Ekonomija

NIS i MOL: Mali kaže da je ugovor potpisan, čekaju se dozvole

1 medij · 2 teksta · 1 izvorni Istraži mrežu

Pregled vesti

Hronologija

21. okt
Intermagazin (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena)
Bajatović o NIS-u: moguć ostanak Rusa i veći udeo Srbije
Dok se mesecima vode teški pregovori o sudbini Naftne industrije Srbije, iz Beograda je stigla izjava koja otvara potpuno drugačiji scenario od onoga o kojem se do sada najviše govorilo. Direktor „Srbijagasa“ Dušan… Ceo tekst
Dok se mesecima vode teški pregovori o sudbini Naftne industrije Srbije, iz Beograda je stigla izjava koja otvara potpuno drugačiji scenario od onoga o kojem se do sada najviše govorilo. Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović smatra da bi NIS, uprkos američkim sankcijama i pregovorima o prodaji ruskog vlasničkog paketa, mogao da ostane u ruskim rukama.
Štaviše, Bajatović veruje da bi Moskva, u okviru šireg međunarodnog dogovora, mogla da pristane da deo svog vlasništva prepusti Srbiji.
Takva mogućnost predstavljala bi veliki preokret u višemesečnoj borbi za budućnost najvažnije srpske naftne kompanije.
Bajatović je u intervjuu za Sputnjik ocenio da bi eventualni brzi mirovni dogovor mogao da promeni i položaj NIS-a.
Prema njegovoj proceni, ruski vlasnici mogli bi da zadrže kompaniju, a istovremeno bi postojala mogućnost da Srbija poveća svoj vlasnički udeo.
On je izrazio i uverenje da Rusija neće ostaviti Srbiju bez gasa i naftnih derivata.
Međutim, treba naglasiti da je reč o Bajatovićevoj političkoj i poslovnoj proceni, a ne o postignutom sporazumu ili zvaničnoj odluci ruskih akcionara.
NIS između Moskve, Vašingtona i Budimpešte
Sudbina Naftne industrije Srbije već duže vreme zavisi od složenih odnosa Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Mađarske i Srbije.
Američke sankcije uvedene zbog ruskog većinskog vlasništva stvorile su ozbiljnu neizvesnost u pogledu poslovanja kompanije, snabdevanja sirovom naftom i budućnosti rafinerije u Pančevu.
Kao jedno od rešenja pojavila se prodaja ruskog paketa akcija mađarskoj kompaniji MOL.
U januaru su MOL i „Gaspromnjeft“ postigli načelni dogovor o ključnim uslovima buduće transakcije. Ipak, pregovori su nastavljeni, a za završetak posla neophodne su i odgovarajuće regulatorne dozvole.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović početkom oktobra saopštila je da pregovori nisu propali i da je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) dozvolila njihov nastavak do 30. oktobra.
Upravo u takvim okolnostima Bajatović iznosi procenu da bi se situacija mogla razrešiti na sasvim drugačiji način.
Ako bi došlo do šireg međunarodnog dogovora koji bi omogućio zadržavanje ruskog kapitala, Srbija bi mogla da izbegne potpunu promenu vlasničke strukture NIS-a.
Ali za takav ishod bila bi neophodna i promena sadašnjih sankcionih ograničenja ili odgovarajuće američko odobrenje. Sam politički dogovor, bez rešavanja pravnog položaja kompanije, ne bi bio dovoljan.
Može li Srbija konačno da dobije veći udeo?
Posebno je zanimljiv drugi deo Bajatovićeve prognoze, koji se odnosi na mogućnost da ruska strana proda deo svog vlasničkog paketa Srbiji.
Srpska država trenutno ima nešto manje od 30 odsto akcija NIS-a, dok je ruski kapital većinski.
Beograd je i tokom pregovora sa MOL-om insistirao na povećanju svog udela za dodatnih pet procentnih poena.
Takav potez omogućio bi državi snažniji položaj u odlučivanju o strateškim pitanjima kompanije.
NIS nije samo još jedno veliko preduzeće. On upravlja rafinerijom u Pančevu, važnim delom domaćeg naftnog tržišta i infrastrukturom od neposrednog značaja za energetsku bezbednost Srbije.
Zato pitanje vlasništva nad NIS-om prevazilazi običnu poslovnu transakciju.
Za Srbiju je od presudne važnosti da kompanija nastavi nesmetano da radi, da snabdevanje naftom i derivatima bude stabilno i da odluke o njenoj budućnosti ne zavise isključivo od interesa stranih akcionara.
Povećanje državnog udela moglo bi da bude važan korak u tom pravcu, bez obzira na to ko će na kraju biti većinski vlasnik.
Koliko je Bajatovićev scenario izvestan?
Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko je Bajatovićev scenario realan u sadašnjim međunarodnim okolnostima.
Američka strana je ranije jasno zahtevala izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a, dok su u međuvremenu pregovori sa MOL-om ušli u novu fazu.
Ni Moskva ni Vašington nisu javno potvrdili da postoji dogovor koji bi omogućio ostanak ruskog kapitala pod uslovima o kojima govori direktor „Srbijagasa“.
Zato njegovu izjavu treba posmatrati kao najavu jednog mogućeg scenarija, a ne kao već izvesno rešenje.
Ipak, ona pokazuje da pitanje NIS-a nije isključivo ekonomsko, već i političko, i da bi njegova konačna sudbina mogla da zavisi od dogovora daleko izvan granica Srbije.
Pred Beogradom je zato pitanje koje će u narednom periodu biti važnije od samog imena budućeg većinskog vlasnika: hoće li Srbija iz ove krize izaći sa većom kontrolom nad sopstvenom energetskom infrastrukturom ili će njena najvažnija naftna kompanija i dalje u presudnoj meri zavisiti od odluka donetih u inostranstvu?
Izvori: Sputnjik, Beta, Tanjug, Vlada Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike
Iz arhive Intermagazina, o ranijim predlozima za vlasničku strukturu: Rusi našli rešenje za NIS?!
21. okt
Intermagazin (otvara se u novom prozoru)
NIS i MOL: Mali kaže da je ugovor potpisan, čekaju se dozvole
Samo dan nakon što je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izneo mogućnost da Naftna industrija Srbije ostane u ruskim rukama, iz vrha srpske vlasti stigla je informacija koja ukazuje na sasvim drugačiji rasplet.… Ceo tekst
Samo dan nakon što je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izneo mogućnost da Naftna industrija Srbije ostane u ruskim rukama, iz vrha srpske vlasti stigla je informacija koja ukazuje na sasvim drugačiji rasplet. Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da su ruski vlasnici NIS-a i mađarska kompanija MOL već potpisali ugovor o prodaji većinskog vlasničkog paketa.
Ako transakcija dobije neophodne dozvole i bude okončana, to će označiti jednu od najvećih promena u srpskom energetskom sektoru poslednjih decenija.
Prema rečima Siniše Malog, pregovori ruske i mađarske strane uspešno su završeni, ugovor je potpisan, a Srbija je sa budućim većinskim vlasnikom postigla poseban akcionarski sporazum.
I upravo taj sporazum sadrži možda najvažniju informaciju za građane Srbije.
Srpska država trebalo bi da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u sa približno 30 na 35 odsto.
To znači da Srbija, nakon godina u kojima je imala manjinski paket akcija, može da dobije znatno snažniji položaj u upravljanju kompanijom od presudnog značaja za energetsku bezbednost zemlje.
Mali je u intervjuu za Bloomberg Adria potvrdio da je dogovor postignut i da se sada čekaju saglasnosti nadležnih institucija.
Međutim, važno je naglasiti da potpisivanje ugovora još ne znači da je promena vlasništva okončana. Neophodna su regulatorna odobrenja, uključujući i odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), zbog sankcija koje pogađaju NIS.
Preokret posle Bajatovićeve najave
Ova informacija posebno dobija na težini ako se uporedi sa izjavom direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, koji je prethodno izneo procenu da bi NIS mogao da ostane u ruskom vlasništvu.
Bajatović je smatrao da bi širi međunarodni dogovor mogao da otvori prostor za zadržavanje ruskog kapitala u najvažnijoj srpskoj naftnoj kompaniji.
Istovremeno je pomenuo mogućnost da ruska strana deo svojih akcija prepusti Srbiji.
Sada, međutim, Siniša Mali govori o već potpisanom ugovoru sa mađarskim MOL-om.
Ove dve izjave pokazuju koliko je situacija oko NIS-a složena i koliko se mogući ishodi razlikuju od konačnih poslovnih odluka.
Bajatovićeva procena nije bila potvrda da će Rusi zadržati NIS, kao što ni Malieva izjava još ne predstavlja dokaz da je celokupna prodaja okončana.
Ipak, ako su ugovori potpisani u skladu sa onim što je ministar saopštio, mađarski MOL sada je značajno bliže preuzimanju većinskog paketa nego što se to moglo zaključiti iz prethodnih političkih prognoza.
Zašto je 35 odsto toliko važno za Srbiju?
