Banka može da ima imovinu vrednu milijarde dinara, a da istovremeno ne raspolaže dovoljnim iznosom novca za izvršavanje dospelih obaveza. Upravo ta razlika između vrednosti imovine i sredstava dostupnih za isplatu ključna je za razumevanje likvidnosti.
Nakon oduzimanja dozvole za rad ALTA banci otvorila su se pitanja o novcu na računima, osiguranim depozitima i plaćanju mesečnih obaveza. Međutim, mnogi se pitaju i kako banka uopšte dođe u situaciju da ne može da isplati novac klijentima.
Novac na računu ne stoji u posebnoj koverti
Kada građanin položi 100.000 dinara na račun, banka taj iznos ne čuva u posebnoj koverti sa njegovim imenom. Stanje na računu predstavlja obavezu banke prema klijentu, dok banka svojim sredstvima upravlja kroz kreditiranje, ulaganja i održavanje rezervi za svakodnevna plaćanja.
Dalje, banke deo prihoda ostvaruju iz razlike između kamata koje naplaćuju na kredite i kamata koje plaćaju na depozite.
Ta razlika, međutim, nije čista zarada. Iz prihoda banka pokriva troškove poslovanja, kreditne gubitke i druge obaveze.
Šta je likvidnost i zašto imovina nije isto što i raspoloživ novac
Likvidnost je sposobnost banke da izmiri obaveze onda kada one dospevaju. Problem može nastati zbog odliva izvora finansiranja, nemogućnosti pribavljanja novih sredstava ili otežanog pretvaranja imovine u novac, objašnjava NBS.
Jednostavan primer je vlasnik stana vrednog 100.000 evra koji danas mora da plati obavezu od 5.000 evra, ali nema taj iznos na računu. On poseduje vrednu imovinu, ali je ne može nužno prodati dovoljno brzo da bi platio na vreme.
Slično važi i za banku. Stambeni kredit predstavlja njeno potraživanje, ali se vraća kroz mesečne rate tokom više godina. Banka ne može samo zato što joj je novac potreban odmah da zahteva da svi dužnici istog dana vrate kredite.
Šta se događa kada mnogo klijenata istovremeno traži isplatu
Banke moraju da planiraju prilive i odlive i održavaju odgovarajuće rezerve i likvidna sredstva. Njihovo poslovanje ipak ne podrazumeva da svi depoziti u svakom trenutku stoje raspoloživi u gotovini.
Ako veliki broj klijenata u kratkom roku podigne novac ili ga prebaci u druge banke, raspoloživa sredstva banke iz koje novac odlazi mogu brzo da se smanje. Pritisak može biti naročito izražen ako nekoliko velikih deponenata istovremeno povuče značajne iznose.
Prenos novca u drugu banku u Srbiji predstavlja odliv za konkretnu banku, ali novac ostaje u domaćem bankarskom sistemu.
Ako banka ne može dovoljno brzo da obezbedi sredstva prodajom lako unovčive imovine ili iz drugih dostupnih izvora, nastaje problem sa izvršavanjem obaveza. Zakon zato zahteva upravljanje imovinom i obavezama koje omogućava i tekuću likvidnost i trajnu sposobnost izmirivanja obaveza, odnosno solventnost.
Kako da proverite da li imate račun u ALTA banci
Prve tri cifre broja računa označavaju banku u kojoj se račun vodi. Oznaka ALTA banke je 190.
Važno je razlikovati sopstveni račun od računa primaoca uplate. Ako račun za struju plaćate sa svog računa u drugoj banci, a na uplatnici je kao račun primaoca naveden broj koji počinje sa 190, to ne znači da ste vi klijent ALTA banke.
Zato treba proveriti i podatke o primaocima u sačuvanim šablonima za plaćanje.
Šta se dešava sa novcem i ušteđevinom
Prihvatljivi depoziti osigurani su do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci. Limit se odnosi na zbir sredstava na svim računima tog deponenta, uključujući pripadajuću ugovorenu kamatu, a ne na svaki račun pojedinačno. Isplatu organizuje Agencija za osiguranje depozita.
Zaštita obuhvata fizička lica, preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica, uz zakonske izuzetke.
Šta ako imate više od 50.000 evra?
Ako građanin ima ukupno 70.000 evra osiguranih depozita, do 50.000 evra obuhvaćeno je osiguranjem, dok preostalih 20.000 evra predstavlja potraživanje u stečaju. Taj deo nije automatski izgubljen, ali njegova naplata zavisi od raspoložive stečajne mase i zakonskog redosleda namirenja.
Detaljnije o pravima deponenata pročitajte u posebnom tekstu "Blic Biznisa".
Novi račun za plaćanje struje u Beogradu
Prema objavi EPS-a, domaćinstva i mali kupci sa područja regionalnog centra Beograd koriste novi račun za uplatu električne energije: 200-75409-96
Novi broj biće naveden na oktobarskom računu i koristi se i za plaćanje starih dugovanja. Za raniji dug potrebno je navesti poziv na broj sa računa na kojem je to dugovanje iskazano.
Kupci koji su već uplatili na prethodni račun nemaju razloga za zabrinutost, poručuju iz EPS-a, jer će njihove uplate biti evidentirane.
Promenite šablone i proverite trajne naloge
U mobilnom i elektronskom bankarstvu potrebno je ažurirati sačuvani šablon novim računom EPS-a. Treba proveriti i poziv na broj, koji se menja svakog meseca.
Kupci koji plaćaju trajnim nalogom treba da kontaktiraju svoju banku i zatraže izmenu računa primaoca.
Informacije proveravajte preko zvaničnih kanala
Podatke o isplati depozita i ostvarivanju potraživanja treba proveravati na sajtovima Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita.
Nove brojeve računa za plaćanje obaveza proveravajte preko zvaničnih kanala preduzeća kojima plaćate.
Srbija Danas/Blic
