Нетањаху се бори за опстанак, ово су најважније теме за Израелце на изборима

Хронологија

1. 16:40
   Србија Данас (отвара се у новом прозору) први објавио

   Израел одлучује о судбини Нетањахуа: Анкете откривају тесну трку, а један детаљ могао би све да промени - Да ли се овом човеку ближи крај?

   Грађани Израела 27. октобра излазе на парламентарне изборе, прве од напада Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о будућности премијера Бењамина Нетањахуа. Према истраживањима јавног мњења,… Цео текст

   Грађани Израела 27. октобра излазе на парламентарне изборе, прве од напада Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о будућности премијера Бењамина Нетањахуа. Према истраживањима јавног мњења, борба између његовог политичког блока и опозиције биће неизвесна, преносе светски медији.

   Право гласа има око 7,3 милиона грађана, док се за улазак у парламент надмеће 35 странака. Бирачка места биће отворена од 7 до 22 часа по локалном времену, а први показатељи резултата очекују се након затварања биралишта.

   Израелски парламент, Кнесет, има 120 посланичких места, а странке морају да освоје најмање 3,25 одсто гласова како би ушле у њега. Пошто ниједна политичка опција не очекује да ће сама обезбедити већину, кључну улогу имаће преговори о формирању коалиције.

   Избори се одржавају у тренутку дубоких политичких и друштвених подела, након вишегодишњих сукоба на више фронтова, погоршања односа Израела са делом међународне заједнице и све израженијих неслагања унутар земље.

   Нетањаху пред највећим политичким тестом

   Бењамин Нетањаху, који је на челу израелске владе провео већи део последње три деценије, суочава се са критикама због безбедносних пропуста који су претходили нападима Хамаса у октобру 2023. године. Додатно незадовољство изазвало је његово одбијање да се формира независна државна комисија која би испитала околности тих напада.

   Његови политички противници сматрају да избори представљају прилику да се утврди одговорност за пропусте који су омогућили напад, преносе медији. Нетањаху, с друге стране, истиче да су израелске војне операције против Хамаса и његових савезника допринеле јачању безбедности земље.

   Један од главних изазивача актуелног премијера је бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот. Његова центристичка странка Јашар, према појединим истраживањима јавног мњења, бележи раст подршке.

   Опозиција најављује оснивање независне истражне комисије, али и промене у вези са изузећима ултраортодоксних Јевреја од обавезног служења војног рока. Управо ово питање постало је једна од важних тема предизборне кампање, јер захтеви за укидање досадашње праксе имају подршку дела опозиције, али и појединих бирача деснице.

   У фокусу кампање налазе се и економија, раст трошкова живота, образовање, здравство и криминал. Безбедносна питања остају међу кључним темама због последица ратова у Гази и Либану, као и сукоба са Ираном, истичу медији.

   Мање странке могле би да одлуче ко ће владати

   Према анкети израелског јавног сервиса КАН, опозициони блок могао би да освоји 52 мандата, док би странке које подржавају Нетањахуа добиле 50 места. Преостали мандати припали би мањим странкама, укључујући арапске политичке листе.

   Такав однос снага значи да ниједан од два главна блока, према овој процени, не би имао довољно посланичких места да самостално обезбеди парламентарну већину, за коју је потребно најмање 61 од укупно 120 мандата.

   Арапске странке могле би да имају пресудну улогу у формирању нове владе, али су оба главна политичка блока за сада искључила могућност сарадње са њима, процењују медији.

   Због тога би избори могли да буду само почетак дугог политичког надметања. Уколико ниједна страна не успе да обезбеди потребну подршку, Израел би могао да се суочи са дуготрајним преговорима, покушајем формирања мањинске владе или новим изборима.

   Званични резултати требало би да буду објављени у року од осам дана. Након тога, председник Израела Исак Херцог повериће мандат за састав владе једном од посланика за којег процени да има највеће изгледе да обезбеди подршку парламентарне већине.

