ИзбориПрви објавио Index, 1. нов, 08:29 · последњи 1. нов, 11:33

Veliki izbori u SAD-u za dva dana. Evo što je sve na kocki

4 медија · 4 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Индеx

Преглед вести

Хронологија

08:29
Index (отвара се у новом прозору) први објавио
Veliki izbori u SAD-u za dva dana. Evo što je sve na kocki
AMERIKANCI u utorak, 3. studenoga, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Washingtonu tijekom posljednje dvije godine mandata predsjednika Donalda Trumpa. Više od 200 milijuna građana ima pravo glasa… Цео текст
AMERIKANCI u utorak, 3. studenoga, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Washingtonu tijekom posljednje dvije godine mandata predsjednika Donalda Trumpa. Više od 200 milijuna građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dvije godine obilježene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.
Bira se svih 435 zastupnika u Zastupničkom domu američkog Kongresa, čiji mandat traje dvije godine, te 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tijela te odlučivati o brojnim referendumskim prijedlozima.
Izbori koji odlučuju koliko će Trump moći provoditi svoju politiku
Izbori na sredini predsjedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju provjerom podrške predsjedniku i njegovoj stranci. Na njima predsjednikova stranka često gubi zastupnička mjesta, a promjena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.
Prema posljednjem prosjeku anketa RealClearPoliticsa, demokrati imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosjek krajem listopada iznosio je 51.5 posto za demokrate i 43.1 posto za republikance.
Na izborima prije dvije godine glasalo je oko 155 milijuna ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 milijuna od više od 240 milijuna registriranih birača. Odaziv je na takvim izborima tradicionalno manji nego na predsjedničkima.
Milijuni Amerikanaca već su glasali
Zanimanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prijevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine milijuna Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 milijuna, prema podacima koje je prenio Associated Press.
Svoj glas već je dao i Trump, koji tijekom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsjednik se, međutim, ne natječe na ovim izborima.
Što pokazuju ankete za Kongres?
Demokrati trenutačno imaju 214 zastupničkih mjesta u Zastupničkom domu, dok republikanci kontroliraju većinu. Za kontrolu doma s ukupno 435 mjesta potrebno je najmanje 218 mandata.
Ankete o općoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali ne mogu se izravno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će ovisiti o rezultatima u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne utrke s malim razlikama između kandidata.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
U Senatu republikanci imaju 53 mjesta, demokrati 45, a s demokratima surađuju i dvojica neovisnih senatora, Bernie Sanders i Angus King. Demokratima su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mjesta, uz uvjet da zadrže mandate koje trenutačno kontroliraju.
Što se dogodilo na izborima 2018. godine?
Slična politička situacija obilježila je izbore na sredini Trumpova prvog predsjedničkog mandata 2018. godine. Demokrati su tada osvojili 40 dodatnih mjesta u Zastupničkom domu i preuzeli većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.
Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trumpovom administracijom. Bez dogovora s demokratima republikanci više nisu mogli samostalno donositi zakone kroz oba kongresna doma.
Istodobno, demokrati nisu mogli donositi zakone bez potpore Senata i predsjednikova potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsjednički veto.
Ako demokrati preuzmu Zastupnički dom
Hakeem Jeffries, sadašnji vođa demokrata u Zastupničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsjednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrati žele pojačati nadzor nad radom Trumpove administracije.
Među prioritetima koje je Jeffries isticao nalaze se istrage mogućih zlouporaba položaja i korupcije te zakonodavne mjere usmjerene na troškove zdravstvene skrbi, hrane, stanovanja i energije.
Promjena većine u Zastupničkom domu dala bi demokratima kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu provesti sve najavljene zakonodavne prijedloge.
Trumpova popularnost i troškovi života
Trump je nakon pobjede na predsjedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovice Amerikanaca. Prema prosjeku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 posto ispitanika.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tijekom kampanje republikanci se suočavaju s nezadovoljstvom dijela birača zbog troškova života, cijena benzina, carinske politike i posljedica rata s Iranom. Kritike se odnose i na Trumpovu imigracijsku politiku, posebno među dijelom latinoameričkih birača.
Trump je u kampanji nastojao mobilizirati republikanske birače, ali je osobna okupljanja uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bijele kuće.
Ključne utrke za Senat
Za razliku od Zastupničkog doma, gdje je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima u pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.
Među utrkama koje privlače posebnu pozornost nalaze se one u Ohiju, Sjevernoj Karolini, Maineu, Teksasu i na Aljasci, gdje demokrati pokušavaju osvojiti mjesta koja kontroliraju republikanci.
Istodobno demokrati nastoje zadržati svoje mandate u Michiganu, New Hampshireu, Georgiji i Minnesoti. Rezultati u tim državama bit će važni za konačan odnos snaga u Senatu.
U Michiganu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator
U Michiganu se za mjesto u Senatu natječu republikanac Mike Rogers i demokrat Abdul El-Sayed. El-Sayed bi u slučaju pobjede postao prvi muslimanski senator u povijesti Sjedinjenih Država.
U Teksasu se natječu republikanac Ken Paxton i demokrat James Talarico. Riječ je o državi koja već oko tri desetljeća nije izabrala demokratskog senatora, pa je utrka privukla veliku pozornost obiju stranaka.
U Sjevernoj Karolini demokrat Roy Cooper natječe se protiv republikanca Michaela Whatleyja. U Ohiju bivši demokratski senator Sherrod Brown pokušava se vratiti u Senat u utrci protiv republikanca Jona Husteda.
Georgia, Maine i još nekoliko država
U Georgiji demokratski senator Jon Ossoff nastoji osvojiti novi mandat. U Maineu republikanka Susan Collins brani svoje mjesto, dok demokrati pokušavaju ostvariti dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Iowe i Kansasa.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Stranke pritom moraju voditi računa o tome da nisu sve utrke jednako neizvjesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobjednike.
Rasprave o Trumpovu odnosu prema izbornim rezultatima
Uoči glasanja ponovno su otvorena i pitanja povjerenja u američki izborni sustav. Trump je nakon predsjedničkih izbora 2020. odbijao prihvatiti poraz od Joea Bidena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan dio političkih sukoba u SAD-u.
Njegove izjave i postupci potaknuli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. No rezultati još nisu poznati i nije moguće unaprijed utvrditi kako će administracija reagirati na njihov ishod.
Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsjedničke izbore 2028. godine, na kojima Trump prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsjednički mandat.
U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere
Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. studenoga odlučivati o 145 referendumskih i drugih prijedloga na razini saveznih država. Pitanja obuhvaćaju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.
Jedan od najzapaženijih prijedloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Riječ je o Proposition 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet posto na imovinu određenih milijardera.
Prema službenom prijedlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namijenjena zdravstvenoj skrbi, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u prehrani. O njegovu prihvaćanju ili odbijanju odlučit će kalifornijski birači.
09:41
B92 (отвара се у новом прозору)
Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки
01.11.2026. 9:41 Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда… Цео текст
01.11.2026.
9:41
Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки
Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда Трампа.
Више од 200 милиона грађана има право гласа на изборима који долазе након две године обележене високим трошковима живота, ратовима и оптужбама за корупцију.
Бира се свих 435 чланова Представничког дома америчког Конгреса, чији мандат траје две године, као и 35 од укупно 100 сенатора, који се бирају на шест година. Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тела и одлучивати о бројним референдумским предлозима.
Избори који одлучују колико ће Трамп моћи да спроводи своју политику
Избори на половини председничког мандата, познати као међуизбори, традиционално се сматрају провером подршке председнику и његовој странци. На њима странка председника често губи места у Конгресу, а промена већине може знатно да ограничи његов политички простор.
