Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
Danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala je zvaničnike Finske i Norveške zbog telefonskog razgovora sa Putinom. "Veoma sam skeptična prema ovoj norveškoj i finskoj inicijativi.
Ona nije bila usklađena sa bilo kim od nas ostalih", rekla je Frederiksen.
Ceo uporedni tekst10 rečenica u više medija, 59 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 2 rečenice prenose svi, u 3 se razlikuju.
Danska premijerka kritikovala razgovore lidera Norveške i Finske sa Putinom
Norveški premijer Jonas Gar Stere kazao je danas da je cilj njegovog jučerašnjeg razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom bio da se čuje i evropski glas u vezi sa mirovnim pregovorima u Ukrajini, a ne samo američki.
Po njegovim rečima, važne evropske poruke neće stići do Rusije kada govore samo Amerikanci, preneo je norveški javni servis NRK.
U razgovoru je učestvovao i finski predsednik Aleksandar Stub, a konverzacija je trajala 90 minuta, iako je prvobitno bilo planirano da traje 20 minuta.
Stere je rekao da su on i Stub bili usmereni na korake koje je potrebno preduzeti u budućnosti kako bi rat bio okončan.
JEDAN POZIV DIGAO EVROPU NA NOGE!
"Mislim da Putin neće promeniti mišljenje, ali imao je priliku da vrlo jasno čuje naš stav", rekao je on.
Norveška je, prema Stereovim rečima, predložila korake za deeskalaciju, kao što su obustavljanje napada na energetsku infrastrukturu u Rusiji i Ukrajini, prekid napada na brodove koji izvoze ukrajinsko žito i razmena ratnih zarobljenika.
"Rusija danas kontroliše skoro 20 odsto ukrajinske teritorije.
Ukrajina nikada neće potpisati sporazum kojim priznaje da je izgubila teritoriju, ali da li se trenutna linija fronta može uzeti kao realnost i polazna tačka, to je već drugo pitanje", kazao je on.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da jučerašnji razgovor nije doneo ništa novo o sukobu u Ukrajini, kao i da evropske zemlje jednostavno žele da obezbede ulogu u pregovaračkom procesu.
Nakon razgovora sa Putinom, Stere i Stub su razgovarali i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala je zvaničnike Finske i Norveške zbog telefonskog razgovora sa Putinom.
Još 15 rečenica, samo Republika
Čovek koji je JEDINI SMEO da se SUPROTSTAVI Putinu sada na UDARU saveznika: Zelenski stao u njegovu odbranu, ali REZULTATA NEMA!
Finski predsednik i njegov kolega norveški premijer, prvi su zapadni lideri koji su razgovarali sa šefom Kremlja posle godinu dana.
Međutim, ovaj telefonski razgovor je izazavao haos među evropskim liderima i posvađao ih sa danskom premijerkom!
Finski predsednik Aleksander Stub - za kog se šuška da bi mogao da stane na crtu ruskom lideru Vladimiru Putinu i zvanično pregovara sa njim u ime Evrope o konačnom kraju rata u Ukrajini - kao i njegov kolega norveški premijer Jonas Gar Stjore, prvi su zapadni lideri koji su razgovarali sa šefom Kremlja posle godinu dana.
Međutim, ovaj telefonski razgovor je obavljen bez ikakvog prethodnog dogovora, što je izazvalo oštre kritike među njihovim saveznicima, narušilo nordijsko jedinstvo i podelilo Stari kontinent.
Razgovor od sat i po u utorak sa Putinom, koji je vođen uoči mirovnih pregovora zakazanih za sledeći mesec u Abu Dabiju pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država (SAD), nordijski zvaničnici su opisali kao "otvoren i sadržajan".
U zajedničkom saopštenju, lideri su naveli da su želeli da "direktno prenesu poruke u vezi sa budućim pregovorima kako bi pomogli u zaustavljanju rata u Ukrajini".
- Mi smo ruske komšije.
