Све вести
Фото из чланка: ЦензоловкаОткривена мрежа СНС ботова на Иксу: 40 хиљада објава подршке Вучићу и напада на независне медије
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Чак 94 одсто тих пријава било је између 7 и 16 часова радним даном – дакле у радно време.
Цео упоредни текст93 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 70 реченица које преноси само по један медиј
Протестни покрет је пукао, а СНС ће имати апсолутну власт – овако гласи порука коју је за мање од два минута поделило 24 налога на Иксу (X), 4. октобра, усред предизборне кампање.
Објављивање исте поруке на толико профила, током свега 117 секунди, било је сигнал за истраживаче да међу њима постоји координација.
У данима када се налози независних медија на мрежама нападају, а интернет бруји о процурелим подацима ботовске мреже власти на друштвеним мрежама – међу којима су они коришћени у радно време у државним институцијама – Балканска иницијатива за слободне медије (БФМИ) и истраживачки центар Медиа Форенсицс Хуб Универзитета Клемсон објавили су истраживање о готово 40 хиљада порука, које су за само 12 дана предизборне кампање објавила 332 повезана налога на друштвеној мрежи Икс.
Понављање масовног преношења исте поруке у кратком року истраживачима је указало на организовано деловање читаве мреже налога.
Они су закључили да та мрежа сврстава „независно новинарство и опозицију предвођену студентима у јединствени блок непријатеља”, док истовремено више од трец́ине свог садржаја посвећује „промовисању Александра Вучиц́а, који је у септембру поднео оставку на функцију председника како би предводио изборну листу своје Српске напредне странке (СНС)”.
Извештај анализира како ова организована мрежа функционише и указује на то како продужени притисци ван онлајн сфере – укључујући и притисак власти и промене власништва у великим независним медијима – утичу на изборни процес.
Вучић важнији од СНС-а
Истраживачи су ова 332 налога разврстали у 97 мањих група.
Унутар њих, налози изнова реагују на исте објаве у размаку од неколико секунди, користе идентичан текст или имају толико сличан ритам активности да се понашају као да једна особа води више профила.
Иако то што више налога брзо подели популарну објаву није доказ да раде по договору, истраживачи су забележили 171 случај у ком су најмање три налога из најмање две различите групе поделила исту поруку у року од два минута.
Управо понављање таквих образаца, како кажу, „тешко је приписати случајности”.
Са Вучићевим налогом биле су повезане 13.894 поруке – више од трећине укупне активности откривене ботовске мреже.
Са његовим објавама је 261 налог ступао у интеракцију, односно готово четири петине њих и то: дељењем, одговарањем или цитирањем.
Вучић је тако привукао више од пет пута више активности од званичног налога Српске напредне странке и око 12 пута више од првог човека СНС-а Милоша Вучевића.
Истраживање показује да мрежа углавном шири стварне Вучићеве изјаве и објаве његових препознатљивих присталица.
Обмана је у томе што се организовано умножавање тих порука и одобравање испод њих представљају као спонтана подршка бројних независних грађана.
Провера да ли је политичар заиста нешто рекао зато није довољна да се ова врста манипулације открије – потребно је пратити и ко његове речи шири, када и с ким, наводи се у извештају.
Ботови и таблоиди против независних медија
Док Вучићеве објаве шире и испод њих остављају поруке подршке, исти налози углавном одговарају независним медијима, оспоравајући веродостојност њиховог извештавања.
За дванаест дана ботовски налози су оставили 1.237 одговора испод објава Н1, а 557 одговора испод објава портала Нова.рс.
Ова два медија заједно су примила више од једанаест пута више одговора него провладини таблоиди обухваћени анализом.
Истраживачи наводе да читање одговора независним медијима, након издвајања оних у којима се изричито помиње студентски покрет, указује на то да је већина порука усмерена против самих медија и веродостојности њиховог извештавања.
Откривена мрежа ботова се притом ређе обраћа директним политичким противницима, а највише су јој на удару управо Н1 и Нова.рс.
Напади на медије су били „континуирани и усмерени, те знатно жешц́и од свега што је ова мрежа усмеравала ка лидерима опозиције”.
„Мрежа се ретко бавила налозима студентског покрета, односно првим кандидатом на Студентској листи Илијом Срдановиц́ем.
Наша анализа указује на то да су они који стоје иза ове мреже уложили више труда у нападање кредибилних медија него у нападање директних ривала свог кандидата, што заузврат сугерише да независно извештавање сматрају вец́ом претњом”, пише у извештају.
Независни медији су, осим на мети ботова, били и на мети прорежимских медија:
„Прорежимски медији отворено чине оно што откривена мрежа ради прикривено – представља независне медије као продужену руку протестног покрета.”
