Оставка директорке РТС-а, у Другом дневнику гост представник Студентске листе

Хронологија

1. 28. окт
   RTCG (отвара се у новом прозору) преузео дословно

   Резултати избора 2026: Апсолутна већина Студентске листе у Скупштини Србије

   - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

   - Хроника

   - Колумне

   -

   Радио

   - Издвајамо

   -

   Емисије

   - Документарни програм

   - Поп топ

   - Еуропулс

   - Зрно по зрно

   - Радио ординација

   - Културна панорама

   - Зелена прича

   - Еполета

   - +382

   - Спона

   - Свијет једнаких шанси

   - Матица

   - Живот по мјери човјека

   - Линк

   - Изокренути свијет

   - Корацима младих

   - Моја професија је...

   - Спортски програм

   - Културно-умјетнички програм

   - Музички програм

   - Корацима прошлости

   - Научно-образовни програм

   - Програмска шема

   - Трофеј Радија Црне Горе

   - Фреквенције

   - Радио драма

   28. 10. 2026. 15:15 >> 29. 10. 2026. 14:20

   Резултати избора 2026: Апсолутна већина Студентске листе у Скупштини Србије

   Студентска листа освојила је близу 53 одсто гласова, коалиција око СНС око 39 одсто, процене су РИК-а. У Скупштину Србије улазе и четири мањинске листе.

   Студентска листа однела је велику победу на превременим парламентарним изборима у Србији, освојивши више од половине гласова изашлих, што значи да је после 14 година завршена неприкосновена владавина Александра Вучића и Српске напредне странке (СНС).

   Листа настала из масовних студентских протеста изазваних новосадском трагедијом пре две године освојила је 53,02 одсто гласова (2.341.357), подаци су главног изборног органа са готово свих бирачких места.

   Коалиција око владајуће странке „Уједињена Србија" освојила је 38,97 одсто гласова (1.721.138) према подацима Републичке изборне комисије (РИК).

   Студентска листа добила је око 600.000 гласова више од досадашње владајуће странке.

   Од укупно 250 посланичких места у Скупштини Србије, Студентска листа имаће апсолутну већину, односно 140 мандата, а коалиција око СНС 104, према непотпуним подацима РИК-а.

   Подсетите се резултата парламентарних избора у Србији 2023. године - ОВДЕ.

   Обележје превремених парламентарних избора у Србији била је и велика излазност - скоро 70 одсто, што је рекордно у последњих 20 година.

   Право гласа имало је око 6,4 милиона људи, а изашло је 4.406.893, односно око 31 одсто није гласао.

   Било је тек 1,27 одсто неважећих гласова.

   Од 18 учесника избора, у парламент су ушле још само четири мањинске странке.

   То су листе:

   - Савез војвођанских Мађара са 34.990 гласова, што је 0,8 одсто, односно за сада има два мандата;

   - Коалиција албанских странака са 27.679 глас или 0,63 одсто, односно тренутно два мандата;

   - Расим Љајић - Људски са 20.398 гласова, односно 0,46 одсто, што је један мандат;

   - Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина са 12.376 гласова, односно 0,28 одсто, што је тренутно један мандат.

   Извор: РИК (напомена: можда ће бити промена у броју мандата)

   Колико су гласова освојиле остале странке?

   Социјалистичка партија Србије (СПС), која је од 1990-их, уз краће прекиде, стално била у власти, први пут неће бити у парламенту, освојивши тек негде око 94.000 гласова, односно 2,14 одсто.

   То је најлошији резултат странке од њеног оснивања.

   У скупштини неће бити досадашње опозиционе парламентарне странке - Нове Демократске странке Србије (ДСС), чији је лидер Милош Јовановић понудио оставку после неуспеха.

   Коалиција коју је предводио Јовановића освојила 39.309 гласова, односно 0,89 одсто, што је нула мандата.

   У нови сазив републичке скупштине неће ући ни опозициона коалиција „Европска Србија" која је у кампањи заговарала јасан пут земље у Европску унију и увођење санкција Русији, према проценама изборних резултата посматрачке организације ЦРТА-е.

