Netanjahu se bori za opstanak, ovo su najvažnije teme za Izraelce na izborima

Hronologija

1. 16:40
   Srbija Danas (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   Izrael odlučuje o sudbini Netanjahua: Ankete otkrivaju tesnu trku, a jedan detalj mogao bi sve da promeni - Da li se ovom čoveku bliži kraj?

   Građani Izraela 27. oktobra izlaze na parlamentarne izbore, prve od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o budućnosti premijera Benjamina Netanjahua. Prema istraživanjima javnog mnjenja,… Ceo tekst

   Građani Izraela 27. oktobra izlaze na parlamentarne izbore, prve od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o budućnosti premijera Benjamina Netanjahua. Prema istraživanjima javnog mnjenja, borba između njegovog političkog bloka i opozicije biće neizvesna, prenose svetski mediji.

   Pravo glasa ima oko 7,3 miliona građana, dok se za ulazak u parlament nadmeće 35 stranaka. Biračka mesta biće otvorena od 7 do 22 časa po lokalnom vremenu, a prvi pokazatelji rezultata očekuju se nakon zatvaranja birališta.

   Izraelski parlament, Kneset, ima 120 poslaničkih mesta, a stranke moraju da osvoje najmanje 3,25 odsto glasova kako bi ušle u njega. Pošto nijedna politička opcija ne očekuje da će sama obezbediti većinu, ključnu ulogu imaće pregovori o formiranju koalicije.

   Izbori se održavaju u trenutku dubokih političkih i društvenih podela, nakon višegodišnjih sukoba na više frontova, pogoršanja odnosa Izraela sa delom međunarodne zajednice i sve izraženijih neslaganja unutar zemlje.

   Netanjahu pred najvećim političkim testom

   Benjamin Netanjahu, koji je na čelu izraelske vlade proveo veći deo poslednje tri decenije, suočava se sa kritikama zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadima Hamasa u oktobru 2023. godine. Dodatno nezadovoljstvo izazvalo je njegovo odbijanje da se formira nezavisna državna komisija koja bi ispitala okolnosti tih napada.

   Njegovi politički protivnici smatraju da izbori predstavljaju priliku da se utvrdi odgovornost za propuste koji su omogućili napad, prenose mediji. Netanjahu, s druge strane, ističe da su izraelske vojne operacije protiv Hamasa i njegovih saveznika doprinele jačanju bezbednosti zemlje.

   Jedan od glavnih izazivača aktuelnog premijera je bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot. Njegova centristička stranka Jašar, prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja, beleži rast podrške.

   Opozicija najavljuje osnivanje nezavisne istražne komisije, ali i promene u vezi sa izuzećima ultraortodoksnih Jevreja od obaveznog služenja vojnog roka. Upravo ovo pitanje postalo je jedna od važnih tema predizborne kampanje, jer zahtevi za ukidanje dosadašnje prakse imaju podršku dela opozicije, ali i pojedinih birača desnice.

   U fokusu kampanje nalaze se i ekonomija, rast troškova života, obrazovanje, zdravstvo i kriminal. Bezbednosna pitanja ostaju među ključnim temama zbog posledica ratova u Gazi i Libanu, kao i sukoba sa Iranom, ističu mediji.

   Manje stranke mogle bi da odluče ko će vladati

   Prema anketi izraelskog javnog servisa KAN, opozicioni blok mogao bi da osvoji 52 mandata, dok bi stranke koje podržavaju Netanjahua dobile 50 mesta. Preostali mandati pripali bi manjim strankama, uključujući arapske političke liste.

   Takav odnos snaga znači da nijedan od dva glavna bloka, prema ovoj proceni, ne bi imao dovoljno poslaničkih mesta da samostalno obezbedi parlamentarnu većinu, za koju je potrebno najmanje 61 od ukupno 120 mandata.

   Arapske stranke mogle bi da imaju presudnu ulogu u formiranju nove vlade, ali su oba glavna politička bloka za sada isključila mogućnost saradnje sa njima, procenjuju mediji.

   Zbog toga bi izbori mogli da budu samo početak dugog političkog nadmetanja. Ukoliko nijedna strana ne uspe da obezbedi potrebnu podršku, Izrael bi mogao da se suoči sa dugotrajnim pregovorima, pokušajem formiranja manjinske vlade ili novim izborima.

   Zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni u roku od osam dana. Nakon toga, predsednik Izraela Isak Hercog poveriće mandat za sastav vlade jednom od poslanika za kojeg proceni da ima najveće izglede da obezbedi podršku parlamentarne većine.

