Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Данска премијерка Мете Фредериксен критиковала је званичнике Финске и Норвешке због телефонског разговора са Путином. "Веома сам скептична према овој норвешкој и финској иницијативи.
Она није била усклађена са било ким од нас осталих", рекла је Фредериксен.
Цео упоредни текст10 реченица у више медија, 59 само у једном
Текст из 4 чланка. 2 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Данска премијерка критиковала разговоре лидера Норвешке и Финске са Путином
Норвешки премијер Јонас Гар Стере казао је данас да је циљ његовог јучерашњег разговора са председником Русије Владимиром Путином био да се чује и европски глас у вези са мировним преговорима у Украјини, а не само амерички.
По његовим речима, важне европске поруке неће стићи до Русије када говоре само Американци, пренео је норвешки јавни сервис НРК.
У разговору је учествовао и фински председник Александар Стуб, а конверзација је трајала 90 минута, иако је првобитно било планирано да траје 20 минута.
Стере је рекао да су он и Стуб били усмерени на кораке које је потребно предузети у будућности како би рат био окончан.
ЈЕДАН ПОЗИВ ДИГАО ЕВРОПУ НА НОГЕ!
"Мислим да Путин неће променити мишљење, али имао је прилику да врло јасно чује наш став", рекао је он.
Норвешка је, према Стереовим речима, предложила кораке за деескалацију, као што су обустављање напада на енергетску инфраструктуру у Русији и Украјини, прекид напада на бродове који извозе украјинско жито и размена ратних заробљеника.
"Русија данас контролише скоро 20 одсто украјинске територије.
Украјина никада неће потписати споразум којим признаје да је изгубила територију, али да ли се тренутна линија фронта може узети као реалност и полазна тачка, то је већ друго питање", казао је он.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да јучерашњи разговор није донео ништа ново о сукобу у Украјини, као и да европске земље једноставно желе да обезбеде улогу у преговарачком процесу.
Након разговора са Путином, Стере и Стуб су разговарали и са украјинским председником Володимиром Зеленским.
Данска премијерка Мете Фредериксен критиковала је званичнике Финске и Норвешке због телефонског разговора са Путином.
Још 15 реченица, само Република
Човек који је ЈЕДИНИ СМЕО да се СУПРОТСТАВИ Путину сада на УДАРУ савезника: Зеленски стао у његову одбрану, али РЕЗУЛТАТА НЕМА!
Фински председник и његов колега норвешки премијер, први су западни лидери који су разговарали са шефом Кремља после годину дана.
Међутим, овај телефонски разговор је изазавао хаос међу европским лидерима и посвађао их са данском премијерком!
Фински председник Александер Стуб - за ког се шушка да би могао да стане на црту руском лидеру Владимиру Путину и званично преговара са њим у име Европе о коначном крају рата у Украјини - као и његов колега норвешки премијер Јонас Гар Стјоре, први су западни лидери који су разговарали са шефом Кремља после годину дана.
Међутим, овај телефонски разговор је обављен без икаквог претходног договора, што је изазвало оштре критике међу њиховим савезницима, нарушило нордијско јединство и поделило Стари континент.
Разговор од сат и по у уторак са Путином, који је вођен уочи мировних преговора заказаних за следећи месец у Абу Дабију под покровитељством Сједињених Америчких Држава (САД), нордијски званичници су описали као "отворен и садржајан".
У заједничком саопштењу, лидери су навели да су желели да "директно пренесу поруке у вези са будућим преговорима како би помогли у заустављању рата у Украјини".
- Ми смо руске комшије.
Исход овог рата ће имати директан утицај на нашу и ширу европску безбедност.
Завршетак рата захтева директне разговоре - поручио је фински председник, преноси "Ал Џазира", додајући да стоји уз Украјину.
Међутим, убрзо по завршетку разговора постало је јасно да овај контакт није донео никакав стварни помак.
Напротив, довео је до подела у Европи.
Пљуште критике због "једностраног потеза"
Поједини европски лидери оштро су критиковали двојац због једностраног иступања без постигнутог европског консензуса, док је Русија поручила да је реч о пуком покушају да се на силу обезбеди улога у преговарачком процесу, пише британски лист "Телеграф".
Европа мора да наступа јединствено, а не да свако делује на своју руку.
"Веома сам скептична према овој норвешкој и финској иницијативи.
Она није била усклађена са било ким од нас осталих", рекла је Фредериксен.
Још 3 реченице, само Танјуг
По њеним речима, Русија не жели мир са Европом и свакодневно води хибридни рат.
"Оно што смо видели последњих недеља јесте екстремна бруталност с руске стране.
Колико видим, појачали су нападе.
Не знам шта Финска и Норвешка мисле да могу да постигну овим", казала је Фредериксен која тренутно борави у посети Финској.
Још 38 реченица које преноси само по један медиј
Оценила је да Европљани треба да се држе заједно и координишу сваки потез.
Путин је разговарао данас телефоном са финским председником Александром Стубом и норвешким премијером Јонасом Гаром Стереом, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.
"Путин је проценио ситуацију у зони сукоба у Украјини, подсећајући на његове основне узроке.
Нагласио је да је постизање дугорочног мира могуће само уз пуно уважавање интереса Русије“, наводи се у саопштењу Кремља, преноси РИА Новости.
