ИзбориПрви објавио Srbija Danas, 28. окт, 08:14 · последњи 30. окт, 20:07

Неизвесни изборни у Израелу: Нетанијахуов блок води, пребројавање још траје

5 медија · 5 текстова · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Еуронеwс Србија

Преглед вести

Хронологија

28. окт
Политика (отвара се у новом прозору)
Неизвесни изборни у Израелу: Нетанијахуов блок води, пребројавање још траје
Блок израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетанјахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто… Цео текст
Блок израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетанјахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто гласачких кутија, док претежно арапске странке Заједничка листа и Раам заједно имају 16 мандата, показали су тренутни резултати Централне изборне комисије.
Странке које тренутно прелазе цензус од 3,25 одсто су Резервисти, са 2,7 одсто, Народ Израела - 1,8 одсто и Хареди - 0,3 одсто, пренео је Тајмс оф Израел.
Резултати, објављени до 5.58 часова, још нису коначни, а бројање се наставља.
У изборном штабу Ликуда у Јерусалиму, Нетанјаху је рекао да Израел има „историјску, јединствену прилику”, заједно са америчким председником Доналдом Трампом, да „једном за свагда уклони иранску претњу”.
Он је критиковао странке спремне да сарађују са арапским странкама, питајући како могу да говоре о "савезу оних који служе" са странкама које, како је навео, нападају војнике израелских одбрамбених снага.
Трамп је на друштвеној мрежи Трутх Социал оценио да је његова подршка Нетанјахуу утицала на изборни резултат, наводећи да се, након његове подршке, уместо очекиваног одлучујућег пораза премијера сада назире тесан резултат или чак победа.
Према подацима израелске Централне изборне комисије, излазност бирача на ванредним парламентарним изборима у Израелу синоћ до 22.00 часа износила је 77,7 одсто, што је пораст у односу на 70,6 одсто излазности колико је забележено на изборима 2022. године.
Према доступним подацима, своје бирачко право искористило је 5.695.682 Израелаца, наводи Тајмс оф Израел.
То је највећа излазност на изборима у Израелу још од 1999. године.
У Израелу су јуче одржани ванредни парламентарни избори за 120 посланичких места у Кнесету.
Биралишта су била отворена од 7 до 22 сата по локалном времену а право гласа имало је око 7,3 милиона уписаних бирача, преноси Танјуг.
08:14
Србија Данас (отвара се у новом прозору) први објавио
Нетањаху води на изборима у Израелу, али драма тек почиње: Пребројано више од пола гласова, формирање владе под великим знаком питања
Израел се суочава са новом политичком неизвесношћу након парламентарних избора одржаних у уторак, 27. октобра, пошто први резултати пребројавања гласова указују на могућност дуготрајних преговора о формирању власти.… Цео текст
Израел се суочава са новом политичком неизвесношћу након парламентарних избора одржаних у уторак, 27. октобра, пошто први резултати пребројавања гласова указују на могућност дуготрајних преговора о формирању власти.
Према подацима израелске Централне изборне комисије, након обраде 53,7 одсто бирачких кутија, блок окупљен око актуелног премијера Бењамина Нетањахуа могао би да рачуна на 55 посланичких места, док опозициони блок има 50. Преосталих 15 мандата припало би арапским политичким странкама, које би могле да одиграју значајну улогу у расплету политичке ситуације.
Иако је Нетањахуов блок тренутно у предности, то није довољно за самостално формирање владе, будући да је за парламентарну већину у Кнесету, који има 120 посланика, потребно најмање 61 место.
Преокрет током ноћи: Нетањаху ојачао позицију
Прве излазне анкете, које су у уторак увече објавиле израелске телевизије Кан 11, Канал 12 и Канал 13, нису показивале јасног победника.
Према почетним проценама, два главна политичка блока била су готово изједначена, при чему је опозиција у појединим истраживањима имала благу предност.
Међутим, како је ноћ одмицала и пристизали први званични резултати, политичка слика почела је да се мења у корист актуелног премијера.
Нетањахуова странка Ликуд задржала је позицију најјаче појединачне политичке организације, док су резултати указали на то да би његов десничарски и верски блок могао да освоји више посланичких места него што су наговештавале прве излазне анкете.