Према последњем просеку анкета РеалЦлеарПолитицса, демократе имају предност у истраживањима о томе коју би странку бирачи подржали на конгресним изборима. Тај просек је крајем октобра износио 51,5 одсто за демократе и 43,1 одсто за републиканце.
На изборима пре две године гласало је око 155 милиона људи. На претходним изборима на половини председничког мандата, 2022. године, изашло је приближно 122 милиона од више од 240 милиона регистрованих бирача. Излазност је на таквим изборима традиционално мања него на председничким.
Милиони Американаца већ су гласали
Интересовање за овогодишње изборе види се и по превременом гласању. До завршнице кампање гласале су десетине милиона Американаца, а број раних гласова приближава се 50 милиона, према подацима које је пренео Асошијетед прес.
Свој глас већ је дао и Трамп, који током кампање позива републиканске бираче да се понашају као да се и сам налази на гласачком листићу. Председник се, међутим, не кандидује на овим изборима.
Можда вас занима
Америчка судија Трина Томпсон забранила је Министарству правде да прети кривичним прогоном изборним званичницима који не поступају по захтевима администрације америчког председника Доналда Трампа.
8:03
31.10.2026.
1 д
Амерички председник Доналд Трамп отказао је предизборне скупове у Канзасу и Ајови, планиране за овај викенд уочи конгресних избора 3. новембра. Уместо личних наступа, одржаће низ телефонских предизборних скупова .
8:45
30.10.2026.
2 д
Шта показују анкете за Конгрес?
Демократе тренутно имају 214 места у Представничком дому, док републиканци контролишу већину. За контролу тог дома, који има укупно 435 места, потребно је најмање 218 мандата.
Анкете о општој подршци странкама показују предност демократа, али се ти резултати не могу директно претворити у број освојених мандата. Исход ће зависити од резултата у појединачним изборним јединицама, међу којима су бројне трке у којима су разлике између кандидата мале.
У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, док са демократама сарађују и двојица независних сенатора, Берни Сандерс и Ангус Кинг. Демократама су за преузимање већине потребна најмање четири додатна места, уз услов да задрже мандате које тренутно контролишу.
Шта се догодило на изборима 2018. године?
Слична политичка ситуација обележила је изборе на половини Трамповог првог председничког мандата, 2018. године. Демократе су тада освојиле 40 додатних места у Представничком дому и преузеле већину, док су републиканци задржали контролу над Сенатом.
Демократска већина у доњем дому потом је појачала парламентарни надзор над Трамповом администрацијом. Без договора са демократама републиканци више нису могли самостално да доносе законе кроз оба дома Конгреса.
Истовремено, демократе нису могле да доносе законе без подршке Сената и потписа председника, осим у случајевима када би Конгрес имао довољно гласова да надјача председнички вето.
Можда вас занима
Ако демократе преузму Представнички дом
Хаким Џефрис, садашњи лидер демократа у Представничком дому, један је од главних кандидата за председника тог дома уколико његова странка освоји већину. Најавио је да демократе желе да појачају надзор над радом Трампове администрације.
Међу приоритетима које је Џефрис истицао налазе се истраге могућих злоупотреба положаја и корупције, као и законске мере усмерене на трошкове здравствене заштите, хране, становања и енергије.
Промена већине у Представничком дому дала би демократама контролу над његовим одборима и дневним редом, али не би значила да аутоматски могу да спроведу све најављене законске предлоге.
Трампова популарност и трошкови живота
Трамп је након победе на председничким изборима 2024. године имао подршку отприлике половине Американаца. Према просеку анкета РеалЦлеарПолитицса наведеном уочи избора, његову политику сада подржава око 38 одсто испитаника.
Током кампање републиканци се суочавају са незадовољством дела бирача због трошкова живота, цена бензина, царинске политике и последица рата са Ираном. Критике се односе и на Трампову имиграциону политику, посебно међу делом латиноамеричких бирача.
Трамп је током кампање настојао да мобилише републиканске бираче, али је скупове углавном одржавао у државама у којима његова странка има снажну подршку. У говорима је истицао и пројекте преуређења Беле куће.
Можда вас занима
Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс одбио је да подржи израелског премијера Бењамина Нетањахуа на предстојећим изборима, дан након што је амерички председник Доналд Трамп јавно подржао израелског лидера, преноси АП.
9:33
21.10.2026.
11 д
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на рекордно низак ниво, док су високе цене горива и забринутост због економије додатно погоршале изгледе његове Републиканске странке уочи конгресних избора 3. новембра.
10:52
20.10.2026.
12 д
Кључне трке за Сенат
За разлику од Представничког дома, где је за доношење одлука углавном довољна обична већина, у Сенату је за окончање расправе и гласање о многим законима по правилу потребно 60 гласова. Ипак, обична већина одлучује о бројним именовањима и другим важним питањима.
Међу тркама које привлаче посебну пажњу налазе се оне у Охају, Северној Каролини, Мејну, Тексасу и на Аљасци, где демократе покушавају да освоје места која контролишу републиканци.
Истовремено, демократе настоје да задрже своје мандате у Мичигену, Њу Хемпширу, Џорџији и Минесоти. Резултати у тим државама биће важни за коначан однос снага у Сенату.
У Мичигену би могао да буде изабран први муслимански сенатор
У Мичигену се за место у Сенату надмећу републиканац Мајк Роџерс и демократа Абдул ел-Сајед. Ел-Сајед би у случају победе постао први муслимански сенатор у историји Сједињених Америчких Држава.
У Тексасу се надмећу републиканац Кен Пакстон и демократа Џејмс Таларико. Реч је о држави која већ око три деценије није изабрала демократског сенатора, па је ова трка привукла велику пажњу обе странке.
У Северној Каролини демократа Рој Купер надмеће се против републиканца Мајкла Вотла. У Охају бивши демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат у трци против републиканца Џона Хастеда.
Џорџија, Мејн и још неколико држава
У Џорџији демократски сенатор Џон Ос настоји да освоји нови мандат. У Мејну републиканка Сузан Колинс брани своје место, док демократе покушавају да остваре добитке и у неким државама које традиционално дају већу подршку републиканцима, попут Ајове и Канзаса.
Странке притом морају да воде рачуна о томе да нису све трке подједнако неизвесне и да резултат националних анкета не одређује победнике у појединачним изборним јединицама.
Можда вас занима
Нова анкета АП-НОРЦ-а показује да већина регистрованих бирача у САД сматра да председник Доналд Трамп не испуњава очекивања ни на домаћем ни на међународном плану.
15:16
15.10.2026.
16 д
Инциденти током говора америчког председника Доналда Трампа у Тексасу на митигу подршке републиканском кандидату за Сенат. Демонстранти упали на митинг, а на крају је дошло и до сукоба.
11:05
8.10.2026.
24 д
Расправе о Трамповом односу према изборним резултатима
Уочи гласања поново су отворена и питања поверења у амерички изборни систем. Трамп је након председничких избора 2020. године одбијао да прихвати пораз од Џоа Бајдена, а његове неутемељене тврдње о изборној крађи годинама су биле важан део политичких сукоба у САД.
Његове изјаве и поступци подстакли су забринутост критичара због могућности оспоравања резултата овогодишњих избора. Ипак, резултати још нису познати и није могуће унапред утврдити како ће администрација реаговати на њихов исход.
Након конгресних избора очекује се и почетак интензивнијих политичких припрема за председничке изборе 2028. године, на којима Трамп, према америчком Уставу, не може да освоји трећи председнички мандат.
У Калифорнији се гласа о порезу на милијардере
Осим избора кандидата, Американци ће 3. новембра одлучивати о 145 референдумских и других предлога на нивоу савезних држава. Питања обухватају порезе, изборна правила, образовање, здравство и друга подручја јавне политике.
Један од најзапаженијих предлога налази се на гласачком листићу у Калифорнији. Реч је о предлогу познатом као Пропозиција 40, којим се предлаже једнократни порез од пет одсто на имовину одређених милијардера.
Према званичном предлогу, већина тако прикупљеног новца била би намењена здравственој заштити, док би остатак био искоришћен за образовање и помоћ у обезбеђивању хране. О његовом прихватању или одбацивању одлучиће бирачи у Калифорнији.
10:41
Информер (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 сата 12 мин после првог
Објављене ударне прогнозе избора! Трамп за два дана може добити неочекиване вести
Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одлучити да ли ће председник Доналд Трамп задржати подршку већине у оба дома Конгреса током последње две године свог мандата. Према најновијем… Цео текст
Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одлучити да ли ће председник Доналд Трамп задржати подршку већине у оба дома Конгреса током последње две године свог мандата.