   За многе бираче, међутим, гласање је много више од одлуке о томе ко ће водити земљу. Оно представља и изјашњавање о политичкој одговорности за нападе Хамаса 7. октобра 2023. године, када је, према израелским подацима, убијено око 1.200 људи, док је 251 особа одведена у Газу као талац.

   Управо због тога резултат избора могао би да има далекосежне последице по израелску унутрашњу политику, безбедносну стратегију и будући однос земље према сукобима у региону.

   Србија Данас

2. 27. окт
   Дневник (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 8 сати 19 мин после првог

   ИЗРАЕЛЦИ ОДЛУЧУЈУ О БУДУЋНОСТИ НЕТАЊАХУА! Више од половине бирача већ гласало, забележена рекордна излазност до 16 часова

   У току су парламентарни избори у Израелу! Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој… Цео текст

   У току су парламентарни избори у Израелу!

   Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бењамина Нетањахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе данас светски медији.

   Широм земље отворена су биралишта, право гласа има око 7,3 милиона грађана, а за изборе се кандидује 35 странака.

   Бирачка места су отворена од 7 до 22 часова по локалном времену, док се прелиминарни показатељи очекују након затварања биралишта.

   Избори ће, појашњава Ал Џазира, бити одржани по пропорционалном систему, а у Кнесет, израелски парламент, који има 120 места, улазе странке које освоје најмање 3,25 одсто гласова.

   Одржавају се у тренутку дубоке политичке и друштвене поларизације, након вишегодишњих сукоба на више фронтова, погоршања односа Израела са делом међународне заједнице и све израженијих унутрашњих подела, наводи ББЦ.

   Нетањаху, који је на челу израелске владе провео већи део последње три деценије, суочава се са критикама због безбедносних пропуста који су претходили нападима Хамаса, као и због одбијања да се формира независна државна комисија која би испитала околности напада.

   Његови противници, према наводима НБЦ Њуза, сматрају да избори представљају прилику да се утврди политичка одговорност за пропусте из октобра 2023. године, док израелски премијер инсистира да су израелске војне операције против Хамаса и његових савезника допринеле јачању безбедности земље.

   Излазност на изборима у Израелу 55,7% до 16х, највиша икад забележена у том периоду

   Излазност на парламентарним изборима у Израелу износила је 55,7 одсто до 16 часова, што је за осам процентних поена више него у истом периоду током избора 2022. године и највиша икада забележена излазност у том делу изборног дана, саопштила је Централна изборна комисија.

   Вршилац дужности генералног директора Централне изборне комисије Дин Ливне изјавио је да је до тада гласало више од четири милиона бирача, преноси Тајмс оф Израел.

   Према подацима Комисије, највећу излазност међу већим градовима забележио је Модин, где је гласало 60,7 одсто бирача. У Тел Авиву излазност је износила 50,5 одсто, у Јерусалиму 47,7 одсто, а у Хаифи 46,3 одсто.

   Истовремено, обилне кише захватиле су југ Израела, због чега је затворен пут 90, који води до најјужнијег града Еилата, док је полиција наложила затварање свих планинарских и пешачких стаза на подручју од Бер Шеве до Еилата због опасности од бујичних поплава.

   Саобраћај из Еилата одвија се само у правцу међународног аеродрома Рамон, саопштила је полиција.

   Израелска метеоролошка служба забележила је на једној мерној станици у близини Еилата 17 милиметара падавина за три сата, уз прогнозу да ће киша током вечери додатно ојачати.

   Главни Нетањахуов изазивач је бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот, чија центристичка странка Јашар према појединим истраживањима јавног мњења бележи раст подршке, преноси ББЦ.

   Опозиција најављује оснивање независне истражне комисије, као и промене у односу према изузећима ултраортодоксних Јевреја од обавезног служења војног рока, додаје НБЦ.

   Предизборна кампања обухватила је и питања економије, раста трошкова живота, образовања, здравства и криминала, док се у безбедносној политици наглашавају последице ратова у Гази и Либану и сукоба са Ираном, напомињу ББЦ и НБЦ.