Канцеларија финског председника је саопштила раније данас да су Стуб и Стере иницирали разговор који је усмерен на дипломатске напоре за окончање рата у Украјини.
Ово је био први директан контакт између Путина и водећих европских лидера који су савезници Кијева, још од јула прошле године када је причао са француским председником Емануелом Макроном.
Пре тачно недељу дана, у Ослу су одржани мировни преговори уз учешће специјалног председничког изасланика САД Стива Виткофа, председника Финске и премијера Норвешке и председника Украјине Володимира Зеленског.
Следећег дана, Виткоф је отпутовао у Санкт Петербург, где га је примио Путин који га је обавестио о спремности Русије да настави трилатералне консултације са Сједињеним Државама и Украјином.
Према речима Пескова, састанак би могао да се одржи у УАЕ у првој половини новембра.
Да је нордијско јединство овим потезом нарушено доказ су и речи шведског премијера Улфа Кристерсона.
Он је изјавио је да ни он ни остали европски лидери уопште нису били обавештени о овим разговорима и додао да се до мира мора доћи "кроз снагу", а не кроз "попуштање" Русији.
Један званичник из врха једне европске престонице, који је инсистирао на анонимности ради отвореног разговора о осетљивој теми, нагласио је да формати попут групе Е3 - Немачка, Француска и Велика Британија - дају добре резултате.
Разбијање јединственог европског гласа кроз појединачне разговоре појединачних држава са Москвом било би лош сценарио, упозорио је тај функционер.
Потез Стуба и Стјореа изазвао је оштро негодовање и у Влади Италије, где званичници оцењују да је овај позив разоткрио неспособност Европе да се договори ко уопште треба да представља континент у мировним преговорима.
Владин функционер из Рима упозорио је да одвојене националне иницијативе и сталне промене дипломатских формата прете да додатно уруше утицај Брисела, истакавши да Европа "не може да настави да делује насумично и кроз формате који се мењају из недеље у недељу".
Рим захтева хитно именовање представника са заједничким европским мандатом који би штитили интересе и безбедност целог континента, пише "Политико".
Зеленски брани нордијске лидере
С друге стране, украјински председник Володимир Зеленски је стао на страну Стуба и Стјореа.
Похвалио их је и захвалио им наводећи да они "истински помажу".
Он је нагласио да је Путин из дипломатске изолације извучен још 2025, када се са њим на Аљасци састао председник САД Доналд Трамп.
Сви разумеју, како је рекао, да су контакти са Европљанима постојали "на нивоу саветника за националну безбедност и обавештајних служби", као и да је било разговора за које се сазнало тек пошто су завршени, пише бриселски "Политико".
- Овде је, међутим, све потпуно транспарентно: разговори унапред, детаљан брифинг и јасни циљеви.
Финска и Норвешка показују да желе да отворе још један канал комуникације - како Европа не би добијала информације искључиво преко САД, али и како би Русија одређене поруке чула директно - додао је Зеленски.
Више штете него користи?
Потез финског и норвешког лидера имао је за циљ да да европски печат у мировном процесу, за који многи страхују да је превише нагнут у корист Русије под све непредвидивијим Трампом.
Међутим, сада се поставља питање, да ли је овај разговор са Путином донео било какав помак или је, осим подела, проузроковао нове невоље?
Све се ово догађа усред ширих напора унутар ЕУ да се формира јединствени преговарачки тим који би заступао цео континент у свим будућим контактима са Москвом.
Европски званичник укључен у процес изјавио је за британски "Телеграф" да без таквог споразума постоји огроман ризик да лидери почну да зову Путина "како коме падне на памет, без икаквог заједничког европског става".
Други извор упозорава да у том случају Европљани ризикују да их Москва пред Трампом представи као главну кочницу миру.
То би савршено одговарало Путину, за кога на Западу нико не верује да је заиста спреман да прекине рат - иако је Кремљ раније поручивао да је за успех било каквог споразума о прекиду ватре неопходан и допринос Европе.
Чим су фински и норвешки лидери завршили разговор, огласио се руски министар спољних послова Сергеј Лавров и одмах обезвредио цео сусрет.
Он је изјавио да уторак није донео ништа ново по питању рата у Украјини, прогнозирајући да ће се информациони рат око сукоба само још више заоштрити.
Додао је и да су европски лидери овим позивом само тражили столицу за преговарачким столом.
И званично саопштење Кремља сведочи о одсуству било какве спремности на компромис.
Путин је, како се наводи, "подсетио Стуба и Стојреа на изворне узроке сукоба", што је дипломатска фраза за руско инсистирање на томе да су ширење НАТО-а на исток и прозападна власт у Кијеву искључиви кривци за рат.
Путин је "нагласио да је праведно и дугорочно мировно решење могуће једино под условом да се у потпуности и безусловно уваже законски интереси Русије", директно оптуживши "конфронтациону политику земаља ЕУ и НАТО-а" за продужавање оружаног сукоба.
Овакво саопштење Москве у потпуности потврђује страхове европских званичника: Русија ће предстојећу рунду мировних преговора искористити пре свега са циљем да разбије и ослаби НАТО.
Буди део Република заједнице.
