Економија

НИС и МОЛ: Мали каже да је уговор потписан, чекају се дозволе

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Преглед вести

Хронологија

21. окт
Интермагазин (отвара се у новом прозору) препричао (процена)
Бајатовић о НИС-у: могућ останак Руса и већи удео Србије
Док се месецима воде тешки преговори о судбини Нафтне индустрије Србије, из Београда је стигла изјава која отвара потпуно другачији сценарио од онога о којем се до сада највише говорило. Директор „Србијагаса“ Душан… Цео текст
Док се месецима воде тешки преговори о судбини Нафтне индустрије Србије, из Београда је стигла изјава која отвара потпуно другачији сценарио од онога о којем се до сада највише говорило. Директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић сматра да би НИС, упркос америчким санкцијама и преговорима о продаји руског власничког пакета, могао да остане у руским рукама.
Штавише, Бајатовић верује да би Москва, у оквиру ширег међународног договора, могла да пристане да део свог власништва препусти Србији.
Таква могућност представљала би велики преокрет у вишемесечној борби за будућност најважније српске нафтне компаније.
Бајатовић је у интервјуу за Спутњик оценио да би евентуални брзи мировни договор могао да промени и положај НИС-а.
Према његовој процени, руски власници могли би да задрже компанију, а истовремено би постојала могућност да Србија повећа свој власнички удео.
Он је изразио и уверење да Русија неће оставити Србију без гаса и нафтних деривата.
Међутим, треба нагласити да је реч о Бајатовићевој политичкој и пословној процени, а не о постигнутом споразуму или званичној одлуци руских акционара.
НИС између Москве, Вашингтона и Будимпеште
Судбина Нафтне индустрије Србије већ дуже време зависи од сложених односа Русије, Сједињених Америчких Држава, Мађарске и Србије.
Америчке санкције уведене због руског већинског власништва створиле су озбиљну неизвесност у погледу пословања компаније, снабдевања сировом нафтом и будућности рафинерије у Панчеву.
Као једно од решења појавила се продаја руског пакета акција мађарској компанији МОЛ.
У јануару су МОЛ и „Гаспромњефт“ постигли начелни договор о кључним условима будуће трансакције. Ипак, преговори су настављени, а за завршетак посла неопходне су и одговарајуће регулаторне дозволе.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић почетком октобра саопштила је да преговори нису пропали и да је америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) дозволила њихов наставак до 30. октобра.
Управо у таквим околностима Бајатовић износи процену да би се ситуација могла разрешити на сасвим другачији начин.
Ако би дошло до ширег међународног договора који би омогућио задржавање руског капитала, Србија би могла да избегне потпуну промену власничке структуре НИС-а.
Али за такав исход била би неопходна и промена садашњих санкционих ограничења или одговарајуће америчко одобрење. Сам политички договор, без решавања правног положаја компаније, не би био довољан.
Може ли Србија коначно да добије већи удео?
Посебно је занимљив други део Бајатовићеве прогнозе, који се односи на могућност да руска страна прода део свог власничког пакета Србији.
Српска држава тренутно има нешто мање од 30 одсто акција НИС-а, док је руски капитал већински.
Београд је и током преговора са МОЛ-ом инсистирао на повећању свог удела за додатних пет процентних поена.
Такав потез омогућио би држави снажнији положај у одлучивању о стратешким питањима компаније.
НИС није само још једно велико предузеће. Он управља рафинеријом у Панчеву, важним делом домаћег нафтног тржишта и инфраструктуром од непосредног значаја за енергетску безбедност Србије.
Зато питање власништва над НИС-ом превазилази обичну пословну трансакцију.
За Србију је од пресудне важности да компанија настави несметано да ради, да снабдевање нафтом и дериватима буде стабилно и да одлуке о њеној будућности не зависе искључиво од интереса страних акционара.
Повећање државног удела могло би да буде важан корак у том правцу, без обзира на то ко ће на крају бити већински власник.
Колико је Бајатовићев сценарио известан?