Ипак, предност у броју мандата не значи аутоматски и победу у борби за власт. Коначан распоред снага зависиће од преосталих гласова, изборног прага и спремности странака да приступе евентуалним коалиционим договорима.
Опозиција не одустаје од смене Нетањахуа
Главни политички противник израелског премијера на овим изборима јесте Гади Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба израелске војске и лидер странке Јашар.
Опозициони блок окупља више странака различитих политичких оријентација, међу којима су Јашар, Б'Јахад, Израел Бејтену и Демократе.
Њихов заједнички циљ јесте окончање дугогодишње политичке доминације Бењамина Нетањахуа, али се међу опозиционим партијама појављују и значајне разлике када је реч о безбедносној политици, односу према палестинском питању и могућим коалиционим партнерима.
Ајзенкот је након избора поручио да су грађани гласали за политичке промене и национално јединство, док је Нетањаху нагласио да његова странка остаје најјача политичка снага и позвао на формирање десничарске владе.
Управо због тога, кључна борба могла би да се води тек након објављивања коначних изборних резултата, када ће постати јасније које странке могу да обезбеде потребну парламентарну већину.
Арапске странке могле би да одлуче ко ће формирати владу
Једно од највећих изненађења избора представља снажан резултат арапских политичких странака, које би, према тренутним пројекцијама, могле да освоје између 15 и 18 посланичких места.
Реч је о политичким организацијама које представљају значајан део арапског становништва Израела, а њихов изборни успех могао би да промени однос снага у парламенту.
Уколико ниједан од два највећа блока не достигне 61 мандат, подршка ових странака могла би да постане пресудна за избор нове владе.
Међутим, такав сценарио прате озбиљне политичке препреке.
Нетањаху је већ одбацио могућност формирања владе која би зависила од подршке арапских странака, док су поједине опозиционе партије раније изражавале противљење њиховом укључивању у владајућу коалицију.
Због тога постоји могућност да ниједна политичка групација не успе да састави стабилну парламентарну већину, чак и ако коначни резултати јасно покажу која је освојила највише посланичких места.
Изузетно велика излазност на изборима
Изборни процес обележила је и велика заинтересованост грађана.
Према подацима објављеним по затварању биралишта, излазност је достигла приближно 77,7 одсто, што представља највиши ниво од 1999. године.
Велика излазност посебно је значајна у контексту политичке поларизације израелског друштва, у којем су питања националне безбедности, сукоба на Блиском истоку, односа према Ирану и будућности актуелне владе имала важну улогу у предизборној кампањи.
Посебну пажњу привукло је и гласање припадника израелске војске, чији се део гласова обрађује накнадно. Према подацима војске, на изборима је учествовало готово 80 одсто припадника са правом гласа.
Њихови гласови, заједно са преосталим непребројаним листићима, могли би додатно да утичу на расподелу мандата.
Шта следи након избора?
Након завршетка пребројавања гласова и утврђивања коначних резултата, председник Израела Исак Херцог требало би да обави консултације са политичким странкама и повери мандат за састав владе кандидату за којег процени да има највеће шансе да обезбеди парламентарну већину.
То не мора нужно да буде лидер странке која је освојила највише гласова, већ политичар који може да окупи довољно посланичке подршке.
Уколико преговори буду неуспешни, Израел би могао да се суочи са продуженом политичком кризом, покушајима формирања алтернативних коалиција или, у крајњем случају, новим изборима.
За сада је извесно да Нетањаху има предност у прелиминарном распореду мандата, али је још далеко од сигурног новог премијерског мандата.
Наредни сати и дани могли би да буду пресудни за политичку будућност Израела, јер ће коначни резултати и преговори између странака показати да ли ће Нетањаху успети да остане на власти или ће опозиција пронаћи начин да формира нову владу.
08:55
NIN (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 7 сати 55 мин после првог
Нетањаху на корак до победе? Прелиминарни резултати показују предност његовог блока
Блок израелског премијера Бењамина Нетањахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетањахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто… Цео текст
Блок израелског премијера Бењамина Нетањахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетањахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто гласачких кутија, док претежно арапске странке Заједничка листа и Раам заједно имају 16 мандата, показали су тренутни резултати Централне изборне комисије.
21.10.
2026.
