IzboriPrvi objavio Index, 1. nov, 08:29 · poslednji 1. nov, 11:33

Veliki izbori u SAD-u za dva dana. Evo što je sve na kocki

4 medija · 4 teksta · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: Index

Pregled vesti

Hronologija

08:29
Index (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Veliki izbori u SAD-u za dva dana. Evo što je sve na kocki
AMERIKANCI u utorak, 3. studenoga, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Washingtonu tijekom posljednje dvije godine mandata predsjednika Donalda Trumpa. Više od 200 milijuna građana ima pravo glasa… Ceo tekst
AMERIKANCI u utorak, 3. studenoga, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Washingtonu tijekom posljednje dvije godine mandata predsjednika Donalda Trumpa. Više od 200 milijuna građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dvije godine obilježene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.
Bira se svih 435 zastupnika u Zastupničkom domu američkog Kongresa, čiji mandat traje dvije godine, te 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tijela te odlučivati o brojnim referendumskim prijedlozima.
Izbori koji odlučuju koliko će Trump moći provoditi svoju politiku
Izbori na sredini predsjedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju provjerom podrške predsjedniku i njegovoj stranci. Na njima predsjednikova stranka često gubi zastupnička mjesta, a promjena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.
Prema posljednjem prosjeku anketa RealClearPoliticsa, demokrati imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosjek krajem listopada iznosio je 51.5 posto za demokrate i 43.1 posto za republikance.
Na izborima prije dvije godine glasalo je oko 155 milijuna ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 milijuna od više od 240 milijuna registriranih birača. Odaziv je na takvim izborima tradicionalno manji nego na predsjedničkima.
Milijuni Amerikanaca već su glasali
Zanimanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prijevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine milijuna Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 milijuna, prema podacima koje je prenio Associated Press.
Svoj glas već je dao i Trump, koji tijekom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsjednik se, međutim, ne natječe na ovim izborima.
Što pokazuju ankete za Kongres?
Demokrati trenutačno imaju 214 zastupničkih mjesta u Zastupničkom domu, dok republikanci kontroliraju većinu. Za kontrolu doma s ukupno 435 mjesta potrebno je najmanje 218 mandata.
Ankete o općoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali ne mogu se izravno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će ovisiti o rezultatima u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne utrke s malim razlikama između kandidata.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
U Senatu republikanci imaju 53 mjesta, demokrati 45, a s demokratima surađuju i dvojica neovisnih senatora, Bernie Sanders i Angus King. Demokratima su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mjesta, uz uvjet da zadrže mandate koje trenutačno kontroliraju.
Što se dogodilo na izborima 2018. godine?
Slična politička situacija obilježila je izbore na sredini Trumpova prvog predsjedničkog mandata 2018. godine. Demokrati su tada osvojili 40 dodatnih mjesta u Zastupničkom domu i preuzeli većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.
Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trumpovom administracijom. Bez dogovora s demokratima republikanci više nisu mogli samostalno donositi zakone kroz oba kongresna doma.
Istodobno, demokrati nisu mogli donositi zakone bez potpore Senata i predsjednikova potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsjednički veto.
Ako demokrati preuzmu Zastupnički dom
Hakeem Jeffries, sadašnji vođa demokrata u Zastupničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsjednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrati žele pojačati nadzor nad radom Trumpove administracije.
Među prioritetima koje je Jeffries isticao nalaze se istrage mogućih zlouporaba položaja i korupcije te zakonodavne mjere usmjerene na troškove zdravstvene skrbi, hrane, stanovanja i energije.
Promjena većine u Zastupničkom domu dala bi demokratima kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu provesti sve najavljene zakonodavne prijedloge.
Trumpova popularnost i troškovi života
Trump je nakon pobjede na predsjedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovice Amerikanaca. Prema prosjeku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 posto ispitanika.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tijekom kampanje republikanci se suočavaju s nezadovoljstvom dijela birača zbog troškova života, cijena benzina, carinske politike i posljedica rata s Iranom. Kritike se odnose i na Trumpovu imigracijsku politiku, posebno među dijelom latinoameričkih birača.
Trump je u kampanji nastojao mobilizirati republikanske birače, ali je osobna okupljanja uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bijele kuće.
Ključne utrke za Senat
Za razliku od Zastupničkog doma, gdje je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima u pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.
Među utrkama koje privlače posebnu pozornost nalaze se one u Ohiju, Sjevernoj Karolini, Maineu, Teksasu i na Aljasci, gdje demokrati pokušavaju osvojiti mjesta koja kontroliraju republikanci.
Istodobno demokrati nastoje zadržati svoje mandate u Michiganu, New Hampshireu, Georgiji i Minnesoti. Rezultati u tim državama bit će važni za konačan odnos snaga u Senatu.
U Michiganu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator
U Michiganu se za mjesto u Senatu natječu republikanac Mike Rogers i demokrat Abdul El-Sayed. El-Sayed bi u slučaju pobjede postao prvi muslimanski senator u povijesti Sjedinjenih Država.
U Teksasu se natječu republikanac Ken Paxton i demokrat James Talarico. Riječ je o državi koja već oko tri desetljeća nije izabrala demokratskog senatora, pa je utrka privukla veliku pozornost obiju stranaka.
U Sjevernoj Karolini demokrat Roy Cooper natječe se protiv republikanca Michaela Whatleyja. U Ohiju bivši demokratski senator Sherrod Brown pokušava se vratiti u Senat u utrci protiv republikanca Jona Husteda.
Georgia, Maine i još nekoliko država
U Georgiji demokratski senator Jon Ossoff nastoji osvojiti novi mandat. U Maineu republikanka Susan Collins brani svoje mjesto, dok demokrati pokušavaju ostvariti dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Iowe i Kansasa.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Stranke pritom moraju voditi računa o tome da nisu sve utrke jednako neizvjesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobjednike.
Rasprave o Trumpovu odnosu prema izbornim rezultatima
Uoči glasanja ponovno su otvorena i pitanja povjerenja u američki izborni sustav. Trump je nakon predsjedničkih izbora 2020. odbijao prihvatiti poraz od Joea Bidena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan dio političkih sukoba u SAD-u.
Njegove izjave i postupci potaknuli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. No rezultati još nisu poznati i nije moguće unaprijed utvrditi kako će administracija reagirati na njihov ishod.
Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsjedničke izbore 2028. godine, na kojima Trump prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsjednički mandat.
U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere
Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. studenoga odlučivati o 145 referendumskih i drugih prijedloga na razini saveznih država. Pitanja obuhvaćaju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.
Jedan od najzapaženijih prijedloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Riječ je o Proposition 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet posto na imovinu određenih milijardera.
Prema službenom prijedlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namijenjena zdravstvenoj skrbi, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u prehrani. O njegovu prihvaćanju ili odbijanju odlučit će kalifornijski birači.
09:41
B92 (otvara se u novom prozoru)
Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki
01.11.2026. 9:41 Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda… Ceo tekst
01.11.2026.
9:41
Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki
Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda Trampa.
Više od 200 miliona građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dve godine obeležene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.
Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma američkog Kongresa, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela i odlučivati o brojnim referendumskim predlozima.
Izbori koji odlučuju koliko će Tramp moći da sprovodi svoju politiku