Ипак, остаје отворено питање колико је Бајатовићев сценарио реалан у садашњим међународним околностима.
Америчка страна је раније јасно захтевала излазак руског власништва из НИС-а, док су у међувремену преговори са МОЛ-ом ушли у нову фазу.
Ни Москва ни Вашингтон нису јавно потврдили да постоји договор који би омогућио останак руског капитала под условима о којима говори директор „Србијагаса“.
Зато његову изјаву треба посматрати као најаву једног могућег сценарија, а не као већ извесно решење.
Ипак, она показује да питање НИС-а није искључиво економско, већ и политичко, и да би његова коначна судбина могла да зависи од договора далеко изван граница Србије.
Пред Београдом је зато питање које ће у наредном периоду бити важније од самог имена будућег већинског власника: хоће ли Србија из ове кризе изаћи са већом контролом над сопственом енергетском инфраструктуром или ће њена најважнија нафтна компанија и даље у пресудној мери зависити од одлука донетих у иностранству?
Извори: Спутњик, Бета, Танјуг, Влада Србије, Министарство рударства и енергетике
Из архиве Интермагазина, о ранијим предлозима за власничку структуру: Руси нашли решење за НИС?!
21. окт
Интермагазин (отвара се у новом прозору)
НИС и МОЛ: Мали каже да је уговор потписан, чекају се дозволе
Само дан након што је директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић изнео могућност да Нафтна индустрија Србије остане у руским рукама, из врха српске власти стигла је информација која указује на сасвим другачији расплет.… Цео текст
Само дан након што је директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић изнео могућност да Нафтна индустрија Србије остане у руским рукама, из врха српске власти стигла је информација која указује на сасвим другачији расплет. Министар финансија Синиша Мали саопштио је да су руски власници НИС-а и мађарска компанија МОЛ већ потписали уговор о продаји већинског власничког пакета.
Ако трансакција добије неопходне дозволе и буде окончана, то ће означити једну од највећих промена у српском енергетском сектору последњих деценија.
Према речима Синише Малог, преговори руске и мађарске стране успешно су завршени, уговор је потписан, а Србија је са будућим већинским власником постигла посебан акционарски споразум.
И управо тај споразум садржи можда најважнију информацију за грађане Србије.
Српска држава требало би да повећа свој власнички удео у НИС-у са приближно 30 на 35 одсто.
То значи да Србија, након година у којима је имала мањински пакет акција, може да добије знатно снажнији положај у управљању компанијом од пресудног значаја за енергетску безбедност земље.
Мали је у интервјуу за Блоомберг Адриа потврдио да је договор постигнут и да се сада чекају сагласности надлежних институција.
Међутим, важно је нагласити да потписивање уговора још не значи да је промена власништва окончана. Неопходна су регулаторна одобрења, укључујући и одобрење америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), због санкција које погађају НИС.
Преокрет после Бајатовићеве најаве
Ова информација посебно добија на тежини ако се упореди са изјавом директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића, који је претходно изнео процену да би НИС могао да остане у руском власништву.
Бајатовић је сматрао да би шири међународни договор могао да отвори простор за задржавање руског капитала у најважнијој српској нафтној компанији.
Истовремено је поменуо могућност да руска страна део својих акција препусти Србији.
Сада, међутим, Синиша Мали говори о већ потписаном уговору са мађарским МОЛ-ом.
Ове две изјаве показују колико је ситуација око НИС-а сложена и колико се могући исходи разликују од коначних пословних одлука.
Бајатовићева процена није била потврда да ће Руси задржати НИС, као што ни Малиева изјава још не представља доказ да је целокупна продаја окончана.
Ипак, ако су уговори потписани у складу са оним што је министар саопштио, мађарски МОЛ сада је значајно ближе преузимању већинског пакета него што се то могло закључити из претходних политичких прогноза.
Зашто је 35 одсто толико важно за Србију?
Повећање државног удела са приближно 30 на 35 одсто није само промена у статистици власништва.
