Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da bez usklađivanja sa politikom Evropske unije neće biti značajnijeg napretka u evropskim integracijama, dok analitičari ocenjuju da će sastav buduće Vlade i njeni… Ceo tekst
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da bez usklađivanja sa politikom Evropske unije neće biti značajnijeg napretka u evropskim integracijama, dok analitičari ocenjuju da će sastav buduće Vlade i njeni prioriteti biti presudni za naredne korake Srbije.
Pitanje odnosa Srbije prema Rusiji ponovo je dospelo u središte političkih razgovora nakon poruke iz Brisela da buduća vlast u Beogradu mora da pokaže spremnost za usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Iako nova Vlada Srbije još nije formirana, već se otvara pitanje da li će nastaviti dosadašnju politiku neuvođenja sankcija Moskvi ili će pokušati da pronađe drugačije rešenje kako bi ubrzala evropske integracije.
Analitičari za „Blic“ ocenjuju da bi upravo ovo pitanje moglo da predstavlja jedan od prvih ozbiljnih izazova za buduću vlast, ali se razlikuju u procenama koliko bi Brisel insistirao na sankcijama i da li bi reforme u oblasti vladavine prava mogle da budu dovoljne za pomak u pristupnim pregovorima.
Marta Kos poslala poruku Srbiji: Bez usklađivanja sa EU nema napretka
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da će napredovanje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji biti veoma teško ukoliko Beograd ne uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom, posebno kada je reč o odnosu prema Rusiji.
U intervjuu za poljsku televiziju TVP World, Kos je naglasila da zajednički strateški interesi predstavljaju važan deo evropske politike.
- Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa, što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško - poručila je Kos.
Ona je dodala da Evropska unija još nije započela razgovore sa novom Vladom Srbije, pošto ona tek treba da bude formirana.
- Prvo moraju da formiraju novu vladu, a potom ćemo videti kako ćemo i da li ćemo moći da nastavimo dalje u ovoj oblasti - navela je evropska komesarka.
Njena izjava dolazi u trenutku kada se, nakon izborne pobede Studentske liste, očekuje formiranje nove parlamentarne većine i izbor članova Vlade.
Latinović: Sankcije Rusiji biće veliki test za buduću Vladu
Nekadašnja ambasadorka Srbije pri Evropskoj uniji Branka Latinović ocenjuje da bi pitanje uvođenja sankcija Rusiji moglo da predstavlja ozbiljan politički izazov za novu Vladu.
Prema njenim rečima, Srbija se prethodnih godina nije u potpunosti usaglašavala sa izjavama i rezolucijama Evropske unije koje se odnose na Rusiju, za razliku od pojedinih država regiona i kandidata za članstvo.
- Mnogo toga će biti jasnije kada budemo videli sastav nove Vlade Srbije i ko će biti novi premijer i posebno ministar spoljnih poslova - navela je Latinović za „Blic“.
Ona podseća da je Ilija Srdanović, predstavnik Studentske liste, ranije istakao da će odluke o spoljnoj politici donositi Vlada u celini, a ne pojedinac.
Latinović, međutim, ne isključuje mogućnost da pitanje sankcija Rusiji u narednom periodu izgubi deo dosadašnjeg značaja, posebno ukoliko dođe do napretka u međunarodnim pregovorima o završetku rata u Ukrajini.
Smatra da bi važan signal spoljnopolitičkog opredeljenja nove vlasti mogao da bude i izbor destinacije za prvu zvaničnu posetu budućeg premijera.
Prema njenoj oceni, bilo bi značajno da prvi diplomatski koraci budu usmereni ka državama u neposrednom susedstvu, imajući u vidu važnost regionalnih odnosa za evropske integracije.
Zečević: Vladavina prava i borba protiv korupcije treba da budu prioritet
Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević smatra da nova Vlada Srbije ne bi trebalo da postavi sankcije Rusiji kao svoj prvi prioritet.