Ishod ovog rata će imati direktan uticaj na našu i širu evropsku bezbednost.
Završetak rata zahteva direktne razgovore - poručio je finski predsednik, prenosi "Al Džazira", dodajući da stoji uz Ukrajinu.
Međutim, ubrzo po završetku razgovora postalo je jasno da ovaj kontakt nije doneo nikakav stvarni pomak.
Naprotiv, doveo je do podela u Evropi.
Pljušte kritike zbog "jednostranog poteza"
Pojedini evropski lideri oštro su kritikovali dvojac zbog jednostranog istupanja bez postignutog evropskog konsenzusa, dok je Rusija poručila da je reč o pukom pokušaju da se na silu obezbedi uloga u pregovaračkom procesu, piše britanski list "Telegraf".
Evropa mora da nastupa jedinstveno, a ne da svako deluje na svoju ruku.
"Veoma sam skeptična prema ovoj norveškoj i finskoj inicijativi.
Ona nije bila usklađena sa bilo kim od nas ostalih", rekla je Frederiksen.
Još 3 rečenice, samo Tanjug
Po njenim rečima, Rusija ne želi mir sa Evropom i svakodnevno vodi hibridni rat.
"Ono što smo videli poslednjih nedelja jeste ekstremna brutalnost s ruske strane.
Koliko vidim, pojačali su napade.
Ne znam šta Finska i Norveška misle da mogu da postignu ovim", kazala je Frederiksen koja trenutno boravi u poseti Finskoj.
Još 38 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ocenila je da Evropljani treba da se drže zajedno i koordinišu svaki potez.
Putin je razgovarao danas telefonom sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom i norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Putin je procenio situaciju u zoni sukoba u Ukrajini, podsećajući na njegove osnovne uzroke.
Naglasio je da je postizanje dugoročnog mira moguće samo uz puno uvažavanje interesa Rusije“, navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi RIA Novosti.
Kancelarija finskog predsednika je saopštila ranije danas da su Stub i Stere inicirali razgovor koji je usmeren na diplomatske napore za okončanje rata u Ukrajini.
Ovo je bio prvi direktan kontakt između Putina i vodećih evropskih lidera koji su saveznici Kijeva, još od jula prošle godine kada je pričao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Pre tačno nedelju dana, u Oslu su održani mirovni pregovori uz učešće specijalnog predsedničkog izaslanika SAD Stiva Vitkofa, predsednika Finske i premijera Norveške i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
Sledećeg dana, Vitkof je otputovao u Sankt Peterburg, gde ga je primio Putin koji ga je obavestio o spremnosti Rusije da nastavi trilateralne konsultacije sa Sjedinjenim Državama i Ukrajinom.
Prema rečima Peskova, sastanak bi mogao da se održi u UAE u prvoj polovini novembra.
Da je nordijsko jedinstvo ovim potezom narušeno dokaz su i reči švedskog premijera Ulfa Kristersona.
On je izjavio je da ni on ni ostali evropski lideri uopšte nisu bili obavešteni o ovim razgovorima i dodao da se do mira mora doći "kroz snagu", a ne kroz "popuštanje" Rusiji.
Jedan zvaničnik iz vrha jedne evropske prestonice, koji je insistirao na anonimnosti radi otvorenog razgovora o osetljivoj temi, naglasio je da formati poput grupe E3 - Nemačka, Francuska i Velika Britanija - daju dobre rezultate.
Razbijanje jedinstvenog evropskog glasa kroz pojedinačne razgovore pojedinačnih država sa Moskvom bilo bi loš scenario, upozorio je taj funkcioner.
Potez Stuba i Stjorea izazvao je oštro negodovanje i u Vladi Italije, gde zvaničnici ocenjuju da je ovaj poziv razotkrio nesposobnost Evrope da se dogovori ko uopšte treba da predstavlja kontinent u mirovnim pregovorima.