У насловима које је БФМИ пратио од 3. до 9. октобра појављивали су се изрази попут „блокадерски Н1“, „тајкунски Н1“ и „блокадерски” новинари и медији.
„Ова етикета је уобичајена у поменутим медијима; појављује се у око четвртини изборних наслова у Информеру и петини на порталу Ало, док је на порталима Н1 и Данас присутна у мање од једног од 200 случајева.
Таблоиди и неаутентична мрежа на исти начин третирају ове медије, омаловажавајуц́и независно новинарство као страначки активизам”, наводе аутори и закључују:
„Будуц́и да су управо ови медији међу реткима који редовно извештавају о Студентској листи, овај напад слаби опозицију управо тамо где је њена медијска заступљеност најизраженија.
Истовремено, исти медији су изложени све вец́ем притиску и ван интернета.”
„ШТРОКАДЕРИ”, ИЗРАЗ КОЈИ БОТОВИ ВИШЕ КОРИСТЕ
Откривена ботовска мрежа не ради тако што затрпава Икс линковима ка порталима Информер, Ало и другим провладиним порталима.
Од укупно објављених 225 линкова ка провладиним сајтовима, чак 220 објављена су са само три налога.
Много већи простор у њеној активности имају политичари и провладини коментатори чије поруке преносе.
Међу њима се, напомињу истраживачи, на тежини даје једном „алтернативном арбитру истине” – прорежимском налогу „Детектор лажи”.
„Детектор лажи” се на Иксу представља као налог за проверу чињеница, а његове објаве се појављују у 2.157 порука у откривеној ботовској мрежи.
Из БФМИ истичу да његове објаве преносе и медији Ало, Новости, Курир и Информер.
Биљана Симић из Кикинде одаслала је хиљаде твитова и лајкова током 2023. и 2024. године.
Ботови из мреже често преузимају од других и увредљиве поруке.
Израз „блокадери“ појављује се у 3.297 порука, а око седам од десет таквих порука чине дељења туђих објава.
Истраживање показује да је другачије код „најгрубљег израза ‘штрокадери’“: од 56 забележених употреба, 40 потиче из порука чији су аутори из откривене мреже.
Истраживачи у томе виде могућност да се анонимним профилима препушта језик који препознатљиви коментатори нерадо користе под својим именом.
Радним данима повећана активност
Иако их колоквијално називамо „ботовима“, не значи аутоматски да су то налози иза којих стоје програми који аутоматски објављују поруке.
Истраживачи БФМИ наводе да активност откривене мреже има ритам који више личи на људе за екраном: између два и седам ујутру готово замире, а највећа је око 13 и 22 часа.
У та два сата настала је приближно шестина свих откривених порука.
Радним данима активност је била око 27 одсто већа него викендом.
Истраживачи, међутим, упозоравају да такав распоред сам по себи не доказује да профиле воде запослени у државним институцијама или страначко особље.
Икс је, наводи БФМИ, суспендовао 69 налога, приближно петину откривене мреже.
Ти профили, међутим, произвели су тек око десетине свих објављених порука.
Од 131 налога који су континуирано деловали усклађено, суспендован је само један.
БФМИ зато оцењује да је мрежа остала без дела „периферних” налога, док је њена суштинска структура углавном нетакнута.
Притисци и ван друштвених мрежа
Напади на интернету прате промене које су изазвале забринутост за независност редакција Н1 и Нове: од августовских смена директора ових медија – до којих је дошло иако надлежне луксембуршке институције још нису одобриле продају ових медија португалској компанији Алпац Цапитал – до отпора новинара Нова.рс новом главном уреднику Марку Стјепановићу и тога што је нови менаџмент Н1, без консултација са уредништвом, затражио дозволу Регулаторног тела за електронске медије, иако је телевизија и даље под надзором луксембуршког регулатора.
БФМИ не тврди да држава, нови власник и откривена ботовска мрежа делују по заједничком договору, нити утврђује мотиве за промену власништва над независним медијима.
Ипак, истраживачи указују на то да различити притисци истовремено погађају исте медије, баш пред изборе.
„Њихов заједнички ефекат је тај да медији, који су у најбољем положају да извештавају о спровођењу гласања, томе приступају у тренутку када је њихов кредибилитет изложен координисаним нападима на интернету, а њихова будуц́а регулаторна заштита угрожена одлукама руководства.”
Из БФМИ указују на то да нови Савет РЕМ-а током три октобарске седнице није изрекао ниједну меру против емитера, те да би „пребацивање Н1 и Нове С из надлежности регулатора који примењује стандарде ЕУ у области аудио-визуелних медија под надзор регулатора који те стандарде још не испуњава ослабило постојећу заштиту њихове уређивачке независности”.
„Када регулација медија у Србији достигне стандарде на које се држава обавезала као кандидат за чланство у ЕУ, постојали би знатно јачи аргументи за надзор домаћег регулатора”, наводи се у извештају.
