Шта наводе медији
Аутор серијала „Бициклом кроз Војводину“ је у протеклих шест година обишао многа војвођанска села, али нигде није током полусатног боравка на улици срео ниједног становника, као у Новом Козјаку.
Ово наводи један извор
Дневник, 4. нов, 09:26 (отвара се у новом прозору)
У протеклих шест година прошао сам много војвођанских села али нигде ми се није десило да током полусатног боравка на улици не сретнем - ниједног становника.
Према попису из 2022. у Новом Козјаку је живело 482 становника, док је на попису 1971. било 1.281.
Ово наводи један извор
Додуше, било је време недељног ручка али ми се некако чини да „супе, соса и меса” није одговор на моју дилему. „Село које се плашило изласка сунца” као парафраза имена оног америчког филма, некако ми се наслов будуће репортаже сам наметнуо. Подаци последњег пописа из 2022. кажу да су овде живеле 482 душе. Пола века раније, на попису 1971, било их је три пута више - 1.281. Чак је табла на улазу у село стара неколико деценија, латинична, изрешетана мецима из ловачких и ваздушних пушака.
Табла на улазу у село стара је неколико деценија, латинична и изрешетана мецима из ловачких и ваздушних пушака.
Ово наводи један извор
Додуше, било је време недељног ручка али ми се некако чини да „супе, соса и меса” није одговор на моју дилему. „Село које се плашило изласка сунца” као парафраза имена оног америчког филма, некако ми се наслов будуће репортаже сам наметнуо. Подаци последњег пописа из 2022. кажу да су овде живеле 482 душе. Пола века раније, на попису 1971, било их је три пута више - 1.281. Чак је табла на улазу у село стара неколико деценија, латинична, изрешетана мецима из ловачких и ваздушних пушака.
Аутор је током проласка кроз село видео 2-3 аутомобила, али ниједног човека на улици, а многе куће су празне, зарасле у коров, неке су се саме срушиле.
Ово наводи један извор
Кроз село су током мог проласка прошла 2-3 аутомобила али ниједног човека на улици нисам затекао.Пуно је празних и у коров зараслих кућа, неке су се и саме срушиле, На изласку из села је плоча у спомен Бобана Арсића (1977-2012) који је ту погинуо. Дрво у које је његов аутомобил ударио или се само осушило или су му рођаци поколног младића огулили кору и сада стоји као неми стуб иза спомен-плоче.
На изласку из села стоји спомен-плоча Бобану Арсићу (1977-2012), који је тамо погинуо.
Ово наводи један извор
Кроз село су током мог проласка прошла 2-3 аутомобила али ниједног човека на улици нисам затекао.Пуно је празних и у коров зараслих кућа, неке су се и саме срушиле, На изласку из села је плоча у спомен Бобана Арсића (1977-2012) који је ту погинуо. Дрво у које је његов аутомобил ударио или се само осушило или су му рођаци поколног младића огулили кору и сада стоји као неми стуб иза спомен-плоче.
Прво име села било је Фердинандздорф, по цару Фердинанду; после револуције 1848. назив је мађаризован у Фердинандфалва, од 1918. село се звало Фердинанд, а 1947. је преименовано у Козјак, па 1951. у Нови Козјак.
Ово наводи један извор
Прво име села је било Фердинандсдорф (Фердинандсдорф – Фердинандово село), у част тадашњег цара Фердинанда. Касније, после револуције из 1848, назив бива мађаризован у Фердинандфалва. Ово се име одржало све до 1918, када добија назив Фердин. Овај назив је село носило до 1947. (мада га становници и данас често користе), када је, на предлог Народног одбора, у знак сећања на револуционарне догађаје на планини Козјак у Македонији и на истоимено спаљено село у подножју планине, промењено у Козјак, а 1951. у данашњи облик Нови Козјак. Иначе, у село није досељен ниједан колониста из Македоније, за разлику од оближњих места Јабука, Качарево, Пландиште...
Село је 1947. преименовано у Козјак у знак сећања на револуционарне догађаје на планини Козјак у Македонији и истоимено спаљено село, на предлог Народног одбора.
Ово наводи један извор
Прво име села је било Фердинандсдорф (Фердинандсдорф – Фердинандово село), у част тадашњег цара Фердинанда. Касније, после револуције из 1848, назив бива мађаризован у Фердинандфалва. Ово се име одржало све до 1918, када добија назив Фердин. Овај назив је село носило до 1947. (мада га становници и данас често користе), када је, на предлог Народног одбора, у знак сећања на револуционарне догађаје на планини Козјак у Македонији и на истоимено спаљено село у подножју планине, промењено у Козјак, а 1951. у данашњи облик Нови Козјак. Иначе, у село није досељен ниједан колониста из Македоније, за разлику од оближњих места Јабука, Качарево, Пландиште...