Уколико Србија пређе праг од једне трећине акција, њен положај приликом доношења одређених стратешких одлука могао би бити значајно ојачан.
То је важно јер се за поједине одлуке у акционарским друштвима захтева квалификована већина гласова.
Конкретна права српске државе, међутим, зависиће од закона, статута НИС-а и одредаба новог акционарског споразума, чији комплетан садржај није јавно представљен.
НИС није обична компанија.
У његовом саставу налазе се рафинерија нафте у Панчеву, важна производна и дистрибутивна инфраструктура и велика мрежа бензинских станица.
Компанија има значајну улогу у снабдевању домаћег тржишта нафтним дериватима, запошљавању и приходима државног буџета.
Због тога је питање ко управља НИС-ом много више од пословног односа између руских и мађарских компанија.
Оно се непосредно тиче интереса Србије.
Ако држава добије већи пакет акција и додатна права у одлучивању, то би могло да представља један од најзначајнијих резултата вишемесечних преговора.
Али да би се тај исход могао коначно оценити, јавност би морала да сазна и под којим условима Србија стиче додатне акције, колика је њихова цена и каква ће бити њена стварна управљачка права.
Последњу реч још нису дале надлежне институције
Према Малим речима, преостаје прибављање сагласности комисија за заштиту конкуренције у Србији и Босни и Херцеговини.
Он очекује да ће захтеви бити поднети ускоро и да ће трансакција бити брзо окончана.
Ипак, читав посао има и важну америчку димензију.
НИС се нашао под америчким санкцијама због већинског руског власништва, што је довело до ограничења која су угрозила нормално пословање и снабдевање компаније нафтом.
Мађарски МОЛ добио је дозволу да настави преговоре до 30. октобра, али дозвола за преговоре није исто што и коначно одобрење за куповину.
Зато се, поред одлука институција Србије и БиХ, чека и неопходна сагласност ОФАЦ-а.
Без испуњавања тих услова није могуће сматрати да је власничка трансформација завршена.
Према доступним информацијама, руски капитал сада контролише приближно 56 одсто акција НИС-а, док Република Србија има нешто мање од 30 одсто.
Уколико уговор буде реализован како је најављено, МОЛ ће преузети већински пакет, док ће Србија повећати свој удео на 35 одсто.
Тачни финансијски услови купопродаје нису објављени.
Шта Србија добија, а шта остаје неизвесно?
Највећа предност најављеног договора могла би да буде отклањање санкционих ограничења и стварање услова за стабилно снабдевање тржишта.
Ако пренос власништва буде завршен уз одобрење америчких власти, НИС би могао да добије услове за предвидљивије пословање.
За грађане Србије то је важније од саме националности већинског власника.
Нафтни деривати морају бити доступни, рафинерија у Панчеву мора несметано да ради, а енергетски систем не сме да зависи од сталних ванредних дозвола и политичких преговора.
С друге стране, остаје неколико крупних питања.
Колико ће МОЛ платити руски пакет акција? Колико ће Србију коштати додатних пет процената власништва? Каква ће бити инвестициона политика новог већинског власника? И каква ће права Србија имати приликом доношења одлука о рафинерији, производњи и снабдевању?
Одговори на та питања биће неопходни да би се проценила стварна корист од најављеног договора.
За сада је извесно да је, према саопштењу министра финансија, постигнут важан споразум који би могао да означи крај руске већинске контроле над НИС-ом.
Али док не стигну све неопходне дозволе и док уговор не буде коначно реализован, промена власништва остаје недовршен процес.
Ипак, једно је већ сада јасно: уместо сценарија у којем Руси задржавају НИС, на столу је уговор о доласку мађарског МОЛ-а, уз најаву да Србија први пут после много година добија прилику да значајније ојача свој власнички положај у најважнијој домаћој нафтној компанији.
Хоће ли то бити почетак новог периода енергетске стабилности или само замена једног страног већинског власника другим, показаће услови коначног договора и начин на који ће НИС пословати у наредним годинама.
Извори: Блоомберг Адриа, 021.рс, Нова економија, Еуронеwс Србија, Политика