   Za mnoge birače, međutim, glasanje je mnogo više od odluke o tome ko će voditi zemlju. Ono predstavlja i izjašnjavanje o političkoj odgovornosti za napade Hamasa 7. oktobra 2023. godine, kada je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena u Gazu kao talac.

   Upravo zbog toga rezultat izbora mogao bi da ima dalekosežne posledice po izraelsku unutrašnju politiku, bezbednosnu strategiju i budući odnos zemlje prema sukobima u regionu.

   Srbija Danas

2. 27. okt
   Dnevnik (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 8 sati 19 min posle prvog

   IZRAELCI ODLUČUJU O BUDUĆNOSTI NETANjAHUA! Više od polovine birača već glasalo, zabeležena rekordna izlaznost do 16 časova

   U toku su parlamentarni izbori u Izraelu! Građani Izraela izlaze danas na parlamentarne izbore, prve od napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o političkoj… Ceo tekst

   U toku su parlamentarni izbori u Izraelu!

   Građani Izraela izlaze danas na parlamentarne izbore, prve od napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o političkoj budućnosti premijera Benjamina Netanjahua, dok ankete ukazuju na neizvesnu borbu između njegovog bloka i opozicije, prenose danas svetski mediji.

   Širom zemlje otvorena su birališta, pravo glasa ima oko 7,3 miliona građana, a za izbore se kandiduje 35 stranaka.

   Biračka mesta su otvorena od 7 do 22 časova po lokalnom vremenu, dok se preliminarni pokazatelji očekuju nakon zatvaranja birališta.

   Izbori će, pojašnjava Al Džazira, biti održani po proporcionalnom sistemu, a u Kneset, izraelski parlament, koji ima 120 mesta, ulaze stranke koje osvoje najmanje 3,25 odsto glasova.

   Održavaju se u trenutku duboke političke i društvene polarizacije, nakon višegodišnjih sukoba na više frontova, pogoršanja odnosa Izraela sa delom međunarodne zajednice i sve izraženijih unutrašnjih podela, navodi BBC.

   Netanjahu, koji je na čelu izraelske vlade proveo veći deo poslednje tri decenije, suočava se sa kritikama zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadima Hamasa, kao i zbog odbijanja da se formira nezavisna državna komisija koja bi ispitala okolnosti napada.

   Njegovi protivnici, prema navodima NBC Njuza, smatraju da izbori predstavljaju priliku da se utvrdi politička odgovornost za propuste iz oktobra 2023. godine, dok izraelski premijer insistira da su izraelske vojne operacije protiv Hamasa i njegovih saveznika doprinele jačanju bezbednosti zemlje.

   Izlaznost na izborima u Izraelu 55,7% do 16h, najviša ikad zabeležena u tom periodu

   Izlaznost na parlamentarnim izborima u Izraelu iznosila je 55,7 odsto do 16 časova, što je za osam procentnih poena više nego u istom periodu tokom izbora 2022. godine i najviša ikada zabeležena izlaznost u tom delu izbornog dana, saopštila je Centralna izborna komisija.

   Vršilac dužnosti generalnog direktora Centralne izborne komisije Din Livne izjavio je da je do tada glasalo više od četiri miliona birača, prenosi Tajms of Izrael.

   Prema podacima Komisije, najveću izlaznost među većim gradovima zabeležio je Modin, gde je glasalo 60,7 odsto birača. U Tel Avivu izlaznost je iznosila 50,5 odsto, u Jerusalimu 47,7 odsto, a u Haifi 46,3 odsto.

   Istovremeno, obilne kiše zahvatile su jug Izraela, zbog čega je zatvoren put 90, koji vodi do najjužnijeg grada Eilata, dok je policija naložila zatvaranje svih planinarskih i pešačkih staza na području od Ber Ševe do Eilata zbog opasnosti od bujičnih poplava.

   Saobraćaj iz Eilata odvija se samo u pravcu međunarodnog aerodroma Ramon, saopštila je policija.

   Izraelska meteorološka služba zabeležila je na jednoj mernoj stanici u blizini Eilata 17 milimetara padavina za tri sata, uz prognozu da će kiša tokom večeri dodatno ojačati.

   Glavni Netanjahuov izazivač je bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot, čija centristička stranka Jašar prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja beleži rast podrške, prenosi BBC.

   Opozicija najavljuje osnivanje nezavisne istražne komisije, kao i promene u odnosu prema izuzećima ultraortodoksnih Jevreja od obaveznog služenja vojnog roka, dodaje NBC.