   Коалицију, коју су чиниле до сада парламентарне Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, странка Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша, бившег војног команданта Србије, и покрет Солидарност Горана Јешића, освојила је 12.519 гласова, односно 0,28 одсто.

   Остале странке:

   - Листа Богољуб Карић - Покрет снага Србије - БК освојила је 19.961 глас, односно 0,45 одсто, нула мандата;

   - Листа странке Усаме Зукорлића из Новог Пазара освојила је 12.110 гласова, односно 0,27 одсто и за сада је без мандата;

   - Руска странка Србија у БРИКС-у: Слободан Николић 6.476 гласова или 0,15 одсто, нула мандата;

   - Листа Странка руско-српског јединства - Руси и Срби браћа заувек освојила је 4.270 до сада обрађених гласова, што је 0,10 одсто и нула мандата.

   - Листа Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - Народна странка, Бунт, Право Србија, Бунт 3.694 гласова, односно 0,08 одсто:

   - Листа Мајка Србија - Груда освојила је 3.221 глас, односно 0,07 одсто, нула мандата.

   - Либерално зелена странка - За слободну и чистију Србију освојила је 2.671 глас, односно 0,06 одсто, што је нула мандата.

   - Листа Бирам правду-бирам будућност - коалиција - Снага проф. др Ферид Булић, Василиос Провелегиос, Странка будућности и развоја - Грађанска странка Грка Србије освојила је 1.181 глас, односно 0,03 одсто, нула мандата;

   - Листа Ћале, ово је за тебе - Петар Ђурић - Премијер Србије освојила је 2.009 гласова, односно 0,05 одсто што је нула мандата.

   Како је Вучић признао пораз?

   Цела Србија је застала 25. октобра око 21.30 сат када се Александар Вучић појавио за говорницом у изборном штабу СНС-а у Новом Београду.

   „Немамо још комплетне резултате, али јасно је да смо изгубили ове изборе“, рекао је Вучиц́, честитајући противницима на победи.

   Минут, два касније, у градовима и местима широм Србије настало је велико славље присталица Студентске листе.

   Победницима избора честитали су Вашингтон, Москва, Кијев и Брисел.

   Студентски покрет је формиран пре мање од две године као одговор на трагедијуна железничкој станици за коју се криви корупција и немар.

   Од 2012, откако је Српска напредна странка дошла на власт, Вучиц́ је био председник владе и председник државе у два мандата и сада је преводио листу напредњака са циљем да се врати на премијерско место после осам година.

   Расписао је ванредне изборе после скоро две године протеста изазваних урушавањем надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а још једна жена тешко повређена.

   Посебан текст о погинулима на Железничкој станици у Новом Саду прочитајте ОВДЕ.

   До краја године, Србију очекују и председнички избори.

   Вучић је 27. септембра поднео оставку на место председника, чиме је себи скратио мандат.

   Према закону и роковима, председнички избори најкасније треба да буду одржани 27. децембра.

   Графике: Теодора Ћурчић

   ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

   Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

   - Велика победа Студентске листе, славље широм Србије

   - Како је гласала Србија: СНС победио у само три града - и у затворима

   - Када се конституише Скупштина Србије, а када се формира нова влада после избора

   - Како изгледа ново политичко лице Србије: ББЦ анализа

   - Вучић: Честитам победницима избора, нико нигде неће да бежи

   - 'Ћациленд': Јутро после пораза Вучића - фотографије и видео

2. 28. окт
   Јужне вести (отвара се у новом прозору)

   Оставка директорке РТС-а, у Другом дневнику гост представник Студентске листе

   Мања Грчић, директорка Радио-телевизије Србије (РТС) поднела је оставку, објавио је Јавни сервис. Вест је претходно за ББЦ на српском потврдио Дане Марковски, повереник синдиката „Независност“ у РТС-у, који је дан… Цео текст

   Мања Грчић, директорка Радио-телевизије Србије (РТС) поднела је оставку, објавио је Јавни сервис.

   Вест је претходно за ББЦ на српском потврдио Дане Марковски, повереник синдиката „Независност“ у РТС-у, који је дан раније на састанку са Грчић затражио да разреши одређене људе унутар куће и да поднесе оставку.

   У писму које је прочитано у Другом дневнику на РТС-у, Грчић је навела да је „свесна да се у делу јавности њен останак на функцији привремено доживљава као препрека променама“.

