надамо се да ћемо данас имати добре расправе и да ћемо подстицати наше сусједе Југоистока Европе да се што прије приближе Европској унији", поручио је Пленковић.
Коментаришући одлуке Владе Црне Горе о промјени назива градског базена у Котору и одобравању спомен-плоче у Морињу, која је постављена у октобру 2022. године, хрватски премијер оцијенио је да је ријеч о одлукама у добром смјеру.
Црна Гора је предводница у процесу приступања Европској унији (ЕУ) и пред њом су седмице и мјесеци кључних тренутака на европском путу, казала је европска комесарка за проширење Марта Кос.
Како је истакла, Црна Гора земља коју је посјетила највише пута ове године.
“Што је и нормално, с обзиром на то да је Црна Гора предводница у процесу приступања ЕУ”, навела је Кос.
Каже да се радује да види како напредује земља која је одлучна у намјери да постане чланица ЕУ.
“Пред нама су седмице и мјесеци кључних тренутака.
За Црну Гору, пресудан тренутак биће прелазак завршне линије у процесу приступања”, казала је Кос.
Премијер Сјеверне Македоније Христијан Мицкоски поручио је да његова држава већ дуго заслужује чланство у Европској унији, али да је одређене препреке и даље спречавају да започне приступне преговоре.
"Већ дуго заслужујемо да будемо дио ЕУ, али, нажалост, због одређених вјештачки створених препрека још нијесмо у могућности да започнемо преговоре", казао је Мицкоски.
Он је изразио очекивање да ће Самит Берлинског процеса донијети снажне политичке поруке, садржајне разговоре и конкретне резултате.
Словеначки министар спољних послова Тоне Кајзер истакао је да Словенија остаје снажан заговорник проширења Европске уније на Западни Балкан, посебно поздрављајући напредак Црне Горе у приступном процесу.
"Ту смо да дамо јаку подршку проширењу.
Свједочимо добром напретку Црне Горе, а цијели регион Западног Балкана видимо у ЕУ у будућности", поручио је Кајзер.
Француски министар за европске послове Бењамин Хадад потврдио је наставак подршке Париза европској перспективи Западног Балкана, наглашавајући да реформе морају остати у средишту интеграционог процеса.
Хадад је поручио да Берлински процес треба да донесе конкретне користи грађанима региона, посебно у времену геополитичких подјела, убрзаног технолошког развоја и изазова које представљају стране силе.
Поздравио је реформске напоре Црне Горе и затварање три преговарачка поглавља у протеклим данима, као и напредак других држава региона, укључујући Албанију.
Премијер Косова Албин Курти оцијенио је да је дошло вријеме да Косово добије статус кандидата за чланство у Европској унији и започне приступне преговоре, истичући да је његова држава посвећена европским вриједностима и реформама.
"Имамо функционалну демократију, институционалну стабилност, економски раст и потпуну посвећеност европском путу.
Сада је вријеме да наша земља добије статус кандидата и отвори преговоре о приступању ЕУ.
Зато ћу данас, као и сваког наредног дана, позивати све лидере ЕУ и тражити мишљење Европске комисије о овом питању", казао је Курти.
Наша држава је домаћин Самита лидера Берлинског процеса, који у Милочеру окупља лидере Западног Балкана, представнике држава Европске уније и међународних организација.
Радио-телевизија Црне Горе прати догађај током цијелог дана, уз директне преносе кључних обраћања и конференције за медије.
Самит отворају премијер Црне Горе Милојко Спајић и њемачки канцелар Фридрих Мерц, чија ће уводна обраћања од 10.20 сати бити директно преношена на Другом програму Телевизије Црне Горе (ТВЦГ2).
Заједничку конференцију за медије Спајића и Мерца, која је заказана за 13 сати, гледаоци ће моћи да прате уживо на Првом програму ТВЦГ.
Циљ Берлинског процеса је јачање регионалне сарадње, економског повезивања и добросусједских односа, као и убрзавање европских интеграција земаља Западног Балкана.
Данашњим самитом Црна Гора завршава овогодишње предсједавање Берлинским процесом, током којег је организовано 26 догађаја, од чега 14 на министарском нивоу, што је, према подацима Владе, највећи број активности током једног предсједавања овом иницијативом.
На самиту ће учествовати и европска комесарка за проширење Марта Кос, а очекује се да у фокусу разговора буду заједничке иницијативе које доприносе развоју региона и његовом приближавању Европској унији.