   Predizborna kampanja obuhvatila je i pitanja ekonomije, rasta troškova života, obrazovanja, zdravstva i kriminala, dok se u bezbednosnoj politici naglašavaju posledice ratova u Gazi i Libanu i sukoba sa Iranom, napominju BBC i NBC.

   Nijedna stranka ne očekuje da samostalno osvoji većinu, zbog čega će ishod zavisiti od pregovora o formiranju vladajuće koalicije.

   Zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni u roku od osam dana, nakon čega će predsednik Izraela Isak Hercog poveriti mandat za sastav vlade jednom od poslanika koji bude imao najveće izglede da obezbedi parlamentarnu većinu, navodi NBC Njuz.

   Za mnoge birače, prema ocenama medija, izbori predstavljaju i glasanje o odgovornosti za napade 7. oktobra, u kojima je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena u Gazu kao talac.

3. 27. okt
   Politika (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 8 sati 19 min posle prvog

   Izraelska Demokratska stranka tvrdi da je napadnut njen lider Jair Golan

   Muškarac koji je navodno pokušao da izbode nožem predsednika izraelske levičarske Demokratske stranke Jaira Golana uhapšen je danas nakon incidenta, saopštila je ta partija. Stranka je navela da je obezbeđenje u Tel… Ceo tekst

   Muškarac koji je navodno pokušao da izbode nožem predsednika izraelske levičarske Demokratske stranke Jaira Golana uhapšen je danas nakon incidenta, saopštila je ta partija.

   Stranka je navela da je obezbeđenje u Tel Avivu sprečilo muškarca koji je nosio veliki nož da priđe Golanu, preneo je Tajm of Izrael.

   Golan je ocenio da je napad posledica kampanje koju protiv njega vode izraelski premijer Benjamin Netanjahus i "njegovi katarski agenti".

   „Huškanje i nasilje nas neće zastrašiti”, kazao je Golan.

   Policija se još uvek nije oglasila povodom tog incidenta.

   Građani Izraela izlaze danas na parlamentarne izbore, prve od napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o političkoj budućnosti premijera Benjamina Netanjahua, dok ankete ukazuju na neizvesnu borbu između njegovog bloka i opozicije, prenose danas svetski mediji.

   Širom zemlje otvorena su birališta, a pravo glasa ima oko 7,3 miliona građana.

4. 16:57
   Večernje novosti (otvara se u novom prozoru)

   NIKAD VEĆA IZLAZNOST NA IZBORIMA U IZRAELU: Do 16 časova više od 55%, najviša ikad zabeležena u tom periodu

   NIKAD VEĆA IZLAZNOST NA IZBORIMA U IZRAELU: Do 16 časova više od 55%, najviša ikad zabeležena u tom periodu IZLAZNOST na parlamentarnim izborima u Izraelu iznosila je 55,7 odsto do 16 časova, što je za osam procentnih… Ceo tekst

   NIKAD VEĆA IZLAZNOST NA IZBORIMA U IZRAELU: Do 16 časova više od 55%, najviša ikad zabeležena u tom periodu

   IZLAZNOST na parlamentarnim izborima u Izraelu iznosila je 55,7 odsto do 16 časova, što je za osam procentnih poena više nego u istom periodu tokom izbora 2022. godine i najviša ikada zabeležena izlaznost u tom delu izbornog dana, saopštila je Centralna izborna komisija.

   Vršilac dužnosti generalnog direktora Centralne izborne komisije Din Livne izjavio je da je do tada glasalo više od četiri miliona birača, prenosi Tajms of Izrael.

   Prema podacima Komisije, najveću izlaznost među većim gradovima zabeležio je Modin, gde je glasalo 60,7 odsto birača. U Tel Avivu izlaznost je iznosila 50,5 odsto, u Jerusalimu 47,7 odsto, a u Haifi 46,3 odsto.

   Istovremeno, obilne kiše zahvatile su jug Izraela, zbog čega je zatvoren put 90, koji vodi do najjužnijeg grada Eilata, dok je policija naložila zatvaranje svih planinarskih i pešačkih staza na području od Ber Ševe do Eilata zbog opasnosti od bujičnih poplava.

   Saobraćaj iz Eilata odvija se samo u pravcu međunarodnog aerodroma Ramon, saopštila je policija.

   Izraelska meteorološka služba zabeležila je na jednoj mernoj stanici u blizini Eilata 17 milimetara padavina za tri sata, uz prognozu da će kiša tokom večeri dodatno ojačati.

   (Tanjug)

   Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.

   Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.

   Doncafé. Baš za tebe.

   Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

   ALEKSANDAR Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", rekao je večeras u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink,

   11. 10. 2026. u 22:13

   Muška odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je Holandiju u trećem kolu grupne faze Evropskog prvenstva posle preokreta epskih razmera 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Izjava nakon meča kapitena Srbije Nikole Jovovića nikoga nije ostavila ravnodušnim.

   14. 09. 2026. u 22:51

   GORISLAV Papić bio je urednik emisija Oko i Oko magazin na Radio-televiziji Srbije, kao i portala Oko.rts.rs, a danas je, po odluci v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoja Uskokovića, smenjen.

   29. 10. 2026. u 15:10

5. 19:44
   Blic (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 sata 48 min posle prvog

   Netanjahu se bori za opstanak, ovo su najvažnije teme za Izraelce na izborima

   Netanjahu iskusno preživljava turbulentne političke periode, a njegova nacionalistička politika sve je dublje ukorenjen Gadi Ajzenkot pokušava da ga smeni uz podršku stranaka desnice i centra, kao i ostataka levice… Ceo tekst

   Netanjahu iskusno preživljava turbulentne političke periode, a njegova nacionalistička politika sve je dublje ukorenjen

   Gadi Ajzenkot pokušava da ga smeni uz podršku stranaka desnice i centra, kao i ostataka levice

   Izraelski premijer Benjamin Netanjahu bori se za politički opstanak na prvim parlamentarnim izborima u zemlji još od brutalnog napada Hamasa 2023. koji je pokrenuo krvavi rat u Gazi. Birači su stoga na ovim izborima zaokupljeni traumama na najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela - 7. oktobar 2023. - kao i ratovima koji su usledili u Gazi, Libanu i Iranu.

   Izraelci su u utorak masovno izašli na glasanje. Štaviše, u prvih nekoliko sati glasanja izašli su na biračka mesta u najvećem broju u poslednjih 45 godina. Centralna izborna komisija saopštila je da je već u prva tri sata glasalo 16,7 odsto birača, što je najveća izlaznost u ranoj fazi glasanja od 1981. Do 16 časova izlaznost je iznosila 55,7 odsto, što je za osam procentnih poena više nego u istom periodu tokom izbora 2022. godine i najviša ikada zabeležena izlaznost u tom delu izbornog dana

   Dok Izraelci smatraju da su ovo najvažniji izbori u istoriji njihove zemlje, AP navodi da se oni vide kao svojevrsni referendum o Netanjahuovoj vlasti.

   - Mislim da su ovo najvažniji izbori koje pamtim. Zaista se plašim onoga šta će biti ovde - rekla je Rojtersu Rut Epstin (81), dugoodišnja pristalica levice iz Ramat Gana, u blizini Tel Aviva, koja je glasala za opozicione demokrate.

   Ko su favoriti na izborima

   - Netanjahu, koji je sa 19 godina na vlasti najduže služeći izraelski lider, iskusno preživljava turbulentne političke periode, a njegova nacionalistička politika sve je dublje ukorenjena. Zbog razjedinjenog političkog sistema u Izraelu, brojnim protivnicima teško je da sruše njegovu koaliciju desničarskih i ultraortodoksnih stranaka, navodi Rojters

   - Gadi Ajzenkot - bivši načelnik izraelskog Generalštaba i zagovornik oštrog bezbednosnog pristupa - pokušava da ga smeni uz podršku stranaka desnice i centra, kao i ostataka sve marginalizovanije levice

   Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, trka je tesna i nijedan od lidera nema lak put do vlasti.

   Ništa od većine u Knesetu?

   Kako Izraelci glasaju za stranke a ne za pojedinačne kandidate, ne očekuje se da će ijedna partija da osvoji 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za većinu u Knesetu. Novi premijer biće onaj koji uspe da okupi koaliciju koja će imati većinu, navodi Rojters.

   Ako ni Netanjahu ni Ajzenkot ne uspeju da formiraju vladajuću koaliciju u parlamentu sa 120 poslanika, Netanjahu bi mogao da ostane na funkciji v.d. premijera do raspisivanja novih izbora. Njegovi protivnici uspeli su da ga smene s premijerske funkcije samo jednom od 2009, a za to su bila potrebna četiri neodlučna izborna ciklusa u roku od dve godine. Na vlast se vratio 18 meseci kasnije.

   U oba glavna izborna bloka dominiraju stranke koje podržavaju izgradnju jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i protive se osnivanju palestinske države, a nijedan od vodećih kandidata ne zagovara povratak mirovnom procesu koji je odavno zamro.