Izbori na polovini predsedničkog mandata, poznati kao međuizbori, tradicionalno se smatraju proverom podrške predsedniku i njegovoj stranci. Na njima stranka predsednika često gubi mesta u Kongresu, a promena većine može znatno da ograniči njegov politički prostor.
Prema poslednjem proseku anketa RealClearPoliticsa, demokrate imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosek je krajem oktobra iznosio 51,5 odsto za demokrate i 43,1 odsto za republikance.
Na izborima pre dve godine glasalo je oko 155 miliona ljudi. Na prethodnim izborima na polovini predsedničkog mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 miliona od više od 240 miliona registrovanih birača. Izlaznost je na takvim izborima tradicionalno manja nego na predsedničkim.
Milioni Amerikanaca već su glasali
Interesovanje za ovogodišnje izbore vidi se i po prevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine miliona Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 miliona, prema podacima koje je preneo Asošijeted pres.
Svoj glas već je dao i Tramp, koji tokom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću. Predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima.
Možda vas zanima
Američka sudija Trina Tompson zabranila je Ministarstvu pravde da preti krivičnim progonom izbornim zvaničnicima koji ne postupaju po zahtevima administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
8:03
31.10.2026.
1 d
Američki predsednik Donald Tramp otkazao je predizborne skupove u Kanzasu i Ajovi, planirane za ovaj vikend uoči kongresnih izbora 3. novembra. Umesto ličnih nastupa, održaće niz telefonskih predizbornih skupova .
8:45
30.10.2026.
2 d
Šta pokazuju ankete za Kongres?
Demokrate trenutno imaju 214 mesta u Predstavničkom domu, dok republikanci kontrolišu većinu. Za kontrolu tog doma, koji ima ukupno 435 mesta, potrebno je najmanje 218 mandata.
Ankete o opštoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali se ti rezultati ne mogu direktno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će zavisiti od rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne trke u kojima su razlike između kandidata male.
U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok sa demokratama sarađuju i dvojica nezavisnih senatora, Berni Sanders i Angus King. Demokratama su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mesta, uz uslov da zadrže mandate koje trenutno kontrolišu.
Šta se dogodilo na izborima 2018. godine?
Slična politička situacija obeležila je izbore na polovini Trampovog prvog predsedničkog mandata, 2018. godine. Demokrate su tada osvojile 40 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i preuzele većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.
Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trampovom administracijom. Bez dogovora sa demokratama republikanci više nisu mogli samostalno da donose zakone kroz oba doma Kongresa.
Istovremeno, demokrate nisu mogle da donose zakone bez podrške Senata i potpisa predsednika, osim u slučajevima kada bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsednički veto.
Možda vas zanima
Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom
Hakim Džefris, sadašnji lider demokrata u Predstavničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsednika tog doma ukoliko njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrate žele da pojačaju nadzor nad radom Trampove administracije.
Među prioritetima koje je Džefris isticao nalaze se istrage mogućih zloupotreba položaja i korupcije, kao i zakonske mere usmerene na troškove zdravstvene zaštite, hrane, stanovanja i energije.
Promena većine u Predstavničkom domu dala bi demokratama kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu da sprovedu sve najavljene zakonske predloge.
Trampova popularnost i troškovi života
Tramp je nakon pobede na predsedničkim izborima 2024. godine imao podršku otprilike polovine Amerikanaca. Prema proseku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 odsto ispitanika.
Tokom kampanje republikanci se suočavaju sa nezadovoljstvom dela birača zbog troškova života, cena benzina, carinske politike i posledica rata sa Iranom. Kritike se odnose i na Trampovu imigracionu politiku, posebno među delom latinoameričkih birača.
Tramp je tokom kampanje nastojao da mobiliše republikanske birače, ali je skupove uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bele kuće.
Možda vas zanima
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens odbio je da podrži izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na predstojećim izborima, dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp javno podržao izraelskog lidera, prenosi AP.
9:33
21.10.2026.
11 d
Podrška američkom predsedniku Donaldu Trampu pala je na rekordno nizak nivo, dok su visoke cene goriva i zabrinutost zbog ekonomije dodatno pogoršale izglede njegove Republikanske stranke uoči kongresnih izbora 3. novembra.
10:52
20.10.2026.
12 d
Ključne trke za Senat
Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za okončanje rasprave i glasanje o mnogim zakonima po pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.
Među trkama koje privlače posebnu pažnju nalaze se one u Ohaju, Severnoj Karolini, Mejnu, Teksasu i na Aljasci, gde demokrate pokušavaju da osvoje mesta koja kontrolišu republikanci.
Istovremeno, demokrate nastoje da zadrže svoje mandate u Mičigenu, Nju Hempširu, Džordžiji i Minesoti. Rezultati u tim državama biće važni za konačan odnos snaga u Senatu.
U Mičigenu bi mogao da bude izabran prvi muslimanski senator
U Mičigenu se za mesto u Senatu nadmeću republikanac Majk Rodžers i demokrata Abdul el-Sajed. El-Sajed bi u slučaju pobede postao prvi muslimanski senator u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
U Teksasu se nadmeću republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Reč je o državi koja već oko tri decenije nije izabrala demokratskog senatora, pa je ova trka privukla veliku pažnju obe stranke.
U Severnoj Karolini demokrata Roj Kuper nadmeće se protiv republikanca Majkla Votla. U Ohaju bivši demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat u trci protiv republikanca Džona Hasteda.
Džordžija, Mejn i još nekoliko država
U Džordžiji demokratski senator Džon Os nastoji da osvoji novi mandat. U Mejnu republikanka Suzan Kolins brani svoje mesto, dok demokrate pokušavaju da ostvare dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Ajove i Kanzasa.
Stranke pritom moraju da vode računa o tome da nisu sve trke podjednako neizvesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pobednike u pojedinačnim izbornim jedinicama.
Možda vas zanima
Nova anketa AP-NORC-a pokazuje da većina registrovanih birača u SAD smatra da predsednik Donald Tramp ne ispunjava očekivanja ni na domaćem ni na međunarodnom planu.
15:16
15.10.2026.
16 d
Incidenti tokom govora američkog predsednika Donalda Trampa u Teksasu na mitigu podrške republikanskom kandidatu za Senat. Demonstranti upali na miting, a na kraju je došlo i do sukoba.
11:05
8.10.2026.
24 d
Rasprave o Trampovom odnosu prema izbornim rezultatima
Uoči glasanja ponovo su otvorena i pitanja poverenja u američki izborni sistem. Tramp je nakon predsedničkih izbora 2020. godine odbijao da prihvati poraz od Džoa Bajdena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan deo političkih sukoba u SAD.
Njegove izjave i postupci podstakli su zabrinutost kritičara zbog mogućnosti osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. Ipak, rezultati još nisu poznati i nije moguće unapred utvrditi kako će administracija reagovati na njihov ishod.
Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsedničke izbore 2028. godine, na kojima Tramp, prema američkom Ustavu, ne može da osvoji treći predsednički mandat.
U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere
Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. novembra odlučivati o 145 referendumskih i drugih predloga na nivou saveznih država. Pitanja obuhvataju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.
Jedan od najzapaženijih predloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Reč je o predlogu poznatom kao Propozicija 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet odsto na imovinu određenih milijardera.
Prema zvaničnom predlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namenjena zdravstvenoj zaštiti, dok bi ostatak bio iskorišćen za obrazovanje i pomoć u obezbeđivanju hrane. O njegovom prihvatanju ili odbacivanju odlučiće birači u Kaliforniji.
10:41
Informer (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 sata 12 min posle prvog
Objavljene udarne prognoze izbora! Tramp za dva dana može dobiti neočekivane vesti
Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odlučiti da li će predsednik Donald Tramp zadržati podršku većine u oba doma Kongresa tokom poslednje dve godine svog mandata. Prema najnovijem… Ceo tekst
Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odlučiti da li će predsednik Donald Tramp zadržati podršku većine u oba doma Kongresa tokom poslednje dve godine svog mandata.