Povećanje državnog udela sa približno 30 na 35 odsto nije samo promena u statistici vlasništva.
Ukoliko Srbija pređe prag od jedne trećine akcija, njen položaj prilikom donošenja određenih strateških odluka mogao bi biti značajno ojačan.
To je važno jer se za pojedine odluke u akcionarskim društvima zahteva kvalifikovana većina glasova.
Konkretna prava srpske države, međutim, zavisiće od zakona, statuta NIS-a i odredaba novog akcionarskog sporazuma, čiji kompletan sadržaj nije javno predstavljen.
NIS nije obična kompanija.
U njegovom sastavu nalaze se rafinerija nafte u Pančevu, važna proizvodna i distributivna infrastruktura i velika mreža benzinskih stanica.
Kompanija ima značajnu ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima, zapošljavanju i prihodima državnog budžeta.
Zbog toga je pitanje ko upravlja NIS-om mnogo više od poslovnog odnosa između ruskih i mađarskih kompanija.
Ono se neposredno tiče interesa Srbije.
Ako država dobije veći paket akcija i dodatna prava u odlučivanju, to bi moglo da predstavlja jedan od najznačajnijih rezultata višemesečnih pregovora.
Ali da bi se taj ishod mogao konačno oceniti, javnost bi morala da sazna i pod kojim uslovima Srbija stiče dodatne akcije, kolika je njihova cena i kakva će biti njena stvarna upravljačka prava.
Poslednju reč još nisu dale nadležne institucije
Prema Malim rečima, preostaje pribavljanje saglasnosti komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
On očekuje da će zahtevi biti podneti uskoro i da će transakcija biti brzo okončana.
Ipak, čitav posao ima i važnu američku dimenziju.
NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, što je dovelo do ograničenja koja su ugrozila normalno poslovanje i snabdevanje kompanije naftom.
Mađarski MOL dobio je dozvolu da nastavi pregovore do 30. oktobra, ali dozvola za pregovore nije isto što i konačno odobrenje za kupovinu.
Zato se, pored odluka institucija Srbije i BiH, čeka i neophodna saglasnost OFAC-a.
Bez ispunjavanja tih uslova nije moguće smatrati da je vlasnička transformacija završena.
Prema dostupnim informacijama, ruski kapital sada kontroliše približno 56 odsto akcija NIS-a, dok Republika Srbija ima nešto manje od 30 odsto.
Ukoliko ugovor bude realizovan kako je najavljeno, MOL će preuzeti većinski paket, dok će Srbija povećati svoj udeo na 35 odsto.
Tačni finansijski uslovi kupoprodaje nisu objavljeni.
Šta Srbija dobija, a šta ostaje neizvesno?
Najveća prednost najavljenog dogovora mogla bi da bude otklanjanje sankcionih ograničenja i stvaranje uslova za stabilno snabdevanje tržišta.
Ako prenos vlasništva bude završen uz odobrenje američkih vlasti, NIS bi mogao da dobije uslove za predvidljivije poslovanje.
Za građane Srbije to je važnije od same nacionalnosti većinskog vlasnika.
Naftni derivati moraju biti dostupni, rafinerija u Pančevu mora nesmetano da radi, a energetski sistem ne sme da zavisi od stalnih vanrednih dozvola i političkih pregovora.
S druge strane, ostaje nekoliko krupnih pitanja.
Koliko će MOL platiti ruski paket akcija? Koliko će Srbiju koštati dodatnih pet procenata vlasništva? Kakva će biti investiciona politika novog većinskog vlasnika? I kakva će prava Srbija imati prilikom donošenja odluka o rafineriji, proizvodnji i snabdevanju?
Odgovori na ta pitanja biće neophodni da bi se procenila stvarna korist od najavljenog dogovora.
Za sada je izvesno da je, prema saopštenju ministra finansija, postignut važan sporazum koji bi mogao da označi kraj ruske većinske kontrole nad NIS-om.
Ali dok ne stignu sve neophodne dozvole i dok ugovor ne bude konačno realizovan, promena vlasništva ostaje nedovršen proces.
Ipak, jedno je već sada jasno: umesto scenarija u kojem Rusi zadržavaju NIS, na stolu je ugovor o dolasku mađarskog MOL-a, uz najavu da Srbija prvi put posle mnogo godina dobija priliku da značajnije ojača svoj vlasnički položaj u najvažnijoj domaćoj naftnoj kompaniji.
Hoće li to biti početak novog perioda energetske stabilnosti ili samo zamena jednog stranog većinskog vlasnika drugim, pokazaće uslovi konačnog dogovora i način na koji će NIS poslovati u narednim godinama.
Izvori: Bloomberg Adria, 021.rs, Nova ekonomija, Euronews Srbija, Politika