Може ли Гади Ајзенкот да надјача Нетањахуа и уједини Израел обећањем да ће расветлити пропусте 7. октобра?
Странке које тренутно прелазе цензус од 3,25 одсто су Резервисти, са 2,7 одсто, Народ Израела - 1,8 одсто и Хареди - 0,3 одсто, пренео је Тајмс оф Израел.
Резултати, објављени до 5.58 часова, још нису коначни, а бројање се наставља. У изборном штабу Ликуда у Јерусалиму, Нетањаху је рекао да Израел има "историјску, јединствену прилику", заједно са америчким председником Доналдом Трампом, да "једном за свагда уклони иранску претњу".
Он је критиковао странке спремне да сарађују са арапским странкама, питајући како могу да говоре о "савезу оних који служе" са странкама које, како је навео, нападају војнике израелских одбрамбених снага.
Трамп је на друштвеној мрежи Трутх Социал оценио да је његова подршка Нетањахуу утицала на изборни резултат, наводећи да се, након његове подршке, уместо очекиваног одлучујућег пораза премијера сада назире тесан резултат или чак победа.
Према подацима израелске Централне изборне комисије, излазност бирача на ванредним парламентарним изборима у Израелу синоћ до 22.00 часа износила је 77,7 одсто, што је пораст у односу на 70,6 одсто излазности колико је забележено на изборима 2022. године. Према доступним подацима, своје бирачко право искористило је 5.695.682 Израелаца, наводи Тајмс оф Израел. То је највећа излазност на изборима у Израелу још од 1999. године. У Израелу су јуче одржани ванредни парламентарни избори за 120 посланичких места у Кнесету. Биралишта су била отворена од 7 до 22 сата по локалном времену а право гласа имало је око 7,3 милиона уписаних бирача.
13:13
Информер (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 12 сати 13 мин после првог
Српски почасни конзул открива: Ова група ће преломити изборе у Израелу
Гласови војника и резервиста могли би да утичу на расплет парламентарних избора у Израелу, изјавио је почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић. Након 66 одсто избројаних гласова коалициони блок Ликуд, који… Цео текст
Гласови војника и резервиста могли би да утичу на расплет парламентарних избора у Израелу, изјавио је почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић.
Након 66 одсто избројаних гласова коалициони блок Ликуд, који предводи израелски премијер Бењамин Нетањаху, броји 54 мандата, а блок предвођен бившим начелником Генералштаба Гади Ајзенкотом броји 48 мандата.
- За процену коначног исхода избора потребно је још стрпљења. Када је реч о могућим партнерима у будућој влади, поменуо бих и странку Ра'ам, предвођену Мансуром Абасом, који је већ једном био укључен када је Бенет био председник владе - навео је конзул за К1 тевелизију.
На питање о улози Итамара Бен Гвира и његовим могућностима да учествује у владајућој коалицији, Николић је рекао да му се према тадашњем пресеку резултата предвиђало седам мандата, и напоменуо да он свакако представља само и искључиво потенцијалног коалиционог партнера блоку који би предводио Нетањаху, односно Ликуд.
Према његовим речима, странке те величине могу имати пресудну улогу у формирању парламентарне већине, због чега странка Бен Гвира може имати посебну тежину. Говорећи о безбедносним изазовима и очекивањима израелских грађана, Николић је оценио да, упркос дубокој подељености друштва, постоје питања око којих различити политички блокови имају сличне ставове.
- Све се ово доживљава као недовршени послови. Међутим, рекао бих да то није била она доминантна подела на овим изборима - додао је конзул.
Николић се посебно осврнуо на реакције породица страдалих у нападу Хамаса 7. октобра 2023. године, који су, према његовим речима, ове резултате доживели као потпуну релативизацију и непоштовање, одсуство елементарног пијетета према њиховој деци, жртвама које су поднели. Одговарајући на питање да ли је формирана комисија која би испитала одговорност за пропусте који су претходили нападу, Николић је рекао да није формирана комисија што је, сматра он, доста шокантно да после таквог догађаја, који је најтеже страдање јеврејског народа од Холокауста, комисија није формирана.
Нагласио је да испитивање одговорности за напад Хамаса 7. октобра 2023. године и страдање великог броја Израелаца, не би смело да буде ограничено само на обавештајне пропусте, већ и на војно-оперативне акције на терену.