Prema najnovijem proseku istraživanja javnog mnjenja, demokrate imaju prednost od 8,4 procentna poena u odnosu na republikance, dok je više od 50 miliona građana već glasalo. Ishod izbora mogao bi značajno da utiče na sprovođenje Trampove politike, uključujući ekonomiju, imigraciju i američke odnose sa ostatkom sveta.
Na izborima, poznatim kao međuizbori, odnosno midterms, pravo glasa ima više od 200 miliona Amerikanaca, koji će odlučivati o novom sastavu Predstavničkog doma, delu Senata, kao i o guvernerima i drugim državnim funkcionerima.
Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora. Od toga su 33 redovni izbori, dok se dva mesta popunjavaju na vanrednim izborima u Floridi i Ohaju.
Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela, a u pojedinim državama izjašnjavaće se i o referendumskim pitanjima.
Izbori dolaze u trenutku kada su visoki troškovi života, ratovi, imigraciona politika i optužbe za korupciju među glavnim temama američke političke kampanje.
Demokrate vode u anketama, republikanci brane većinu u Kongresu
Prema poslednjem proseku istraživanja koji je objavio Ril klir poling, na osnovu anketa sprovedenih od 8. do 29. oktobra, demokrate imaju podršku 51,5 odsto birača, dok republikance podržava 43,1 odsto.
Razlika iznosi 8,4 procentna poena u korist Demokratske stranke.
Pojedina istraživanja pokazuju sličan odnos snaga. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, demokrate imaju 53 odsto podrške, a republikanci 44 odsto, dok je istraživanje Emersona pokazalo odnos od 52 prema 42 odsto.
Istraživanje Ekonomista i Jugova pokazuje prednost demokrata od devet procentnih poena, dok je u anketi Harvard-Haris ta razlika četiri poena.
Međutim, ankete o ukupnoj podršci strankama ne mogu se neposredno pretvoriti u broj poslaničkih mandata, pošto se predstavnici biraju u pojedinačnim izbornim jedinicama.
Republikanci trenutno imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, demokrate 214, jedan poslanik je nezavisan, dok su dva mesta upražnjena. Za većinu u domu sa 435 članova potrebno je najmanje 218 mandata.
U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok su dva nezavisna senatora povezana sa demokratskim poslaničkim klubom.
Demokratama je za preuzimanje kontrole nad Senatom potreban neto dobitak od četiri mandata. Republikanci na predstojećim izborima brane 22 senatorska mesta, a demokrate 13.
Izborni rezultati zato će odrediti da li će Tramp u naredne dve godine moći da računa na republikansku većinu prilikom usvajanja zakona, budžeta i sprovođenja ključnih mera svoje administracije.
Ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad jednim od domova, moći će da blokiraju pojedine predloge Bele kuće, pokreću parlamentarne istrage i zahtevaju dodatni nadzor nad radom administracije.
Više od 51 milion Amerikanaca već glasalo, među njima i Tramp
Veliko interesovanje za izbore vidi se i po odzivu tokom prevremenog glasanja.
Prema najnovijim podacima koje je preneo Rojters, više od 51 milion Amerikanaca već je iskoristio mogućnost da glasa pre zvaničnog izbornog dana.
Podaci Univerziteta Floride pokazali su da je do subote ujutru, 31. oktobra, glasalo više od 50,5 miliona građana, što je gotovo pet miliona više nego tokom čitavog perioda prevremenog glasanja na međuizborima 2022. godine.
Amerikanci mogu da glasaju ranije neposrednim odlaskom na biračka mesta ili slanjem glasačkih listića poštom, u zavisnosti od pravila koja važe u njihovim saveznim državama.
Svoj glas već je dao i predsednik Donald Tramp, koji je 24. oktobra glasao u Vest Palm Biču na Floridi, zajedno sa prvom damom Melanijom Tramp.
Tramp je nakon glasanja izjavio da je podržao republikanske kandidate i tokom kampanje pozivao njihove pristalice da izađu na birališta kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću.
Američki predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima, pošto njegov mandat traje do januara 2029. godine.
Pre dve godine, na predsedničkim izborima 2024, glasalo je više od 155 miliona Amerikanaca. Prema proceni američkog Biroa za popis stanovništva, zasnovanoj na anketiranju građana, na prethodnim međuizborima 2022. godine učestvovalo je približno 121,9 miliona ljudi.
Odziv na izborima za Kongres tradicionalno je manji nego na predsedničkim izborima, ali ovogodišnji podaci o prevremenom glasanju ukazuju na veliko interesovanje birača.
Posebna pažnja usmerena je na neizvesne izborne trke u državama poput Teksasa, Mičigena, Aljaske i Mejna, gde se vode intenzivne kampanje za senatorska mesta.
Prvi rezultati stižu u noći između utorka i srede
Američka biračka mesta počinju da se zatvaraju u noći između utorka, 3. novembra, i srede, 4. novembra, po srednjoevropskom vremenu, a prvi rezultati pristizaće od ponoći po vremenu u Srbiji.
Najveći broj rezultata očekuje se između jednog i pet časova ujutru, kada će biti poznat odnos snaga u brojnim važnim izbornim jedinicama.
Velika ruska rafinerija nafte NORSI u gradu Kstovu, u Nižnjenovgorodskoj oblasti, našla se tokom noći između subote i nedelje na meti napada ukrajinskih bespilotnih letelica, nakon čega je izbio veliki požar.
Ruska vojska je tokom oktobra izvela šest napada na pet ukrajinskih centara za obradu podataka koji su, prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, korišćeni za potrebe Oružanih snaga Ukrajine (OSU).
Upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina da je Moskva spremna za vojni sukob sa Evropom, iako ga ne želi, izazvalo je burne reakcije britanskih medija.
NATO bi mogao da izazove direktan vojni sukob sa Rusijom, pa čak i nuklearnu eskalaciju, ukoliko nastavi da pojačava pritisak na Kalinjingradsku oblast, upozorio je američki politikolog Anatol Liven, direktor programa za Evroaziju Instituta Kvinsi.
Velika ruska rafinerija nafte NORSI u gradu Kstovu, u Nižnjenovgorodskoj oblasti, našla se tokom noći između subote i nedelje na meti napada ukrajinskih bespilotnih letelica, nakon čega je izbio veliki požar.
Nakon pobede blokadera na izborima i opšteg ekonomskog kolapsa koji je usledio, gašenja fabrika, nesigurnosti i masovnog povlačenja novca građana iz banaka u strahu za budućnost, Alta banka je otišla u stečaj, a među onima koji su ostali bez ijednog dinara našla se i Ruskinja Aljona.
Nakon što je Dejan Šoškić u intervjuu za podgoričku "Pobjedu" proglasio naš narod u Crnoj Gori "običnom nacionalnom manjinom", oglasio se dr Aleksandar Raković koji je raskrinkao antisrpske laži.
Vršilac dužnosti predsednika Republike, Ana Brnabić, žestoko je reagovala nakon što je Nebojša Zelenović zatražio uvođenje terora i zabranu delovanja Srpske napredne stranke (SNS), poručivši mu da uličarski diktatori mogu pokušati bilo šta, ali da Srbiju i narod nikada neće moći da ućutkaju i zaplaše.
Lider Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević oglasio se povodom obeležavanja dve godine od tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, uputivši emotivnu i dirljivu poruku u spomen na sve stradale.
Prevaranti zloupotrebljavaju imena i identitete poznatih lekara za reklamiranje lažnih lekova na internetu, što predstavlja ozbiljan bezbednosni i krivični problem, upozoravaju stručnjaci.
Početak novembra 2026. donosi oblačno vreme, kišu i sneg na planinama, a krajem meseca očekuje se drastičan pad temperature i prvi sneg u nižim predelima, rekao je meteorolog Ivan Ristić.
Duboko u istočnoj Srbiji, nedaleko od Negotina, reka Vratna stvorila je prizor koji izgleda kao da je izašao iz nekog drugog sveta. Tri monumentalna kamena luka, poznata kao Vratnjanske kapije, predstavljaju jedan od najneobičnijih geomorfoloških fenomena u našoj zemlji.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je pritvor osumnjičenom A. B. (32) pošto je kod njega u stanu u Zemunu pronađeno skoro 800 grama marihuane.
Fudbaler Ognjen Ninković (24), iz Lešnice, koji je poginuo kada je, vozeći "golf", u noći između subote i nedelje, na magistralnom putu Šabac-Loznica, sleteo s puta i udario u ogradu, bio je omiljen u svom mestu i klubovima u kojima je igrao.
Počasni predsednik DPS-a, Milo Đukanović, trebalo bi sutra da bude saslušan pred sudijom za istragu Višeg suda u Podgorici zbog sumnji u korupciju prilikom privatizacije Telekoma 2005. godine, iako je crnogorsko tužilaštvo ranije ocenilo da je nastupilo apsolutno zastarevanje krivičnog gonjenja.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Čačku podneće krivičnu prijavu protiv B. L. (34) iz Zemuna zbog sumnje da je izazvao tešku saobraćajnu nezgodu u kojoj je povređena četvoročlana porodica, uključujući i bebu od mesec dana.
Glumica Ognjanka Ognjanović biće sahranjena u utorak, 3. novembra, u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, saopštili su iz Narodnog pozorišta u Beogradu.
U novembar ulazimo sa retrogradnim Merkurom i Venerom, tako da će prva polovina meseca biti u znaku odlaganja i nerazumevanja. Sve važne dogovore i odluke treba ostaviti za drugu polovinu meseca kada ćemo racionalnije moći da sagledno situacije u kojima se nalazimo. Mlad Mesec u Škorpiji 9. novembra donosi novi start za Škorpije, Rakove i Ribe.