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Hronologija

21. okt

Intermagazin (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena)

Bajatović o NIS-u: moguć ostanak Rusa i veći udeo Srbije

Dok se mesecima vode teški pregovori o sudbini Naftne industrije Srbije, iz Beograda je stigla izjava koja otvara potpuno drugačiji scenario od onoga o kojem se do sada najviše govorilo. Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović smatra da bi NIS, uprkos američkim sankcijama i pregovorima o prodaji ruskog vlasničkog paketa, mogao da ostane u ruskim rukama.

Štaviše, Bajatović veruje da bi Moskva, u okviru šireg međunarodnog dogovora, mogla da pristane da deo svog vlasništva prepusti Srbiji.

Takva mogućnost predstavljala bi veliki preokret u višemesečnoj borbi za budućnost najvažnije srpske naftne kompanije.

Bajatović je u intervjuu za Sputnjik ocenio da bi eventualni brzi mirovni dogovor mogao da promeni i položaj NIS-a.

Prema njegovoj proceni, ruski vlasnici mogli bi da zadrže kompaniju, a istovremeno bi postojala mogućnost da Srbija poveća svoj vlasnički udeo.

On je izrazio i uverenje da Rusija neće ostaviti Srbiju bez gasa i naftnih derivata.

Međutim, treba naglasiti da je reč o Bajatovićevoj političkoj i poslovnoj proceni, a ne o postignutom sporazumu ili zvaničnoj odluci ruskih akcionara.

NIS između Moskve, Vašingtona i Budimpešte

Sudbina Naftne industrije Srbije već duže vreme zavisi od složenih odnosa Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Mađarske i Srbije.

Američke sankcije uvedene zbog ruskog većinskog vlasništva stvorile su ozbiljnu neizvesnost u pogledu poslovanja kompanije, snabdevanja sirovom naftom i budućnosti rafinerije u Pančevu.

Kao jedno od rešenja pojavila se prodaja ruskog paketa akcija mađarskoj kompaniji MOL.

U januaru su MOL i „Gaspromnjeft“ postigli načelni dogovor o ključnim uslovima buduće transakcije. Ipak, pregovori su nastavljeni, a za završetak posla neophodne su i odgovarajuće regulatorne dozvole.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović početkom oktobra saopštila je da pregovori nisu propali i da je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) dozvolila njihov nastavak do 30. oktobra.

Upravo u takvim okolnostima Bajatović iznosi procenu da bi se situacija mogla razrešiti na sasvim drugačiji način.

Ako bi došlo do šireg međunarodnog dogovora koji bi omogućio zadržavanje ruskog kapitala, Srbija bi mogla da izbegne potpunu promenu vlasničke strukture NIS-a.

Ali za takav ishod bila bi neophodna i promena sadašnjih sankcionih ograničenja ili odgovarajuće američko odobrenje. Sam politički dogovor, bez rešavanja pravnog položaja kompanije, ne bi bio dovoljan.

Može li Srbija konačno da dobije veći udeo?

Posebno je zanimljiv drugi deo Bajatovićeve prognoze, koji se odnosi na mogućnost da ruska strana proda deo svog vlasničkog paketa Srbiji.

Srpska država trenutno ima nešto manje od 30 odsto akcija NIS-a, dok je ruski kapital većinski.

Beograd je i tokom pregovora sa MOL-om insistirao na povećanju svog udela za dodatnih pet procentnih poena.

Takav potez omogućio bi državi snažniji položaj u odlučivanju o strateškim pitanjima kompanije.

NIS nije samo još jedno veliko preduzeće. On upravlja rafinerijom u Pančevu, važnim delom domaćeg naftnog tržišta i infrastrukturom od neposrednog značaja za energetsku bezbednost Srbije.

Zato pitanje vlasništva nad NIS-om prevazilazi običnu poslovnu transakciju.

Za Srbiju je od presudne važnosti da kompanija nastavi nesmetano da radi, da snabdevanje naftom i derivatima bude stabilno i da odluke o njenoj budućnosti ne zavise isključivo od interesa stranih akcionara.

Povećanje državnog udela moglo bi da bude važan korak u tom pravcu, bez obzira na to ko će na kraju biti većinski vlasnik.