Штокер: Билатерална питања не смију успоравати проширење ЕУ, Црна Гора заслужила чланство
Билатерална питања не смију утицати на процес приступања Европској унији (ЕУ), нити успоравати проширење које има изузетан геополитички значај, поручио је аустријски канцелар Кристијан Штокер на конференцији за медије након Самита лидера Берлинског процеса у Милочеру.
Он је истакао да Аустрија у потпуности подржава Црну Гору на завршници европског пута, оцјењујући да би њено скоро чланство било више него заслужено и представљало подстицај за цијели регион.
Премијер Милојко Спајић очекује да ће наредни сусрет лидера бити прилика за обиљежавање потписивања Уговора о приступању Црне Горе ЕУ, док је њемачки канцелар Фридрих Мерц упозорио на блокаде у региону и позвао на политичку храброст за њихово превазилажење.
Штокер је казао да му је велика част што ће Аустрија 2027. године поново предсједавати Берлинским процесом, наглашавајући да Беч остаје поуздан партнер Западног Балкана и снажан заговорник његових европских интеграција.
"Велика ми је част што Аустрија 2027. године поново преузима предсједавање Берлинским процесом.
То показује да смо поуздан партнер Западног Балкана, баш као и наши њемачки пријатељи.
Берлински процес се показао успјешним.
Приближио је Западни Балкан Европској унији, оснажио регионалну сарадњу и показао да европска интеграција доноси грађанима видљиве користи и прије самог учлањења", поручио је Штокер.
Најавио је да ће током аустријског предсједавања приоритети бити млади, помирење и регионална сарадња.
Како је истакао, новим генерацијама неопходна је јасна европска перспектива, због чега ће Аустрија настојати да подстакне њихово повезивање преко граница и превазилажење историјских подјела.
"Регион мора јачати везе, међусобно и са Европском унијом.
Једно не иде без другог.
И нема заједничке будућности без освртања на прошлост и без повјерења међу друштвима.
За то су потребни политичка храброст, стрпљење и конкретна дјела", нагласио је аустријски канцелар.
Додао је да Аустрија поставља амбициозне циљеве, али да кључни кораци морају доћи од самих држава Западног Балкана, уз спремност Беча да сарађује са свим партнерима како би наредна година била успјешна за регион.
Говорећи о европским интеграцијама Црне Горе, Штокер је упутио снажну подршку премијеру Милојку Спајићу, оцјењујући да је држава надомак историјског успјеха.
"Први пут од 2013. године, нова чланица ЕУ је на помолу.
Драги Милојко, Аустрија у потпуности пружа подршку Црној Гори на овим посљедњим метрима.
Ваш скорији улазак у ЕУ био би више него заслужен.
Истовремено, то би био подстицај за читав регион и важан доказ кредибилитета Европске уније.
Обећање из Солуна од прије 23 године коначно мора бити испуњено", поручио је Штокер.
Аустријски канцелар посебно је нагласио потребу да грађани Западног Балкана осјете конкретне користи европских интеграција и прије пуноправног чланства.
Према његовим ријечима, постепено укључивање свих шест држава региона у јединствено европско тржиште требало би да буде један од приоритета, уз укидање додатних трошкова роминга и укључивање у јединствено подручје плаћања у еурима (СЕПА).
"Крајње је вријеме да и Западни Балкан коначно постане дио роминг зоне.
Јер нема објашњења зашто би шест држава Западног Балкана било у неповољнијем положају од Украјине или Молдавије.
Преко 500.000 људи у Аустрији има коријене и породицу на Западном Балкану.
Њихова комуникација мора постати лакша и јефтинија", казао је Штокер.
Додао је да би било важно да свих шест држава што прије постану дио СЕПА подручја, чиме би се додатно олакшало финансијско повезивање са Европском унијом.
Посебну поруку упутио је у вези са билатералним споровима, наглашавајући да они не смију бити препрека европским интеграцијама.
"И оно што сам прошле седмице рекао на Европском савјету у Бриселу, радо понављам и овдје: билатерална питања не смију утицати на процес приступања.
Она не смију успоравати овај геополитички изузетно важан процес", поручио је Штокер.
Захвалио је Спајићу на позиву и организацији Самита, уз поруку да Аустрија рачуна на сарадњу свих партнера током свог предсједавања Берлинским процесом.