Umesto toga, kako ocenjuje, fokus bi trebalo da bude na reformama pravosuđa, jačanju demokratskih institucija i borbi protiv korupcije.
- Vladavina prava, demokratija i borba protiv korupcije bili su prevashodni cilj studentskog pokreta, zbog čega su odlučili da izađu na izbore sa svojom listom - rekao je Zečević.
On ukazuje da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju pravosuđe, osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost.
Zečević smatra da bi jedan od važnih ciljeva trebalo da bude dobijanje pozitivnog izveštaja o ispunjenosti privremenih merila u oblasti vladavine prava, poznatog kao IBAR.
Prema njegovoj proceni, pitanje sankcija Rusiji moglo bi da se razmatra uporedo sa daljim napretkom Srbije u procesu evropskih integracija.
- Nadam se da će u Briselu imati razumevanja za situaciju u Srbiji jer su vladavina prava, demokratija i borba protiv korupcije upravo evropske vrednosti zbog kojih je Studentska lista izašla na izbore - naveo je Zečević.
Može li Srbija da otvori nove klastere bez sankcija Rusiji?
Programski direktor Centra za evropske politike Strahinja Subotić smatra da Srbija ima mogućnost da ostvari određeni napredak u pregovorima sa Evropskom unijom čak i ukoliko ne uvede sankcije Moskvi.
On objašnjava da otvaranje novih pregovaračkih klastera nije formalno uslovljeno isključivo uvođenjem sankcija Rusiji.
Ipak, konačne odluke zavise od političke saglasnosti država članica EU, koje o otvaranju klastera odlučuju jednoglasno.
Prema njegovoj oceni, ozbiljni reformski rezultati mogli bi da predstavljaju argument u razgovorima sa državama koje insistiraju na većem usklađivanju spoljne politike Srbije sa evropskom.
Subotić smatra da bi konkretan napredak u reformama mogao da omogući da se pitanje sankcija razmatra u kasnijoj fazi pristupnog procesa.
Milanović: Sankcije bi imale simbolički značaj
Ekonomista Branko Milanović izneo je znatno kritičkiji stav prema insistiranju evropskih država na uvođenju sankcija Rusiji.
On je na društvenoj mreži X ocenio da bi takav potez imao pre svega politički i simbolički značaj, uz tvrdnju da srpske sankcije ne bi predstavljale ozbiljan ekonomski udarac Moskvi.
Milanović smatra da se ovim zahtevom od Srbije traži da odustane od tradicije samostalnijeg spoljnopolitičkog delovanja, koju povezuje sa politikom nekadašnje Jugoslavije, ali i kasnijim potezima srpskih vlasti.
Prema njegovom tumačenju, insistiranje na sankcijama predstavlja svojevrsnu demonstraciju političke moći Brisela i Londona.
On je ocenio i da bi uvođenje takvih mera moglo da ima negativne posledice po stanovništvo Srbije, dok njihov ekonomski efekat na Rusiju ne bi bio značajan.
Reč je o Milanovićevom političko-ekonomskom tumačenju, a ne o potvrđenoj proceni konkretnih ekonomskih posledica eventualnih sankcija.
Šta Srbiju čeka na evropskom putu?
Srbija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine, dok pristupne pregovore vodi od 2014.
Do sada su otvorena 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena.
Među narednim koracima u pregovaračkom procesu nalazi se otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast.
Međutim, Evropska unija nastavlja da insistira na reformama u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskih institucija, uz potrebu za većim usklađivanjem spoljne i bezbednosne politike Srbije sa evropskom.
Zbog toga će jedan od važnih zadataka buduće Vlade biti da definiše odnos prema zahtevima Brisela, ali i da predstavi konkretan plan reformi kojima bi Srbija mogla da ubrza evropske integracije.
Da li će pitanje sankcija Rusiji postati prepreka napretku Srbije ka Evropskoj uniji ili će Brisel dati prednost unutrašnjim reformama, zavisiće od budućih razgovora, poteza nove Vlade i odluka država članica EU.
Srbija Danas/Blic
