Све вести
Фото из чланка: ТелеграфОтворен форум АИ 4 ЛИФЕ у Београду: Србија до краја године добија три суперкомпјутера
У Београду је отворена пета међународна конференција АИ4ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум 2026, која окупља више од 1.000 учесника, пет година након оснивања Центра за четврту индустријску револуцију Србије и покретања форума.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Навео је и да је пре пет година када је покренут овај форум и основан Центар за четврту индустријску револуцију Србије циљ био да Србија постане место сусрета науке, технологије, привреде и јавних политика и да се у томе успело. Јовановић је подсетио и да је Србија изградила државне дата центре у Крагујевцу и Београду, као и Националну платформу за вештачку интелигенцију, а да ће до краја ове године располагати и са три суперкомпјутера.
Цео упоредни текст26 реченица у више медија, 44 само у једном
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 13 се разликују.
Још 19 реченица које преноси само по један медиј
Суперкомпјутер, вештачка интелигенција, роботика и 3Д штампа више нису резервисани само за велике компаније са сопственим истраживачким тимовима и скупом технолошком опремом.
Кроз европске дигиталне иновационе хабове, мала и средња предузећа могу да тестирају нова решења, добију стручну подршку и пронађу начине да унапреде пословање.
Како да технологије из научних и истраживачких центара стигну до привреде, била је тема панела у оквиру Биотецх Футуре Форума, посвећеног повезивању европског иновационог екосистема и примени вештачке интелигенције.
У томе подршку домаћим компанијама пружају и два европска дигитална иновациона хаба у Србији – Цапитал Инноватион Поинт Сербиа (ЦИПС) и С4АИ_ХУБ, оба кофинансирана од стране Европске уније.
– Малим и средњим предузећима важно је омогућити да тестирају иновативна решења пре него што у њих уложе новац и да препознају конкретну корист за своје пословање.
Кроз ЦИПС, компаније могу да добију стручну подршку, учествују у обукама и упознају се са могућностима које пружају напредне технологије, од 3Д штампе до суперкомпјутера и АИ платформе у Државном дата центру у Крагујевцу.
Европска мрежа дигиталних иновационих хабова додатно им отвара приступ знању, стручњацима и технолошким капацитетима које често не могу самостално да обезбеде – објашњава Тамара Бресјанац, саветница за дигитализацију у НАЛЕД-у.
– Кроз овај пројекат, уз подршку Научно-технолошког парка Нови Сад, наша компанија користи низ услуга, укључујући повезивање са инвеститорима, подршку за излазак на тржиште и умрежавање.
Један од највреднијих примера подршке био је приступ суперкомпјутеру кроз услугу Тест Бефоре Инвест, што је омогућило почетни развој нашег сопственог модела вештачке интелигенције – истиче др Стеван Врбашки, оснивач и генерални директор компаније Винавер Медицал, корисника услуга пројекта ЦИПС.
Компаније најчешће не долазе због вештачке интелигенције, већ због конкретних пословних изазова – како да уштеде време и ресурсе, боље користе податке или провере исплативост нових идеја, каже Иван Павловић, помоћник директора Научно-технолошког парка Ниш и координатор С4АИ_ХУБ-а.
– Кроз наш хаб помажемо компанијама да пронађу одговарајућа решења, од стручних савета и обука до тестирања технологија пре већих улагања.
Повезујемо их и са експертима и инфраструктуром доступним кроз европску мрежу дигиталних иновационих хабова.
Циљ није примена технологије по сваку цену, већ њено коришћење тамо где доноси конкретну пословну корист, смањује трошкове, унапређује процесе и олакшава доношење одлука – наводи Павловић.
Размена искустава и конкретних примера дигиталне трансформације показује компанијама како технологија може да одговори на свакодневне пословне изазове, подстакне унапређење пословања и охрабри мала и средња предузећа да направе прве кораке ка дигитализацији уз подршку европских дигиталних иновационих хабова (ЕДИХ), истиче Мадара Мелне-Крūмиņа, директорка једног од европских дигиталних иновационих хабова у Летонији.
– Када виде како су друге компаније примениле технологију и решиле конкретне проблеме, мала и средња предузећа лакше препознају могућности за сопствени развој и стичу сигурност да крену истим путем – додаје Мелне-Крūмиņа.
– Прекогранична сарадња европских дигиталних иновационих хабова отвара малим и средњим предузећима приступ новим тржиштима, напредним технологијама и могућностима за раст.
Повезивањем српских компанија са иновационим екосистемима Западног Балкана и Европе стварамо услове за конкурентнију и отпорнију дигиталну економију – истакла је Грациела Гарридо, директорка продаје у организацији ФундингБоx и модераторка панела.
У оквиру панела, путем видео-обраћања укључиле су се и Фани Тсирантонаки из Европске извршне агенције за здравље и дигиталну област (ХаДЕА) и Амила Калача из Канцеларије за вештачку интелигенцију Европске комисије.
