Ostavka direktorke RTS-a, u Drugom dnevniku gost predstavnik Studentske liste

Hronologija

1. 28. okt
   RTCG (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno

   Rezultati izbora 2026: Apsolutna većina Studentske liste u Skupštini Srbije

   - Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst

   - Hronika

   - Kolumne

   -

   Radio

   - Izdvajamo

   -

   Emisije

   - Dokumentarni program

   - Pop top

   - Europuls

   - Zrno po zrno

   - Radio ordinacija

   - Kulturna panorama

   - Zelena priča

   - Epoleta

   - +382

   - Spona

   - Svijet jednakih šansi

   - Matica

   - Život po mjeri čovjeka

   - Link

   - Izokrenuti svijet

   - Koracima mladih

   - Moja profesija je...

   - Sportski program

   - Kulturno-umjetnički program

   - Muzički program

   - Koracima prošlosti

   - Naučno-obrazovni program

   - Programska šema

   - Trofej Radija Crne Gore

   - Frekvencije

   - Radio drama

   28. 10. 2026. 15:15 >> 29. 10. 2026. 14:20

   Rezultati izbora 2026: Apsolutna većina Studentske liste u Skupštini Srbije

   Studentska lista osvojila je blizu 53 odsto glasova, koalicija oko SNS oko 39 odsto, procene su RIK-a. U Skupštinu Srbije ulaze i četiri manjinske liste.

   Studentska lista odnela je veliku pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, osvojivši više od polovine glasova izašlih, što znači da je posle 14 godina završena neprikosnovena vladavina Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS).

   Lista nastala iz masovnih studentskih protesta izazvanih novosadskom tragedijom pre dve godine osvojila je 53,02 odsto glasova (2.341.357), podaci su glavnog izbornog organa sa gotovo svih biračkih mesta.

   Koalicija oko vladajuće stranke „Ujedinjena Srbija" osvojila je 38,97 odsto glasova (1.721.138) prema podacima Republičke izborne komisije (RIK).

   Studentska lista dobila je oko 600.000 glasova više od dosadašnje vladajuće stranke.

   Od ukupno 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, Studentska lista imaće apsolutnu većinu, odnosno 140 mandata, a koalicija oko SNS 104, prema nepotpunim podacima RIK-a.

   Podsetite se rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji 2023. godine - OVDE.

   Obeležje prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji bila je i velika izlaznost - skoro 70 odsto, što je rekordno u poslednjih 20 godina.

   Pravo glasa imalo je oko 6,4 miliona ljudi, a izašlo je 4.406.893, odnosno oko 31 odsto nije glasao.

   Bilo je tek 1,27 odsto nevažećih glasova.

   Od 18 učesnika izbora, u parlament su ušle još samo četiri manjinske stranke.

   To su liste:

   - Savez vojvođanskih Mađara sa 34.990 glasova, što je 0,8 odsto, odnosno za sada ima dva mandata;

   - Koalicija albanskih stranaka sa 27.679 glas ili 0,63 odsto, odnosno trenutno dva mandata;

   - Rasim Ljajić - Ljudski sa 20.398 glasova, odnosno 0,46 odsto, što je jedan mandat;

   - Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina sa 12.376 glasova, odnosno 0,28 odsto, što je trenutno jedan mandat.

   Izvor: RIK (napomena: možda će biti promena u broju mandata)

   Koliko su glasova osvojile ostale stranke?

   Socijalistička partija Srbije (SPS), koja je od 1990-ih, uz kraće prekide, stalno bila u vlasti, prvi put neće biti u parlamentu, osvojivši tek negde oko 94.000 glasova, odnosno 2,14 odsto.

   To je najlošiji rezultat stranke od njenog osnivanja.

   U skupštini neće biti dosadašnje opozicione parlamentarne stranke - Nove Demokratske stranke Srbije (DSS), čiji je lider Miloš Jovanović ponudio ostavku posle neuspeha.

   Koalicija koju je predvodio Jovanovića osvojila 39.309 glasova, odnosno 0,89 odsto, što je nula mandata.

   U novi saziv republičke skupštine neće ući ni opoziciona koalicija „Evropska Srbija" koja je u kampanji zagovarala jasan put zemlje u Evropsku uniju i uvođenje sankcija Rusiji, prema procenama izbornih rezultata posmatračke organizacije CRTA-e.

   Koaliciju, koju su činile do sada parlamentarne Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, stranka Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša, bivšeg vojnog komandanta Srbije, i pokret Solidarnost Gorana Ješića, osvojila je 12.519 glasova, odnosno 0,28 odsto.

