Владимир Орлић (Фото: Снимак екрана/РТС) „Сви смо ми мислили, некако и сумњали да нас неко прислушкује, али све је другачије у тренутку када добијете папир“, каже Весна Малишић, главна и одговорна уредница Радара,… Цео текст
Владимир Орлић (Фото: Снимак екрана/РТС)
„Сви смо ми мислили, некако и сумњали да нас неко прислушкује, али све је другачије у тренутку када добијете папир“, каже Весна Малишић, главна и одговорна уредница Радара, описујући јучерашњи дан, када су дошли до документа који показује да су она и двоје њених новинара били под тајним надзором БИА.
Према том документу, који је Радар објавио на порталу 4. новембра, а потом и у штампаном издању дан касније, директор БИА Владимир Орлић тражио је од београдског Вишег суда да одобри мере против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић због сумње да су – шпијуни стране земље.
Суд је иначе мере први пут одобрио средином јуна, а продужио их је средином јула и почетком септембра ове године.
Једна од мера, како се види из документа, била је и снимање комуникација „у пословној просторији на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“ – односно, у просторијама редакције.
Радар наводи и да је Орлић за поједине чланове редакције одредио и десетодневну физичку пратњу.
Орлић је 22. октобра, када је изашао последњи број Радара пред овогодишње ванредне парламентарне изборе, предложио да се мере прекину, а у предлогу се наводи да прикупљени подаци „не указују“ да су новинари шпијуни.
Малишић: Мучно, као да смо у неком другом времену
Весна Малишић за Цензоловку каже да су већ неко време сумњали да су прислушкивани.
„Добили смо информације да су још неки људи из редакције директно прислушкивани, на исти начин као ја, Милан Радоњић и Сандра Петрушић. Али до сад нисмо имали доказ ни за кога од нас, а наше правило је: кад добијемо доказ, тада објављујемо, што се сада и десило“, каже она.
Најтеже јој је, каже, пало кад је видела колико су мере биле широке и колико дубоко задиру у њихове животе.
„Односиле су се на редакцију, на аутомобил мог колеге Милана Радоњића, на његов стан, на жену с којом живи, на ресторане у које ја никад у животу нисам ни ушла. Све то оставља мучну слику, као да смо у неком другом времену“, каже уредница Радара.
Додаје и да је знала колико је режим „опседнут надзором других људи“, али да је овакав улазак у приватност везивала за полиције неких од најауторитарнијих режима прошлог века.
„То је политичка полиција. БИА се ничим другим није бавила осим праћењем критичара Александра Вучића“, каже Малишић.
ОЕБС у редакцији Радара (фото: Веран Матић)
У опису посла и – увреде, претње, прислушкивање
Радар је иначе, само неколико дана раније, 1. новембра, објавио да је БИА под тајним надзором држала и тужиоце за организовани криминал који су водили поступак за пад надстрешнице.
Малишић каже да се нису бојали за безбедност, али да су одавно прилагодили начин рада.
„Страшно је што сви у опис посла узимамо и то да може нешто да нам се догоди. Од тога да нас прислушкују, до тога да нас вређају и прете нам смрћу, све су нам то радили. Али мислим да је цео смисао био да открију наше изворе. Зато већ дуго ни у редакцији, ни преко телефона, ни у присуству електронских уређаја нисмо разговарали о ономе што је требало да остане међу нама“, објашњава она.
За Цензоловку истиче и да се није осећала уплашено, али јесте се осећала „згађено над режимом који посеже за том врстом бруталности да би се сачувао“.
Пре два месеца, каже, она и колега Милан Ћулибрк добили су информацију да неко тражи компромитујуће податке из њихових живота.
„Завитлавала сам се, као немамо никакве снимке, досадни смо, оставиће нас на миру. Човек може да се шали с тим, али кад добије папир и види га, онда је врло непријатно“, додаје.
Новинар Радара Вук Цвијић каже за Цензоловку да је документ „потврда наших сумњи и сазнања“.
Цвијић је и раније био мета напада и таргетирања, а пре само неколико месеци, у августу, комшије су га упозориле на непознатог мушкарца који се данима задржавао код улаза у његову зграду и снимиле су га.
Цвијић каже да је опрез био највећи до резултата избора.
„Сад је мало слободније, али опрезност још није прошла. Није све готово. Они који су радили те незаконите ствари и даље су на месту и могу да их раде“, додаје он.
На питање како се носи с тим, каже: „Гледам да радим посао. Упркос свему“.
Весна Малишић (Фото: Снимак екрана/Нова С)
Шта даље – осим „расформирања БИА“?
„Ми смо мала герилска група, све се договарамо. Посаветоваћемо се с правницима шта можемо да урадимо“, каже Малишић.
Цвијић сматра да то није лично питање новинара Радара.
„То је питање институција које су радиле ван оквира закона. Очекујем да ће надлежне институције реаговати. Тужилаштво би требало аутоматски да реагује“, наглашава Вук Цвијић, који је и аутор текста о овом прислушкивању.
Малишић каже да је документ о надзору Радара „само један од папира“ које је редакција добила.
У броју који излази у продају данас, 5. новембра, Цвијић износи доказе о прислушкивању тужилаца, студената, политичких активиста и опозиционих лидера, најављују новинар и уредница Радара.
„Опсег прислушкивања је застрашујући. Наслов Вуковог текста, који је отишао у штампу пре него што смо добили папир о нама, каже да БИА треба расформирати. То је и моја порука: БИА треба расформирати, а први човек БИА мора да одговара“, закључује уредница Радара Весна Малишић.