Pevač Saša Kovačević pojavio se na beogradskom aerodromu, a tom prilikom govorio je o zdravstvenom stanju nakon komplikacija koje su usledile posle operacije.
Pobednica rijalitija "Elita 9", Stanija Dobrojević, nedavno je potvrdila da joj je produkcija u potpunosti isplatila ugovoreni honorar, a Asmin Durdžić jednom prilikom je otkrio koliko je uzela.
Pevačica Jelena Karleuša ima novi profil na društvenoj mreži Instagram, te se odmah oglasila putem njega i objavila snimak u zanimljivoj odevnoj kombinaciji.
Nekadašnja učesnica "Zvezda Granda" Maja Jevtić, koja je ostala upamćena kao jedina trudnica u muzičkom takmičenju, priprema nove pesme kojima će se, nakon porodiljskog odsustva, predstaviti publici.
11:33
Mondo (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 3 sata 5 min posle prvog
Dan D za Trampa: Bliže se izbori u Americi, evo ko po anketama ima prednost
- Amerikanci 3. novembra izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu u poslednje dve godine Trampovog mandata, uz glasanje za Predstavnički dom, deo Senata i guvernere. - Demokrate prema… Ceo tekst
- Amerikanci 3. novembra izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu u poslednje dve godine Trampovog mandata, uz glasanje za Predstavnički dom, deo Senata i guvernere.
- Demokrate prema anketama imaju prednost, a ishod bi mogao da ograniči Trampovu politiku ili da im donese veću kontrolu nad Kongresom i nadzorom nad administracijom.
Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda Trampa. Više od 200 miliona građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dve godine obeležene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.
Bira se svih 435 poslanika u Predstavničkom domu američkog Kongresa, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela, kao i odlučivati o brojnim referendumskim predlozima.
Izbori koji odlučuju koliko će Tramp moći da sprovodi svoju politiku
Izbori na sredini predsedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju proverom podrške predsedniku i njegovoj stranci. Na njima predsednikova stranka često gubi poslanička mesta, a promena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.
Prema poslednjem proseku anketa RealClearPolitics-a, demokrate imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosek krajem oktobra iznosio je 51,5 odsto za demokrate i 43,1 odsto za republikance.
Na izborima pre dve godine glasalo je oko 155 miliona ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 miliona od više od 240 miliona registrovanih birača. Izlaznost je na takvim izborima tradicionalno manja nego na predsedničkim.
Milioni Amerikanaca već su glasali
Interesovanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine miliona Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se cifri od 50 miliona, prema podacima koje je preneo Asošijeted pres.
Svoj glas već je dao i Tramp, koji tokom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima.
Šta pokazuju ankete za Kongres?
Demokrate trenutno imaju 214 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu, dok republikanci kontrolišu većinu. Za kontrolu doma sa ukupno 435 mesta potrebno je najmanje 218 mandata.
Ankete o opštoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali se ne mogu direktno pretočiti u broj osvojenih mandata. Ishod će zavisiti od rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne trke sa malim razlikama između kandidata. U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, a sa demokratama sarađuju i dvojica nezavisnih senatora, Berni Sanders i Angus King. Demokratama su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mesta, pod uslovom da zadrže mandate koje trenutno kontrolišu.
Šta se dogodilo na izborima 2018. godine?
Slična politička situacija obeležila je izbore na sredini Trampovog prvog predsedničkog mandata 2018. godine. Demokrate su tada osvojile 40 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i preuzele većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.
Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trampovom administracijom. Bez dogovora sa demokratama republikanci više nisu mogli samostalno da donose zakone kroz oba kongresna doma. Istovremeno, demokrate nisu mogle da donose zakone bez podrške Senata i predsednikovog potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadglasa predsednički veto.
Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom
Hakim Džefris, sadašnji vođa demokrata u Predstavničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrate žele da pojačaju nadzor nad radom Trampove administracije.
Među prioritetima koje je Džefris isticao nalaze se istrage mogućih zloupotreba položaja i korupcije, kao i zakonodavne mere usmerene na troškove zdravstvene zaštite, hrane, stanovanja i energenata.
Promena većine u Predstavničkom domu dala bi demokratama kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu da sprovedu sve najavljene zakonodavne predloge.
Trampova popularnost i troškovi života
Tramp je nakon pobede na predsedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovine Amerikanaca. Prema proseku anketa RealClearPolitics-a navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 odsto ispitanika. Tokom kampanje republikanci se suočavaju sa nezadovoljstvom dela birača zbog troškova života, cena benzina, carinske politike i posledica rata sa Iranom. Kritike se odnose i na Trampovu imigracionu politiku, posebno među delom latinoameričkih birača.
Tramp je u kampanji nastojao da mobiliše republikanske birače, ali je lične skupove uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bele kuće.
Ključne trke za Senat
Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za donošenje odluka uglavnom dovoljna prosta većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima po pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, prosta većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.
Među trkama koje privlače posebnu pažnju nalaze se one u Ohaju, Severnoj Karolini, Mejnu, Teksasu i na Aljasci, gde demokrate pokušavaju da osvoje mesta koja kontrolišu republikanci.
Istovremeno, demokrate nastoje da zadrže svoje mandate u Mičigenu, Nju Hempširu, Džordžiji i Minesoti. Rezultati u tim državama biće važni za konačan odnos snaga u Senatu.
U Mičigenu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator
U Mičigenu se za mesto u Senatu takmiče republikanac Majk Rodžers i demokrata Abdul El-Sajed. El-Sajed bi u slučaju pobede postao prvi muslimanski senator u istoriji Sjedinjenih Država.
U Teksasu se takmiče republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Reč je o državi koja već oko tri decenije nije izabrala demokratskog senatora, pa je trka privukla veliku pažnju obe stranke.
U Severnoj Karolini demokrata Roj Kuper takmiči se protiv republikanca Majkla Votlija. U Ohaju bivši demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat u trci protiv republikanca Džona Hjusteda.
Džordžija, Mejn i još nekoliko država
U Džordžiji demokratski senator Džon Osof nastoji da osvoji novi mandat. U Mejnu republikanka Suzan Kolins brani svoje mesto, dok demokrate pokušavaju da ostvare dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Ajove i Kanzasa.
Stranke pri tome moraju da vode računa o tome da nisu sve trke jednako neizvesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobednike.
Rasprave o Trampovom odnosu prema izbornim rezultatima
Uoči glasanja ponovo su otvorena i pitanja poverenja u američki izborni sistem. Tramp je nakon predsedničkih izbora 2020. odbijao da prihvati poraz od Džoa Bajdena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan deo političkih sukoba u SAD.
Njegove izjave i postupci podstakli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. Međutim, rezultati još uvek nisu poznati i nije moguće unapred utvrditi kako će administracija reagovati na njihov ishod.
Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsedničke izbore 2028. godine, na kojima Tramp prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsednički mandat.
U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. novembra odlučivati o 145 referendumskih i drugih predloga na nivou saveznih država. Pitanja obuhvataju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druge oblasti javne politike.
Jedan od najzapaženijih predloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Reč je o Predlogu 40 (Proposition 40), kojim se predlaže jednokratni porez od pet odsto na imovinu određenih milijardera. Prema zvaničnom predlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namenjena zdravstvenoj zaštiti, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u ishrani. O njegovom prihvatanju ili odbijanju odlučiće kalifornijski birači.
https://mondo.rs/Info/Svet/a2266428/medjuizbori-u-sad-2026-tri-moguca-ishoda-za-donalda-trampa.html

