Оскрнављен православни крст на Пагу, код логора Слана

Хронологија

1. 29. окт
   Интермагазин (отвара се у новом прозору)

   Оскрнављен православни крст на Пагу, код логора Слана

   На месту некадашњег усташког логора Слана, на хрватском острву Паг, непознати починиоци оскрнавили су православни крст, префарбавши га у шаховницу са почетним белим пољем. На оближњем камењару исписани су и делови… Цео текст

   На месту некадашњег усташког логора Слана, на хрватском острву Паг, непознати починиоци оскрнавили су православни крст, префарбавши га у шаховницу са почетним белим пољем. На оближњем камењару исписани су и делови хрватског грба. Инцидент се догодио на простору који чува сећање на страдање Срба и Јевреја у време Независне Државе Хрватске, а долази после вишегодишњег уништавања спомен-обележја жртвама усташких логора.

   На хрватском острву Паг поново је оскрнављено место сећања на жртве усташких злочина из Другог светског рата.

   Према извештају који су 28. октобра објавили медији у Републици Српској, позивајући се на портал „Новости” Српског народног већа, непознати починиоци префарбали су обновљени православни крст на подручју некадашњег логора Слана.

   На крсту је исцртана црвено-бела шаховница са почетним белим пољем, која у овом контексту има посебно узнемирујућу симболику због повезаности са обележјима усташког режима.

   Починиоци се нису зауставили на томе.

   На оближњем камењару спрејом је исцртан и део хрватског грба.

   Крст се на овом простору налази дуже од 15 година, као једно од обележја сећања на људе који су страдали у систему усташких логора на Пагу.

   Идентитет починилаца није објављен, а за сада нема поузданих информација о евентуалним хапшењима.

   Место на којем су убијани Срби и Јевреји

   Увала Слана на Пагу једно је од места страдања у време Независне Државе Хрватске.

   После успостављања усташке власти 1941. године, на острву је организован логорски систем у који су довођени Срби, Јевреји и други заточеници.

   Логор Слана био је намењен претежно мушким заточеницима, док су жене и деца затварани у објектима у оближњој Метајни.

   Заточеници су били изложени нехуманим условима, злостављању и убиствима.

   Многи нису преживели.

   Логорски систем на Пагу био је део ширег система логора Госпић–Јадовно–Паг, који је функционисао током првих месеци усташке власти.

   Историчари су документовали масовна убиства на овом подручју, али се процене укупног броја жртава разликују, због чега је неопходно пажљиво разликовати утврђене чињенице од процена.

   Острво Паг тако није само познато туристичко одредиште на Јадрану, већ и простор на којем се налазе места једног од најтежих поглавља историје Другог светског рата на овим просторима.

   Спомен-плоче уништаване више пута

   Нови инцидент није усамљен случај.

   Спомен-обележја жртвама логора Слана и Метајна већ су више пута била мета вандализма.

   Према извештајима Српског народног већа, у јуну ове године постављена је нова, четврта спомен-плоча посвећена жртвама ових логора.

   Међутим, већ наредног месеца и она је разбијена.

   Тај податак указује на дуготрајан проблем заштите места страдања и спомен-обележја.

   Уместо да буду трајно сачувана као сведочанства историје, обележја су више пута морала да се обнављају.

   Посебно је забрињавајуће што се ново скрнављење догодило на простору на којем су људи убијани због своје националне и верске припадности.

   За породице жртава и организације које се баве културом сећања, такви поступци представљају додатно понижење успомене на страдале.

   Спорови и око обележавања места заточења жена и деце

   Проблем обележавања усташких логора на Пагу раније је изазивао и политичке спорове.

   Према извештају који преноси Срна, градоначелник Новаље и посланик ХДЗ-а у Хрватском сабору Иван Дабо противио се постављању спомен-плоче на некадашњу школу у Метајни.

