Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да без усклађивања са политиком Европске уније неће бити значајнијег напретка у европским интеграцијама, док аналитичари оцењују да ће састав будуће Владе и њени… Цео текст
Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да без усклађивања са политиком Европске уније неће бити значајнијег напретка у европским интеграцијама, док аналитичари оцењују да ће састав будуће Владе и њени приоритети бити пресудни за наредне кораке Србије.
Питање односа Србије према Русији поново је доспело у средиште политичких разговора након поруке из Брисела да будућа власт у Београду мора да покаже спремност за усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.
Иако нова Влада Србије још није формирана, већ се отвара питање да ли ће наставити досадашњу политику неувођења санкција Москви или ће покушати да пронађе другачије решење како би убрзала европске интеграције.
Аналитичари за „Блиц“ оцењују да би управо ово питање могло да представља један од првих озбиљних изазова за будућу власт, али се разликују у проценама колико би Брисел инсистирао на санкцијама и да ли би реформе у области владавине права могле да буду довољне за помак у приступним преговорима.
Марта Кос послала поруку Србији: Без усклађивања са ЕУ нема напретка
Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је да ће напредовање Србије ка чланству у Европској унији бити веома тешко уколико Београд не усклади своју спољну и безбедносну политику са Бриселом, посебно када је реч о односу према Русији.
У интервјуу за пољску телевизију ТВП Wорлд, Кос је нагласила да заједнички стратешки интереси представљају важан део европске политике.
- Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса, што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко - поручила је Кос.
Она је додала да Европска унија још није започела разговоре са новом Владом Србије, пошто она тек треба да буде формирана.
- Прво морају да формирају нову владу, а потом ћемо видети како ћемо и да ли ћемо моћи да наставимо даље у овој области - навела је европска комесарка.
Њена изјава долази у тренутку када се, након изборне победе Студентске листе, очекује формирање нове парламентарне већине и избор чланова Владе.
Латиновић: Санкције Русији биће велики тест за будућу Владу
Некадашња амбасадорка Србије при Европској унији Бранка Латиновић оцењује да би питање увођења санкција Русији могло да представља озбиљан политички изазов за нову Владу.
Према њеним речима, Србија се претходних година није у потпуности усаглашавала са изјавама и резолуцијама Европске уније које се односе на Русију, за разлику од појединих држава региона и кандидата за чланство.
- Много тога ће бити јасније када будемо видели састав нове Владе Србије и ко ће бити нови премијер и посебно министар спољних послова - навела је Латиновић за „Блиц“.
Она подсећа да је Илија Срдановић, представник Студентске листе, раније истакао да ће одлуке о спољној политици доносити Влада у целини, а не појединац.
Латиновић, међутим, не искључује могућност да питање санкција Русији у наредном периоду изгуби део досадашњег значаја, посебно уколико дође до напретка у међународним преговорима о завршетку рата у Украјини.
Сматра да би важан сигнал спољнополитичког опредељења нове власти могао да буде и избор дестинације за прву званичну посету будућег премијера.
Према њеној оцени, било би значајно да први дипломатски кораци буду усмерени ка државама у непосредном суседству, имајући у виду важност регионалних односа за европске интеграције.
Зечевић: Владавина права и борба против корупције треба да буду приоритет
Директор Института за европске студије Слободан Зечевић сматра да нова Влада Србије не би требало да постави санкције Русији као свој први приоритет.
Уместо тога, како оцењује, фокус би требало да буде на реформама правосуђа, јачању демократских институција и борби против корупције.
- Владавина права, демократија и борба против корупције били су превасходни циљ студентског покрета, због чега су одлучили да изађу на изборе са својом листом - рекао је Зечевић.
Он указује да би посебну пажњу требало посветити преговарачким поглављима 23 и 24, која обухватају правосуђе, основна права, правду, слободу и безбедност.
Зечевић сматра да би један од важних циљева требало да буде добијање позитивног извештаја о испуњености привремених мерила у области владавине права, познатог као ИБАР.
Према његовој процени, питање санкција Русији могло би да се разматра упоредо са даљим напретком Србије у процесу европских интеграција.
- Надам се да ће у Бриселу имати разумевања за ситуацију у Србији јер су владавина права, демократија и борба против корупције управо европске вредности због којих је Студентска листа изашла на изборе - навео је Зечевић.
Може ли Србија да отвори нове кластере без санкција Русији?
Програмски директор Центра за европске политике Страхиња Суботић сматра да Србија има могућност да оствари одређени напредак у преговорима са Европском унијом чак и уколико не уведе санкције Москви.
Он објашњава да отварање нових преговарачких кластера није формално условљено искључиво увођењем санкција Русији.
Ипак, коначне одлуке зависе од политичке сагласности држава чланица ЕУ, које о отварању кластера одлучују једногласно.
Према његовој оцени, озбиљни реформски резултати могли би да представљају аргумент у разговорима са државама које инсистирају на већем усклађивању спољне политике Србије са европском.
Суботић сматра да би конкретан напредак у реформама могао да омогући да се питање санкција разматра у каснијој фази приступног процеса.
Милановић: Санкције би имале симболички значај
Економиста Бранко Милановић изнео је знатно критичкији став према инсистирању европских држава на увођењу санкција Русији.
Он је на друштвеној мрежи X оценио да би такав потез имао пре свега политички и симболички значај, уз тврдњу да српске санкције не би представљале озбиљан економски ударац Москви.
Милановић сматра да се овим захтевом од Србије тражи да одустане од традиције самосталнијег спољнополитичког деловања, коју повезује са политиком некадашње Југославије, али и каснијим потезима српских власти.
Према његовом тумачењу, инсистирање на санкцијама представља својеврсну демонстрацију политичке моћи Брисела и Лондона.
Он је оценио и да би увођење таквих мера могло да има негативне последице по становништво Србије, док њихов економски ефекат на Русију не би био значајан.
Реч је о Милановићевом политичко-економском тумачењу, а не о потврђеној процени конкретних економских последица евентуалних санкција.
Шта Србију чека на европском путу?
Србија има статус кандидата за чланство у Европској унији од 2012. године, док приступне преговоре води од 2014.
До сада су отворена 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, а два су привремено затворена.
Међу наредним корацима у преговарачком процесу налази се отварање Кластера 3, који обухвата конкурентност и инклузивни раст.
Међутим, Европска унија наставља да инсистира на реформама у области правосуђа, борбе против корупције, слободе медија и демократских институција, уз потребу за већим усклађивањем спољне и безбедносне политике Србије са европском.
Због тога ће један од важних задатака будуће Владе бити да дефинише однос према захтевима Брисела, али и да представи конкретан план реформи којима би Србија могла да убрза европске интеграције.
Да ли ће питање санкција Русији постати препрека напретку Србије ка Европској унији или ће Брисел дати предност унутрашњим реформама, зависиће од будућих разговора, потеза нове Владе и одлука држава чланица ЕУ.
Србија Данас/Блиц