Koliko je Bajatovićev scenario izvestan?

Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko je Bajatovićev scenario realan u sadašnjim međunarodnim okolnostima.

Američka strana je ranije jasno zahtevala izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a, dok su u međuvremenu pregovori sa MOL-om ušli u novu fazu.

Ni Moskva ni Vašington nisu javno potvrdili da postoji dogovor koji bi omogućio ostanak ruskog kapitala pod uslovima o kojima govori direktor „Srbijagasa“.

Zato njegovu izjavu treba posmatrati kao najavu jednog mogućeg scenarija, a ne kao već izvesno rešenje.

Ipak, ona pokazuje da pitanje NIS-a nije isključivo ekonomsko, već i političko, i da bi njegova konačna sudbina mogla da zavisi od dogovora daleko izvan granica Srbije.

Pred Beogradom je zato pitanje koje će u narednom periodu biti važnije od samog imena budućeg većinskog vlasnika: hoće li Srbija iz ove krize izaći sa većom kontrolom nad sopstvenom energetskom infrastrukturom ili će njena najvažnija naftna kompanija i dalje u presudnoj meri zavisiti od odluka donetih u inostranstvu?

Izvori: Sputnjik, Beta, Tanjug, Vlada Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike

Iz arhive Intermagazina, o ranijim predlozima za vlasničku strukturu: Rusi našli rešenje za NIS?!

21. okt

Intermagazin (otvara se u novom prozoru)

NIS i MOL: Mali kaže da je ugovor potpisan, čekaju se dozvole

Samo dan nakon što je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izneo mogućnost da Naftna industrija Srbije ostane u ruskim rukama, iz vrha srpske vlasti stigla je informacija koja ukazuje na sasvim drugačiji rasplet. Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da su ruski vlasnici NIS-a i mađarska kompanija MOL već potpisali ugovor o prodaji većinskog vlasničkog paketa.

Ako transakcija dobije neophodne dozvole i bude okončana, to će označiti jednu od najvećih promena u srpskom energetskom sektoru poslednjih decenija.

Prema rečima Siniše Malog, pregovori ruske i mađarske strane uspešno su završeni, ugovor je potpisan, a Srbija je sa budućim većinskim vlasnikom postigla poseban akcionarski sporazum.

I upravo taj sporazum sadrži možda najvažniju informaciju za građane Srbije.

Srpska država trebalo bi da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u sa približno 30 na 35 odsto.

To znači da Srbija, nakon godina u kojima je imala manjinski paket akcija, može da dobije znatno snažniji položaj u upravljanju kompanijom od presudnog značaja za energetsku bezbednost zemlje.

Mali je u intervjuu za Bloomberg Adria potvrdio da je dogovor postignut i da se sada čekaju saglasnosti nadležnih institucija.

Međutim, važno je naglasiti da potpisivanje ugovora još ne znači da je promena vlasništva okončana. Neophodna su regulatorna odobrenja, uključujući i odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), zbog sankcija koje pogađaju NIS.

Preokret posle Bajatovićeve najave

Ova informacija posebno dobija na težini ako se uporedi sa izjavom direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, koji je prethodno izneo procenu da bi NIS mogao da ostane u ruskom vlasništvu.

Bajatović je smatrao da bi širi međunarodni dogovor mogao da otvori prostor za zadržavanje ruskog kapitala u najvažnijoj srpskoj naftnoj kompaniji.

Istovremeno je pomenuo mogućnost da ruska strana deo svojih akcija prepusti Srbiji.

Sada, međutim, Siniša Mali govori o već potpisanom ugovoru sa mađarskim MOL-om.

Ove dve izjave pokazuju koliko je situacija oko NIS-a složena i koliko se mogući ishodi razlikuju od konačnih poslovnih odluka.

Bajatovićeva procena nije bila potvrda da će Rusi zadržati NIS, kao što ni Malieva izjava još ne predstavlja dokaz da je celokupna prodaja okončana.

Ipak, ako su ugovori potpisani u skladu sa onim što je ministar saopštio, mađarski MOL sada je značajno bliže preuzimanju većinskog paketa nego što se to moglo zaključiti iz prethodnih političkih prognoza.

Zašto je 35 odsto toliko važno za Srbiju?

Povećanje državnog udela sa približno 30 na 35 odsto nije samo promena u statistici vlasništva.

Ukoliko Srbija pređe prag od jedne trećine akcija, njen položaj prilikom donošenja određenih strateških odluka mogao bi biti značajno ojačan.