На основу пребројаних више од 76% гласова, блок који подржава Бењамина Нетањахуа има 54 посланичка места, а блок који предводи Гади Ајзенкот има 47, док су арапске странке у офанзиви и за дада имају 19 места.
Блок израелског премијера Бењамина Нетањахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетањахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто гласачких кутија.
Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бењамина Нетањахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе данас светски медији.
Према подацима од 12.34 часова, на основу пребројаних гласова са 84,5% бирачких места, делимични резултати које је објавила Централна изборна комисија додељују 54 посланичка места блоку који предводи премијер Бењамин Нетањаху, док блок који предводи Гади Ајзенкот (из странке Јашар) добија 49 места.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху и његови савезници на добром су путу да освоје највише места у израелском парламенту након избора ове недеље, иако ни он ни његов главни конкурент, Гади Ајзенкот, немају известан пут ка већини.
Блок израелског премијера Бењамина Нетанијахуа освојио је 53 места у Кнесету, блок предвођен Гадијем Ајзенкотом 48, док су арапске странке добиле 19 мандата.
На основу пребројаних више од 76% гласова, блок који подржава Бењамина Нетањахуа има 54 посланичка места, а блок који предводи Гади Ајзенкот има 47, док су арапске странке у офанзиви и за дада имају 19 места.
Гинтер Фелингер, НАТО лобиста и осведочени антисрбин, заговорник независног Косова, по свој прилици најзадовољнији је исходом ванредних парламентарних избора у Србији на којима је победила блокадерска листа.
Лидер опозиције Александар Вучић је на Информер телевизији вечерас и упутио апел свим грађанима Србије, поручивши да се против терора и неправде мора борити истином и гласним отпором, јер је у супротном угрожен сам опстанак државе.
Лидер опозиције Александар Вучић је током гостовања на Информер телевизији жестоко говорио о срамном упаду блокадера у редакцију наше телевизије, преким судовима и новим претњама да ће насилници упасти у студио и током самог емисијског преноса.
На друштвеним мрежама шире се снимци и фотографије куће директора ПИО фонда Реље Огњеновића, које је поделио блокадерски адвокат Иван Нинић, на шта је реаговао лидер српске опозиције Александар Вучић током гостовања у Колегијуму на Информер ТВ и то оштро осудио.
Лидер опозиције Александар Вучић је током гостовања на Информер телевизији до детаља раскринкао прве потезе нове власти, указујући на бруталан, како је рекао, комесарски реваншизам, уништење медија и катастрофалне последице по економију.
У емисији Дневник 2 на Радио-телевизији Србије (РТС) гостовао је аналитичар Александар Радић, човек за којим је по наредби Вишег суда у Београду расписана потерница и који је пре четири месеца побегао из земље, због чега се огласило Више јавно тужилаштво (ВЈТ).
Црвени тим однео је убедљиву победу резултатом 8:2 у вечерашњем издању највећег спортског ријалитија Еxатлон Србија, који се емитује на Информер телевизији!
При одабиру имена за дете родитељи морају да воде рачуна и о прописима. Тако име не сме да вређа морал, традиционална схватања нити да буде погрдно за дете.
Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци подигло је оптужницу против Дијане С. (47) из Бијељине, којом се терети да је злоупотребом положаја одговорног лица оштетила банку у којој је била запослена за чак 481.587 конвертибилних марака.
Треће основно јавно тужилаштво у Београду наложило је задржавање осумњиченом П. Г. због постојања основа сумње да је дана 29.10.2026. године, на територији градске општине Земун, извршио кривично дело Тешка телесна повреда на штету М. О. (61).
Полиција у Београду, УКП, Службе за борбу против организованог криминала, Одељење за сузбијање организованог кријумчарења дрога, са Одељењем за опсервацију и Одељењем за хапшење, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ухапсила је Т.Н. (48) из Београда због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
Тежа саобраћајна незгода догодила се данас у поподневним сатима на старом путу између Чачка и Краљева, у месту Бабско поље, када је возач теретног возила изгубио контролу над камионом и слетео ван коловоза.
Саобраћајна полиција у Смедереву, данас око 11 часова искључила је из саобраћаја мушкарца Д.М. (36) који је управљао аутомобилом марке "мг" због прекорачења брзине.
