У самом центру једног српског града, изнад глава пролазника, сваке зиме окупљају се стотине необичних становника. Не плаше их аутомобили, излози, улична расвета ни свакодневна градска врева. Реч је о совама утинама које… Цео текст
У самом центру једног српског града, изнад глава пролазника, сваке зиме окупљају се стотине необичних становника. Не плаше их аутомобили, излози, улична расвета ни свакодневна градска врева. Реч је о совама утинама које су Кикинду претвориле у једно од најнеобичнијих места на свету. Научници још немају потпун одговор зашто ове птице баш ту долазе у толиком броју.
Кикинда је широм света постала позната по феномену који се не може видети готово нигде другде у таквим размерама. Сваке јесени и зиме крошње дрвећа на Тргу српских добровољаца претварају се у огромно заједничко зимовалиште сова утина, познатих и као мале ушаре.
Док грађани журе на посао, купују намирнице или седе у оближњим кафићима, десетине и стотине сова непомично одмарају на гранама изнад њих.
А када падне мрак, ови необични становници напуштају градско средиште и одлазе у лов.
Светски рекорд усред Баната
У децембру 2009. године у центру Кикинде избројане су чак 734 сове утине. Тај податак уврстио је град међу светски најпознатија места за посматрање ових птица.
Према подацима Туристичке организације Војводине, на једном стаблу у центру града забележено је чак 145 сова.
Замислите дрво на којем, уместо неколико врабаца или голубова, истовремено одмара више од стотину птица грабљивица.
Иако њихова бројност варира од зиме до зиме, феномен не нестаје.
Приликом прошлогодишњег бројања у центру Кикинде забележено је 208 сова, док ће ново пребројавање бити организовано 27. новембра ове године.
Кикинда се због оваквих окупљања сматра највећим познатим урбаним зимовалиштем сова утина на свету.
Зашто су изабрале баш Кикинду?
Ово питање већ годинама интригира орнитологе.
Сове утине су птице које током зиме често формирају заједничка дневна одморишта. Међутим, необично је да се толико велики број њих окупља баш у строгом центру града.
Једно од објашњења повезано је са географским положајем Кикинде.
Град се налази у равници, окружен пространим пољопривредним површинама на којима живи велики број пољских мишева и других ситних глодара.
За сове су ти глодари основни извор хране.
Татјана Вуковић из Туристичке организације Кикинде објаснила је да стручњаци претпостављају како управо комбинација плодних ораница и недостатка већих шумских површина у околини доприноси окупљању сова у граду.
Могуће је и да им одговарају стабла у градском средишту, која пружају заклон током дневног одмора.
Ипак, потпуно објашњење зашто су изабрале баш тај трг још није утврђено.
Необични чувари поља
Ове птице нису само туристичка атракција.
Напротив, имају изузетно важну улогу у природном регулисању бројности глодара.
Сове утине углавном лове ноћу, ослањајући се на изузетно развијен слух и готово нечујан лет.
Њихов плен најчешће су мишеви и волухарице, који могу да направе велику штету пољопривредним усевима.
Због тога присуство великог броја сова представља корист за пољопривреднике у околини Кикинде.
Уместо да их доживљавају као непожељне госте, мештани су временом научили да их штите.
Сове утине су законом заштићене птице, а у Кикинди постоје и посебна локална правила која забрањују њихово узнемиравање и уништавање.
Месец који је добио име по совама
Кикинђани су отишли и корак даље.
Новембар су симболично назвали „Совембар“, а читав месец посветили овим необичним становницима.
Овогодишња манифестација већ је почела, а организују се едукативне радионице, предавања, изложбе и програми за децу.
Посебно је занимљива „Сова патрола“, током које ученици заједно са орнитолозима обилазе градски трг и броје птице.
Овогодишње бројање заказано је за 27. новембар.
Тако најмлађи Кикинђани уче како се прате дивље животиње и зашто је важно очувати њихова станишта.
О њима је снимао и Би-Би-Си
Необични феномен одавно је прешао границе Србије.
Кикинду посећују орнитолози, фотографи природе и туристи из различитих земаља, а о њеним совама снимани су и документарни програми британског Би-Би-Сија.
Према речима представника локалне туристичке организације, међу посетиоцима су и љубитељи птица из Велике Британије, Русије и Кине.
Тако је град на северу Баната добио туристички симбол који не може да се купи, изгради или вештачки направи.
Тајна која се понавља сваке зиме
Посебно је занимљиво што сове не проводе читаву годину у истом броју у центру Кикинде.
Највећа зимска окупљања почињу у јесен, а птице се постепено разилазе током пролећа. Део локалне популације остаје у околини и током сезоне гнежђења.
Зато се сваког новембра поставља исто питање: колико ће их ове године стићи?
Хоће ли бити више него претходне зиме? Да ли ће се приближити рекорду из 2009. године?
И, можда најзанимљивије, шта то сове знају о Кикинди што људи још нису сасвим открили?
Док многи градови покушавају да туристе привуку скупоценим атракцијама, Кикинда има нешто што је природа сама створила — стотине тихих ноћних ловаца који су један град у Србији изабрали за свој зимски дом.
Извори: Туристичка организација Војводине, Туристичка организација Србије, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, РТВ, Дневник, Новости