To je važno jer se za pojedine odluke u akcionarskim društvima zahteva kvalifikovana većina glasova.

Konkretna prava srpske države, međutim, zavisiće od zakona, statuta NIS-a i odredaba novog akcionarskog sporazuma, čiji kompletan sadržaj nije javno predstavljen.

NIS nije obična kompanija.

U njegovom sastavu nalaze se rafinerija nafte u Pančevu, važna proizvodna i distributivna infrastruktura i velika mreža benzinskih stanica.

Kompanija ima značajnu ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima, zapošljavanju i prihodima državnog budžeta.

Zbog toga je pitanje ko upravlja NIS-om mnogo više od poslovnog odnosa između ruskih i mađarskih kompanija.

Ono se neposredno tiče interesa Srbije.

Ako država dobije veći paket akcija i dodatna prava u odlučivanju, to bi moglo da predstavlja jedan od najznačajnijih rezultata višemesečnih pregovora.

Ali da bi se taj ishod mogao konačno oceniti, javnost bi morala da sazna i pod kojim uslovima Srbija stiče dodatne akcije, kolika je njihova cena i kakva će biti njena stvarna upravljačka prava.

Poslednju reč još nisu dale nadležne institucije

Prema Malim rečima, preostaje pribavljanje saglasnosti komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

On očekuje da će zahtevi biti podneti uskoro i da će transakcija biti brzo okončana.

Ipak, čitav posao ima i važnu američku dimenziju.

NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, što je dovelo do ograničenja koja su ugrozila normalno poslovanje i snabdevanje kompanije naftom.

Mađarski MOL dobio je dozvolu da nastavi pregovore do 30. oktobra, ali dozvola za pregovore nije isto što i konačno odobrenje za kupovinu.

Zato se, pored odluka institucija Srbije i BiH, čeka i neophodna saglasnost OFAC-a.

Bez ispunjavanja tih uslova nije moguće smatrati da je vlasnička transformacija završena.

Prema dostupnim informacijama, ruski kapital sada kontroliše približno 56 odsto akcija NIS-a, dok Republika Srbija ima nešto manje od 30 odsto.

Ukoliko ugovor bude realizovan kako je najavljeno, MOL će preuzeti većinski paket, dok će Srbija povećati svoj udeo na 35 odsto.

Tačni finansijski uslovi kupoprodaje nisu objavljeni.

Šta Srbija dobija, a šta ostaje neizvesno?

Najveća prednost najavljenog dogovora mogla bi da bude otklanjanje sankcionih ograničenja i stvaranje uslova za stabilno snabdevanje tržišta.

Ako prenos vlasništva bude završen uz odobrenje američkih vlasti, NIS bi mogao da dobije uslove za predvidljivije poslovanje.

Za građane Srbije to je važnije od same nacionalnosti većinskog vlasnika.

Naftni derivati moraju biti dostupni, rafinerija u Pančevu mora nesmetano da radi, a energetski sistem ne sme da zavisi od stalnih vanrednih dozvola i političkih pregovora.

S druge strane, ostaje nekoliko krupnih pitanja.

Koliko će MOL platiti ruski paket akcija? Koliko će Srbiju koštati dodatnih pet procenata vlasništva? Kakva će biti investiciona politika novog većinskog vlasnika? I kakva će prava Srbija imati prilikom donošenja odluka o rafineriji, proizvodnji i snabdevanju?

Odgovori na ta pitanja biće neophodni da bi se procenila stvarna korist od najavljenog dogovora.

Za sada je izvesno da je, prema saopštenju ministra finansija, postignut važan sporazum koji bi mogao da označi kraj ruske većinske kontrole nad NIS-om.

Ali dok ne stignu sve neophodne dozvole i dok ugovor ne bude konačno realizovan, promena vlasništva ostaje nedovršen proces.

Ipak, jedno je već sada jasno: umesto scenarija u kojem Rusi zadržavaju NIS, na stolu je ugovor o dolasku mađarskog MOL-a, uz najavu da Srbija prvi put posle mnogo godina dobija priliku da značajnije ojača svoj vlasnički položaj u najvažnijoj domaćoj naftnoj kompaniji.

Hoće li to biti početak novog perioda energetske stabilnosti ili samo zamena jednog stranog većinskog vlasnika drugim, pokazaće uslovi konačnog dogovora i način na koji će NIS poslovati u narednim godinama.

Izvori: Bloomberg Adria, 021.rs, Nova ekonomija, Euronews Srbija, Politika