Отворен форум АИ 4 ЛИФЕ у Београду: Србија до краја године добија три суперкомпјутера
Отворена пета међународна конференција "АИ 4 ЛИФЕ: Биотецх футуре форум 2026"
БЕОГРАД - Пета међународна конференција "АИ4ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум 2026", која окупља више од 1.000 домаћих и међународних учесника из света науке, медицине, привреде и инвестиција, са циљем размене знања и представљања најновијих достигнућа у биотехнологији и примени вештачке интелигенције, отворена је данас у Ложионици у Београду.
Директор Канцеларије за информационе технологије (ИТ) и електронску управу (еУправу) Михаило Јовановић изјавио је на отварању дводневне конференције да је Србија изградила значајне капацитете за развој вештачке интелигенције, биотехнологије и иновација, наглашавајући да су знање, стручњаци и савремена инфраструктура кључни за технолошку сувереност земље.
Он је то рекао на отварању петог издања међународне конференције „АИ4ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум 2026”, која се данас и сутра одржава у Ложионици у Београду и на којој учествују научници, истраживачи, представници привреде, стартапа, инвеститора и институција ради размене знања и подстицања сарадње која би научна открића претворила у конкретна решења, производе и инвестиције.
Јовановић је казао да се границе између биологије, медицине, рачунарства и инжењерства све брже бришу и да вештачка интелигенција постаје партнер у научним открићима, а биотехнологија један од темеља здравља и економског развоја.
"Зато овогодишњи програм конференције отвара теме које већ мењају начин на који откривамо болести, развијамо лекове и унапређујемо дијагностику", казао је он.
Скуп посвећен примени вештачке интелигенције у биотехнологији и здравству угостио је светску научну елиту, укључујући нобеловца професора Грега Семенцу, професорку Моли Стивенс и професора Андреу Калифана.
Догађај заједнички организују Влада Републике Србије и Центар за четврту индустријску револуцију, у партнерству са Канцеларијом за ИТ и еУправу, Светским економским форумом и УНДП-ом, уз подршку БИО4 кампуса.
Три суперкомпјутера и домаћа АИ инфраструктура
Отварајући конференцију, директор Канцеларије за ИТ и еУправу др Михаило Јовановић нагласио је да је Србија последњих година изградила стабилну технолошку основу за примену нових алата у привреди и здравству:
Навео је и да је пре пет година када је покренут овај форум и основан Центар за четврту индустријску револуцију Србије циљ био да Србија постане место сусрета науке, технологије, привреде и јавних политика и да се у томе успело.
"Центар је настао кроз сарадњу Владе Србије и Светског економског форума, уз подршку Програма УН за развој, као први центар ове мреже у југоисточној Европи.
Данас повезује Србију са водећим научним, технолошким и институционалним партнерима широм света.
Заједно са њим растао је и Форум, који је данас највеће и већ традиционално окупљање овог типа у Србији", рекао је Јовановић.
Он је објаснио да овогодишњи програм конференције обухвата пленарна и уводна предавања, као и четири панел-дискусије посвећене терапијама нове генерације, примени вештачке интелигенције у природним наукама и медицини, биоелектронској медицини и нанотехнологији, као и повезивању капитала и иновација.
Најавио је да су међу истакнутим учесницима и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 2019.
Грег Семенца, професорка Моли Стивенс и други међународно признати научници, иноватори и представници глобалне индустрије.
Посебан понос, како је казао, представља учешће и српских научника који су изградили успешне међународне каријере и своје знање повезују са домаћом научном заједницом.
"Један од њих је професор Драгомир Миловановић из берлинског медицинског центра Шарите.Такви примери потврђују да Србија има знање, таленат и научни потенцијал који далеко превазилазе њене границе", рекао је директор Канцеларије за ИТ и еУправу.
Такви примери потврђују да Србија има знање, таленат и научни потенцијал који далеко превазилазе њене границе“, рекао је директор Канцеларије за ИТ и еУправу.
Јовановић је подсетио и да је Србија изградила државне дата центре у Крагујевцу и Београду, као и Националну платформу за вештачку интелигенцију, а да ће до краја ове године располагати и са три суперкомпјутера.
Према његовим речима, ти капацитети доступни су факултетима, научним институтима, стартапима и истраживачима за развој решења у медицини, биотехнологији, пољопривреди, енергетици и јавној управи.
Јовановић је најавио и ново поглавље технолошког развоја Србије у области микроелектронике и пројектовања интегрисаних кола, додајући да је Влада Србије ове године формирала радну групу чији је циљ повезивање стручњака, универзитета, научних института, компанија и институција ради развоја домаћих компетенција у тој стратешкој индустрији.
"Развој вештачке интелигенције није могућ без савремених чипова, али и вештачка интелигенција постаје важан алат за пројектовање нових генерација чипова“, рекао је он.