Према најновијем просеку истраживања јавног мњења, демократе имају предност од 8,4 процентна поена у односу на републиканце, док је више од 50 милиона грађана већ гласало. Исход избора могао би значајно да утиче на спровођење Трампове политике, укључујући економију, имиграцију и америчке односе са остатком света.
На изборима, познатим као међуизбори, односно мидтермс, право гласа има више од 200 милиона Американаца, који ће одлучивати о новом саставу Представничког дома, делу Сената, као и о гувернерима и другим државним функционерима.
Бира се свих 435 чланова Представничког дома, чији мандат траје две године, као и 35 од укупно 100 сенатора. Од тога су 33 редовни избори, док се два места попуњавају на ванредним изборима у Флориди и Охају.
Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тела, а у појединим државама изјашњаваће се и о референдумским питањима.
Избори долазе у тренутку када су високи трошкови живота, ратови, имиграциона политика и оптужбе за корупцију међу главним темама америчке политичке кампање.
Демократе воде у анкетама, републиканци бране већину у Конгресу
Према последњем просеку истраживања који је објавио Рил клир полинг, на основу анкета спроведених од 8. до 29. октобра, демократе имају подршку 51,5 одсто бирача, док републиканце подржава 43,1 одсто.
Разлика износи 8,4 процентна поена у корист Демократске странке.
Поједина истраживања показују сличан однос снага. Према анкети Ројтерса и Ипсоса, демократе имају 53 одсто подршке, а републиканци 44 одсто, док је истраживање Емерсона показало однос од 52 према 42 одсто.
Истраживање Економиста и Југова показује предност демократа од девет процентних поена, док је у анкети Харвард-Харис та разлика четири поена.
Међутим, анкете о укупној подршци странкама не могу се непосредно претворити у број посланичких мандата, пошто се представници бирају у појединачним изборним јединицама.
Републиканци тренутно имају 218 места у Представничком дому, демократе 214, један посланик је независан, док су два места упражњена. За већину у дому са 435 чланова потребно је најмање 218 мандата.
У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, док су два независна сенатора повезана са демократским посланичким клубом.
Демократама је за преузимање контроле над Сенатом потребан нето добитак од четири мандата. Републиканци на предстојећим изборима бране 22 сенаторска места, а демократе 13.
Изборни резултати зато ће одредити да ли ће Трамп у наредне две године моћи да рачуна на републиканску већину приликом усвајања закона, буџета и спровођења кључних мера своје администрације.
Уколико демократе преузму контролу над једним од домова, моћи ће да блокирају поједине предлоге Беле куће, покрећу парламентарне истраге и захтевају додатни надзор над радом администрације.
Више од 51 милион Американаца већ гласало, међу њима и Трамп
Велико интересовање за изборе види се и по одзиву током превременог гласања.
Према најновијим подацима које је пренео Ројтерс, више од 51 милион Американаца већ је искористио могућност да гласа пре званичног изборног дана.
Подаци Универзитета Флориде показали су да је до суботе ујутру, 31. октобра, гласало више од 50,5 милиона грађана, што је готово пет милиона више него током читавог периода превременог гласања на међуизборима 2022. године.
Американци могу да гласају раније непосредним одласком на бирачка места или слањем гласачких листића поштом, у зависности од правила која важе у њиховим савезним државама.
Свој глас већ је дао и председник Доналд Трамп, који је 24. октобра гласао у Вест Палм Бичу на Флориди, заједно са првом дамом Меланијом Трамп.
Трамп је након гласања изјавио да је подржао републиканске кандидате и током кампање позивао њихове присталице да изађу на биралишта као да се и сам налази на гласачком листићу.
Амерички председник се, међутим, не кандидује на овим изборима, пошто његов мандат траје до јануара 2029. године.
Пре две године, на председничким изборима 2024, гласало је више од 155 милиона Американаца. Према процени америчког Бироа за попис становништва, заснованој на анкетирању грађана, на претходним међуизборима 2022. године учествовало је приближно 121,9 милиона људи.
Одзив на изборима за Конгрес традиционално је мањи него на председничким изборима, али овогодишњи подаци о превременом гласању указују на велико интересовање бирача.
Посебна пажња усмерена је на неизвесне изборне трке у државама попут Тексаса, Мичигена, Аљаске и Мејна, где се воде интензивне кампање за сенаторска места.
Први резултати стижу у ноћи између уторка и среде
Америчка бирачка места почињу да се затварају у ноћи између уторка, 3. новембра, и среде, 4. новембра, по средњоевропском времену, а први резултати пристизаће од поноћи по времену у Србији.
Највећи број резултата очекује се између једног и пет часова ујутру, када ће бити познат однос снага у бројним важним изборним јединицама.
Велика руска рафинерија нафте НОРСИ у граду Кстову, у Нижњеновгородској области, нашла се током ноћи између суботе и недеље на мети напада украјинских беспилотних летелица, након чега је избио велики пожар.
Руска војска је током октобра извела шест напада на пет украјинских центара за обраду података који су, према тврдњама Министарства одбране Русије, коришћени за потребе Оружаних снага Украјине (ОСУ).
Упозорење руског председника Владимира Путина да је Москва спремна за војни сукоб са Европом, иако га не жели, изазвало је бурне реакције британских медија.
НАТО би могао да изазове директан војни сукоб са Русијом, па чак и нуклеарну ескалацију, уколико настави да појачава притисак на Калињинградску област, упозорио је амерички политиколог Анатол Ливен, директор програма за Евроазију Института Квинси.
Велика руска рафинерија нафте НОРСИ у граду Кстову, у Нижњеновгородској области, нашла се током ноћи између суботе и недеље на мети напада украјинских беспилотних летелица, након чега је избио велики пожар.
Након победе блокадера на изборима и општег економског колапса који је уследио, гашења фабрика, несигурности и масовног повлачења новца грађана из банака у страху за будућност, Алта банка је отишла у стечај, а међу онима који су остали без иједног динара нашла се и Рускиња Аљона.
Након што је Дејан Шошкић у интервјуу за подгоричку "Побједу" прогласио наш народ у Црној Гори "обичном националном мањином", огласио се др Александар Раковић који је раскринкао антисрпске лажи.
Вршилац дужности председника Републике, Ана Брнабић, жестоко је реаговала након што је Небојша Зеленовић затражио увођење терора и забрану деловања Српске напредне странке (СНС), поручивши му да уличарски диктатори могу покушати било шта, али да Србију и народ никада неће моћи да ућуткају и заплаше.
Лидер Српске напредне странке (СНС) Милош Вучевић огласио се поводом обележавања две године од трагичног пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, упутивши емотивну и дирљиву поруку у спомен на све страдале.
Преваранти злоупотребљавају имена и идентитете познатих лекара за рекламирање лажних лекова на интернету, што представља озбиљан безбедносни и кривични проблем, упозоравају стручњаци.
Почетак новембра 2026. доноси облачно време, кишу и снег на планинама, а крајем месеца очекује се драстичан пад температуре и први снег у нижим пределима, рекао је метеоролог Иван Ристић.
Дубоко у источној Србији, недалеко од Неготина, река Вратна створила је призор који изгледа као да је изашао из неког другог света. Три монументална камена лука, позната као Вратњанске капије, представљају један од најнеобичнијих геоморфолошких феномена у нашој земљи.
Треће основно јавно тужилаштво у Београду предложило је притвор осумњиченом А. Б. (32) пошто је код њега у стану у Земуну пронађено скоро 800 грама марихуане.
Фудбалер Огњен Нинковић (24), из Лешнице, који је погинуо када је, возећи "голф", у ноћи између суботе и недеље, на магистралном путу Шабац-Лозница, слетео с пута и ударио у ограду, био је омиљен у свом месту и клубовима у којима је играо.
Почасни председник ДПС-а, Мило Ђукановић, требало би сутра да буде саслушан пред судијом за истрагу Вишег суда у Подгорици због сумњи у корупцију приликом приватизације Телекома 2005. године, иако је црногорско тужилаштво раније оценило да је наступило апсолутно застаревање кривичног гоњења.
Припадници Министарства унутрашњих послова (МУП) у Чачку поднеће кривичну пријаву против Б. Л. (34) из Земуна због сумње да је изазвао тешку саобраћајну незгоду у којој је повређена четворочлана породица, укључујући и бебу од месец дана.
Глумица Огњанка Огњановић биће сахрањена у уторак, 3. новембра, у 14.30 сати на Новом гробљу у Београду, саопштили су из Народног позоришта у Београду.
У новембар улазимо са ретроградним Меркуром и Венером, тако да ће прва половина месеца бити у знаку одлагања и неразумевања. Све важне договоре и одлуке треба оставити за другу половину месеца када ћемо рационалније моћи да сагледно ситуације у којима се налазимо. Млад Месец у Шкорпији 9. новембра доноси нови старт за Шкорпије, Ракове и Рибе.
Певач Саша Ковачевић појавио се на београдском аеродрому, а том приликом говорио је о здравственом стању након компликација које су уследиле после операције.
