Sve vesti
Foto iz članka: CenzolovkaOtkrivena mreža SNS botova na Iksu: 40 hiljada objava podrške Vučiću i napada na nezavisne medije
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Čak 94 odsto tih prijava bilo je između 7 i 16 časova radnim danom – dakle u radno vreme.
Ceo uporedni tekst93 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 70 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Protestni pokret je pukao, a SNS će imati apsolutnu vlast – ovako glasi poruka koju je za manje od dva minuta podelilo 24 naloga na Iksu (X), 4. oktobra, usred predizborne kampanje.
Objavljivanje iste poruke na toliko profila, tokom svega 117 sekundi, bilo je signal za istraživače da među njima postoji koordinacija.
U danima kada se nalozi nezavisnih medija na mrežama napadaju, a internet bruji o procurelim podacima botovske mreže vlasti na društvenim mrežama – među kojima su oni korišćeni u radno vreme u državnim institucijama – Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI) i istraživački centar Media Forensics Hub Univerziteta Klemson objavili su istraživanje o gotovo 40 hiljada poruka, koje su za samo 12 dana predizborne kampanje objavila 332 povezana naloga na društvenoj mreži Iks.
Ponavljanje masovnog prenošenja iste poruke u kratkom roku istraživačima je ukazalo na organizovano delovanje čitave mreže naloga.
Oni su zaključili da ta mreža svrstava „nezavisno novinarstvo i opoziciju predvođenu studentima u jedinstveni blok neprijatelja”, dok istovremeno više od trećine svog sadržaja posvećuje „promovisanju Aleksandra Vučića, koji je u septembru podneo ostavku na funkciju predsednika kako bi predvodio izbornu listu svoje Srpske napredne stranke (SNS)”.
Izveštaj analizira kako ova organizovana mreža funkcioniše i ukazuje na to kako produženi pritisci van onlajn sfere – uključujući i pritisak vlasti i promene vlasništva u velikim nezavisnim medijima – utiču na izborni proces.
Vučić važniji od SNS-a
Istraživači su ova 332 naloga razvrstali u 97 manjih grupa.
Unutar njih, nalozi iznova reaguju na iste objave u razmaku od nekoliko sekundi, koriste identičan tekst ili imaju toliko sličan ritam aktivnosti da se ponašaju kao da jedna osoba vodi više profila.
Iako to što više naloga brzo podeli popularnu objavu nije dokaz da rade po dogovoru, istraživači su zabeležili 171 slučaj u kom su najmanje tri naloga iz najmanje dve različite grupe podelila istu poruku u roku od dva minuta.
Upravo ponavljanje takvih obrazaca, kako kažu, „teško je pripisati slučajnosti”.
Sa Vučićevim nalogom bile su povezane 13.894 poruke – više od trećine ukupne aktivnosti otkrivene botovske mreže.
Sa njegovim objavama je 261 nalog stupao u interakciju, odnosno gotovo četiri petine njih i to: deljenjem, odgovaranjem ili citiranjem.
Vučić je tako privukao više od pet puta više aktivnosti od zvaničnog naloga Srpske napredne stranke i oko 12 puta više od prvog čoveka SNS-a Miloša Vučevića.
Istraživanje pokazuje da mreža uglavnom širi stvarne Vučićeve izjave i objave njegovih prepoznatljivih pristalica.
Obmana je u tome što se organizovano umnožavanje tih poruka i odobravanje ispod njih predstavljaju kao spontana podrška brojnih nezavisnih građana.
Provera da li je političar zaista nešto rekao zato nije dovoljna da se ova vrsta manipulacije otkrije – potrebno je pratiti i ko njegove reči širi, kada i s kim, navodi se u izveštaju.
Botovi i tabloidi protiv nezavisnih medija
Dok Vučićeve objave šire i ispod njih ostavljaju poruke podrške, isti nalozi uglavnom odgovaraju nezavisnim medijima, osporavajući verodostojnost njihovog izveštavanja.
Za dvanaest dana botovski nalozi su ostavili 1.237 odgovora ispod objava N1, a 557 odgovora ispod objava portala Nova.rs.