Директор канцеларије за ИТ и еУправу је нагласио и да је иза Србије период озбиљног рада и улагања у науку, дигитализацију, иновације и вештачку интелигенцију и да ће земља наставити да развија постојеће капацитете и јача сарадњу са водећим научним и технолошким центрима света.
"Научно откриће добија свој пуни смисао тек када стигне до човека.
Зато Форум повезује научнике и истраживаче са компанијама, стартапима, инвеститорима, институцијама и доносиоцима одлука, како би идеје из лабораторија прерасле у конкретна решења, производе и инвестиције.
Србија је на време разумела да за тај искорак нису довољне само добре идеје.
Држава која жели да буде суверена у дигиталном добу мора да има сопствено знање, стручњаке и инфраструктуру", рекао је Јовановић.
На свечаном отварању обратила се и Кели Омундсен, директорка Глобалне платформе за регулаторне иновације Светског економског форума, а администратор УНДП-а Александер де Кроу учесницима се обратио путем видео-поруке.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Омундсен је казала да су теме и питања на којима ће се разговарати на овогодишњем АИ 4 Лифе: Биотецх Футуре Форуму изузетно важне и да квалитет дискусија и говорника из године у годину расте.
Јовановић је додао да је кључно наставити улагање у стручњаке и инфраструктуру како би се научне идеје што брже претвориле у конкретне користи за грађане.
Регулатива, етика и равноправан приступ технологији
Директорка Глобалне платформе за регулаторне иновације Светског економског форума Кели Омундсен оценила је да форум из године у годину подиже лествицу, указујући на важност уравнотежених правила:
"У свом раду велики део пажње посвећујем будућности регулативе и њеном односу са иновацијама, научним открићима и вештачком интелигенцијом.
То је важна нит која повезује многе разговоре на овом форуму - шта можемо да омогућимо, шта можемо да подстакнемо и које заштитне механизме морамо да успоставимо док закорачујемо у будућност", рекла је она.
Желимо да померамо границе могућег на безбедан и одржив начин, у складу са људским вредностима.“
Администратор Програма Уједињених нација за развој (УНДП) Александар де Кро подвукао је да глобални фокус мора бити на доступности технологије:
Администратор УНДП-а Александар де Кро рекао је да кључни изазов у области вештачке интелигенције не лежи само у томе ко развија ову технологију, већ и у томе ко може да је користи, има приступ рачунарским капацитетима и поузданим подацима, али и знање потребно за њихову примену.
"Зато Уједињене нације окупљају државе кроз глобални дијалог о управљању вештачком интелигенцијом.
Свака земља мора имати прилику да се њен глас чује, али и капацитет да делује", поручио је он.
Де Кро је подсетио и да је УНДП партнер Србије од самог почетка њене дигиталне трансформације, дуже од десет година.
"Заједно радимо на јачању сајбер безбедности, развоју алата вештачке интелигенције за српски језик и дигиталних услуга прилагођених потребама грађана", казао је он.
Овај дводневни догађај који се одржава у Ложионици, у организацији Владе Србије, Центра за четврту индустријску револуцију, Канцеларије за информационе технологије (ИТ) и електронску управу (еУправу), Светског економског форума и Програма УН за развој (УНДП), а уз подршку БИО4 кампуса, прати целокупан иновациони пут, од разумевања начина на који живот функционише, преко развоја терапија нове генерације, примене поуздане АИ и напретка биоелектронске медицине, до финансирања решења која могу да се развију у великом обиму.
Још 9 реченица које преноси само по један медиј
Де Кро је подсетио да УНДП више од једне деценије сарађује са Србијом на пољу дигитализације, са посебним нагласком на јачање сајбер безбедности и развој АИ модела за српски језик.
Учесници форума имају прилику да у наменским просторима „Интерацтиве Хуб“ и „Иммерсиве Роом“ испробају интерактивне демонстрације примене нових биотехнолошких решења, персонализоване медицине и вештачке интелигенције у савременој дијагностици.
Видео: Електрични аутомобили стигли у Нови Сад, али права прича је оно што долази после њих
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Панелу је претходила регионална радионица 28. октобра у Научно-технолошком парку Београд, на којој су представници дигиталних иновационих хабова са Западног Балкана разменили искуства о унапређењу услуга и прекограничној сарадњи.
Активности су организоване на иницијативу европских дигиталних иновационих хабова ЦИПС и С4АИ_ХУБ, уз подршку ГИЗ-а кроз програм ЕУ4Дигитал и организације ФундингБоx.
Координацију пројекта ЦИПС-а води Научно-технолошки парк Београд, уз партнерство НАЛЕД-а, Научно-технолошког парка Нови Сад, компаније Дата Цлоуд Тецхнологy и Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.
Придружени партнери су Институт за физику и Електротехнички факултет Универзитета у Београду.