Победница ријалитија "Елита 9", Станија Добројевић, недавно је потврдила да јој је продукција у потпуности исплатила уговорени хонорар, а Асмин Дурџић једном приликом је открио колико је узела.
Певачица Јелена Карлеуша има нови профил на друштвеној мрежи Инстаграм, те се одмах огласила путем њега и објавила снимак у занимљивој одевној комбинацији.
Некадашња учесница "Звезда Гранда" Маја Јевтић, која је остала упамћена као једина трудница у музичком такмичењу, припрема нове песме којима ће се, након породиљског одсуства, представити публици.
11:33
Мондо (отвара се у новом прозору) навео извор, 3 сата 5 мин после првог
Дан Д за Трампа: Ближе се избори у Америци, ево ко по анкетама има предност
- Американци 3. новембра излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону у последње две године Трамповог мандата, уз гласање за Представнички дом, део Сената и гувернере. - Демократе према… Цео текст
- Американци 3. новембра излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону у последње две године Трамповог мандата, уз гласање за Представнички дом, део Сената и гувернере.
- Демократе према анкетама имају предност, а исход би могао да ограничи Трампову политику или да им донесе већу контролу над Конгресом и надзором над администрацијом.
Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда Трампа. Више од 200 милиона грађана има право гласа на изборима који долазе након две године обележене високим трошковима живота, ратовима и оптужбама за корупцију.
Бира се свих 435 посланика у Представничком дому америчког Конгреса, чији мандат траје две године, као и 35 од укупно 100 сенатора, који се бирају на шест година. Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тела, као и одлучивати о бројним референдумским предлозима.
Избори који одлучују колико ће Трамп моћи да спроводи своју политику
Избори на средини председничког мандата, познати као мидтерм елецтионс, традиционално се сматрају провером подршке председнику и његовој странци. На њима председникова странка често губи посланичка места, а промена већине у Конгресу може знатно ограничити његов политички простор.
Према последњем просеку анкета РеалЦлеарПолитицс-а, демократе имају предност у истраживањима о томе коју би странку бирачи подржали на конгресним изборима. Тај просек крајем октобра износио је 51,5 одсто за демократе и 43,1 одсто за републиканце.
На изборима пре две године гласало је око 155 милиона људи. На претходним изборима на средини мандата, 2022. године, изашло је приближно 122 милиона од више од 240 милиона регистрованих бирача. Излазност је на таквим изборима традиционално мања него на председничким.
Милиони Американаца већ су гласали
Интересовање за овогодишње изборе види се и у превременом гласању. До завршнице кампање гласале су десетине милиона Американаца, а број раних гласова приближава се цифри од 50 милиона, према подацима које је пренео Асошијетед прес.
Свој глас већ је дао и Трамп, који током кампање позива републиканске бираче да се понашају као да се и сам налази на гласачким листићима. Председник се, међутим, не кандидује на овим изборима.
Шта показују анкете за Конгрес?
Демократе тренутно имају 214 посланичких места у Представничком дому, док републиканци контролишу већину. За контролу дома са укупно 435 места потребно је најмање 218 мандата.
Анкете о општој подршци странкама показују предност демократа, али се не могу директно преточити у број освојених мандата. Исход ће зависити од резултата у појединачним изборним јединицама, међу којима су бројне трке са малим разликама између кандидата. У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, а са демократама сарађују и двојица независних сенатора, Берни Сандерс и Ангус Кинг. Демократама су за преузимање већине потребна најмање четири додатна места, под условом да задрже мандате које тренутно контролишу.
Шта се догодило на изборима 2018. године?
Слична политичка ситуација обележила је изборе на средини Трамповог првог председничког мандата 2018. године. Демократе су тада освојиле 40 додатних места у Представничком дому и преузеле већину, док су републиканци задржали контролу над Сенатом.
Демократска већина у доњем дому потом је појачала парламентарни надзор над Трамповом администрацијом. Без договора са демократама републиканци више нису могли самостално да доносе законе кроз оба конгресна дома. Истовремено, демократе нису могле да доносе законе без подршке Сената и председниковог потписа, осим у случајевима у којима би Конгрес имао довољно гласова да надгласа председнички вето.
Ако демократе преузму Представнички дом
Хаким Џефрис, садашњи вођа демократа у Представничком дому, један је од главних кандидата за председника тог дома ако његова странка освоји већину. Најавио је да демократе желе да појачају надзор над радом Трампове администрације.
Међу приоритетима које је Џефрис истицао налазе се истраге могућих злоупотреба положаја и корупције, као и законодавне мере усмерене на трошкове здравствене заштите, хране, становања и енергената.
Промена већине у Представничком дому дала би демократама контролу над његовим одборима и дневним редом, али не би значила да аутоматски могу да спроведу све најављене законодавне предлоге.
Трампова популарност и трошкови живота
Трамп је након победе на председничким изборима 2024. имао подршку отприлике половине Американаца. Према просеку анкета РеалЦлеарПолитицс-а наведеном уочи избора, његову политику сада подржава око 38 одсто испитаника. Током кампање републиканци се суочавају са незадовољством дела бирача због трошкова живота, цена бензина, царинске политике и последица рата са Ираном. Критике се односе и на Трампову имиграциону политику, посебно међу делом латиноамеричких бирача.
Трамп је у кампањи настојао да мобилише републиканске бираче, али је личне скупове углавном одржавао у државама у којима његова странка има снажну подршку. У говорима је истицао и пројекте преуређења Беле куће.
Кључне трке за Сенат
За разлику од Представничког дома, где је за доношење одлука углавном довољна проста већина, у Сенату је за завршетак расправе и гласање о многим законима по правилу потребно 60 гласова. Ипак, проста већина одлучује о бројним именовањима и другим важним питањима.
Међу тркама које привлаче посебну пажњу налазе се оне у Охају, Северној Каролини, Мејну, Тексасу и на Аљасци, где демократе покушавају да освоје места која контролишу републиканци.
Истовремено, демократе настоје да задрже своје мандате у Мичигену, Њу Хемпширу, Џорџији и Минесоти. Резултати у тим државама биће важни за коначан однос снага у Сенату.
У Мичигену би могао бити изабран први муслимански сенатор
У Мичигену се за место у Сенату такмиче републиканац Мајк Роџерс и демократа Абдул Ел-Сајед. Ел-Сајед би у случају победе постао први муслимански сенатор у историји Сједињених Држава.
У Тексасу се такмиче републиканац Кен Пакстон и демократа Џејмс Таларико. Реч је о држави која већ око три деценије није изабрала демократског сенатора, па је трка привукла велику пажњу обе странке.
У Северној Каролини демократа Рој Купер такмичи се против републиканца Мајкла Вотлија. У Охају бивши демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат у трци против републиканца Џона Хјустеда.
Џорџија, Мејн и још неколико држава
У Џорџији демократски сенатор Џон Ософ настоји да освоји нови мандат. У Мејну републиканка Сузан Колинс брани своје место, док демократе покушавају да остваре добитке и у неким државама које традиционално дају већу подршку републиканцима, попут Ајове и Канзаса.
Странке при томе морају да воде рачуна о томе да нису све трке једнако неизвесне и да резултат националних анкета не одређује појединачне победнике.
Расправе о Трамповом односу према изборним резултатима
Уочи гласања поново су отворена и питања поверења у амерички изборни систем. Трамп је након председничких избора 2020. одбијао да прихвати пораз од Џоа Бајдена, а његове неутемељене тврдње о изборној крађи годинама су биле важан део политичких сукоба у САД.
Његове изјаве и поступци подстакли су забринутост критичара око могућег оспоравања резултата овогодишњих избора. Међутим, резултати још увек нису познати и није могуће унапред утврдити како ће администрација реаговати на њихов исход.
Након конгресних избора очекује се и почетак интензивнијих политичких припрема за председничке изборе 2028. године, на којима Трамп према америчком Уставу не може освојити трећи председнички мандат.
У Калифорнији се гласа о порезу на милијардере Осим избора кандидата, Американци ће 3. новембра одлучивати о 145 референдумских и других предлога на нивоу савезних држава. Питања обухватају порезе, изборна правила, образовање, здравство и друге области јавне политике.
Један од најзапаженијих предлога налази се на гласачком листићу у Калифорнији. Реч је о Предлогу 40 (Пропоситион 40), којим се предлаже једнократни порез од пет одсто на имовину одређених милијардера. Према званичном предлогу, већина тако прикупљеног новца била би намењена здравственој заштити, док би се остатак користио за образовање и помоћ у исхрани. О његовом прихватању или одбијању одлучиће калифорнијски бирачи.
хттпс://мондо.рс/Инфо/Свет/а2266428/медјуизбори-у-сад-2026-три-могуца-исхода-за-доналда-трампа.хтмл

