Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, новинарски део СРГ посебно је указао на случајеве убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић, покушај убиства… Цео текст
Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, новинарски део СРГ посебно је указао на случајеве убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић, покушај убиства Дејана Анастасијевића, незаконито прислушкивање и надзор комуникација Славише Миланова и других новинара, као и физички напад на Вука Цвијића 2024. године, наводи се у саопштењу Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Од дисциплинских органа Високог савета судства затражено је и хитно поступање по дисциплинским пријавама поднетим у јануару 2026. године против троје судија Апелационог суда у Београду, који су учествовали у доношењу ослобађајуће пресуде у случају Ћурувија.
Врховни суд је утврдио да је та пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка.
Према званичним подацима Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), од 2016. до краја септембра 2026. године формирано је 846 предмета у вези са кривичним делима извршеним на штету новинара.
У 331 предмету донета је одлука да нема кривичног дела, у 207 су и даље у току доказне радње или судски поступци, док у 178 предмета извршилац није идентификован.
Од 2016. године донето је укупно 86 осуђујућих пресуда, а тај број је значајно опао у претходне две године, наводи НУНС.
Током 2025. године донето је шест осуђујућих пресуда од укупно 146 предмета, док су у 2026. години до сада донете само три, од укупно 111 предмета.
Новинарски део СРГ оценио је да се овакав тренд може довести у везу и са одбијањем полиције да сарађује са тужилаштвом, наводећи да у великом броју случајева полиција није одговорила на захтеве тужилаштва за прикупљање потребних информација.
Због тога је затражено да се испита кривична и дисциплинска одговорност за такво поступање, као и да полиција без одлагања достави тужилаштву тражене информације како би се убрзало процесуирање случајева.
У саопштењу се наводи и да је полиција у претходне две године била једна од највећих претњи безбедности новинара, због чега се захтева преиспитивање свих случајева напада полицијских службеника на новинаре и утврђивање одговорности.
Од Министарства унутрашњих послова затражено је да поступи по свим поднетим притужбама Сектору унутрашње контроле.
Новинарска удружења затражила су и стварање услова за повратак у земљу новинара који су је последњих месеци напустили из страха за сопствену безбедност и безбедност својих породица, уз гаранције да ће имати право на одбрану са слободе.
Са друге стране, новинарски део СРГ оценио је да је сарадња унутар те групе, посебно са ВЈТ, током припреме и на дан одржавања локалних избора у марту 2026. године била на високом нивоу.
Према доступним подацима, тог дана забележена су три напада на новинаре.
Удружења су указала и на потребу измена и допуна Кривичног законика и других закона ради унапређења правне заштите новинара, као и на значај промовисања безбедности новинара кроз медијске садржаје и програме јавних медијских сервиса.
Стална радна група за безбедност новинара основана је у јануару 2017. године, а поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова, њени чланови су Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ), док је Мисија ОЕБС-а у Србији посматрач.