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Хронологија

21. окт

Интермагазин (отвара се у новом прозору) препричао (процена)

Бајатовић о НИС-у: могућ останак Руса и већи удео Србије

Док се месецима воде тешки преговори о судбини Нафтне индустрије Србије, из Београда је стигла изјава која отвара потпуно другачији сценарио од онога о којем се до сада највише говорило. Директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић сматра да би НИС, упркос америчким санкцијама и преговорима о продаји руског власничког пакета, могао да остане у руским рукама.

Штавише, Бајатовић верује да би Москва, у оквиру ширег међународног договора, могла да пристане да део свог власништва препусти Србији.

Таква могућност представљала би велики преокрет у вишемесечној борби за будућност најважније српске нафтне компаније.

Бајатовић је у интервјуу за Спутњик оценио да би евентуални брзи мировни договор могао да промени и положај НИС-а.

Према његовој процени, руски власници могли би да задрже компанију, а истовремено би постојала могућност да Србија повећа свој власнички удео.

Он је изразио и уверење да Русија неће оставити Србију без гаса и нафтних деривата.

Међутим, треба нагласити да је реч о Бајатовићевој политичкој и пословној процени, а не о постигнутом споразуму или званичној одлуци руских акционара.

НИС између Москве, Вашингтона и Будимпеште

Судбина Нафтне индустрије Србије већ дуже време зависи од сложених односа Русије, Сједињених Америчких Држава, Мађарске и Србије.

Америчке санкције уведене због руског већинског власништва створиле су озбиљну неизвесност у погледу пословања компаније, снабдевања сировом нафтом и будућности рафинерије у Панчеву.

Као једно од решења појавила се продаја руског пакета акција мађарској компанији МОЛ.

У јануару су МОЛ и „Гаспромњефт“ постигли начелни договор о кључним условима будуће трансакције. Ипак, преговори су настављени, а за завршетак посла неопходне су и одговарајуће регулаторне дозволе.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић почетком октобра саопштила је да преговори нису пропали и да је америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) дозволила њихов наставак до 30. октобра.

Управо у таквим околностима Бајатовић износи процену да би се ситуација могла разрешити на сасвим другачији начин.

Ако би дошло до ширег међународног договора који би омогућио задржавање руског капитала, Србија би могла да избегне потпуну промену власничке структуре НИС-а.

Али за такав исход била би неопходна и промена садашњих санкционих ограничења или одговарајуће америчко одобрење. Сам политички договор, без решавања правног положаја компаније, не би био довољан.

Може ли Србија коначно да добије већи удео?

Посебно је занимљив други део Бајатовићеве прогнозе, који се односи на могућност да руска страна прода део свог власничког пакета Србији.

Српска држава тренутно има нешто мање од 30 одсто акција НИС-а, док је руски капитал већински.

Београд је и током преговора са МОЛ-ом инсистирао на повећању свог удела за додатних пет процентних поена.

Такав потез омогућио би држави снажнији положај у одлучивању о стратешким питањима компаније.

НИС није само још једно велико предузеће. Он управља рафинеријом у Панчеву, важним делом домаћег нафтног тржишта и инфраструктуром од непосредног значаја за енергетску безбедност Србије.

Зато питање власништва над НИС-ом превазилази обичну пословну трансакцију.

За Србију је од пресудне важности да компанија настави несметано да ради, да снабдевање нафтом и дериватима буде стабилно и да одлуке о њеној будућности не зависе искључиво од интереса страних акционара.

Повећање државног удела могло би да буде важан корак у том правцу, без обзира на то ко ће на крају бити већински власник.

Колико је Бајатовићев сценарио известан?