   „Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају, буде разлог за даље неповерење, тензије или поделе.

   „Зато сам одлучила да оставку поднесем без даљег одлагања препуштајући надлежним органима да у складу са законом обезбеде континуитет руковођења јавним сервисом“, написала је Мања Грчић у писму.

   Додала је да верује да РТС „мора да остане стабилна, професионална институција без обзира ко је на њеном челу и ко је на власти“.

   РТС је у Другом дневнику објавио да је Грчић сменила уредницу Информативног програма Бојану Млађеновић и предложила Боривоја Ускоковића за ту позицију, дугогодишњег уредника Дневника.

   Грчић је поднела оставку дан након што је Студентска листа тражила „деблокаду, департизацију и ослобађање Радио-телевизије Србије од политичких утицаја“.

   Поред генералне директорке, оставке су затражили и за њеног заменика, главне и одговорне уреднике информативних програма.

   „Тражимо привремену управу, предложену у договору Студентске листе и репрезентативних синдиката РТС-а, уз именовање у сладу са законом“, наводе у саопштењу.

   Према писању медија, Грчић је наводно у разговору са представницима два репрезентативна синдиката запослених претходно рекла да неће поднети оставку.

   Вест о оставци генералне директорке објављена је у петом минуту Дневника, а наредних десет минута гледаоци су могли да чују Немању Каровића, кандидат за посланика Студентске листе и доцент на Учитељском факултету.

   Каровић је критиковао однос према студентском покрету и извештавање о њима на РТС-у у протекле готово две године.

   Подсетио је на погрдне називе којима су новинари на РТС-у називани студенти током две године.

   Наводећи више примера „флагрантних неистина“ изречених у програму јавних сервиса, додао је да је упоредо РТС „показивао сервилан однос према СНС режиму, који није био сараднички, него саучеснички“.

   Последица је била, рекао је Каровић, „кривљење реалне слике ствари и континуирано и систематично обмањивање гледалаца, супротно од онога што је улога и законска обавеза РТС-а“.

   Указао је да је јучерашњи дневник „12 минута посветио студентском покрету, колико није добио за претходних 45 дана“.

   „Студентски покрет не жели да наметне руководство, контролу и доминацију над РТС-ом, већ да се врати у оквире закона, да поступа по процедурама и да ради у корист грађана, невезано за то ко је на власти.

   „Рачунамо на људе којих има у РТС-у, који су професионални и поштени који ће омогућити да се врати у законске оквире“, закључио је Каровић.

   Каровић је поменуо и медије у власништву Телекома, које та компанија покушава да угаси због „истраживачког рада“ те да СЛ захтева оставку директора.

   Њена оставка је уследила након што је, већ првог дана после избора, директор покрајинског јавног сервиса, Радио-телевизије Војводине, поднео оставку, а Дневник у 17 часова почео је извињењем гледаоцима због „једностраног извештавања“.

   Исте вечери група демонстраната ушла је у провладину приватну телевизију Информер, да би се потом окупили испред зграде прииватне телевизије Пинка.

   Студенти су у априлу 2025. две недеље блокирали јавни сервис Србије у Таковској улици и на Кошутњаку.

   Повод је било незадовољство, како су рекли, извештавањем РТС-а о тада вишемесечним студентским демонстрацијама.

   Блокада је прекинута када је расписан конкурс скупштинског Одбора за културу и информисање за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

   Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.

   Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама је, подаци су ове организације.

   Пре него што је у фебруару ове године ступила на чело РТС-а, заменивши дугогодишњег директора Драгана Бујошевића, Мања Грчић више од 20 година радила као новинарка и медијска менаџерка.

   Како је говорила у интервјуима, радила је на Б92, чије је генерална директорка била од 2011. до 2013, затим је била саветница за односе с јавношћу у америчкој Агенцији за међународни развоја (УСАИД) и директорка фирме „Медија систем“ у оквиру телевизије Пинк.

   Такође је била директорка словеначке телевизије ТВ3 и за корпоративне и регулаторне послове у оквиру Антена групе за Србију и Црну гору.

   Са функције директорке Прве телевизије одлази 2019, а наредне године оснива К1.