   Ниједна странка не очекује да самостално освоји већину, због чега ће исход зависити од преговора о формирању владајуће коалиције.

   Званични резултати требало би да буду објављени у року од осам дана, након чега ће председник Израела Исак Херцог поверити мандат за састав владе једном од посланика који буде имао највеће изгледе да обезбеди парламентарну већину, наводи НБЦ Њуз.

   За многе бираче, према оценама медија, избори представљају и гласање о одговорности за нападе 7. октобра, у којима је, према израелским подацима, убијено око 1.200 људи, док је 251 особа одведена у Газу као талац.

3. 27. окт
   Политика (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 8 сати 19 мин после првог

   Израелска Демократска странка тврди да је нападнут њен лидер Јаир Голан

   Мушкарац који је наводно покушао да избоде ножем председника израелске левичарске Демократске странке Јаира Голана ухапшен је данас након инцидента, саопштила је та партија. Странка је навела да је обезбеђење у Тел… Цео текст

   Мушкарац који је наводно покушао да избоде ножем председника израелске левичарске Демократске странке Јаира Голана ухапшен је данас након инцидента, саопштила је та партија.

   Странка је навела да је обезбеђење у Тел Авиву спречило мушкарца који је носио велики нож да приђе Голану, пренео је Тајм оф Израел.

   Голан је оценио да је напад последица кампање коју против њега воде израелски премијер Бењамин Нетањахус и "његови катарски агенти".

   „Хушкање и насиље нас неће застрашити”, казао је Голан.

   Полиција се још увек није огласила поводом тог инцидента.

   Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бењамина Нетањахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе данас светски медији.

   Широм земље отворена су биралишта, а право гласа има око 7,3 милиона грађана.

4. 16:57
   Вечерње новости (отвара се у новом прозору)

   НИКАД ВЕЋА ИЗЛАЗНОСТ НА ИЗБОРИМА У ИЗРАЕЛУ: До 16 часова више од 55%, највиша икад забележена у том периоду

   НИКАД ВЕЋА ИЗЛАЗНОСТ НА ИЗБОРИМА У ИЗРАЕЛУ: До 16 часова више од 55%, највиша икад забележена у том периоду ИЗЛАЗНОСТ на парламентарним изборима у Израелу износила је 55,7 одсто до 16 часова, што је за осам процентних… Цео текст

   НИКАД ВЕЋА ИЗЛАЗНОСТ НА ИЗБОРИМА У ИЗРАЕЛУ: До 16 часова више од 55%, највиша икад забележена у том периоду

   ИЗЛАЗНОСТ на парламентарним изборима у Израелу износила је 55,7 одсто до 16 часова, што је за осам процентних поена више него у истом периоду током избора 2022. године и највиша икада забележена излазност у том делу изборног дана, саопштила је Централна изборна комисија.

   Вршилац дужности генералног директора Централне изборне комисије Дин Ливне изјавио је да је до тада гласало више од четири милиона бирача, преноси Тајмс оф Израел.

   Према подацима Комисије, највећу излазност међу већим градовима забележио је Модин, где је гласало 60,7 одсто бирача. У Тел Авиву излазност је износила 50,5 одсто, у Јерусалиму 47,7 одсто, а у Хаифи 46,3 одсто.

   Истовремено, обилне кише захватиле су југ Израела, због чега је затворен пут 90, који води до најјужнијег града Еилата, док је полиција наложила затварање свих планинарских и пешачких стаза на подручју од Бер Шеве до Еилата због опасности од бујичних поплава.

   Саобраћај из Еилата одвија се само у правцу међународног аеродрома Рамон, саопштила је полиција.

   Израелска метеоролошка служба забележила је на једној мерној станици у близини Еилата 17 милиметара падавина за три сата, уз прогнозу да ће киша током вечери додатно ојачати.