Ипак, остаје отворено питање колико је Бајатовићев сценарио реалан у садашњим међународним околностима.

Америчка страна је раније јасно захтевала излазак руског власништва из НИС-а, док су у међувремену преговори са МОЛ-ом ушли у нову фазу.

Ни Москва ни Вашингтон нису јавно потврдили да постоји договор који би омогућио останак руског капитала под условима о којима говори директор „Србијагаса“.

Зато његову изјаву треба посматрати као најаву једног могућег сценарија, а не као већ извесно решење.

Ипак, она показује да питање НИС-а није искључиво економско, већ и политичко, и да би његова коначна судбина могла да зависи од договора далеко изван граница Србије.

Пред Београдом је зато питање које ће у наредном периоду бити важније од самог имена будућег већинског власника: хоће ли Србија из ове кризе изаћи са већом контролом над сопственом енергетском инфраструктуром или ће њена најважнија нафтна компанија и даље у пресудној мери зависити од одлука донетих у иностранству?

Извори: Спутњик, Бета, Танјуг, Влада Србије, Министарство рударства и енергетике

Из архиве Интермагазина, о ранијим предлозима за власничку структуру: Руси нашли решење за НИС?!

21. окт

Интермагазин (отвара се у новом прозору)

НИС и МОЛ: Мали каже да је уговор потписан, чекају се дозволе

Само дан након што је директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић изнео могућност да Нафтна индустрија Србије остане у руским рукама, из врха српске власти стигла је информација која указује на сасвим другачији расплет. Министар финансија Синиша Мали саопштио је да су руски власници НИС-а и мађарска компанија МОЛ већ потписали уговор о продаји већинског власничког пакета.

Ако трансакција добије неопходне дозволе и буде окончана, то ће означити једну од највећих промена у српском енергетском сектору последњих деценија.

Према речима Синише Малог, преговори руске и мађарске стране успешно су завршени, уговор је потписан, а Србија је са будућим већинским власником постигла посебан акционарски споразум.

И управо тај споразум садржи можда најважнију информацију за грађане Србије.

Српска држава требало би да повећа свој власнички удео у НИС-у са приближно 30 на 35 одсто.

То значи да Србија, након година у којима је имала мањински пакет акција, може да добије знатно снажнији положај у управљању компанијом од пресудног значаја за енергетску безбедност земље.

Мали је у интервјуу за Блоомберг Адриа потврдио да је договор постигнут и да се сада чекају сагласности надлежних институција.

Међутим, важно је нагласити да потписивање уговора још не значи да је промена власништва окончана. Неопходна су регулаторна одобрења, укључујући и одобрење америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), због санкција које погађају НИС.

Преокрет после Бајатовићеве најаве

Ова информација посебно добија на тежини ако се упореди са изјавом директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића, који је претходно изнео процену да би НИС могао да остане у руском власништву.

Бајатовић је сматрао да би шири међународни договор могао да отвори простор за задржавање руског капитала у најважнијој српској нафтној компанији.

Истовремено је поменуо могућност да руска страна део својих акција препусти Србији.

Сада, међутим, Синиша Мали говори о већ потписаном уговору са мађарским МОЛ-ом.

Ове две изјаве показују колико је ситуација око НИС-а сложена и колико се могући исходи разликују од коначних пословних одлука.

Бајатовићева процена није била потврда да ће Руси задржати НИС, као што ни Малиева изјава још не представља доказ да је целокупна продаја окончана.

Ипак, ако су уговори потписани у складу са оним што је министар саопштио, мађарски МОЛ сада је значајно ближе преузимању већинског пакета него што се то могло закључити из претходних политичких прогноза.

Зашто је 35 одсто толико важно за Србију?

Повећање државног удела са приближно 30 на 35 одсто није само промена у статистици власништва.

Уколико Србија пређе праг од једне трећине акција, њен положај приликом доношења одређених стратешких одлука могао би бити значајно ојачан.