Хронологија

08:29

Index (отвара се у новом прозору) први објавио

Veliki izbori u SAD-u za dva dana. Evo što je sve na kocki

AMERIKANCI u utorak, 3. studenoga, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Washingtonu tijekom posljednje dvije godine mandata predsjednika Donalda Trumpa. Više od 200 milijuna građana ima pravo glasa… Цео текст

Bira se svih 435 zastupnika u Zastupničkom domu američkog Kongresa, čiji mandat traje dvije godine, te 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tijela te odlučivati o brojnim referendumskim prijedlozima.

Izbori koji odlučuju koliko će Trump moći provoditi svoju politiku

Izbori na sredini predsjedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju provjerom podrške predsjedniku i njegovoj stranci. Na njima predsjednikova stranka često gubi zastupnička mjesta, a promjena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.

Prema posljednjem prosjeku anketa RealClearPoliticsa, demokrati imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosjek krajem listopada iznosio je 51.5 posto za demokrate i 43.1 posto za republikance.

Na izborima prije dvije godine glasalo je oko 155 milijuna ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 milijuna od više od 240 milijuna registriranih birača. Odaziv je na takvim izborima tradicionalno manji nego na predsjedničkima.

Milijuni Amerikanaca već su glasali

Zanimanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prijevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine milijuna Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 milijuna, prema podacima koje je prenio Associated Press.

Svoj glas već je dao i Trump, koji tijekom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsjednik se, međutim, ne natječe na ovim izborima.

Što pokazuju ankete za Kongres?

Demokrati trenutačno imaju 214 zastupničkih mjesta u Zastupničkom domu, dok republikanci kontroliraju većinu. Za kontrolu doma s ukupno 435 mjesta potrebno je najmanje 218 mandata.

Ankete o općoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali ne mogu se izravno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će ovisiti o rezultatima u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne utrke s malim razlikama između kandidata.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

U Senatu republikanci imaju 53 mjesta, demokrati 45, a s demokratima surađuju i dvojica neovisnih senatora, Bernie Sanders i Angus King. Demokratima su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mjesta, uz uvjet da zadrže mandate koje trenutačno kontroliraju.

Što se dogodilo na izborima 2018. godine?

Slična politička situacija obilježila je izbore na sredini Trumpova prvog predsjedničkog mandata 2018. godine. Demokrati su tada osvojili 40 dodatnih mjesta u Zastupničkom domu i preuzeli većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.

Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trumpovom administracijom. Bez dogovora s demokratima republikanci više nisu mogli samostalno donositi zakone kroz oba kongresna doma.

Istodobno, demokrati nisu mogli donositi zakone bez potpore Senata i predsjednikova potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsjednički veto.

Ako demokrati preuzmu Zastupnički dom

Hakeem Jeffries, sadašnji vođa demokrata u Zastupničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsjednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrati žele pojačati nadzor nad radom Trumpove administracije.

Među prioritetima koje je Jeffries isticao nalaze se istrage mogućih zlouporaba položaja i korupcije te zakonodavne mjere usmjerene na troškove zdravstvene skrbi, hrane, stanovanja i energije.

Promjena većine u Zastupničkom domu dala bi demokratima kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu provesti sve najavljene zakonodavne prijedloge.

Trumpova popularnost i troškovi života

Trump je nakon pobjede na predsjedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovice Amerikanaca. Prema prosjeku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 posto ispitanika.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Tijekom kampanje republikanci se suočavaju s nezadovoljstvom dijela birača zbog troškova života, cijena benzina, carinske politike i posljedica rata s Iranom. Kritike se odnose i na Trumpovu imigracijsku politiku, posebno među dijelom latinoameričkih birača.

Trump je u kampanji nastojao mobilizirati republikanske birače, ali je osobna okupljanja uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bijele kuće.

Ključne utrke za Senat

Za razliku od Zastupničkog doma, gdje je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima u pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.

Među utrkama koje privlače posebnu pozornost nalaze se one u Ohiju, Sjevernoj Karolini, Maineu, Teksasu i na Aljasci, gdje demokrati pokušavaju osvojiti mjesta koja kontroliraju republikanci.

Istodobno demokrati nastoje zadržati svoje mandate u Michiganu, New Hampshireu, Georgiji i Minnesoti. Rezultati u tim državama bit će važni za konačan odnos snaga u Senatu.

U Michiganu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator

U Michiganu se za mjesto u Senatu natječu republikanac Mike Rogers i demokrat Abdul El-Sayed. El-Sayed bi u slučaju pobjede postao prvi muslimanski senator u povijesti Sjedinjenih Država.

U Teksasu se natječu republikanac Ken Paxton i demokrat James Talarico. Riječ je o državi koja već oko tri desetljeća nije izabrala demokratskog senatora, pa je utrka privukla veliku pozornost obiju stranaka.

U Sjevernoj Karolini demokrat Roy Cooper natječe se protiv republikanca Michaela Whatleyja. U Ohiju bivši demokratski senator Sherrod Brown pokušava se vratiti u Senat u utrci protiv republikanca Jona Husteda.

Georgia, Maine i još nekoliko država

U Georgiji demokratski senator Jon Ossoff nastoji osvojiti novi mandat. U Maineu republikanka Susan Collins brani svoje mjesto, dok demokrati pokušavaju ostvariti dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Iowe i Kansasa.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Stranke pritom moraju voditi računa o tome da nisu sve utrke jednako neizvjesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobjednike.

Rasprave o Trumpovu odnosu prema izbornim rezultatima

Uoči glasanja ponovno su otvorena i pitanja povjerenja u američki izborni sustav. Trump je nakon predsjedničkih izbora 2020. odbijao prihvatiti poraz od Joea Bidena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan dio političkih sukoba u SAD-u.

Njegove izjave i postupci potaknuli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. No rezultati još nisu poznati i nije moguće unaprijed utvrditi kako će administracija reagirati na njihov ishod.

Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsjedničke izbore 2028. godine, na kojima Trump prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsjednički mandat.

U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere

Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. studenoga odlučivati o 145 referendumskih i drugih prijedloga na razini saveznih država. Pitanja obuhvaćaju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.

Jedan od najzapaženijih prijedloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Riječ je o Proposition 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet posto na imovinu određenih milijardera.

Prema službenom prijedlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namijenjena zdravstvenoj skrbi, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u prehrani. O njegovu prihvaćanju ili odbijanju odlučit će kalifornijski birači.

09:41

B92 (отвара се у новом прозору)

Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки

01.11.2026. 9:41 Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда… Цео текст

01.11.2026.

9:41

Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки

Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда Трампа.

Више од 200 милиона грађана има право гласа на изборима који долазе након две године обележене високим трошковима живота, ратовима и оптужбама за корупцију.

Бира се свих 435 чланова Представничког дома америчког Конгреса, чији мандат траје две године, као и 35 од укупно 100 сенатора, који се бирају на шест година. Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тела и одлучивати о бројним референдумским предлозима.

Избори који одлучују колико ће Трамп моћи да спроводи своју политику

Избори на половини председничког мандата, познати као међуизбори, традиционално се сматрају провером подршке председнику и његовој странци. На њима странка председника често губи места у Конгресу, а промена већине може знатно да ограничи његов политички простор.

Према последњем просеку анкета РеалЦлеарПолитицса, демократе имају предност у истраживањима о томе коју би странку бирачи подржали на конгресним изборима. Тај просек је крајем октобра износио 51,5 одсто за демократе и 43,1 одсто за републиканце.