   У том објекту, према историјским сведочанствима наведеним у извештају, било је заточено готово 300 жена и деце јеврејске и српске националности.

   Мали број заточеника преживео је логорске услове.

   Важно је разликовати тај политички спор око спомен-плоче од најновијег скрнављења крста.

   Нема основа да се било ком политичком функционеру припише одговорност за вандализам без конкретних доказа.

   Ипак, расправе о обележавању места страдања показују да однос према наслеђу Другог светског рата и даље изазива дубоке поделе.

   Зашто је шаховница са првим белим пољем посебно спорна?

   Црвено-бела шаховница историјски је део хрватске хералдике и сама по себи није доказ усташке симболике.

   Међутим, варијанта са почетним белим пољем коришћена је и у симболима Независне Државе Хрватске.

   Због тога њено исцртавање на православном крсту који обележава страдање жртава усташког режима има посебну тежину.

   У овом случају значење симбола не може се посматрати одвојено од места на којем је употребљен.

   Није реч о обичној зидној поруци или графиту на јавном објекту, већ о интервенцији на верском обележју постављеном на месту историјског страдања.

   Ипак, коначну правну квалификацију поступка и евентуални мотив починилаца могу утврдити само надлежни органи.

   Сећање на жртве не сме зависити од политике

   Места масовног страдања представљају део историјског наслеђа које би морало да буде заштићено без обзира на националност жртава.

   Логори на Пагу сведоче о прогону и убијању цивила у време усташког режима.

   Њихово обележавање није само питање односа према прошлости, већ и одговорности према будућим генерацијама.

   Уништавање спомен-плоча и скрнављење верских симбола не мења историјске чињенице, али може да допринесе атмосфери нетрпељивости и страху код потомака жртава.

   Зато је важно да се најновији инцидент документује, да надлежни утврде ко је одговоран и да се обезбеди трајна заштита обележја.

   Истовремено, потребно је да јавност има приступ провереним историјским подацима о логорима Слана и Метајна, како би се избегли и заборав и политичка злоупотреба страдања.

   На месту где су 1941. године убијани Срби и Јевреји, данас је поново оскрнављено обележје сећања на жртве. То што су спомен-плоче више пута разбијане, а сада је префарбан и православни крст, отвара озбиљно питање колико су места страдања на Пагу заиста заштићена.

   Извори: Новости — недељник Српског народног већа; Срна; Независне новине; Српско народно веће — документација о уништавању спомен-обележја логора Слана и Метајна.

2. 20:34
   Курир (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Скандал у Хрватској! Усташким симболима префарбали крст на Пагу где је зверски убијено више од 8.000 Срба ФОТО

   - На Пагу је префарбан православни крст код места некадашњих усташких логора Слана и Метајна, где је 1941. убијено више од 8.000 Срба, међу њима и деца. - Према наводима, чин је извела група младића из Метајне, а на… Цео текст

   - На Пагу је префарбан православни крст код места некадашњих усташких логора Слана и Метајна, где је 1941. убијено више од 8.000 Срба, међу њима и деца.

   - Према наводима, чин је извела група младића из Метајне, а на крсту је исписан и БДМ, што је изазвало осуде и оцене да је реч о вандалском скрнављењу.

   - Др Душан Басташић и Миодраг Линта траже реакцију надлежних, док историјски подаци подсећају да су логори били део система Госпић-Јадовно-Паг.

   Православни крст на на хрватском острву Паг, тамо где су 1941. постојали усташки логори Слана и Метајна, и где је за само три месеца убијено више од 8.000 Срба, међу којима и деца, а најмлађе од само пет месеци, префарбан је у боје шаховнице из времена злогласне НДХ, баш као околно камење - првим белим пољем!

   Овај гнусни чин, према наводима портала Новости, гласила Српског народног вијећа у Хрватској, извела је група младића из Метајне. Најновији инцидент наставак је континуираног скрнављења сећања на невине жртве терора Павелићевих хорди.