   (Тањуг)

   Праве ствари имају смисла само када их радимо на свој начин.

   Исто је и са кафом, у њој највише уживамо кад је направимо баш по свом.

   Донцафé. Баш за тебе.

   Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи

   АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,

   11. 10. 2026. у 22:13

   Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

   14. 09. 2026. у 22:51

   ГОРИСЛАВ Папић био је уредник емисија Око и Око магазин на Радио-телевизији Србије, као и портала Око.ртс.рс, а данас је, по одлуци в. д. главног уредника Информативног програма РТС-а Боривоја Ускоковића, смењен.

   29. 10. 2026. у 15:10

5. 19:44
   Блиц (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 сата 48 мин после првог

   Нетањаху се бори за опстанак, ово су најважније теме за Израелце на изборима

   Нетањаху искусно преживљава турбулентне политичке периоде, а његова националистичка политика све је дубље укорењен Гади Ајзенкот покушава да га смени уз подршку странака деснице и центра, као и остатака левице… Цео текст

   Нетањаху искусно преживљава турбулентне политичке периоде, а његова националистичка политика све је дубље укорењен

   Гади Ајзенкот покушава да га смени уз подршку странака деснице и центра, као и остатака левице

   Израелски премијер Бењамин Нетањаху бори се за политички опстанак на првим парламентарним изборима у земљи још од бруталног напада Хамаса 2023. који је покренуо крвави рат у Гази. Бирачи су стога на овим изборима заокупљени траумама на најсмртоноснији дан у историји Израела - 7. октобар 2023. - као и ратовима који су уследили у Гази, Либану и Ирану.

   Израелци су у уторак масовно изашли на гласање. Штавише, у првих неколико сати гласања изашли су на бирачка места у највећем броју у последњих 45 година. Централна изборна комисија саопштила је да је већ у прва три сата гласало 16,7 одсто бирача, што је највећа излазност у раној фази гласања од 1981. До 16 часова излазност је износила 55,7 одсто, што је за осам процентних поена више него у истом периоду током избора 2022. године и највиша икада забележена излазност у том делу изборног дана

   Док Израелци сматрају да су ово најважнији избори у историји њихове земље, АП наводи да се они виде као својеврсни референдум о Нетањахуовој власти.

   - Мислим да су ово најважнији избори које памтим. Заиста се плашим онога шта ће бити овде - рекла је Ројтерсу Рут Епстин (81), дугоодишња присталица левице из Рамат Гана, у близини Тел Авива, која је гласала за опозиционе демократе.

   Ко су фаворити на изборима

   - Нетањаху, који је са 19 година на власти најдуже служећи израелски лидер, искусно преживљава турбулентне политичке периоде, а његова националистичка политика све је дубље укорењена. Због разједињеног политичког система у Израелу, бројним противницима тешко је да сруше његову коалицију десничарских и ултраортодоксних странака, наводи Ројтерс

   - Гади Ајзенкот - бивши начелник израелског Генералштаба и заговорник оштрог безбедносног приступа - покушава да га смени уз подршку странака деснице и центра, као и остатака све маргинализованије левице

   Према резултатима истраживања јавног мњења, трка је тесна и ниједан од лидера нема лак пут до власти.

   Ништа од већине у Кнесету?

   Како Израелци гласају за странке а не за појединачне кандидате, не очекује се да ће иједна партија да освоји 61 посланичко место, колико је потребно за већину у Кнесету. Нови премијер биће онај који успе да окупи коалицију која ће имати већину, наводи Ројтерс.

   Ако ни Нетањаху ни Ајзенкот не успеју да формирају владајућу коалицију у парламенту са 120 посланика, Нетањаху би могао да остане на функцији в.д. премијера до расписивања нових избора. Његови противници успели су да га смене с премијерске функције само једном од 2009, а за то су била потребна четири неодлучна изборна циклуса у року од две године. На власт се вратио 18 месеци касније.