Њемачки канцелар Фридрих Мерц упозорио је да се Западни Балкан и даље суочава са политичким блокадама које захтијевају одлучност и храброст како би биле превазиђене.
"Ако желимо да будемо искрени, суочавамо се са блокадама и потребно нам је више храбрости како бисмо их превазишли, да се оконча блокада у Босни и Херцеговини и постигне договор између Приштине и Београда", казао је Мерц.
Нагласио је да државе региона нијесу саме на европском путу, већ да кроз Берлински процес и сарадњу са европским партнерима заједнички раде на остваривању својих циљева.
"Важно је да земље нијесу саме на том путу, већ да су заједно.
Аустрија ће преузети предсједавање Берлинским процесом и имаће нашу подршку", поручио је њемачки канцелар.
Премијер Милојко Спајић захвалио је учесницима Самита на сарадњи током црногорског предсједавања Берлинским процесом, истичући да је за државу велика част што је у години обиљежавања двије деценије од обнове независности имала прилику да предводи једну од најважнијих иницијатива за регионалну сарадњу.
"Велика нам је част и задовољство што имамо прилику да вас по други пут ове године угостимо у Црној Гори, али и што је нашој земљи указано повјерење да током 2026. године предсједава Берлинским процесом, једном од најважнијих иницијатива за регионалну сарадњу и европску перспективу Западног Балкана", казао је Спајић.
Подсјетио је да је Црна Гора предсједавање преузела од Уједињеног Краљевства, а да ту одговорност сада предаје Аустрији, уз увјерење да ће Беч наставити да снажно доприноси регионалном повезивању и приближавању Западног Балкана Европској унији.
Спајић је оцијенио да је Берлински процес показао како државе региона, упркос међусобним разликама и отвореним питањима, могу пронаћи заједничке интересе и кроз дијалог и конкретне резултате градити европску будућност.
"Током црногорског предсједавања реализовали смо 26 догађаја, од којих 14 на министарском нивоу, што представља најинтензивнији програм активности у историји Берлинског процеса.
Посебно смо поносни на чињеницу да смо отворили простор за нове формате регионалног дијалога, сарадње и проналажења компромиса, укључујући и шире учешће академске заједнице, цивилног друштва, привреде, младих и медија", истакао је премијер.
Како је навео, Црна Гора је тиме показала да располаже не само административним капацитетима већ и политичком вољом да одговори на сложене међународне задатке и предводи процесе значајне за цијели регион.
Посебно је подсјетио на циљ Владе да до краја ове године заврши приступне преговоре са Европском унијом, како би Црна Гора до 2028. постала њена 28. чланица.
"Ово је истовремено година у којој смо пред себе поставили изузетно амбициозан, али остварив циљ – да до краја 2026. године завршимо приступне преговоре са Европском унијом, како бисмо створили услове да Црна Гора до 2028. године постане њена 28. држава чланица", поручио је Спајић.
Нагласио је да европска интеграција Западног Балкана није само стратешки циљ држава региона, већ заједнички интерес читаве Европе.
"У том процесу Црна Гора жели да буде поуздан партнер, али и примјер да се досљедним реформама, политичком одлучношћу и конкретним резултатима може остварити напредак", казао је Спајић.
Говорећи о односима са Њемачком и Аустријом, премијер је истакао да Црна Гора те државе види као важне партнере, не само у европским интеграцијама већ и у развоју економских и билатералних односа.
"Наше партнерство не посматрамо искључиво кроз подршку европској интеграцији.
Желимо да додатно развијамо економску сарадњу, инвестиције, трговинску размјену, туризам, образовање и повезивање наших грађана.
Управо у тим областима видимо значајан простор да одличне политичке односе преточимо у још конкретније резултате", навео је Спајић.
Поручио је и да су грађани Њемачке, Аустрије, свих чланица Европске уније и држава Западног Балкана увијек добродошли у Црну Гору.
Честитајући Аустрији и канцелару Штокеру на преузимању предсједавања Берлинским процесом, Спајић је захвалио Њемачкој и канцелару Мерцу на континуираној подршци европској перспективи региона.
"Надам се да ће наш наредни сусрет у овом формату бити прилика да заједно обиљежимо још један историјски корак – потписивање Уговора о приступању Црне Горе Европској унији.
Био би то успјех не само наше земље, већ и снажна потврда кредибилитета политике проширења и заједничке европске будућности којој тежимо", поручио је Спајић.