То је важно јер се за поједине одлуке у акционарским друштвима захтева квалификована већина гласова.

Конкретна права српске државе, међутим, зависиће од закона, статута НИС-а и одредаба новог акционарског споразума, чији комплетан садржај није јавно представљен.

НИС није обична компанија.

У његовом саставу налазе се рафинерија нафте у Панчеву, важна производна и дистрибутивна инфраструктура и велика мрежа бензинских станица.

Компанија има значајну улогу у снабдевању домаћег тржишта нафтним дериватима, запошљавању и приходима државног буџета.

Због тога је питање ко управља НИС-ом много више од пословног односа између руских и мађарских компанија.

Оно се непосредно тиче интереса Србије.

Ако држава добије већи пакет акција и додатна права у одлучивању, то би могло да представља један од најзначајнијих резултата вишемесечних преговора.

Али да би се тај исход могао коначно оценити, јавност би морала да сазна и под којим условима Србија стиче додатне акције, колика је њихова цена и каква ће бити њена стварна управљачка права.

Последњу реч још нису дале надлежне институције

Према Малим речима, преостаје прибављање сагласности комисија за заштиту конкуренције у Србији и Босни и Херцеговини.

Он очекује да ће захтеви бити поднети ускоро и да ће трансакција бити брзо окончана.

Ипак, читав посао има и важну америчку димензију.

НИС се нашао под америчким санкцијама због већинског руског власништва, што је довело до ограничења која су угрозила нормално пословање и снабдевање компаније нафтом.

Мађарски МОЛ добио је дозволу да настави преговоре до 30. октобра, али дозвола за преговоре није исто што и коначно одобрење за куповину.

Зато се, поред одлука институција Србије и БиХ, чека и неопходна сагласност ОФАЦ-а.

Без испуњавања тих услова није могуће сматрати да је власничка трансформација завршена.

Према доступним информацијама, руски капитал сада контролише приближно 56 одсто акција НИС-а, док Република Србија има нешто мање од 30 одсто.

Уколико уговор буде реализован како је најављено, МОЛ ће преузети већински пакет, док ће Србија повећати свој удео на 35 одсто.

Тачни финансијски услови купопродаје нису објављени.

Шта Србија добија, а шта остаје неизвесно?

Највећа предност најављеног договора могла би да буде отклањање санкционих ограничења и стварање услова за стабилно снабдевање тржишта.

Ако пренос власништва буде завршен уз одобрење америчких власти, НИС би могао да добије услове за предвидљивије пословање.

За грађане Србије то је важније од саме националности већинског власника.

Нафтни деривати морају бити доступни, рафинерија у Панчеву мора несметано да ради, а енергетски систем не сме да зависи од сталних ванредних дозвола и политичких преговора.

С друге стране, остаје неколико крупних питања.

Колико ће МОЛ платити руски пакет акција? Колико ће Србију коштати додатних пет процената власништва? Каква ће бити инвестициона политика новог већинског власника? И каква ће права Србија имати приликом доношења одлука о рафинерији, производњи и снабдевању?

Одговори на та питања биће неопходни да би се проценила стварна корист од најављеног договора.

За сада је извесно да је, према саопштењу министра финансија, постигнут важан споразум који би могао да означи крај руске већинске контроле над НИС-ом.

Али док не стигну све неопходне дозволе и док уговор не буде коначно реализован, промена власништва остаје недовршен процес.

Ипак, једно је већ сада јасно: уместо сценарија у којем Руси задржавају НИС, на столу је уговор о доласку мађарског МОЛ-а, уз најаву да Србија први пут после много година добија прилику да значајније ојача свој власнички положај у најважнијој домаћој нафтној компанији.

Хоће ли то бити почетак новог периода енергетске стабилности или само замена једног страног већинског власника другим, показаће услови коначног договора и начин на који ће НИС пословати у наредним годинама.

Извори: Блоомберг Адриа, 021.рс, Нова економија, Еуронеwс Србија, Политика