На изборима пре две године гласало је око 155 милиона људи. На претходним изборима на половини председничког мандата, 2022. године, изашло је приближно 122 милиона од више од 240 милиона регистрованих бирача. Излазност је на таквим изборима традиционално мања него на председничким.

Милиони Американаца већ су гласали

Интересовање за овогодишње изборе види се и по превременом гласању. До завршнице кампање гласале су десетине милиона Американаца, а број раних гласова приближава се 50 милиона, према подацима које је пренео Асошијетед прес.

Свој глас већ је дао и Трамп, који током кампање позива републиканске бираче да се понашају као да се и сам налази на гласачком листићу. Председник се, међутим, не кандидује на овим изборима.

Можда вас занима

Америчка судија Трина Томпсон забранила је Министарству правде да прети кривичним прогоном изборним званичницима који не поступају по захтевима администрације америчког председника Доналда Трампа.

8:03

31.10.2026.

1 д

Амерички председник Доналд Трамп отказао је предизборне скупове у Канзасу и Ајови, планиране за овај викенд уочи конгресних избора 3. новембра. Уместо личних наступа, одржаће низ телефонских предизборних скупова .

8:45

30.10.2026.

2 д

Шта показују анкете за Конгрес?

Демократе тренутно имају 214 места у Представничком дому, док републиканци контролишу већину. За контролу тог дома, који има укупно 435 места, потребно је најмање 218 мандата.

Анкете о општој подршци странкама показују предност демократа, али се ти резултати не могу директно претворити у број освојених мандата. Исход ће зависити од резултата у појединачним изборним јединицама, међу којима су бројне трке у којима су разлике између кандидата мале.

У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, док са демократама сарађују и двојица независних сенатора, Берни Сандерс и Ангус Кинг. Демократама су за преузимање већине потребна најмање четири додатна места, уз услов да задрже мандате које тренутно контролишу.

Шта се догодило на изборима 2018. године?

Слична политичка ситуација обележила је изборе на половини Трамповог првог председничког мандата, 2018. године. Демократе су тада освојиле 40 додатних места у Представничком дому и преузеле већину, док су републиканци задржали контролу над Сенатом.

Истовремено, демократе нису могле да доносе законе без подршке Сената и потписа председника, осим у случајевима када би Конгрес имао довољно гласова да надјача председнички вето.

Можда вас занима

Ако демократе преузму Представнички дом

Хаким Џефрис, садашњи лидер демократа у Представничком дому, један је од главних кандидата за председника тог дома уколико његова странка освоји већину. Најавио је да демократе желе да појачају надзор над радом Трампове администрације.

Међу приоритетима које је Џефрис истицао налазе се истраге могућих злоупотреба положаја и корупције, као и законске мере усмерене на трошкове здравствене заштите, хране, становања и енергије.

Промена већине у Представничком дому дала би демократама контролу над његовим одборима и дневним редом, али не би значила да аутоматски могу да спроведу све најављене законске предлоге.

Трампова популарност и трошкови живота

Трамп је након победе на председничким изборима 2024. године имао подршку отприлике половине Американаца. Према просеку анкета РеалЦлеарПолитицса наведеном уочи избора, његову политику сада подржава око 38 одсто испитаника.

Током кампање републиканци се суочавају са незадовољством дела бирача због трошкова живота, цена бензина, царинске политике и последица рата са Ираном. Критике се односе и на Трампову имиграциону политику, посебно међу делом латиноамеричких бирача.

Трамп је током кампање настојао да мобилише републиканске бираче, али је скупове углавном одржавао у државама у којима његова странка има снажну подршку. У говорима је истицао и пројекте преуређења Беле куће.

Можда вас занима

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс одбио је да подржи израелског премијера Бењамина Нетањахуа на предстојећим изборима, дан након што је амерички председник Доналд Трамп јавно подржао израелског лидера, преноси АП.

9:33

21.10.2026.

11 д

Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на рекордно низак ниво, док су високе цене горива и забринутост због економије додатно погоршале изгледе његове Републиканске странке уочи конгресних избора 3. новембра.

10:52

20.10.2026.

12 д

Кључне трке за Сенат

За разлику од Представничког дома, где је за доношење одлука углавном довољна обична већина, у Сенату је за окончање расправе и гласање о многим законима по правилу потребно 60 гласова. Ипак, обична већина одлучује о бројним именовањима и другим важним питањима.

Међу тркама које привлаче посебну пажњу налазе се оне у Охају, Северној Каролини, Мејну, Тексасу и на Аљасци, где демократе покушавају да освоје места која контролишу републиканци.

Истовремено, демократе настоје да задрже своје мандате у Мичигену, Њу Хемпширу, Џорџији и Минесоти. Резултати у тим државама биће важни за коначан однос снага у Сенату.

У Мичигену би могао да буде изабран први муслимански сенатор

У Мичигену се за место у Сенату надмећу републиканац Мајк Роџерс и демократа Абдул ел-Сајед. Ел-Сајед би у случају победе постао први муслимански сенатор у историји Сједињених Америчких Држава.

У Тексасу се надмећу републиканац Кен Пакстон и демократа Џејмс Таларико. Реч је о држави која већ око три деценије није изабрала демократског сенатора, па је ова трка привукла велику пажњу обе странке.

У Северној Каролини демократа Рој Купер надмеће се против републиканца Мајкла Вотла. У Охају бивши демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат у трци против републиканца Џона Хастеда.

Џорџија, Мејн и још неколико држава

У Џорџији демократски сенатор Џон Ос настоји да освоји нови мандат. У Мејну републиканка Сузан Колинс брани своје место, док демократе покушавају да остваре добитке и у неким државама које традиционално дају већу подршку републиканцима, попут Ајове и Канзаса.

Странке притом морају да воде рачуна о томе да нису све трке подједнако неизвесне и да резултат националних анкета не одређује победнике у појединачним изборним јединицама.

Можда вас занима

Нова анкета АП-НОРЦ-а показује да већина регистрованих бирача у САД сматра да председник Доналд Трамп не испуњава очекивања ни на домаћем ни на међународном плану.

15:16

15.10.2026.

16 д

Инциденти током говора америчког председника Доналда Трампа у Тексасу на митигу подршке републиканском кандидату за Сенат. Демонстранти упали на митинг, а на крају је дошло и до сукоба.

11:05

8.10.2026.

24 д

Расправе о Трамповом односу према изборним резултатима

Уочи гласања поново су отворена и питања поверења у амерички изборни систем. Трамп је након председничких избора 2020. године одбијао да прихвати пораз од Џоа Бајдена, а његове неутемељене тврдње о изборној крађи годинама су биле важан део политичких сукоба у САД.

Његове изјаве и поступци подстакли су забринутост критичара због могућности оспоравања резултата овогодишњих избора. Ипак, резултати још нису познати и није могуће унапред утврдити како ће администрација реаговати на њихов исход.

Након конгресних избора очекује се и почетак интензивнијих политичких припрема за председничке изборе 2028. године, на којима Трамп, према америчком Уставу, не може да освоји трећи председнички мандат.

У Калифорнији се гласа о порезу на милијардере

Осим избора кандидата, Американци ће 3. новембра одлучивати о 145 референдумских и других предлога на нивоу савезних држава. Питања обухватају порезе, изборна правила, образовање, здравство и друга подручја јавне политике.

Један од најзапаженијих предлога налази се на гласачком листићу у Калифорнији. Реч је о предлогу познатом као Пропозиција 40, којим се предлаже једнократни порез од пет одсто на имовину одређених милијардера.

Према званичном предлогу, већина тако прикупљеног новца била би намењена здравственој заштити, док би остатак био искоришћен за образовање и помоћ у обезбеђивању хране. О његовом прихватању или одбацивању одлучиће бирачи у Калифорнији.

10:41

Информер (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 сата 12 мин после првог

Објављене ударне прогнозе избора! Трамп за два дана може добити неочекиване вести

Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одлучити да ли ће председник Доналд Трамп задржати подршку већине у оба дома Конгреса током последње две године свог мандата. Према најновијем… Цео текст

Према најновијем просеку истраживања јавног мњења, демократе имају предност од 8,4 процентна поена у односу на републиканце, док је више од 50 милиона грађана већ гласало. Исход избора могао би значајно да утиче на спровођење Трампове политике, укључујући економију, имиграцију и америчке односе са остатком света.