Još u fokusu

Sve vesti

Bezbednost4. nov, 14:45

Avion koji je vraćen u Beograd, jutros sleteo u Moskvu

5 medijaPančevac, Klix, Objektiv …

Hronologija

08:29

Index (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Veliki izbori u SAD-u za dva dana. Evo što je sve na kocki

AMERIKANCI u utorak, 3. studenoga, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Washingtonu tijekom posljednje dvije godine mandata predsjednika Donalda Trumpa. Više od 200 milijuna građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dvije godine obilježene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.

Bira se svih 435 zastupnika u Zastupničkom domu američkog Kongresa, čiji mandat traje dvije godine, te 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tijela te odlučivati o brojnim referendumskim prijedlozima.

Izbori koji odlučuju koliko će Trump moći provoditi svoju politiku

Izbori na sredini predsjedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju provjerom podrške predsjedniku i njegovoj stranci. Na njima predsjednikova stranka često gubi zastupnička mjesta, a promjena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.

Prema posljednjem prosjeku anketa RealClearPoliticsa, demokrati imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosjek krajem listopada iznosio je 51.5 posto za demokrate i 43.1 posto za republikance.

Na izborima prije dvije godine glasalo je oko 155 milijuna ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 milijuna od više od 240 milijuna registriranih birača. Odaziv je na takvim izborima tradicionalno manji nego na predsjedničkima.

Milijuni Amerikanaca već su glasali

Zanimanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prijevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine milijuna Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 milijuna, prema podacima koje je prenio Associated Press.

Svoj glas već je dao i Trump, koji tijekom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsjednik se, međutim, ne natječe na ovim izborima.

Što pokazuju ankete za Kongres?

Demokrati trenutačno imaju 214 zastupničkih mjesta u Zastupničkom domu, dok republikanci kontroliraju većinu. Za kontrolu doma s ukupno 435 mjesta potrebno je najmanje 218 mandata.

Ankete o općoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali ne mogu se izravno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će ovisiti o rezultatima u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne utrke s malim razlikama između kandidata.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

U Senatu republikanci imaju 53 mjesta, demokrati 45, a s demokratima surađuju i dvojica neovisnih senatora, Bernie Sanders i Angus King. Demokratima su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mjesta, uz uvjet da zadrže mandate koje trenutačno kontroliraju.

Što se dogodilo na izborima 2018. godine?

Slična politička situacija obilježila je izbore na sredini Trumpova prvog predsjedničkog mandata 2018. godine. Demokrati su tada osvojili 40 dodatnih mjesta u Zastupničkom domu i preuzeli većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.

Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trumpovom administracijom. Bez dogovora s demokratima republikanci više nisu mogli samostalno donositi zakone kroz oba kongresna doma.

Istodobno, demokrati nisu mogli donositi zakone bez potpore Senata i predsjednikova potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsjednički veto.

Ako demokrati preuzmu Zastupnički dom

Hakeem Jeffries, sadašnji vođa demokrata u Zastupničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsjednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrati žele pojačati nadzor nad radom Trumpove administracije.

Među prioritetima koje je Jeffries isticao nalaze se istrage mogućih zlouporaba položaja i korupcije te zakonodavne mjere usmjerene na troškove zdravstvene skrbi, hrane, stanovanja i energije.

Promjena većine u Zastupničkom domu dala bi demokratima kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu provesti sve najavljene zakonodavne prijedloge.

Trumpova popularnost i troškovi života

Trump je nakon pobjede na predsjedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovice Amerikanaca. Prema prosjeku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 posto ispitanika.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Tijekom kampanje republikanci se suočavaju s nezadovoljstvom dijela birača zbog troškova života, cijena benzina, carinske politike i posljedica rata s Iranom. Kritike se odnose i na Trumpovu imigracijsku politiku, posebno među dijelom latinoameričkih birača.

Trump je u kampanji nastojao mobilizirati republikanske birače, ali je osobna okupljanja uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bijele kuće.

Ključne utrke za Senat

Za razliku od Zastupničkog doma, gdje je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima u pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.

Među utrkama koje privlače posebnu pozornost nalaze se one u Ohiju, Sjevernoj Karolini, Maineu, Teksasu i na Aljasci, gdje demokrati pokušavaju osvojiti mjesta koja kontroliraju republikanci.

Istodobno demokrati nastoje zadržati svoje mandate u Michiganu, New Hampshireu, Georgiji i Minnesoti. Rezultati u tim državama bit će važni za konačan odnos snaga u Senatu.

U Michiganu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator

U Michiganu se za mjesto u Senatu natječu republikanac Mike Rogers i demokrat Abdul El-Sayed. El-Sayed bi u slučaju pobjede postao prvi muslimanski senator u povijesti Sjedinjenih Država.

U Teksasu se natječu republikanac Ken Paxton i demokrat James Talarico. Riječ je o državi koja već oko tri desetljeća nije izabrala demokratskog senatora, pa je utrka privukla veliku pozornost obiju stranaka.

U Sjevernoj Karolini demokrat Roy Cooper natječe se protiv republikanca Michaela Whatleyja. U Ohiju bivši demokratski senator Sherrod Brown pokušava se vratiti u Senat u utrci protiv republikanca Jona Husteda.

Georgia, Maine i još nekoliko država

U Georgiji demokratski senator Jon Ossoff nastoji osvojiti novi mandat. U Maineu republikanka Susan Collins brani svoje mjesto, dok demokrati pokušavaju ostvariti dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Iowe i Kansasa.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Stranke pritom moraju voditi računa o tome da nisu sve utrke jednako neizvjesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobjednike.

Rasprave o Trumpovu odnosu prema izbornim rezultatima

Uoči glasanja ponovno su otvorena i pitanja povjerenja u američki izborni sustav. Trump je nakon predsjedničkih izbora 2020. odbijao prihvatiti poraz od Joea Bidena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan dio političkih sukoba u SAD-u.

Njegove izjave i postupci potaknuli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. No rezultati još nisu poznati i nije moguće unaprijed utvrditi kako će administracija reagirati na njihov ishod.

Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsjedničke izbore 2028. godine, na kojima Trump prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsjednički mandat.

U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere

Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. studenoga odlučivati o 145 referendumskih i drugih prijedloga na razini saveznih država. Pitanja obuhvaćaju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.

Jedan od najzapaženijih prijedloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Riječ je o Proposition 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet posto na imovinu određenih milijardera.

Prema službenom prijedlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namijenjena zdravstvenoj skrbi, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u prehrani. O njegovu prihvaćanju ili odbijanju odlučit će kalifornijski birači.

09:41

B92 (otvara se u novom prozoru)

Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki

01.11.2026. 9:41 Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda… Ceo tekst

01.11.2026.

9:41

Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki

Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda Trampa.

Više od 200 miliona građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dve godine obeležene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.

Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma američkog Kongresa, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela i odlučivati o brojnim referendumskim predlozima.

Izbori koji odlučuju koliko će Tramp moći da sprovodi svoju politiku

Izbori na polovini predsedničkog mandata, poznati kao međuizbori, tradicionalno se smatraju proverom podrške predsedniku i njegovoj stranci. Na njima stranka predsednika često gubi mesta u Kongresu, a promena većine može znatno da ograniči njegov politički prostor.

Prema poslednjem proseku anketa RealClearPoliticsa, demokrate imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosek je krajem oktobra iznosio 51,5 odsto za demokrate i 43,1 odsto za republikance.

Na izborima pre dve godine glasalo je oko 155 miliona ljudi. Na prethodnim izborima na polovini predsedničkog mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 miliona od više od 240 miliona registrovanih birača. Izlaznost je na takvim izborima tradicionalno manja nego na predsedničkim.