   Ostale stranke:

   - Lista Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK osvojila je 19.961 glas, odnosno 0,45 odsto, nula mandata;

   - Lista stranke Usame Zukorlića iz Novog Pazara osvojila je 12.110 glasova, odnosno 0,27 odsto i za sada je bez mandata;

   - Ruska stranka Srbija u BRIKS-u: Slobodan Nikolić 6.476 glasova ili 0,15 odsto, nula mandata;

   - Lista Stranka rusko-srpskog jedinstva - Rusi i Srbi braća zauvek osvojila je 4.270 do sada obrađenih glasova, što je 0,10 odsto i nula mandata.

   - Lista Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju - Narodna stranka, Bunt, Pravo Srbija, Bunt 3.694 glasova, odnosno 0,08 odsto:

   - Lista Majka Srbija - Gruda osvojila je 3.221 glas, odnosno 0,07 odsto, nula mandata.

   - Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i čistiju Srbiju osvojila je 2.671 glas, odnosno 0,06 odsto, što je nula mandata.

   - Lista Biram pravdu-biram budućnost - koalicija - Snaga prof. dr Ferid Bulić, Vasilios Provelegios, Stranka budućnosti i razvoja - Građanska stranka Grka Srbije osvojila je 1.181 glas, odnosno 0,03 odsto, nula mandata;

   - Lista Ćale, ovo je za tebe - Petar Đurić - Premijer Srbije osvojila je 2.009 glasova, odnosno 0,05 odsto što je nula mandata.

   Kako je Vučić priznao poraz?

   Cela Srbija je zastala 25. oktobra oko 21.30 sat kada se Aleksandar Vučić pojavio za govornicom u izbornom štabu SNS-a u Novom Beogradu.

   „Nemamo još kompletne rezultate, ali jasno je da smo izgubili ove izbore“, rekao je Vučić, čestitajući protivnicima na pobedi.

   Minut, dva kasnije, u gradovima i mestima širom Srbije nastalo je veliko slavlje pristalica Studentske liste.

   Pobednicima izbora čestitali su Vašington, Moskva, Kijev i Brisel.

   Studentski pokret je formiran pre manje od dve godine kao odgovor na tragedijuna železničkoj stanici za koju se krivi korupcija i nemar.

   Od 2012, otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast, Vučić je bio predsednik vlade i predsednik države u dva mandata i sada je prevodio listu naprednjaka sa ciljem da se vrati na premijersko mesto posle osam godina.

   Raspisao je vanredne izbore posle skoro dve godine protesta izazvanih urušavanjem nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a još jedna žena teško povređena.

   Poseban tekst o poginulima na Železničkoj stanici u Novom Sadu pročitajte OVDE.

   Do kraja godine, Srbiju očekuju i predsednički izbori.

   Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika, čime je sebi skratio mandat.

   Prema zakonu i rokovima, predsednički izbori najkasnije treba da budu održani 27. decembra.

   Grafike: Teodora Ćurčić

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

   - Velika pobeda Studentske liste, slavlje širom Srbije

   - Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima

   - Kada se konstituiše Skupština Srbije, a kada se formira nova vlada posle izbora

   - Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza

   - Vučić: Čestitam pobednicima izbora, niko nigde neće da beži

   - 'Ćacilend': Jutro posle poraza Vučića - fotografije i video

2. 28. okt
   Južne vesti (otvara se u novom prozoru)

   Ostavka direktorke RTS-a, u Drugom dnevniku gost predstavnik Studentske liste

   Manja Grčić, direktorka Radio-televizije Srbije (RTS) podnela je ostavku, objavio je Javni servis. Vest je prethodno za BBC na srpskom potvrdio Dane Markovski, poverenik sindikata „Nezavisnost“ u RTS-u, koji je dan… Ceo tekst

   Manja Grčić, direktorka Radio-televizije Srbije (RTS) podnela je ostavku, objavio je Javni servis.

   Vest je prethodno za BBC na srpskom potvrdio Dane Markovski, poverenik sindikata „Nezavisnost“ u RTS-u, koji je dan ranije na sastanku sa Grčić zatražio da razreši određene ljude unutar kuće i da podnese ostavku.

   U pismu koje je pročitano u Drugom dnevniku na RTS-u, Grčić je navela da je „svesna da se u delu javnosti njen ostanak na funkciji privremeno doživljava kao prepreka promenama“.

   „Ne želim da moja namera da obezbedim urednu primopredaju, bude razlog za dalje nepoverenje, tenzije ili podele.