   Сувласница је фирме Минацорд Медиа са Жељком Јоксимовићем, под чијим окриљем ради телевизија К1 коју је основала, а била је и директорка новинске агенције Тањуг.

   Крајем априла 2021. Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније и на тој функцији је била до јануара ове године.

   Постала је генерална директорка РТС-а у фебруару 2026..

   Удружење новинара Србије је објавило да из дипломе коју је Мања Грчић поднела на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије (РТС) произилази да она носи 180 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем у Великој Британији.

   Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да кандидат за генералног директора мора имати диплому са 240 ЕСПБ бодова.

   Грчић је потом доставила потврду да њена диплома са Универзитета у Лидсу садржи неопходни број бодова.

   ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

   Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

3. 08:55
   Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Напад испред Амбасаде Израела у Београду, МУП: ‚Црвени степен претњи од тероризма‘

   Припадник српске Жандармерије лакше је повређен ножем испред Амбасаде Израела у Београду 26. октобру рано ујутру, а нападач је убијен, саопштило је Министарство унутрашњих послова (МУП). МУП карактерише напад као… Цео текст

   Припадник српске Жандармерије лакше је повређен ножем испред Амбасаде Израела у Београду 26. октобру рано ујутру, а нападач је убијен, саопштило је Министарство унутрашњих послова (МУП).

   МУП карактерише напад као „терористички".

   „У терористичком нападу изведеном синоћ лакше је повређен припадник Жандармерије који је обезбеђивао амбасаду Израела и који је убио нападача у самоодбрани.

   „Његов идентитет још није утврђен, наша служба га је пратила и познато је да је био присталица Исламске државе", рекао је Ивица Дачић, министар полиције у техничком мандату.

   Нападач је био малолетан и на профилу Инстаграма имао је слику црне заставе и знак Исламске државе, додао је Дачић.

   Сумња се да је био из Шапца, а припадника Жандармерије напао је са два ножа узвикујући 'Алаху акбар', тврди МУП.

   Исламска држава је џихадистичка група која захтева да се муслимани широм света закуну на верност њеном лидеру Ибрахиму Аваду Ибрахиму Али Бадрију ел Самараију, познатијем као Абу Бакр ел Багдади.

   Истрага је у току, а Дачић је прогласио „црвени степен претње од тероризма".

   Полиција ће, додао је бити на местима од безбедносног значаја, попут инфраструктурних објеката и локација где се окупља већи број људи.

   Напад се догодио у тренутку одржавања парламентарних избора у Израелу, првих од напада палестинских екстремиста, предвођених Хамасом, на југ те државе 7. октобра 2023, што је довело до бруталне одмазде и двогодишњег рата израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.

   Ово није први пут да се нападају припадници српске Жандармерије испред зграде Амбасаде Израела.

   Крајем јуна 2024, полицајац Милош Јевремовић, рањен је из самострела у врат.

   Нападач је тада убијен, а српски званичници су прогласили „лов на терористе".

   Два дана пре најновијег напада у Београду, дошло је до смене власти у Србији, када је на ванредним парламентарним изборима Студентска листа, нова снага на политичкој сцени, победила „Уједињену Србију", листу око Српске напредне странке (СНС), коју је предводио Александар Вучић.

   Вучић је одржавао добре односе са Израелом и више пута се састајао са израелским премијером Бењамином Нетањахуом, хвалећи сарадњу две државе

   У априлу 2026. Србија и Израел су потписали безбедносни споразум о размени и узајамној заштити тајних података у области одбране.

   Неколико месеци касније, у септембру, Србија је отворила фабрику за склапање дронова израелске производње.

   ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

   Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

   - Самострелом на српског жандарма испред Амбасаде Израела: Држава „у лову на осумњичене терористе"

   - Избори у Израелу: Нерешено - нико нема већину за формирање владе

   - Како живе српски држављани у Израелу и шта су поручили Палестинци у Београду

   - Када је Београду био ближи Израел, а када Палестина

   - Шта је Исламска држава

   - Минхен 1972: Септембарски дани после којих више ништа није било исто

   - Војно-безбедносни споразум Србије и Израела: Шта је договорено, а шта спорно