Из БФМИ позивају домаће и међународне посматраче да наставе праћење координисаних манипулација на интернету и након избора, посебно покушаја дискредитације независних медија или рада изборних посматрача, односно покушаја да се утиче на то како јавност доживљава резултате.
СА МРЕЖЕ ЈАВНИХ УСТАНОВА НА СТРАНАЧКЕ ЗАДАТКЕ
Док је организација БФМИ пратила понашање повезаних налога, засебна анализа Времена показује одакле су се корисници пријављивали на платформу за организовање интернет активности СНС-а.
Према анализи процурелих података платформе Прогресс.рс, преко које се наводно организује мрежа онлајн подршке власти, у периоду 2022–2024, са интернет мрежа 231 јавне институције пријављивао се 1.241 корисник.
Твитовала је са три лажна профила, за потребе Српске напредне странке – са радног места у Градској управи Кикинде.
У листи која је процурела, а коју је детаљно анализирало „Време“, Симић – онде потписана девојачким презименом Матејин – тако је постала рекордерка.
Сва њена три лажна профила су у врху по ботовској активности.
Како је показала анализа „Времена“, чак 1.241 корисник Твитера наведен у бази СНС-а као „бот“ пријављивао се са мрежа 231 јавне установе.
Чак 94 одсто тих пријава било је између 7 и 16 часова радним даном – дакле у радно време.
Још 23 реченице које преноси само по један медиј
Процурели подаци показују да су корисници по инструкцијама писали објаве и коментаре, лајковали и делили садржаје, у систему са координаторима, сменама и бодовањем.
Приступ преко мреже установе ипак не доказује да је сваки корисник тамо запослен: из библиотеке у Малом Зворнику пријављивало се њих 47, знатно више него што библиотека има запослених, наводи „Време”.
Напомена: Ауторка текста је учествовала у раду на извештају Балканске иницијативе за слободне медије и истраживачког центра Медиа Форенсицс Хуб Универзитета Клемсон као истраживачица из Србије
ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ БАЗУ БОТОВА И ПОТРАЖИТЕ ОНЕ У СВОМ ГРАДУ
Нису баш сви нужно запослени тамо, иако су користили те мреже.
Колико би то могло да их кошта
Ради грубе процене, ако се узме да је просечна плата у јавном сектору око 170.000 динара бруто (пре одбијања пореза и доприноса), онда излази да су буџети општина, министарстава и јавних предузећа оштећени за највише око 21,5 милиона евра – само за годину дана ботовања.
Како је за „Време“ рекло неколико правника, ту се отвара низ питања – почев од страначког запошљавања и противправне користи коју има једна странка.
Па све до питања које би могло да занима сваку појединачну особу која се налази у бази ботова СНС-а, а чију је визуелизацију објавило „Време“.
Јер, у радно време радити нешто друго тежак је дисциплински прекршај за који следују мере, укључујући и могући отказ.
Али не само то – послодавац може тражити накнаду штете и покушати да израчуна колики удео радног времена запослени заправо није био на послу, иако је физички седео у канцеларији.
Златко Минић из Транспарентности Србија каже да су и раније покушавали да пријаве Агенцији за спречавање корупције ову ствар.
„Сада је нова прилика за Агенцију, зато што су подаци, чини се, много опипљивији и чини ми се да постоји много више основе и да би била много лакша истрага о томе шта се заправо дешавало“, рекао је Минић за „Данас“.
„Нисам сигуран, наравно, да постоји воља и жеља да се то уради, али нема сумње да ће ускоро бити много лакша и боља клима да се те ствари истражују“, истиче он.
У бази „Времена“ може се наћи број „акција“ и „команди“ које је свака особа поименце извршила, као и подаци о броју логовања.
Тако се може кренути у утврђивање који удео радног времена је свако од ботова утрошио да не ради свој посао.
Адвокат Владимир Терзић каже да ће Јавно тужилаштво за организовани криминал такође морати да се бави случајем.
То ће, прича он за „Данас“, бити могуће после избора, алудирајући на могућу победу Студентске листе.
„ЈТОК мора да утврди ко је систем успоставио, ко га је финансирао, ко је издавао налоге, ко их је извршавао и ко је омогућио да јавне институције постану инфраструктура једне политичке странке“, наводи он уз напомену да, ако су грађани плаћали државне службенике и запослене да ботују, онда су сви грађани оштећени.
„Време“ је писало и како изгледа организација рада у „фабрици ботова“.
Подељени су у смене, са јасним задацима, а добијају и бодове па и опомене када не ботују како треба.
А неко мора да Вас извештава независно.
Зато је у октобру годишња претплата на дигитално издање „Времена“ чак 2.500 динара јефтинија.