   У оба главна изборна блока доминирају странке које подржавају изградњу јеврејских насеља на окупираној Западној обали и противе се оснивању палестинске државе, а ниједан од водећих кандидата не заговара повратак мировном процесу који је одавно замро.

   Шта је све у фокусу израелских бирача?

   Скоро да није било дебате о начину на који је Израел водио рат у Гази - због чега је против Нетањахуа издат међународни налог за хапшење – као ни о израелској окупацији великог дела јужног Либана и делова Сирије, нити о два рата која је Израел покренуо против Ирана. Све те политике имају широку подршку јавности.

   Уместо тога, кандидати су се фокусирали на Нетањахуово вођство и морални карактер, његову улогу у безбедносном пропусту 7. октобра, покушаје да ултраортодоксне Јевреје изузме од служења војног рока и реформу правосуђа из 2023. коју критичари виде као напад на демократске институције Израела, наводи АП.

   Напад 7. октобра

   Према Израелском институту за демократију (ИДИ), око 68% израелских Јевреја каже да је њихов однос према догађајима од 7. октобра један од кључних фактора при избору странке коју ће подржати. Међу арапском мањином тај удео износи свега 32%, док већина припадника те заједнице као главни проблем наводи криминал.

   Нетањаху је покушао да одговорност за пропусте који су претходили нападу 7. октобра пребаци на безбедносне званичнике, истовремено упирући на успехе у борби против Хамаса у Гази, Хезболаха у Либану и Ирана.

   Али, критичари га оптужују да избегава одговорност блокирањем званичне истраге о нападу. Такође му пребацују што није раније постигао договор о ослобађању талаца и што није успео да оствари одлучујућу победу ни над једним од израелских непријатеља.

   Изузећа од служења војног рока

   Служење војног рока обавезно је за већину Јевреја, и мушкараца и жена, а око четвртине јеврејских бирача је у истраживању ИДИ навело ово питање као један од кључних фактора на изборима. Земља се суочава с недостатком војника. Сваке године око 13.000 ултраортодоксних јеврејских младића напуни 18 година, али мање од 10% њих ступи у војну службу.

   Ајзенкот, Нетањахуов главни ривал који је у борбама у Гази изгубио сина и двојицу рођака, обећао је да ће укинути изузећа од служења војног рока.

   Јохан Плеснер, председник ИДИ, рекао је да су изузећа од војне службе “вероватно питање број један” за коалицију која се противи Нетањахуу.

   Реформа правосуђа

   Нетањахуов план да реформише правосуђе и ослаби Врховни суд изазвао је масовне протесте у Израелу 2023. Али, након 7. октобра се пажња јавности преусмерила на Газу, а многи који су учествовали у протестима преусмерили су се на захтеве да се постигне споразум о ослобађању талаца.

   Сада свега око 18% израелских Јевреја наводи реформу правосуђа као један од главних фактора на изборима.

   Прошле године је Кнесет усвојио закон којим је влади дата већа улога у именовању судија. Али, он неће ступити на снагу док нови сазив парламента не преузме дужност, а блок против Нетањахуа обећао је да ће га поништити.

   Економија и трошкови живота

   Ни Израел није поштеђен забринутости због трошкова живота, који су уназад утицали на изборне резултате широм света. Нетањаху тврди да су његове политике подстакле привредни раст и допринеле развоју технолошког сектора светске класе, док његови противници тврде да су многи Израелци изостављени из тог просперитета.

   Око 38% израелских Јевереја наводи економију и трошкове живота као најважније, или друго најважније питање на изборима. Међу Арапима је тај удео 46%, према ИДИ.

   Међутим, то се не би могло закључити на основу предизборне кампање, указује АП. Ниједан од главних кандидата није ставио економију у средиште своје кампање, нити је скренуо пажњу на трошкове различитих ратова, наводи агенција. Јозеф Зеира, професор економије са Хебрејског универзитету у Јерусалиму, упозорио је да се високи издаци за војску не могу игнорисати.

   - Цена сукоба је огромна - рекао је он.