Milioni Amerikanaca već su glasali

Interesovanje za ovogodišnje izbore vidi se i po prevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine miliona Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 miliona, prema podacima koje je preneo Asošijeted pres.

Svoj glas već je dao i Tramp, koji tokom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću. Predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima.

Možda vas zanima

Američka sudija Trina Tompson zabranila je Ministarstvu pravde da preti krivičnim progonom izbornim zvaničnicima koji ne postupaju po zahtevima administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

8:03

31.10.2026.

1 d

Američki predsednik Donald Tramp otkazao je predizborne skupove u Kanzasu i Ajovi, planirane za ovaj vikend uoči kongresnih izbora 3. novembra. Umesto ličnih nastupa, održaće niz telefonskih predizbornih skupova .

8:45

30.10.2026.

2 d

Šta pokazuju ankete za Kongres?

Demokrate trenutno imaju 214 mesta u Predstavničkom domu, dok republikanci kontrolišu većinu. Za kontrolu tog doma, koji ima ukupno 435 mesta, potrebno je najmanje 218 mandata.

Ankete o opštoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali se ti rezultati ne mogu direktno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će zavisiti od rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne trke u kojima su razlike između kandidata male.

U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok sa demokratama sarađuju i dvojica nezavisnih senatora, Berni Sanders i Angus King. Demokratama su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mesta, uz uslov da zadrže mandate koje trenutno kontrolišu.

Šta se dogodilo na izborima 2018. godine?

Slična politička situacija obeležila je izbore na polovini Trampovog prvog predsedničkog mandata, 2018. godine. Demokrate su tada osvojile 40 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i preuzele većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.

Istovremeno, demokrate nisu mogle da donose zakone bez podrške Senata i potpisa predsednika, osim u slučajevima kada bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsednički veto.

Možda vas zanima

Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom

Hakim Džefris, sadašnji lider demokrata u Predstavničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsednika tog doma ukoliko njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrate žele da pojačaju nadzor nad radom Trampove administracije.

Među prioritetima koje je Džefris isticao nalaze se istrage mogućih zloupotreba položaja i korupcije, kao i zakonske mere usmerene na troškove zdravstvene zaštite, hrane, stanovanja i energije.

Promena većine u Predstavničkom domu dala bi demokratama kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu da sprovedu sve najavljene zakonske predloge.

Trampova popularnost i troškovi života

Tramp je nakon pobede na predsedničkim izborima 2024. godine imao podršku otprilike polovine Amerikanaca. Prema proseku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 odsto ispitanika.

Tokom kampanje republikanci se suočavaju sa nezadovoljstvom dela birača zbog troškova života, cena benzina, carinske politike i posledica rata sa Iranom. Kritike se odnose i na Trampovu imigracionu politiku, posebno među delom latinoameričkih birača.

Tramp je tokom kampanje nastojao da mobiliše republikanske birače, ali je skupove uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bele kuće.

Možda vas zanima

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens odbio je da podrži izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na predstojećim izborima, dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp javno podržao izraelskog lidera, prenosi AP.

9:33

21.10.2026.

11 d

Podrška američkom predsedniku Donaldu Trampu pala je na rekordno nizak nivo, dok su visoke cene goriva i zabrinutost zbog ekonomije dodatno pogoršale izglede njegove Republikanske stranke uoči kongresnih izbora 3. novembra.

10:52

20.10.2026.

12 d

Ključne trke za Senat

Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za okončanje rasprave i glasanje o mnogim zakonima po pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.

Među trkama koje privlače posebnu pažnju nalaze se one u Ohaju, Severnoj Karolini, Mejnu, Teksasu i na Aljasci, gde demokrate pokušavaju da osvoje mesta koja kontrolišu republikanci.

Istovremeno, demokrate nastoje da zadrže svoje mandate u Mičigenu, Nju Hempširu, Džordžiji i Minesoti. Rezultati u tim državama biće važni za konačan odnos snaga u Senatu.

U Mičigenu bi mogao da bude izabran prvi muslimanski senator

U Mičigenu se za mesto u Senatu nadmeću republikanac Majk Rodžers i demokrata Abdul el-Sajed. El-Sajed bi u slučaju pobede postao prvi muslimanski senator u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

U Teksasu se nadmeću republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Reč je o državi koja već oko tri decenije nije izabrala demokratskog senatora, pa je ova trka privukla veliku pažnju obe stranke.

U Severnoj Karolini demokrata Roj Kuper nadmeće se protiv republikanca Majkla Votla. U Ohaju bivši demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat u trci protiv republikanca Džona Hasteda.

Džordžija, Mejn i još nekoliko država

U Džordžiji demokratski senator Džon Os nastoji da osvoji novi mandat. U Mejnu republikanka Suzan Kolins brani svoje mesto, dok demokrate pokušavaju da ostvare dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Ajove i Kanzasa.

Stranke pritom moraju da vode računa o tome da nisu sve trke podjednako neizvesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pobednike u pojedinačnim izbornim jedinicama.

Možda vas zanima

Nova anketa AP-NORC-a pokazuje da većina registrovanih birača u SAD smatra da predsednik Donald Tramp ne ispunjava očekivanja ni na domaćem ni na međunarodnom planu.

15:16

15.10.2026.

16 d

Incidenti tokom govora američkog predsednika Donalda Trampa u Teksasu na mitigu podrške republikanskom kandidatu za Senat. Demonstranti upali na miting, a na kraju je došlo i do sukoba.

11:05

8.10.2026.

24 d

Rasprave o Trampovom odnosu prema izbornim rezultatima

Uoči glasanja ponovo su otvorena i pitanja poverenja u američki izborni sistem. Tramp je nakon predsedničkih izbora 2020. godine odbijao da prihvati poraz od Džoa Bajdena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan deo političkih sukoba u SAD.

Njegove izjave i postupci podstakli su zabrinutost kritičara zbog mogućnosti osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. Ipak, rezultati još nisu poznati i nije moguće unapred utvrditi kako će administracija reagovati na njihov ishod.

Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsedničke izbore 2028. godine, na kojima Tramp, prema američkom Ustavu, ne može da osvoji treći predsednički mandat.

U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere

Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. novembra odlučivati o 145 referendumskih i drugih predloga na nivou saveznih država. Pitanja obuhvataju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.

Jedan od najzapaženijih predloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Reč je o predlogu poznatom kao Propozicija 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet odsto na imovinu određenih milijardera.

Prema zvaničnom predlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namenjena zdravstvenoj zaštiti, dok bi ostatak bio iskorišćen za obrazovanje i pomoć u obezbeđivanju hrane. O njegovom prihvatanju ili odbacivanju odlučiće birači u Kaliforniji.

10:41

Informer (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 sata 12 min posle prvog

Objavljene udarne prognoze izbora! Tramp za dva dana može dobiti neočekivane vesti

Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odlučiti da li će predsednik Donald Tramp zadržati podršku većine u oba doma Kongresa tokom poslednje dve godine svog mandata. Prema najnovijem… Ceo tekst

Prema najnovijem proseku istraživanja javnog mnjenja, demokrate imaju prednost od 8,4 procentna poena u odnosu na republikance, dok je više od 50 miliona građana već glasalo. Ishod izbora mogao bi značajno da utiče na sprovođenje Trampove politike, uključujući ekonomiju, imigraciju i američke odnose sa ostatkom sveta.

Na izborima, poznatim kao međuizbori, odnosno midterms, pravo glasa ima više od 200 miliona Amerikanaca, koji će odlučivati o novom sastavu Predstavničkog doma, delu Senata, kao i o guvernerima i drugim državnim funkcionerima.

Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora. Od toga su 33 redovni izbori, dok se dva mesta popunjavaju na vanrednim izborima u Floridi i Ohaju.

Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela, a u pojedinim državama izjašnjavaće se i o referendumskim pitanjima.

Izbori dolaze u trenutku kada su visoki troškovi života, ratovi, imigraciona politika i optužbe za korupciju među glavnim temama američke političke kampanje.