Ova dva medija zajedno su primila više od jedanaest puta više odgovora nego provladini tabloidi obuhvaćeni analizom.
Istraživači navode da čitanje odgovora nezavisnim medijima, nakon izdvajanja onih u kojima se izričito pominje studentski pokret, ukazuje na to da je većina poruka usmerena protiv samih medija i verodostojnosti njihovog izveštavanja.
Otkrivena mreža botova se pritom ređe obraća direktnim političkim protivnicima, a najviše su joj na udaru upravo N1 i Nova.rs.
Napadi na medije su bili „kontinuirani i usmereni, te znatno žešći od svega što je ova mreža usmeravala ka liderima opozicije”.
„Mreža se retko bavila nalozima studentskog pokreta, odnosno prvim kandidatom na Studentskoj listi Ilijom Srdanovićem.
Naša analiza ukazuje na to da su oni koji stoje iza ove mreže uložili više truda u napadanje kredibilnih medija nego u napadanje direktnih rivala svog kandidata, što zauzvrat sugeriše da nezavisno izveštavanje smatraju većom pretnjom”, piše u izveštaju.
Nezavisni mediji su, osim na meti botova, bili i na meti prorežimskih medija:
„Prorežimski mediji otvoreno čine ono što otkrivena mreža radi prikriveno – predstavlja nezavisne medije kao produženu ruku protestnog pokreta.”
U naslovima koje je BFMI pratio od 3. do 9. oktobra pojavljivali su se izrazi poput „blokaderski N1“, „tajkunski N1“ i „blokaderski” novinari i mediji.
„Ova etiketa je uobičajena u pomenutim medijima; pojavljuje se u oko četvrtini izbornih naslova u Informeru i petini na portalu Alo, dok je na portalima N1 i Danas prisutna u manje od jednog od 200 slučajeva.
Tabloidi i neautentična mreža na isti način tretiraju ove medije, omalovažavajući nezavisno novinarstvo kao stranački aktivizam”, navode autori i zaključuju:
„Budući da su upravo ovi mediji među retkima koji redovno izveštavaju o Studentskoj listi, ovaj napad slabi opoziciju upravo tamo gde je njena medijska zastupljenost najizraženija.
Istovremeno, isti mediji su izloženi sve većem pritisku i van interneta.”
„ŠTROKADERI”, IZRAZ KOJI BOTOVI VIŠE KORISTE
Otkrivena botovska mreža ne radi tako što zatrpava Iks linkovima ka portalima Informer, Alo i drugim provladinim portalima.
Od ukupno objavljenih 225 linkova ka provladinim sajtovima, čak 220 objavljena su sa samo tri naloga.
Mnogo veći prostor u njenoj aktivnosti imaju političari i provladini komentatori čije poruke prenose.
Među njima se, napominju istraživači, na težini daje jednom „alternativnom arbitru istine” – prorežimskom nalogu „Detektor laži”.
„Detektor laži” se na Iksu predstavlja kao nalog za proveru činjenica, a njegove objave se pojavljuju u 2.157 poruka u otkrivenoj botovskoj mreži.
Iz BFMI ističu da njegove objave prenose i mediji Alo, Novosti, Kurir i Informer.
Biljana Simić iz Kikinde odaslala je hiljade tvitova i lajkova tokom 2023. i 2024. godine.
Botovi iz mreže često preuzimaju od drugih i uvredljive poruke.
Izraz „blokaderi“ pojavljuje se u 3.297 poruka, a oko sedam od deset takvih poruka čine deljenja tuđih objava.
Istraživanje pokazuje da je drugačije kod „najgrubljeg izraza ‘štrokaderi’“: od 56 zabeleženih upotreba, 40 potiče iz poruka čiji su autori iz otkrivene mreže.
Istraživači u tome vide mogućnost da se anonimnim profilima prepušta jezik koji prepoznatljivi komentatori nerado koriste pod svojim imenom.
Radnim danima povećana aktivnost
Iako ih kolokvijalno nazivamo „botovima“, ne znači automatski da su to nalozi iza kojih stoje programi koji automatski objavljuju poruke.