На изборима, познатим као међуизбори, односно мидтермс, право гласа има више од 200 милиона Американаца, који ће одлучивати о новом саставу Представничког дома, делу Сената, као и о гувернерима и другим државним функционерима.

Бира се свих 435 чланова Представничког дома, чији мандат траје две године, као и 35 од укупно 100 сенатора. Од тога су 33 редовни избори, док се два места попуњавају на ванредним изборима у Флориди и Охају.

Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тела, а у појединим државама изјашњаваће се и о референдумским питањима.

Избори долазе у тренутку када су високи трошкови живота, ратови, имиграциона политика и оптужбе за корупцију међу главним темама америчке политичке кампање.

Демократе воде у анкетама, републиканци бране већину у Конгресу

Према последњем просеку истраживања који је објавио Рил клир полинг, на основу анкета спроведених од 8. до 29. октобра, демократе имају подршку 51,5 одсто бирача, док републиканце подржава 43,1 одсто.

Разлика износи 8,4 процентна поена у корист Демократске странке.

Поједина истраживања показују сличан однос снага. Према анкети Ројтерса и Ипсоса, демократе имају 53 одсто подршке, а републиканци 44 одсто, док је истраживање Емерсона показало однос од 52 према 42 одсто.

Истраживање Економиста и Југова показује предност демократа од девет процентних поена, док је у анкети Харвард-Харис та разлика четири поена.

Међутим, анкете о укупној подршци странкама не могу се непосредно претворити у број посланичких мандата, пошто се представници бирају у појединачним изборним јединицама.

Републиканци тренутно имају 218 места у Представничком дому, демократе 214, један посланик је независан, док су два места упражњена. За већину у дому са 435 чланова потребно је најмање 218 мандата.

У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, док су два независна сенатора повезана са демократским посланичким клубом.

Демократама је за преузимање контроле над Сенатом потребан нето добитак од четири мандата. Републиканци на предстојећим изборима бране 22 сенаторска места, а демократе 13.

Изборни резултати зато ће одредити да ли ће Трамп у наредне две године моћи да рачуна на републиканску већину приликом усвајања закона, буџета и спровођења кључних мера своје администрације.

Уколико демократе преузму контролу над једним од домова, моћи ће да блокирају поједине предлоге Беле куће, покрећу парламентарне истраге и захтевају додатни надзор над радом администрације.

Више од 51 милион Американаца већ гласало, међу њима и Трамп

Велико интересовање за изборе види се и по одзиву током превременог гласања.

Према најновијим подацима које је пренео Ројтерс, више од 51 милион Американаца већ је искористио могућност да гласа пре званичног изборног дана.

Подаци Универзитета Флориде показали су да је до суботе ујутру, 31. октобра, гласало више од 50,5 милиона грађана, што је готово пет милиона више него током читавог периода превременог гласања на међуизборима 2022. године.

Американци могу да гласају раније непосредним одласком на бирачка места или слањем гласачких листића поштом, у зависности од правила која важе у њиховим савезним државама.

Свој глас већ је дао и председник Доналд Трамп, који је 24. октобра гласао у Вест Палм Бичу на Флориди, заједно са првом дамом Меланијом Трамп.

Трамп је након гласања изјавио да је подржао републиканске кандидате и током кампање позивао њихове присталице да изађу на биралишта као да се и сам налази на гласачком листићу.

Амерички председник се, међутим, не кандидује на овим изборима, пошто његов мандат траје до јануара 2029. године.

Пре две године, на председничким изборима 2024, гласало је више од 155 милиона Американаца. Према процени америчког Бироа за попис становништва, заснованој на анкетирању грађана, на претходним међуизборима 2022. године учествовало је приближно 121,9 милиона људи.

Одзив на изборима за Конгрес традиционално је мањи него на председничким изборима, али овогодишњи подаци о превременом гласању указују на велико интересовање бирача.

Посебна пажња усмерена је на неизвесне изборне трке у државама попут Тексаса, Мичигена, Аљаске и Мејна, где се воде интензивне кампање за сенаторска места.

Први резултати стижу у ноћи између уторка и среде

Америчка бирачка места почињу да се затварају у ноћи између уторка, 3. новембра, и среде, 4. новембра, по средњоевропском времену, а први резултати пристизаће од поноћи по времену у Србији.

Највећи број резултата очекује се између једног и пет часова ујутру, када ће бити познат однос снага у бројним важним изборним јединицама.

Велика руска рафинерија нафте НОРСИ у граду Кстову, у Нижњеновгородској области, нашла се током ноћи између суботе и недеље на мети напада украјинских беспилотних летелица, након чега је избио велики пожар.

Руска војска је током октобра извела шест напада на пет украјинских центара за обраду података који су, према тврдњама Министарства одбране Русије, коришћени за потребе Оружаних снага Украјине (ОСУ).

Упозорење руског председника Владимира Путина да је Москва спремна за војни сукоб са Европом, иако га не жели, изазвало је бурне реакције британских медија.

НАТО би могао да изазове директан војни сукоб са Русијом, па чак и нуклеарну ескалацију, уколико настави да појачава притисак на Калињинградску област, упозорио је амерички политиколог Анатол Ливен, директор програма за Евроазију Института Квинси.

Након победе блокадера на изборима и општег економског колапса који је уследио, гашења фабрика, несигурности и масовног повлачења новца грађана из банака у страху за будућност, Алта банка је отишла у стечај, а међу онима који су остали без иједног динара нашла се и Рускиња Аљона.

Након што је Дејан Шошкић у интервјуу за подгоричку "Побједу" прогласио наш народ у Црној Гори "обичном националном мањином", огласио се др Александар Раковић који је раскринкао антисрпске лажи.

Вршилац дужности председника Републике, Ана Брнабић, жестоко је реаговала након што је Небојша Зеленовић затражио увођење терора и забрану деловања Српске напредне странке (СНС), поручивши му да уличарски диктатори могу покушати било шта, али да Србију и народ никада неће моћи да ућуткају и заплаше.

Лидер Српске напредне странке (СНС) Милош Вучевић огласио се поводом обележавања две године од трагичног пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, упутивши емотивну и дирљиву поруку у спомен на све страдале.

Преваранти злоупотребљавају имена и идентитете познатих лекара за рекламирање лажних лекова на интернету, што представља озбиљан безбедносни и кривични проблем, упозоравају стручњаци.

Почетак новембра 2026. доноси облачно време, кишу и снег на планинама, а крајем месеца очекује се драстичан пад температуре и први снег у нижим пределима, рекао је метеоролог Иван Ристић.

Дубоко у источној Србији, недалеко од Неготина, река Вратна створила је призор који изгледа као да је изашао из неког другог света. Три монументална камена лука, позната као Вратњанске капије, представљају један од најнеобичнијих геоморфолошких феномена у нашој земљи.

Треће основно јавно тужилаштво у Београду предложило је притвор осумњиченом А. Б. (32) пошто је код њега у стану у Земуну пронађено скоро 800 грама марихуане.

Фудбалер Огњен Нинковић (24), из Лешнице, који је погинуо када је, возећи "голф", у ноћи између суботе и недеље, на магистралном путу Шабац-Лозница, слетео с пута и ударио у ограду, био је омиљен у свом месту и клубовима у којима је играо.

Почасни председник ДПС-а, Мило Ђукановић, требало би сутра да буде саслушан пред судијом за истрагу Вишег суда у Подгорици због сумњи у корупцију приликом приватизације Телекома 2005. године, иако је црногорско тужилаштво раније оценило да је наступило апсолутно застаревање кривичног гоњења.

Припадници Министарства унутрашњих послова (МУП) у Чачку поднеће кривичну пријаву против Б. Л. (34) из Земуна због сумње да је изазвао тешку саобраћајну незгоду у којој је повређена четворочлана породица, укључујући и бебу од месец дана.

Глумица Огњанка Огњановић биће сахрањена у уторак, 3. новембра, у 14.30 сати на Новом гробљу у Београду, саопштили су из Народног позоришта у Београду.

У новембар улазимо са ретроградним Меркуром и Венером, тако да ће прва половина месеца бити у знаку одлагања и неразумевања. Све важне договоре и одлуке треба оставити за другу половину месеца када ћемо рационалније моћи да сагледно ситуације у којима се налазимо. Млад Месец у Шкорпији 9. новембра доноси нови старт за Шкорпије, Ракове и Рибе.