Vladin funkcioner iz Rima upozorio je da odvojene nacionalne inicijative i stalne promene diplomatskih formata prete da dodatno uruše uticaj Brisela, istakavši da Evropa "ne može da nastavi da deluje nasumično i kroz formate koji se menjaju iz nedelje u nedelju".
Rim zahteva hitno imenovanje predstavnika sa zajedničkim evropskim mandatom koji bi štitili interese i bezbednost celog kontinenta, piše "Politiko".
Zelenski brani nordijske lidere
S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je stao na stranu Stuba i Stjorea.
Pohvalio ih je i zahvalio im navodeći da oni "istinski pomažu".
On je naglasio da je Putin iz diplomatske izolacije izvučen još 2025, kada se sa njim na Aljasci sastao predsednik SAD Donald Tramp.
Svi razumeju, kako je rekao, da su kontakti sa Evropljanima postojali "na nivou savetnika za nacionalnu bezbednost i obaveštajnih službi", kao i da je bilo razgovora za koje se saznalo tek pošto su završeni, piše briselski "Politiko".
- Ovde je, međutim, sve potpuno transparentno: razgovori unapred, detaljan brifing i jasni ciljevi.
Finska i Norveška pokazuju da žele da otvore još jedan kanal komunikacije - kako Evropa ne bi dobijala informacije isključivo preko SAD, ali i kako bi Rusija određene poruke čula direktno - dodao je Zelenski.
Više štete nego koristi?
Potez finskog i norveškog lidera imao je za cilj da da evropski pečat u mirovnom procesu, za koji mnogi strahuju da je previše nagnut u korist Rusije pod sve nepredvidivijim Trampom.
Međutim, sada se postavlja pitanje, da li je ovaj razgovor sa Putinom doneo bilo kakav pomak ili je, osim podela, prouzrokovao nove nevolje?
Sve se ovo događa usred širih napora unutar EU da se formira jedinstveni pregovarački tim koji bi zastupao ceo kontinent u svim budućim kontaktima sa Moskvom.
Evropski zvaničnik uključen u proces izjavio je za britanski "Telegraf" da bez takvog sporazuma postoji ogroman rizik da lideri počnu da zovu Putina "kako kome padne na pamet, bez ikakvog zajedničkog evropskog stava".
Drugi izvor upozorava da u tom slučaju Evropljani rizikuju da ih Moskva pred Trampom predstavi kao glavnu kočnicu miru.
To bi savršeno odgovaralo Putinu, za koga na Zapadu niko ne veruje da je zaista spreman da prekine rat - iako je Kremlj ranije poručivao da je za uspeh bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre neophodan i doprinos Evrope.
Čim su finski i norveški lideri završili razgovor, oglasio se ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i odmah obezvredio ceo susret.
On je izjavio da utorak nije doneo ništa novo po pitanju rata u Ukrajini, prognozirajući da će se informacioni rat oko sukoba samo još više zaoštriti.
Dodao je i da su evropski lideri ovim pozivom samo tražili stolicu za pregovaračkim stolom.
I zvanično saopštenje Kremlja svedoči o odsustvu bilo kakve spremnosti na kompromis.
Putin je, kako se navodi, "podsetio Stuba i Stojrea na izvorne uzroke sukoba", što je diplomatska fraza za rusko insistiranje na tome da su širenje NATO-a na istok i prozapadna vlast u Kijevu isključivi krivci za rat.
Putin je "naglasio da je pravedno i dugoročno mirovno rešenje moguće jedino pod uslovom da se u potpunosti i bezuslovno uvaže zakonski interesi Rusije", direktno optuživši "konfrontacionu politiku zemalja EU i NATO-a" za produžavanje oružanog sukoba.
Ovakvo saopštenje Moskve u potpunosti potvrđuje strahove evropskih zvaničnika: Rusija će predstojeću rundu mirovnih pregovora iskoristiti pre svega sa ciljem da razbije i oslabi NATO.
Budi deo Republika zajednice.