Demokrate vode u anketama, republikanci brane većinu u Kongresu

Prema poslednjem proseku istraživanja koji je objavio Ril klir poling, na osnovu anketa sprovedenih od 8. do 29. oktobra, demokrate imaju podršku 51,5 odsto birača, dok republikance podržava 43,1 odsto.

Razlika iznosi 8,4 procentna poena u korist Demokratske stranke.

Pojedina istraživanja pokazuju sličan odnos snaga. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, demokrate imaju 53 odsto podrške, a republikanci 44 odsto, dok je istraživanje Emersona pokazalo odnos od 52 prema 42 odsto.

Istraživanje Ekonomista i Jugova pokazuje prednost demokrata od devet procentnih poena, dok je u anketi Harvard-Haris ta razlika četiri poena.

Međutim, ankete o ukupnoj podršci strankama ne mogu se neposredno pretvoriti u broj poslaničkih mandata, pošto se predstavnici biraju u pojedinačnim izbornim jedinicama.

Republikanci trenutno imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, demokrate 214, jedan poslanik je nezavisan, dok su dva mesta upražnjena. Za većinu u domu sa 435 članova potrebno je najmanje 218 mandata.

U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok su dva nezavisna senatora povezana sa demokratskim poslaničkim klubom.

Demokratama je za preuzimanje kontrole nad Senatom potreban neto dobitak od četiri mandata. Republikanci na predstojećim izborima brane 22 senatorska mesta, a demokrate 13.

Izborni rezultati zato će odrediti da li će Tramp u naredne dve godine moći da računa na republikansku većinu prilikom usvajanja zakona, budžeta i sprovođenja ključnih mera svoje administracije.

Ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad jednim od domova, moći će da blokiraju pojedine predloge Bele kuće, pokreću parlamentarne istrage i zahtevaju dodatni nadzor nad radom administracije.

Više od 51 milion Amerikanaca već glasalo, među njima i Tramp

Veliko interesovanje za izbore vidi se i po odzivu tokom prevremenog glasanja.

Prema najnovijim podacima koje je preneo Rojters, više od 51 milion Amerikanaca već je iskoristio mogućnost da glasa pre zvaničnog izbornog dana.

Podaci Univerziteta Floride pokazali su da je do subote ujutru, 31. oktobra, glasalo više od 50,5 miliona građana, što je gotovo pet miliona više nego tokom čitavog perioda prevremenog glasanja na međuizborima 2022. godine.

Amerikanci mogu da glasaju ranije neposrednim odlaskom na biračka mesta ili slanjem glasačkih listića poštom, u zavisnosti od pravila koja važe u njihovim saveznim državama.

Svoj glas već je dao i predsednik Donald Tramp, koji je 24. oktobra glasao u Vest Palm Biču na Floridi, zajedno sa prvom damom Melanijom Tramp.

Tramp je nakon glasanja izjavio da je podržao republikanske kandidate i tokom kampanje pozivao njihove pristalice da izađu na birališta kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću.

Američki predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima, pošto njegov mandat traje do januara 2029. godine.

Pre dve godine, na predsedničkim izborima 2024, glasalo je više od 155 miliona Amerikanaca. Prema proceni američkog Biroa za popis stanovništva, zasnovanoj na anketiranju građana, na prethodnim međuizborima 2022. godine učestvovalo je približno 121,9 miliona ljudi.

Odziv na izborima za Kongres tradicionalno je manji nego na predsedničkim izborima, ali ovogodišnji podaci o prevremenom glasanju ukazuju na veliko interesovanje birača.

Posebna pažnja usmerena je na neizvesne izborne trke u državama poput Teksasa, Mičigena, Aljaske i Mejna, gde se vode intenzivne kampanje za senatorska mesta.

Prvi rezultati stižu u noći između utorka i srede

Američka biračka mesta počinju da se zatvaraju u noći između utorka, 3. novembra, i srede, 4. novembra, po srednjoevropskom vremenu, a prvi rezultati pristizaće od ponoći po vremenu u Srbiji.

Najveći broj rezultata očekuje se između jednog i pet časova ujutru, kada će biti poznat odnos snaga u brojnim važnim izbornim jedinicama.

Velika ruska rafinerija nafte NORSI u gradu Kstovu, u Nižnjenovgorodskoj oblasti, našla se tokom noći između subote i nedelje na meti napada ukrajinskih bespilotnih letelica, nakon čega je izbio veliki požar.

Ruska vojska je tokom oktobra izvela šest napada na pet ukrajinskih centara za obradu podataka koji su, prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, korišćeni za potrebe Oružanih snaga Ukrajine (OSU).

Upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina da je Moskva spremna za vojni sukob sa Evropom, iako ga ne želi, izazvalo je burne reakcije britanskih medija.

NATO bi mogao da izazove direktan vojni sukob sa Rusijom, pa čak i nuklearnu eskalaciju, ukoliko nastavi da pojačava pritisak na Kalinjingradsku oblast, upozorio je američki politikolog Anatol Liven, direktor programa za Evroaziju Instituta Kvinsi.

Nakon pobede blokadera na izborima i opšteg ekonomskog kolapsa koji je usledio, gašenja fabrika, nesigurnosti i masovnog povlačenja novca građana iz banaka u strahu za budućnost, Alta banka je otišla u stečaj, a među onima koji su ostali bez ijednog dinara našla se i Ruskinja Aljona.

Nakon što je Dejan Šoškić u intervjuu za podgoričku "Pobjedu" proglasio naš narod u Crnoj Gori "običnom nacionalnom manjinom", oglasio se dr Aleksandar Raković koji je raskrinkao antisrpske laži.

Vršilac dužnosti predsednika Republike, Ana Brnabić, žestoko je reagovala nakon što je Nebojša Zelenović zatražio uvođenje terora i zabranu delovanja Srpske napredne stranke (SNS), poručivši mu da uličarski diktatori mogu pokušati bilo šta, ali da Srbiju i narod nikada neće moći da ućutkaju i zaplaše.

Lider Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević oglasio se povodom obeležavanja dve godine od tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, uputivši emotivnu i dirljivu poruku u spomen na sve stradale.

Prevaranti zloupotrebljavaju imena i identitete poznatih lekara za reklamiranje lažnih lekova na internetu, što predstavlja ozbiljan bezbednosni i krivični problem, upozoravaju stručnjaci.

Početak novembra 2026. donosi oblačno vreme, kišu i sneg na planinama, a krajem meseca očekuje se drastičan pad temperature i prvi sneg u nižim predelima, rekao je meteorolog Ivan Ristić.

Duboko u istočnoj Srbiji, nedaleko od Negotina, reka Vratna stvorila je prizor koji izgleda kao da je izašao iz nekog drugog sveta. Tri monumentalna kamena luka, poznata kao Vratnjanske kapije, predstavljaju jedan od najneobičnijih geomorfoloških fenomena u našoj zemlji.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je pritvor osumnjičenom A. B. (32) pošto je kod njega u stanu u Zemunu pronađeno skoro 800 grama marihuane.

Fudbaler Ognjen Ninković (24), iz Lešnice, koji je poginuo kada je, vozeći "golf", u noći između subote i nedelje, na magistralnom putu Šabac-Loznica, sleteo s puta i udario u ogradu, bio je omiljen u svom mestu i klubovima u kojima je igrao.

Počasni predsednik DPS-a, Milo Đukanović, trebalo bi sutra da bude saslušan pred sudijom za istragu Višeg suda u Podgorici zbog sumnji u korupciju prilikom privatizacije Telekoma 2005. godine, iako je crnogorsko tužilaštvo ranije ocenilo da je nastupilo apsolutno zastarevanje krivičnog gonjenja.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Čačku podneće krivičnu prijavu protiv B. L. (34) iz Zemuna zbog sumnje da je izazvao tešku saobraćajnu nezgodu u kojoj je povređena četvoročlana porodica, uključujući i bebu od mesec dana.