Певач Саша Ковачевић појавио се на београдском аеродрому, а том приликом говорио је о здравственом стању након компликација које су уследиле после операције.

Победница ријалитија "Елита 9", Станија Добројевић, недавно је потврдила да јој је продукција у потпуности исплатила уговорени хонорар, а Асмин Дурџић једном приликом је открио колико је узела.

Певачица Јелена Карлеуша има нови профил на друштвеној мрежи Инстаграм, те се одмах огласила путем њега и објавила снимак у занимљивој одевној комбинацији.

Некадашња учесница "Звезда Гранда" Маја Јевтић, која је остала упамћена као једина трудница у музичком такмичењу, припрема нове песме којима ће се, након породиљског одсуства, представити публици.

11:33

Мондо (отвара се у новом прозору) навео извор, 3 сата 5 мин после првог

Дан Д за Трампа: Ближе се избори у Америци, ево ко по анкетама има предност

- Американци 3. новембра излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону у последње две године Трамповог мандата, уз гласање за Представнички дом, део Сената и гувернере. - Демократе према… Цео текст

- Демократе према анкетама имају предност, а исход би могао да ограничи Трампову политику или да им донесе већу контролу над Конгресом и надзором над администрацијом.

Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда Трампа. Више од 200 милиона грађана има право гласа на изборима који долазе након две године обележене високим трошковима живота, ратовима и оптужбама за корупцију.

Бира се свих 435 посланика у Представничком дому америчког Конгреса, чији мандат траје две године, као и 35 од укупно 100 сенатора, који се бирају на шест година. Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тела, као и одлучивати о бројним референдумским предлозима.

Избори који одлучују колико ће Трамп моћи да спроводи своју политику

Избори на средини председничког мандата, познати као мидтерм елецтионс, традиционално се сматрају провером подршке председнику и његовој странци. На њима председникова странка често губи посланичка места, а промена већине у Конгресу може знатно ограничити његов политички простор.

Према последњем просеку анкета РеалЦлеарПолитицс-а, демократе имају предност у истраживањима о томе коју би странку бирачи подржали на конгресним изборима. Тај просек крајем октобра износио је 51,5 одсто за демократе и 43,1 одсто за републиканце.

На изборима пре две године гласало је око 155 милиона људи. На претходним изборима на средини мандата, 2022. године, изашло је приближно 122 милиона од више од 240 милиона регистрованих бирача. Излазност је на таквим изборима традиционално мања него на председничким.

Милиони Американаца већ су гласали

Интересовање за овогодишње изборе види се и у превременом гласању. До завршнице кампање гласале су десетине милиона Американаца, а број раних гласова приближава се цифри од 50 милиона, према подацима које је пренео Асошијетед прес.

Свој глас већ је дао и Трамп, који током кампање позива републиканске бираче да се понашају као да се и сам налази на гласачким листићима. Председник се, међутим, не кандидује на овим изборима.

Шта показују анкете за Конгрес?

Демократе тренутно имају 214 посланичких места у Представничком дому, док републиканци контролишу већину. За контролу дома са укупно 435 места потребно је најмање 218 мандата.

Анкете о општој подршци странкама показују предност демократа, али се не могу директно преточити у број освојених мандата. Исход ће зависити од резултата у појединачним изборним јединицама, међу којима су бројне трке са малим разликама између кандидата. У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, а са демократама сарађују и двојица независних сенатора, Берни Сандерс и Ангус Кинг. Демократама су за преузимање већине потребна најмање четири додатна места, под условом да задрже мандате које тренутно контролишу.

Шта се догодило на изборима 2018. године?

Слична политичка ситуација обележила је изборе на средини Трамповог првог председничког мандата 2018. године. Демократе су тада освојиле 40 додатних места у Представничком дому и преузеле већину, док су републиканци задржали контролу над Сенатом.

Демократска већина у доњем дому потом је појачала парламентарни надзор над Трамповом администрацијом. Без договора са демократама републиканци више нису могли самостално да доносе законе кроз оба конгресна дома. Истовремено, демократе нису могле да доносе законе без подршке Сената и председниковог потписа, осим у случајевима у којима би Конгрес имао довољно гласова да надгласа председнички вето.

Ако демократе преузму Представнички дом

Хаким Џефрис, садашњи вођа демократа у Представничком дому, један је од главних кандидата за председника тог дома ако његова странка освоји већину. Најавио је да демократе желе да појачају надзор над радом Трампове администрације.

Међу приоритетима које је Џефрис истицао налазе се истраге могућих злоупотреба положаја и корупције, као и законодавне мере усмерене на трошкове здравствене заштите, хране, становања и енергената.

Промена већине у Представничком дому дала би демократама контролу над његовим одборима и дневним редом, али не би значила да аутоматски могу да спроведу све најављене законодавне предлоге.

Трампова популарност и трошкови живота

Трамп је након победе на председничким изборима 2024. имао подршку отприлике половине Американаца. Према просеку анкета РеалЦлеарПолитицс-а наведеном уочи избора, његову политику сада подржава око 38 одсто испитаника. Током кампање републиканци се суочавају са незадовољством дела бирача због трошкова живота, цена бензина, царинске политике и последица рата са Ираном. Критике се односе и на Трампову имиграциону политику, посебно међу делом латиноамеричких бирача.

Трамп је у кампањи настојао да мобилише републиканске бираче, али је личне скупове углавном одржавао у државама у којима његова странка има снажну подршку. У говорима је истицао и пројекте преуређења Беле куће.

Кључне трке за Сенат

За разлику од Представничког дома, где је за доношење одлука углавном довољна проста већина, у Сенату је за завршетак расправе и гласање о многим законима по правилу потребно 60 гласова. Ипак, проста већина одлучује о бројним именовањима и другим важним питањима.

У Мичигену би могао бити изабран први муслимански сенатор

У Мичигену се за место у Сенату такмиче републиканац Мајк Роџерс и демократа Абдул Ел-Сајед. Ел-Сајед би у случају победе постао први муслимански сенатор у историји Сједињених Држава.

У Тексасу се такмиче републиканац Кен Пакстон и демократа Џејмс Таларико. Реч је о држави која већ око три деценије није изабрала демократског сенатора, па је трка привукла велику пажњу обе странке.

У Северној Каролини демократа Рој Купер такмичи се против републиканца Мајкла Вотлија. У Охају бивши демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат у трци против републиканца Џона Хјустеда.

Џорџија, Мејн и још неколико држава

У Џорџији демократски сенатор Џон Ософ настоји да освоји нови мандат. У Мејну републиканка Сузан Колинс брани своје место, док демократе покушавају да остваре добитке и у неким државама које традиционално дају већу подршку републиканцима, попут Ајове и Канзаса.

Странке при томе морају да воде рачуна о томе да нису све трке једнако неизвесне и да резултат националних анкета не одређује појединачне победнике.

Расправе о Трамповом односу према изборним резултатима

Уочи гласања поново су отворена и питања поверења у амерички изборни систем. Трамп је након председничких избора 2020. одбијао да прихвати пораз од Џоа Бајдена, а његове неутемељене тврдње о изборној крађи годинама су биле важан део политичких сукоба у САД.

Његове изјаве и поступци подстакли су забринутост критичара око могућег оспоравања резултата овогодишњих избора. Међутим, резултати још увек нису познати и није могуће унапред утврдити како ће администрација реаговати на њихов исход.

Након конгресних избора очекује се и почетак интензивнијих политичких припрема за председничке изборе 2028. године, на којима Трамп према америчком Уставу не може освојити трећи председнички мандат.

У Калифорнији се гласа о порезу на милијардере Осим избора кандидата, Американци ће 3. новембра одлучивати о 145 референдумских и других предлога на нивоу савезних држава. Питања обухватају порезе, изборна правила, образовање, здравство и друге области јавне политике.

Један од најзапаженијих предлога налази се на гласачком листићу у Калифорнији. Реч је о Предлогу 40 (Пропоситион 40), којим се предлаже једнократни порез од пет одсто на имовину одређених милијардера. Према званичном предлогу, већина тако прикупљеног новца била би намењена здравственој заштити, док би се остатак користио за образовање и помоћ у исхрани. О његовом прихватању или одбијању одлучиће калифорнијски бирачи.

хттпс://мондо.рс/Инфо/Свет/а2266428/медјуизбори-у-сад-2026-три-могуца-исхода-за-доналда-трампа.хтмл