Банка може да има имовину вредну милијарде динара, а да истовремено не располаже довољним износом новца за извршавање доспелих обавеза. Управо та разлика између вредности имовине и средстава доступних за исплату кључна је за разумевање ликвидности.
Након одузимања дозволе за рад АЛТА банци отворила су се питања о новцу на рачунима, осигураним депозитима и плаћању месечних обавеза. Међутим, многи се питају и како банка уопште дође у ситуацију да не може да исплати новац клијентима.
Новац на рачуну не стоји у посебној коверти
Када грађанин положи 100.000 динара на рачун, банка тај износ не чува у посебној коверти са његовим именом. Стање на рачуну представља обавезу банке према клијенту, док банка својим средствима управља кроз кредитирање, улагања и одржавање резерви за свакодневна плаћања.
Даље, банке део прихода остварују из разлике између камата које наплаћују на кредите и камата које плаћају на депозите.
Та разлика, међутим, није чиста зарада. Из прихода банка покрива трошкове пословања, кредитне губитке и друге обавезе.
Шта је ликвидност и зашто имовина није исто што и расположив новац
Ликвидност је способност банке да измири обавезе онда када оне доспевају. Проблем може настати због одлива извора финансирања, немогућности прибављања нових средстава или отежаног претварања имовине у новац, објашњава НБС.
Једноставан пример је власник стана вредног 100.000 евра који данас мора да плати обавезу од 5.000 евра, али нема тај износ на рачуну. Он поседује вредну имовину, али је не може нужно продати довољно брзо да би платио на време.
Слично важи и за банку. Стамбени кредит представља њено потраживање, али се враћа кроз месечне рате током више година. Банка не може само зато што јој је новац потребан одмах да захтева да сви дужници истог дана врате кредите.
Шта се догађа када много клијената истовремено тражи исплату
Банке морају да планирају приливе и одливе и одржавају одговарајуће резерве и ликвидна средства. Њихово пословање ипак не подразумева да сви депозити у сваком тренутку стоје расположиви у готовини.
Ако велики број клијената у кратком року подигне новац или га пребаци у друге банке, расположива средства банке из које новац одлази могу брзо да се смање. Притисак може бити нарочито изражен ако неколико великих депонената истовремено повуче значајне износе.
Пренос новца у другу банку у Србији представља одлив за конкретну банку, али новац остаје у домаћем банкарском систему.
Ако банка не може довољно брзо да обезбеди средства продајом лако уновчиве имовине или из других доступних извора, настаје проблем са извршавањем обавеза. Закон зато захтева управљање имовином и обавезама које омогућава и текућу ликвидност и трајну способност измиривања обавеза, односно солвентност.
Како да проверите да ли имате рачун у АЛТА банци
Прве три цифре броја рачуна означавају банку у којој се рачун води. Ознака АЛТА банке је 190.
Важно је разликовати сопствени рачун од рачуна примаоца уплате. Ако рачун за струју плаћате са свог рачуна у другој банци, а на уплатници је као рачун примаоца наведен број који почиње са 190, то не значи да сте ви клијент АЛТА банке.
Зато треба проверити и податке о примаоцима у сачуваним шаблонима за плаћање.
Шта се дешава са новцем и уштеђевином
Прихватљиви депозити осигурани су до 50.000 евра по депоненту у једној банци. Лимит се односи на збир средстава на свим рачунима тог депонента, укључујући припадајућу уговорену камату, а не на сваки рачун појединачно. Исплату организује Агенција за осигурање депозита.
Заштита обухвата физичка лица, предузетнике, микро, мала и средња правна лица, уз законске изузетке.
Шта ако имате више од 50.000 евра?
Ако грађанин има укупно 70.000 евра осигураних депозита, до 50.000 евра обухваћено је осигурањем, док преосталих 20.000 евра представља потраживање у стечају. Тај део није аутоматски изгубљен, али његова наплата зависи од расположиве стечајне масе и законског редоследа намирења.
Детаљније о правима депонената прочитајте у посебном тексту "Блиц Бизниса".
Нови рачун за плаћање струје у Београду
Према објави ЕПС-а, домаћинства и мали купци са подручја регионалног центра Београд користе нови рачун за уплату електричне енергије: 200-75409-96
Нови број биће наведен на октобарском рачуну и користи се и за плаћање старих дуговања. За ранији дуг потребно је навести позив на број са рачуна на којем је то дуговање исказано.
Купци који су већ уплатили на претходни рачун немају разлога за забринутост, поручују из ЕПС-а, јер ће њихове уплате бити евидентиране.
Промените шаблоне и проверите трајне налоге
У мобилном и електронском банкарству потребно је ажурирати сачувани шаблон новим рачуном ЕПС-а. Треба проверити и позив на број, који се мења сваког месеца.
Купци који плаћају трајним налогом треба да контактирају своју банку и затраже измену рачуна примаоца.
Информације проверавајте преко званичних канала
Податке о исплати депозита и остваривању потраживања треба проверавати на сајтовима Народне банке Србије и Агенције за осигурање депозита.
Нове бројеве рачуна за плаћање обавеза проверавајте преко званичних канала предузећа којима плаћате.
Србија Данас/Блиц