   „Zato sam odlučila da ostavku podnesem bez daljeg odlaganja prepuštajući nadležnim organima da u skladu sa zakonom obezbede kontinuitet rukovođenja javnim servisom“, napisala je Manja Grčić u pismu.

   Dodala je da veruje da RTS „mora da ostane stabilna, profesionalna institucija bez obzira ko je na njenom čelu i ko je na vlasti“.

   RTS je u Drugom dnevniku objavio da je Grčić smenila urednicu Informativnog programa Bojanu Mlađenović i predložila Borivoja Uskokovića za tu poziciju, dugogodišnjeg urednika Dnevnika.

   Grčić je podnela ostavku dan nakon što je Studentska lista tražila „deblokadu, departizaciju i oslobađanje Radio-televizije Srbije od političkih uticaja“.

   Pored generalne direktorke, ostavke su zatražili i za njenog zamenika, glavne i odgovorne urednike informativnih programa.

   „Tražimo privremenu upravu, predloženu u dogovoru Studentske liste i reprezentativnih sindikata RTS-a, uz imenovanje u sladu sa zakonom“, navode u saopštenju.

   Prema pisanju medija, Grčić je navodno u razgovoru sa predstavnicima dva reprezentativna sindikata zaposlenih prethodno rekla da neće podneti ostavku.

   Vest o ostavci generalne direktorke objavljena je u petom minutu Dnevnika, a narednih deset minuta gledaoci su mogli da čuju Nemanju Karovića, kandidat za poslanika Studentske liste i docent na Učiteljskom fakultetu.

   Karović je kritikovao odnos prema studentskom pokretu i izveštavanje o njima na RTS-u u protekle gotovo dve godine.

   Podsetio je na pogrdne nazive kojima su novinari na RTS-u nazivani studenti tokom dve godine.

   Navodeći više primera „flagrantnih neistina“ izrečenih u programu javnih servisa, dodao je da je uporedo RTS „pokazivao servilan odnos prema SNS režimu, koji nije bio saradnički, nego saučesnički“.

   Posledica je bila, rekao je Karović, „krivljenje realne slike stvari i kontinuirano i sistematično obmanjivanje gledalaca, suprotno od onoga što je uloga i zakonska obaveza RTS-a“.

   Ukazao je da je jučerašnji dnevnik „12 minuta posvetio studentskom pokretu, koliko nije dobio za prethodnih 45 dana“.

   „Studentski pokret ne želi da nametne rukovodstvo, kontrolu i dominaciju nad RTS-om, već da se vrati u okvire zakona, da postupa po procedurama i da radi u korist građana, nevezano za to ko je na vlasti.

   „Računamo na ljude kojih ima u RTS-u, koji su profesionalni i pošteni koji će omogućiti da se vrati u zakonske okvire“, zaključio je Karović.

   Karović je pomenuo i medije u vlasništvu Telekoma, koje ta kompanija pokušava da ugasi zbog „istraživačkog rada“ te da SL zahteva ostavku direktora.

   Njena ostavka je usledila nakon što je, već prvog dana posle izbora, direktor pokrajinskog javnog servisa, Radio-televizije Vojvodine, podneo ostavku, a Dnevnik u 17 časova počeo je izvinjenjem gledaocima zbog „jednostranog izveštavanja“.

   Iste večeri grupa demonstranata ušla je u provladinu privatnu televiziju Informer, da bi se potom okupili ispred zgrade priivatne televizije Pinka.

   Studenti su u aprilu 2025. dve nedelje blokirali javni servis Srbije u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.

   Povod je bilo nezadovoljstvo, kako su rekli, izveštavanjem RTS-a o tada višemesečnim studentskim demonstracijama.

   Blokada je prekinuta kada je raspisan konkurs skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

   Srbija se strmoglavila na listi slobode medija za čak 44 mesta od 2013. godine i spada u grupu zemalja gde je „teška situacija“, navode Reporteri bez granica.

   Prema Indeksu slobode medija, Srbija je u 2026. godini na 104. mestu, od ukupno 180 zemalja i među najgore rangiranim evropskim zemljama je, podaci su ove organizacije.

   Pre nego što je u februaru ove godine stupila na čelo RTS-a, zamenivši dugogodišnjeg direktora Dragana Bujoševića, Manja Grčić više od 20 godina radila kao novinarka i medijska menadžerka.

   Kako je govorila u intervjuima, radila je na B92, čije je generalna direktorka bila od 2011. do 2013, zatim je bila savetnica za odnose s javnošću u američkoj Agenciji za međunarodni razvoja (USAID) i direktorka firme „Medija sistem“ u okviru televizije Pink.

