Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva… Ceo tekst
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija.
Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.
U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.
Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je značajno opao u prethodne dve godine, navodi NUNS.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta.
Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.
Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.
U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je da postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole.
Novinarska udruženja zatražila su i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.
Sa druge strane, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar te grupe, posebno sa VJT, tokom pripreme i na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine bila na visokom nivou.
Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.
Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi unapređenja pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja bezbednosti novinara kroz medijske sadržaje i programe javnih medijskih servisa.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.