Гитара коју је музичар Џорџ Мајкл свирао у споту за песму "Фаитх" из 1987. године продата је за 215.000 евра на аукцији у Великој Британији, упркос спору између чланова породице његове некадашње личне асистенткиње Шивон Бејли и њеног супруга, који је предмете понудио на продају.
Мисионарска поза сматра се најефикаснијом за постизање женског оргазма, јер омогућава бољу стимулацију клиториса, показало истраживање на које указује др Лори Минц, ауторка књиге "Бецоминг Цлитерате: Wхy Оргасм Еqуалитy Маттерс – Анд Хоw то Гет Ит".
Паметни телефони нису имуни на сајбер нападе, а злонамерни софтвер може да угрози ваше податке, приватност, па чак и новац. Иако није увек лако препознати да је уређај заражен, постоје знакови који могу да укажу на проблем, као и начини да се решите вируса.
Водитељка Јована Јеремић реаговала је након што се на друштвеној мрежи Икс појавио профил са њеним именом и фотографијом, са којег је објављена порука о подршци студентима и открила да то није њен профил.
Певачица Весна Змијанац мета је хајке на друштвеним мрежама, будући да у Сарајеву траже да јој се забрани концерт у Зетри, а покренут је и позив на бојкот, јер је певала песму "Ђенерале", коју Срби посвећују хероју Ратку Младићу.
Певачица Теа Билановић сада је проговорила о оцу Луке Дончића који је био на промоцији њеног албума, а откирла је да је касније певала и Луки на једном весељу.
20:07
Euronews (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог
Нетањаху на ивици политичког понора: Избори без победника, битка за власт тек почиње
Према подацима Централне изборне комисије Израела, након пребројавања свих гласова, још увек нема јасног победника избора у тој земљи. Оба главна политичка блока освојила су мање од 61 посланичког места, колико је… Цео текст
Према подацима Централне изборне комисије Израела, након пребројавања свих гласова, још увек нема јасног победника избора у тој земљи. Оба главна политичка блока освојила су мање од 61 посланичког места, колико је потребно за формирање већинске владе у израелском парламенту, који се зове Кнесет и има укупно 120 места. Због тога се очекује да ће уследити вишенедељни преговори о формирању коалиционе владе, а постоји и могућност расписивања нових избора.
Странка Ликуд израелског премијера Бењамина Нетањахуа, заједно са својим крајње десничарским и ултраортодоксним јеврејским савезницима, освојила је 53 посланичка места. Главни опозициони кандидат Гади Ајзенкот и његова странка Јашар, заједно са још три јеврејске опозиционе странке из његовог политичког блока, освојили су укупно 48 посланичких места.
Арапске странке - које чине Заједничка листа (Јоинт Лист) и Раам – освојиле су рекордних 19 посланичких места, што представља њихов досад највећи изборни успех.
С обзиром на то да избори нису донели коначан расплет, могло би да прође неколико недеља, па чак и месеци, током којих ће политички опстанак Бењамина Нетањахуа остати неизвестан.
Током политичке каријере дуже од три деценије, Нетањаху је много пута био отписиван као политички фактор, али се сваки пут показало да су они који су предвиђали његов крај то учинили прерано.
Нетањаху није победио. Али није ни изгубио, барем не још увек. Сада мора да спречи своје ривале да формирају сопствену владу, а постоји могућност да још једном успе да сачува власт.
Арапске странке као кључни фактор
Аналитичари сматрају да је рекордна излазност Арапа, односно палестинских грађана Израела, делимично била реакција на четири године мандата крајње десничарског министра националне безбедности, током којих је криминал у арапској заједници нагло порастао. Припадници те заједнице за такав тренд окривљују немар полиције, пише ЦНН.
На њих је такође утицао пораст расизма након 7. октобра и израелског рата у Гази, као и њихово велико незадовољство насиљем израелских досељеника. Све су то фактори који су могли да их подстакну да изађу на изборе.
Овде се изборна математика додатно компликује.
Раам је исламистичка странка која највећу подршку добија међу израелском бедуинском заједницом. Њен лидер Мансур Абас постао је први арапски политичар који је ушао у израелску владу, након избора одржаних 2021. године.
Заједничка листа (Јоинт Лист), за коју се предвиђа да ће бити већа арапска политичка групација, окупља неколико мањих странака и фракција: комунистички Хадасх, секуларистички Та'ал и националистички Балад.