   Takođe je bila direktorka slovenačke televizije TV3 i za korporativne i regulatorne poslove u okviru Antena grupe za Srbiju i Crnu goru.

   Sa funkcije direktorke Prve televizije odlazi 2019, a naredne godine osniva K1.

   Suvlasnica je firme Minacord Media sa Željkom Joksimovićem, pod čijim okriljem radi televizija K1 koju je osnovala, a bila je i direktorka novinske agencije Tanjug.

   Krajem aprila 2021. Vlada Srbije izabrala ju je za članicu Upravnog odbora Beogradske filharmonije i na toj funkciji je bila do januara ove godine.

   Postala je generalna direktorka RTS-a u februaru 2026..

   Udruženje novinara Srbije je objavilo da iz diplome koju je Manja Grčić podnela na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS) proizilazi da ona nosi 180 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem u Velikoj Britaniji.

   Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da kandidat za generalnog direktora mora imati diplomu sa 240 ESPB bodova.

   Grčić je potom dostavila potvrdu da njena diploma sa Univerziteta u Lidsu sadrži neophodni broj bodova.

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

3. 08:55
   Blic (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

   Napad ispred Ambasade Izraela u Beogradu, MUP: ‚Crveni stepen pretnji od terorizma‘

   Pripadnik srpske Žandarmerije lakše je povređen nožem ispred Ambasade Izraela u Beogradu 26. oktobru rano ujutru, a napadač je ubijen, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). MUP karakteriše napad kao… Ceo tekst

   Pripadnik srpske Žandarmerije lakše je povređen nožem ispred Ambasade Izraela u Beogradu 26. oktobru rano ujutru, a napadač je ubijen, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).

   MUP karakteriše napad kao „teroristički".

   „U terorističkom napadu izvedenom sinoć lakše je povređen pripadnik Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu Izraela i koji je ubio napadača u samoodbrani.

   „Njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države", rekao je Ivica Dačić, ministar policije u tehničkom mandatu.

   Napadač je bio maloletan i na profilu Instagrama imao je sliku crne zastave i znak Islamske države, dodao je Dačić.

   Sumnja se da je bio iz Šapca, a pripadnika Žandarmerije napao je sa dva noža uzvikujući 'Alahu akbar', tvrdi MUP.

   Islamska država je džihadistička grupa koja zahteva da se muslimani širom sveta zakunu na vernost njenom lideru Ibrahimu Avadu Ibrahimu Ali Badriju el Samaraiju, poznatijem kao Abu Bakr el Bagdadi.

   Istraga je u toku, a Dačić je proglasio „crveni stepen pretnje od terorizma".

   Policija će, dodao je biti na mestima od bezbednosnog značaja, poput infrastrukturnih objekata i lokacija gde se okuplja veći broj ljudi.

   Napad se dogodio u trenutku održavanja parlamentarnih izbora u Izraelu, prvih od napada palestinskih ekstremista, predvođenih Hamasom, na jug te države 7. oktobra 2023, što je dovelo do brutalne odmazde i dvogodišnjeg rata izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

   Ovo nije prvi put da se napadaju pripadnici srpske Žandarmerije ispred zgrade Ambasade Izraela.

   Krajem juna 2024, policajac Miloš Jevremović, ranjen je iz samostrela u vrat.

   Napadač je tada ubijen, a srpski zvaničnici su proglasili „lov na teroriste".

   Dva dana pre najnovijeg napada u Beogradu, došlo je do smene vlasti u Srbiji, kada je na vanrednim parlamentarnim izborima Studentska lista, nova snaga na političkoj sceni, pobedila „Ujedinjenu Srbiju", listu oko Srpske napredne stranke (SNS), koju je predvodio Aleksandar Vučić.

   Vučić je održavao dobre odnose sa Izraelom i više puta se sastajao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, hvaleći saradnju dve države

   U aprilu 2026. Srbija i Izrael su potpisali bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.

   Nekoliko meseci kasnije, u septembru, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova izraelske proizvodnje.

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

   - Samostrelom na srpskog žandarma ispred Ambasade Izraela: Država „u lovu na osumnjičene teroriste"

   - Izbori u Izraelu: Nerešeno - niko nema većinu za formiranje vlade

   - Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu

   - Kada je Beogradu bio bliži Izrael, a kada Palestina

   - Šta je Islamska država

   - Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto

   - Vojno-bezbednosni sporazum Srbije i Izraela: Šta je dogovoreno, a šta sporno