У Нови Козјак није досељен ниједан колониста из Македоније, за разлику од оближњих Јабуке, Качарева и Пландишта.
Ово наводи један извор
Прво име села је било Фердинандсдорф (Фердинандсдорф – Фердинандово село), у част тадашњег цара Фердинанда. Касније, после револуције из 1848, назив бива мађаризован у Фердинандфалва. Ово се име одржало све до 1918, када добија назив Фердин. Овај назив је село носило до 1947. (мада га становници и данас често користе), када је, на предлог Народног одбора, у знак сећања на револуционарне догађаје на планини Козјак у Македонији и на истоимено спаљено село у подножју планине, промењено у Козјак, а 1951. у данашњи облик Нови Козјак. Иначе, у село није досељен ниједан колониста из Македоније, за разлику од оближњих места Јабука, Качарево, Пландиште...
Насеље Фердинандздорф званично је основано 1817, а прва и највећа група досељеника населила се 1. маја 1818. из Долца под вођством Вуке Лалића; основано је око 100 кућа са 600-700 становника.
Ово наводи један извор
Насеље Фердинсдорф је званично основано 1817. Код Лалића је очувано предање да су се они доселили из Долца, из Далмације. Тада је цео атар био пашњак и није припадао ни једном од суседних села, јер је као ободни део пешчаре био неплодан и ни једно село га није прихватало као свој. Преко те пустаре је водио пут од Иланџе до Црепаје. Прва и највећа група досељеника се населила 1. маја 1818. из Долца под вођством Вуке Лалића. Основано је око 100 кућа у којима је живело између 600 и 700 становника. Из тог места донете су и црквене матичне књиге које су настављене да се воде.
На челу незадовољника који су се 1815. налазили у селу Долцу налазио се поп Вука Лалић, којем је у сврху насељавања додељен атар данашњег Новог Козјака.
Ово наводи један извор
Почетком 19. века, за време владавине Фердинанда Великог, са десне обале канала Марије Терезије, поступање племића је било такво да је достигло врхунац незадовољства код народа. Међу исељеницима се појавио покрет за исељавање у Војну границу, где је војна служба била блажа, а кулука није било. Граничарска штација у Фердину је ушла у састав банатске војне границе. Компанијска команда је била у Иланџи, као део 14. пешадијског пука са седиштем у Вршцу. Највећа група ових незадовољника се налазила 1815. у селу Долац у Тамишкој жупанији. На њиховом челу се налазио поп-Вука Лалић, којем је у сврху насељавања додељен атар данашњег Новог Козјака.
Иконостас и иконе на певницама и троновима осликао је 1876. сликар Љубомир Александровић.
Ово наводи један извор
При градњи цркве је село оскудевало у средствима, па је изграђена без олтара, који је дограђен тек 1878. Иконостас и иконе на певницама и троновима осликао је 1876. године сликар Љубомир Александровић.
Једино је Српска православна црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила у селу свеже окречена и уредно одржавана, док цело село делује опустело и запуштено.
Ово наводи један извор
Цело село изгледа опустело и запуштено једино је Српска православна црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила свеже окречена и уредно одржавана.
Пореклом из Долца су породице Лалић, Ковачев, Писаров, Драгој, Ђумитров, Војнов, Жарков, Првачки, Главаш, Недељков, Пандуров, а те породице и даље чине око три четвртине становника, с тим да је Лалић најбројнија (око половине становника).
Ово наводи један извор
Породице које потичу из Долца су: Лалић, Ковачев, Писаров, Драгој, Думитров, Војнов, Жарков, Првачки, Главаш, Недељков, Пандуров. Исте године су у село дошле и породице Николић (из Чоке), Рашков (из Рудне), Перинци и Милетини (из Иванде), Давидов (из Шенђурђа), Тодорови (из Денте), Бокшанов (из Бокше), Грозданић, Диклић, Милутинов и Љуботинов (из села Главач у Лици), Идворски (из Идвора), Станков (из Бачке), Косанић (из Чанада). После 4-5 година доселиле су се још и породице Тома (из Калоче), Алексић (из Модоша, данас Јаша Томић). Мора се поменути још и породица Новаков. Пореклом из Босне, одакле је Новак (по коме је породица добила име Новаков) дошао у Козјак са три брата, након обрачуна са Турцима. Ове породице и даље чине око три четвртине становника села, од којих је и даље најбројнија Лалић (око половине становника).
Читаоница у селу постојала је од 1938. до 1991, пошта са аутоматском телефонском централом отворена је 1985, село је електрификовано 1961, а водовод постоји од 1970.
Ово наводи један извор
Читаоница у селу је постојала од 1938. до 1991. Пошта са аутоматском телефонском централом 1985. У 19. веку најближа пошта је била у Добрици. У селу постоји водовод од 1970. а електрифицирано је 1961.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