   Исписали су и спрејом БДМ илити скраћеницу за Блажена Дјевица Марија. Екстремисти у овим ситуацијама користе Богородицу као симбол екстремног клеронационализма. Међу појединим навијачким групама у Хрватској, па чак и у деловима шире поп-културе, користи се поклич "Исус, Марија, усташе", па име клуба или града. На овај начин се религијски појмови спајају са фашистичким усташким режимом из Другог светског рата.

   Творац крста

   Др Душан Басташић, стоматолог из Бањалуке и председник Удружења "Јадовно 1941", које окупља потомаке и поштоваоце жртава логора смрти НДХ Госпић - Јадовно - Паг, и које је недавно обновило управо оскрнављени крст, подсећа да су на Пагу 1941. Италијани есхумирали скоро 800 тела, све докуметовали, фотографисали.

   - Лешеви 91 детета, 273 жене и 407 мушкараца су спаљени. То су урадили зато што се ширио страшан смрад и народ се бојао загађења вода. Чак су и рибари због тога престали ловити рибу. Недавно, 24. јуна по четврти пут је ту постављена мала спомен плоча и која је уништена тако да на острву Пагу не постоји никакав траг да су ту некад били логори - каже др Басташић:

   - Наше удружење је 2015. уз најаву хрватској полицији најавило долазак на острво и постављање часног дрвеног крста. Тада је са нама у цивилу био хрватски полицајац и четири свештеника која су служила парастос. Нас четрдесетак је затим дошло до Метајне на месту логора где смо спровели литију. Служен је и помен испред основне школе која је била део логорског система.

   Басташић истиче да су после 11 година уследиле прозивке.

   - Срби су оквалификовани као паравољна скупина и терористи. Почетком октобра смо дошли на Паг да офарбамо крст и да га заштитимо. Кренула је лавина негативних реакција у медијима, а реаговао је и Иван Дабо, градоначелник Новаље (места на Пагу, где се налази плажа Зрће, прим. аут) који је пријавио државном тужилаштву и полицији оспоравајући да је ту био део логорског система, што је чисто оспоравање холокауста!

   Скрнављење крста, додаје Басташић, који није имао никакво обележје, бројке ни слова, осим што је православни крст са тролистом на врховима, иде на душу онима који су то урадили.

   - Сматрамо да је ово вандалски чин и надамо се да постоје људи који ће се огласити и учинити нешто.

   Антицивизацијски чин

   Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, каже за Курир, је ово антицивизацијски чин који представља тешку увреду за српски народ.

   - Апелујем на Европску унију да затражи од надлежних органа Хрватске да хитно утврди ко стоји иза скрнављења православног крста и одговорне казне у складу са законом.

   Историчар Миле Бјелајац оцењује да ЕУ већ дуже примењује двоструке стандарде према Србији и Републици Српској, с једне стране, и властима у Приштини, Загребу и Подгорици, као и украјинском председнику Володимиру Зеленском, с друге стране. Он указује и на "толерисање деловања организација са парафашистичким обележјима".

   - Део културе и наратива екстремне политичке емиграције пренет је у Социјалистичку републику Хрватску током деведесетих година, а данас све више јача, користећи се одсуством знања о Другом светском рату код млађих генерација - истиче Бјеланац.

   Језиве изјаве градоначелника и пензионисаног полицајца

   Градоначелник Новаље и посланик ХДЗ-а у Хрватском сабору Иван Дабо противио се постављању спомен-плоче на некадашњу школу у Метајни, крај увале Слана, где је било заточено скоро 300 жена и деце јеврејске и српске националности, од којих је ретко ко преживио.

   - Оштро сам се противио томе да се на школи у Метајни постави иста плоча као у Слани. Не. Тамо нико није погинуо, није доказано да је неко страдао. Тамо су биле жене, били су Јевреји, куповали су, трговали, певали, радили, али ту нико није страдао. Све остало, што не пије воду, никада нећу подржати - рекао је Дабо.