Istraživači BFMI navode da aktivnost otkrivene mreže ima ritam koji više liči na ljude za ekranom: između dva i sedam ujutru gotovo zamire, a najveća je oko 13 i 22 časa.
U ta dva sata nastala je približno šestina svih otkrivenih poruka.
Radnim danima aktivnost je bila oko 27 odsto veća nego vikendom.
Istraživači, međutim, upozoravaju da takav raspored sam po sebi ne dokazuje da profile vode zaposleni u državnim institucijama ili stranačko osoblje.
Iks je, navodi BFMI, suspendovao 69 naloga, približno petinu otkrivene mreže.
Ti profili, međutim, proizveli su tek oko desetine svih objavljenih poruka.
Od 131 naloga koji su kontinuirano delovali usklađeno, suspendovan je samo jedan.
BFMI zato ocenjuje da je mreža ostala bez dela „perifernih” naloga, dok je njena suštinska struktura uglavnom netaknuta.
Pritisci i van društvenih mreža
Napadi na internetu prate promene koje su izazvale zabrinutost za nezavisnost redakcija N1 i Nove: od avgustovskih smena direktora ovih medija – do kojih je došlo iako nadležne luksemburške institucije još nisu odobrile prodaju ovih medija portugalskoj kompaniji Alpac Capital – do otpora novinara Nova.rs novom glavnom uredniku Marku Stjepanoviću i toga što je novi menadžment N1, bez konsultacija sa uredništvom, zatražio dozvolu Regulatornog tela za elektronske medije, iako je televizija i dalje pod nadzorom luksemburškog regulatora.
BFMI ne tvrdi da država, novi vlasnik i otkrivena botovska mreža deluju po zajedničkom dogovoru, niti utvrđuje motive za promenu vlasništva nad nezavisnim medijima.
Ipak, istraživači ukazuju na to da različiti pritisci istovremeno pogađaju iste medije, baš pred izbore.
„Njihov zajednički efekat je taj da mediji, koji su u najboljem položaju da izveštavaju o sprovođenju glasanja, tome pristupaju u trenutku kada je njihov kredibilitet izložen koordinisanim napadima na internetu, a njihova buduća regulatorna zaštita ugrožena odlukama rukovodstva.”
Iz BFMI ukazuju na to da novi Savet REM-a tokom tri oktobarske sednice nije izrekao nijednu meru protiv emitera, te da bi „prebacivanje N1 i Nove S iz nadležnosti regulatora koji primenjuje standarde EU u oblasti audio-vizuelnih medija pod nadzor regulatora koji te standarde još ne ispunjava oslabilo postojeću zaštitu njihove uređivačke nezavisnosti”.
„Kada regulacija medija u Srbiji dostigne standarde na koje se država obavezala kao kandidat za članstvo u EU, postojali bi znatno jači argumenti za nadzor domaćeg regulatora”, navodi se u izveštaju.
Iz BFMI pozivaju domaće i međunarodne posmatrače da nastave praćenje koordinisanih manipulacija na internetu i nakon izbora, posebno pokušaja diskreditacije nezavisnih medija ili rada izbornih posmatrača, odnosno pokušaja da se utiče na to kako javnost doživljava rezultate.
SA MREŽE JAVNIH USTANOVA NA STRANAČKE ZADATKE
Dok je organizacija BFMI pratila ponašanje povezanih naloga, zasebna analiza Vremena pokazuje odakle su se korisnici prijavljivali na platformu za organizovanje internet aktivnosti SNS-a.
Prema analizi procurelih podataka platforme Progress.rs, preko koje se navodno organizuje mreža onlajn podrške vlasti, u periodu 2022–2024, sa internet mreža 231 javne institucije prijavljivao se 1.241 korisnik.
Tvitovala je sa tri lažna profila, za potrebe Srpske napredne stranke – sa radnog mesta u Gradskoj upravi Kikinde.
U listi koja je procurela, a koju je detaljno analiziralo „Vreme“, Simić – onde potpisana devojačkim prezimenom Matejin – tako je postala rekorderka.