Glumica Ognjanka Ognjanović biće sahranjena u utorak, 3. novembra, u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, saopštili su iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

U novembar ulazimo sa retrogradnim Merkurom i Venerom, tako da će prva polovina meseca biti u znaku odlaganja i nerazumevanja. Sve važne dogovore i odluke treba ostaviti za drugu polovinu meseca kada ćemo racionalnije moći da sagledno situacije u kojima se nalazimo. Mlad Mesec u Škorpiji 9. novembra donosi novi start za Škorpije, Rakove i Ribe.

Pevač Saša Kovačević pojavio se na beogradskom aerodromu, a tom prilikom govorio je o zdravstvenom stanju nakon komplikacija koje su usledile posle operacije.

Pobednica rijalitija "Elita 9", Stanija Dobrojević, nedavno je potvrdila da joj je produkcija u potpunosti isplatila ugovoreni honorar, a Asmin Durdžić jednom prilikom je otkrio koliko je uzela.

Pevačica Jelena Karleuša ima novi profil na društvenoj mreži Instagram, te se odmah oglasila putem njega i objavila snimak u zanimljivoj odevnoj kombinaciji.

Nekadašnja učesnica "Zvezda Granda" Maja Jevtić, koja je ostala upamćena kao jedina trudnica u muzičkom takmičenju, priprema nove pesme kojima će se, nakon porodiljskog odsustva, predstaviti publici.

11:33

Mondo (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 3 sata 5 min posle prvog

Dan D za Trampa: Bliže se izbori u Americi, evo ko po anketama ima prednost

- Amerikanci 3. novembra izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu u poslednje dve godine Trampovog mandata, uz glasanje za Predstavnički dom, deo Senata i guvernere. - Demokrate prema… Ceo tekst

- Amerikanci 3. novembra izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu u poslednje dve godine Trampovog mandata, uz glasanje za Predstavnički dom, deo Senata i guvernere.

- Demokrate prema anketama imaju prednost, a ishod bi mogao da ograniči Trampovu politiku ili da im donese veću kontrolu nad Kongresom i nadzorom nad administracijom.

Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda Trampa. Više od 200 miliona građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dve godine obeležene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.

Bira se svih 435 poslanika u Predstavničkom domu američkog Kongresa, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela, kao i odlučivati o brojnim referendumskim predlozima.

Izbori koji odlučuju koliko će Tramp moći da sprovodi svoju politiku

Izbori na sredini predsedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju proverom podrške predsedniku i njegovoj stranci. Na njima predsednikova stranka često gubi poslanička mesta, a promena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.

Prema poslednjem proseku anketa RealClearPolitics-a, demokrate imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosek krajem oktobra iznosio je 51,5 odsto za demokrate i 43,1 odsto za republikance.

Na izborima pre dve godine glasalo je oko 155 miliona ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 miliona od više od 240 miliona registrovanih birača. Izlaznost je na takvim izborima tradicionalno manja nego na predsedničkim.

Milioni Amerikanaca već su glasali

Interesovanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine miliona Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se cifri od 50 miliona, prema podacima koje je preneo Asošijeted pres.

Svoj glas već je dao i Tramp, koji tokom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima.

Šta pokazuju ankete za Kongres?

Demokrate trenutno imaju 214 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu, dok republikanci kontrolišu većinu. Za kontrolu doma sa ukupno 435 mesta potrebno je najmanje 218 mandata.

Ankete o opštoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali se ne mogu direktno pretočiti u broj osvojenih mandata. Ishod će zavisiti od rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne trke sa malim razlikama između kandidata. U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, a sa demokratama sarađuju i dvojica nezavisnih senatora, Berni Sanders i Angus King. Demokratama su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mesta, pod uslovom da zadrže mandate koje trenutno kontrolišu.

Šta se dogodilo na izborima 2018. godine?

Slična politička situacija obeležila je izbore na sredini Trampovog prvog predsedničkog mandata 2018. godine. Demokrate su tada osvojile 40 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i preuzele većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.

Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trampovom administracijom. Bez dogovora sa demokratama republikanci više nisu mogli samostalno da donose zakone kroz oba kongresna doma. Istovremeno, demokrate nisu mogle da donose zakone bez podrške Senata i predsednikovog potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadglasa predsednički veto.

Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom

Hakim Džefris, sadašnji vođa demokrata u Predstavničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrate žele da pojačaju nadzor nad radom Trampove administracije.

Među prioritetima koje je Džefris isticao nalaze se istrage mogućih zloupotreba položaja i korupcije, kao i zakonodavne mere usmerene na troškove zdravstvene zaštite, hrane, stanovanja i energenata.

Promena većine u Predstavničkom domu dala bi demokratama kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu da sprovedu sve najavljene zakonodavne predloge.

Trampova popularnost i troškovi života

Tramp je nakon pobede na predsedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovine Amerikanaca. Prema proseku anketa RealClearPolitics-a navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 odsto ispitanika. Tokom kampanje republikanci se suočavaju sa nezadovoljstvom dela birača zbog troškova života, cena benzina, carinske politike i posledica rata sa Iranom. Kritike se odnose i na Trampovu imigracionu politiku, posebno među delom latinoameričkih birača.

Tramp je u kampanji nastojao da mobiliše republikanske birače, ali je lične skupove uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bele kuće.

Ključne trke za Senat

Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za donošenje odluka uglavnom dovoljna prosta većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima po pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, prosta većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.

Među trkama koje privlače posebnu pažnju nalaze se one u Ohaju, Severnoj Karolini, Mejnu, Teksasu i na Aljasci, gde demokrate pokušavaju da osvoje mesta koja kontrolišu republikanci.

Istovremeno, demokrate nastoje da zadrže svoje mandate u Mičigenu, Nju Hempširu, Džordžiji i Minesoti. Rezultati u tim državama biće važni za konačan odnos snaga u Senatu.

U Mičigenu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator

U Mičigenu se za mesto u Senatu takmiče republikanac Majk Rodžers i demokrata Abdul El-Sajed. El-Sajed bi u slučaju pobede postao prvi muslimanski senator u istoriji Sjedinjenih Država.

U Teksasu se takmiče republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Reč je o državi koja već oko tri decenije nije izabrala demokratskog senatora, pa je trka privukla veliku pažnju obe stranke.

U Severnoj Karolini demokrata Roj Kuper takmiči se protiv republikanca Majkla Votlija. U Ohaju bivši demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat u trci protiv republikanca Džona Hjusteda.

Džordžija, Mejn i još nekoliko država

U Džordžiji demokratski senator Džon Osof nastoji da osvoji novi mandat. U Mejnu republikanka Suzan Kolins brani svoje mesto, dok demokrate pokušavaju da ostvare dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Ajove i Kanzasa.

Stranke pri tome moraju da vode računa o tome da nisu sve trke jednako neizvesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobednike.

Rasprave o Trampovom odnosu prema izbornim rezultatima

Uoči glasanja ponovo su otvorena i pitanja poverenja u američki izborni sistem. Tramp je nakon predsedničkih izbora 2020. odbijao da prihvati poraz od Džoa Bajdena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan deo političkih sukoba u SAD.

Njegove izjave i postupci podstakli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. Međutim, rezultati još uvek nisu poznati i nije moguće unapred utvrditi kako će administracija reagovati na njihov ishod.

Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsedničke izbore 2028. godine, na kojima Tramp prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsednički mandat.

U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. novembra odlučivati o 145 referendumskih i drugih predloga na nivou saveznih država. Pitanja obuhvataju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druge oblasti javne politike.

Jedan od najzapaženijih predloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Reč je o Predlogu 40 (Proposition 40), kojim se predlaže jednokratni porez od pet odsto na imovinu određenih milijardera. Prema zvaničnom predlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namenjena zdravstvenoj zaštiti, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u ishrani. O njegovom prihvatanju ili odbijanju odlučiće kalifornijski birači.

https://mondo.rs/Info/Svet/a2266428/medjuizbori-u-sad-2026-tri-moguca-ishoda-za-donalda-trampa.html