   Истовремено на свом је Фејсбук профилу пензионисани полицајац из Метајне Анђелко Курилић ликова језивим хумором над оскрнављеним крстом.

   - Ево једног очигледног приказа братства и јединства. Православни крст висине око три метра који су незаконито поставили Срби, а који је накнадно офарбан у боје хрватског грба и то са почетним белим пољем. И онда неко каже да Срби и Хрвати не сарађују? А види ово, савршен пример сарадње и балканске некултуре у вандалској девастацији природе.

   Монструми из Независне државе Хрватске - Убили 91 дете, најмлађе имало само пет месеци!

   - Међу телима жртава усташких злочина на Пагу, које су италијански војници ексхумирали у септембру 1941, било је и одојче старо око пет месеци. Пронађено је и спаљено 791 тело - 407 мушкараца, 293 жене и 91 детета. То није укупан број убијених у тамошњим логорима Слана и Метајна.

   - Основани крајем јуна 1941, као део усташког логорског система Госпић-Јадовно-Паг, били су места масовног убијања Срба и Јевреја, али и других противника фашистичке НДХ. Слана је била мушки логор, а у Метајни су заточене жене и деца. На голом камењару, без довољно воде и хране, излагани су исцрпљујућем раду, пребијању и убијању. Жртве су закопаване у масовне гробнице, а многе бацане у море.

   - Тачан број страдалих није утврђен. Италијани су проценили да је за мање од два месеца страдало око 4.000, а пашки бродари су сведочили и до 15.000. Дон Јосо Фелициновић, пашки католички свештеник, који је дао је карту острва Мији Бабићу, првом команданту свих усташких логора у НДХ, и који је на њој означио Слану као место будућег логора, говорио је о 12.000 убијених.

   - Логори су затворени половином августа '41, када је фашистичка Италија преузела пуну војну и цивилну власт. Пред повлачење, усташе су извршиле масовна убиства, док је део преживелих пребачен у друге логоре, међу њима Јасеновац. Италијанске санитарне екипе потом су документовале гробнице и, ради спречавања заразе, спаљивале ексхумирана тела. На пронађеним телима забележени су трагови везивања и повреде нанете хладним оружјем.

   - Историчар Ђуро Затезало проценио је да је у целом комплексу убијено 40.123 људи, међу њима 38.010 Срба, а на подручју Слане и Метајне 8.020.

   Вјекослав Макс Лубурић

   Крвник више пута обилазио логор Слана

   Вјекослав Макс Лубурић, усташки крвиник, идеолог и организатор система логора у НДХ, а чијих су се злочина гнушали чак и нацисти, у више наврата је посетио логор Слана. Лично је хтео да се увери да усташе детаљно спроводе замисли Павелићевеве НДХ о истребљењу Срба и Јевреја.

   Партизани већ '41 оставили венац од глоговог трња "Жртвама Слане"

   Сећање на жртве усташких логора Слана и Метајна на Пагу обележено је већ 1941. Партизани предвођени Антом Земљаром поставили су у новембру на крст на пашком гробљу венац од глоговог трња са црним тракама и натписом "Жртвама Слане".

   Удружење бораца острва Раба поставило је спомен-плочу у ували Слана 1975. Уништена је почетком деведесетих. Обновљена је 2010. Поново уништена. Баш као и након новог постављења 2013.

   Нова плоча постављена је 24. јуна 2026. Почетком августа и она је уништена - четврти пут од 1991. Полиција је крајем септембра поднела кривичну пријаву против непознатих починилаца.

   У Пагу, истовремено, постоји биста каноника Јосипа Фелициновића, који је Мији Бабићу, званом Ђовани, обележио место где ће подићи злогласне логоре, а који је после тврдио да га је Бабић обмануо обећањем да ће заточеници бити ослобођени након изградње пута.