Sva njena tri lažna profila su u vrhu po botovskoj aktivnosti.
Kako je pokazala analiza „Vremena“, čak 1.241 korisnik Tvitera naveden u bazi SNS-a kao „bot“ prijavljivao se sa mreža 231 javne ustanove.
Čak 94 odsto tih prijava bilo je između 7 i 16 časova radnim danom – dakle u radno vreme.
Još 23 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Procureli podaci pokazuju da su korisnici po instrukcijama pisali objave i komentare, lajkovali i delili sadržaje, u sistemu sa koordinatorima, smenama i bodovanjem.
Pristup preko mreže ustanove ipak ne dokazuje da je svaki korisnik tamo zaposlen: iz biblioteke u Malom Zvorniku prijavljivalo se njih 47, znatno više nego što biblioteka ima zaposlenih, navodi „Vreme”.
Napomena: Autorka teksta je učestvovala u radu na izveštaju Balkanske inicijative za slobodne medije i istraživačkog centra Media Forensics Hub Univerziteta Klemson kao istraživačica iz Srbije
OVDE POGLEDAJTE BAZU BOTOVA I POTRAŽITE ONE U SVOM GRADU
Nisu baš svi nužno zaposleni tamo, iako su koristili te mreže.
Koliko bi to moglo da ih košta
Radi grube procene, ako se uzme da je prosečna plata u javnom sektoru oko 170.000 dinara bruto (pre odbijanja poreza i doprinosa), onda izlazi da su budžeti opština, ministarstava i javnih preduzeća oštećeni za najviše oko 21,5 miliona evra – samo za godinu dana botovanja.
Kako je za „Vreme“ reklo nekoliko pravnika, tu se otvara niz pitanja – počev od stranačkog zapošljavanja i protivpravne koristi koju ima jedna stranka.
Pa sve do pitanja koje bi moglo da zanima svaku pojedinačnu osobu koja se nalazi u bazi botova SNS-a, a čiju je vizuelizaciju objavilo „Vreme“.
Jer, u radno vreme raditi nešto drugo težak je disciplinski prekršaj za koji sleduju mere, uključujući i mogući otkaz.
Ali ne samo to – poslodavac može tražiti naknadu štete i pokušati da izračuna koliki udeo radnog vremena zaposleni zapravo nije bio na poslu, iako je fizički sedeo u kancelariji.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže da su i ranije pokušavali da prijave Agenciji za sprečavanje korupcije ovu stvar.
„Sada je nova prilika za Agenciju, zato što su podaci, čini se, mnogo opipljiviji i čini mi se da postoji mnogo više osnove i da bi bila mnogo lakša istraga o tome šta se zapravo dešavalo“, rekao je Minić za „Danas“.
„Nisam siguran, naravno, da postoji volja i želja da se to uradi, ali nema sumnje da će uskoro biti mnogo lakša i bolja klima da se te stvari istražuju“, ističe on.
U bazi „Vremena“ može se naći broj „akcija“ i „komandi“ koje je svaka osoba poimence izvršila, kao i podaci o broju logovanja.
Tako se može krenuti u utvrđivanje koji udeo radnog vremena je svako od botova utrošio da ne radi svoj posao.
Advokat Vladimir Terzić kaže da će Javno tužilaštvo za organizovani kriminal takođe morati da se bavi slučajem.
To će, priča on za „Danas“, biti moguće posle izbora, aludirajući na moguću pobedu Studentske liste.
„JTOK mora da utvrdi ko je sistem uspostavio, ko ga je finansirao, ko je izdavao naloge, ko ih je izvršavao i ko je omogućio da javne institucije postanu infrastruktura jedne političke stranke“, navodi on uz napomenu da, ako su građani plaćali državne službenike i zaposlene da botuju, onda su svi građani oštećeni.
„Vreme“ je pisalo i kako izgleda organizacija rada u „fabrici botova“.
Podeljeni su u smene, sa jasnim zadacima, a dobijaju i bodove pa i opomene kada ne botuju kako treba.
A neko mora da Vas izveštava nezavisno.
Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija.