   Šta je sve u fokusu izraelskih birača?

   Skoro da nije bilo debate o načinu na koji je Izrael vodio rat u Gazi - zbog čega je protiv Netanjahua izdat međunarodni nalog za hapšenje – kao ni o izraelskoj okupaciji velikog dela južnog Libana i delova Sirije, niti o dva rata koja je Izrael pokrenuo protiv Irana. Sve te politike imaju široku podršku javnosti.

   Umesto toga, kandidati su se fokusirali na Netanjahuovo vođstvo i moralni karakter, njegovu ulogu u bezbednosnom propustu 7. oktobra, pokušaje da ultraortodoksne Jevreje izuzme od služenja vojnog roka i reformu pravosuđa iz 2023. koju kritičari vide kao napad na demokratske institucije Izraela, navodi AP.

   Napad 7. oktobra

   Prema Izraelskom institutu za demokratiju (IDI), oko 68% izraelskih Jevreja kaže da je njihov odnos prema događajima od 7. oktobra jedan od ključnih faktora pri izboru stranke koju će podržati. Među arapskom manjinom taj udeo iznosi svega 32%, dok većina pripadnika te zajednice kao glavni problem navodi kriminal.

   Netanjahu je pokušao da odgovornost za propuste koji su prethodili napadu 7. oktobra prebaci na bezbednosne zvaničnike, istovremeno upirući na uspehe u borbi protiv Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i Irana.

   Ali, kritičari ga optužuju da izbegava odgovornost blokiranjem zvanične istrage o napadu. Takođe mu prebacuju što nije ranije postigao dogovor o oslobađanju talaca i što nije uspeo da ostvari odlučujuću pobedu ni nad jednim od izraelskih neprijatelja.

   Izuzeća od služenja vojnog roka

   Služenje vojnog roka obavezno je za većinu Jevreja, i muškaraca i žena, a oko četvrtine jevrejskih birača je u istraživanju IDI navelo ovo pitanje kao jedan od ključnih faktora na izborima. Zemlja se suočava s nedostatkom vojnika. Svake godine oko 13.000 ultraortodoksnih jevrejskih mladića napuni 18 godina, ali manje od 10% njih stupi u vojnu službu.

   Ajzenkot, Netanjahuov glavni rival koji je u borbama u Gazi izgubio sina i dvojicu rođaka, obećao je da će ukinuti izuzeća od služenja vojnog roka.

   Johan Plesner, predsednik IDI, rekao je da su izuzeća od vojne službe “verovatno pitanje broj jedan” za koaliciju koja se protivi Netanjahuu.

   Reforma pravosuđa

   Netanjahuov plan da reformiše pravosuđe i oslabi Vrhovni sud izazvao je masovne proteste u Izraelu 2023. Ali, nakon 7. oktobra se pažnja javnosti preusmerila na Gazu, a mnogi koji su učestvovali u protestima preusmerili su se na zahteve da se postigne sporazum o oslobađanju talaca.

   Sada svega oko 18% izraelskih Jevreja navodi reformu pravosuđa kao jedan od glavnih faktora na izborima.

   Prošle godine je Kneset usvojio zakon kojim je vladi data veća uloga u imenovanju sudija. Ali, on neće stupiti na snagu dok novi saziv parlamenta ne preuzme dužnost, a blok protiv Netanjahua obećao je da će ga poništiti.

   Ekonomija i troškovi života

   Ni Izrael nije pošteđen zabrinutosti zbog troškova života, koji su unazad uticali na izborne rezultate širom sveta. Netanjahu tvrdi da su njegove politike podstakle privredni rast i doprinele razvoju tehnološkog sektora svetske klase, dok njegovi protivnici tvrde da su mnogi Izraelci izostavljeni iz tog prosperiteta.

   Oko 38% izraelskih Jevereja navodi ekonomiju i troškove života kao najvažnije, ili drugo najvažnije pitanje na izborima. Među Arapima je taj udeo 46%, prema IDI.

   Međutim, to se ne bi moglo zaključiti na osnovu predizborne kampanje, ukazuje AP. Nijedan od glavnih kandidata nije stavio ekonomiju u središte svoje kampanje, niti je skrenuo pažnju na troškove različitih ratova, navodi agencija. Jozef Zeira, profesor ekonomije sa Hebrejskog univerzitetu u Jerusalimu, upozorio je da se visoki izdaci za vojsku ne mogu ignorisati.

   - Cena sukoba je ogromna - rekao je on.