У среду је Јаир Голан, лидер левичарске Демократске странке, позвао своје политичке партнере да арапске странке рачунају као део свог блока, одбацујући оно што је назвао Нетањахуовом "расистичком поделом гласова на јеврејске и арапске“.
Голан се наредног дана састао са Абасом. Међутим, двојица десничарских савезника Гадија Ајзенкота, Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, успротивили су се формирању било какве владе која би зависила од подршке арапских странака. Они се о овом питању нису оглашавали након затварања бирачких места.
Заједничка листа је у среду саопштила да је спремна на политичку сарадњу и да је вољна да учини "све што је у њеној моћи како би окончала Нетањахуову владавину“.
Шта ће Нетањаху предузети?
Извор близак Нетањахуу изјавио је да је његов главни циљ након избора да делегитимизује, а самим тим и спречи политичку сарадњу јеврејских и арапских странака, која би могла да доведе до његовог одласка са власти.
Након што је током целе предизборне кампање водио негативну кампању против арапских странака, Ликуд је у четвртак издао саопштење у којем је позвао израелску безбедносну службу Шин Бет и полицију да истраже, како је наведено, "умешаност страних фактора који су интервенисали и подмићивали бираче у корист арапских странака“.
Саопштење је уследило након што је председник Централне изборне комисије, заменик председника Врховног суда Ноам Солберг, упутио писмо директору израелске безбедносне службе Шин Бет, Давиду Зинију, тражећи истрагу о "озбиљним сумњама“ у вези са финансирањем из иностранства. Истовремено је навео да не може да потврди озбиљност доказа.
Улога Гадија Ајзенкота
Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага (ИДФ), позвао је у уторак увече челнике израелских безбедносних служби да имају на уму да је "Нетањаху премијер у техничком мандату, без мандата бирача и без поверења јавности“.
Обраћајући се својим присталицама убрзо након објављивања излазних анкета, Ајзенкот је изјавио да је народ "изабрао промене“.
У својој првој реакцији на ажуриране изборне резултате, након говора одржаног у уторак увече, Ајзенкот је поручио да остаје посвећен "доношењу промена у Израелу“.
Шта следи?
Следећи корак зависи од председника Израела Исака Херцога, чија је улога након избора од пресудног значаја.
Његов задатак је да обави консултације са свим странкама које су освојиле посланичка места и утврди ког кандидата оне препоручују за премијера. Након тога, треба да изабере особу за коју сматра да има највеће изгледе да обезбеди подршку већине од најмање 61 посланика.
То не мора нужно да буде лидер странке која је освојила највише мандата, већ кандидат који има најреалнију могућност да формира владајућу коалицију.
Очекује се да ће Ајзенкот добити више препорука од Нетањахуа, будући да се претпоставља да ће га арапске странке подржати.
Изабрани кандидат има рок од 28 дана, уз могућност продужења за додатних 14 дана, да преговара са другим странкама о расподели министарских места, буџету и политичким питањима, како би формирао владу.
Уколико не успе да формира владу, мандат се поверава другом кандидату, који добија нови рок од четири недеље.
Ако ни он не успе, Кнесет добија кратак рок да предложи алтернативног кандидата. Уколико и тај покушај пропадне, аутоматски се расписују нови избори.
Нетањаху, као премијер у техничком мандату, има одређену предност. Ако Ајзенкот први добије мандат за формирање владе, али у томе не успе, Нетањаху само треба да сачека да његов рок истекне.
А уколико Израел буде кренуо ка новим изборима, Нетањаху ће остати на функцији премијера у техничком мандату још месецима.
Ајзенкот ипак није остао без могућности за даље политичко деловање.
Чак и без формирања владе, опозиција би могла да искористи своју већину у парламенту како би сменила председника Кнесета и преузела друге важне функције. Тиме би могла да ограничи Нетањахуову могућност управљања земљом, па чак и да омогући опозицији да покрене усвајање законских предлога.
Међутим, Ајзенкот, пензионисани генерал-потпуковник, није на терену на којем би највише волео да води политичку битку.
Нетањахуова владајућа коалиција остаје изузетно лојална свом лидеру, који практично не мора да брине о могућим пребегима посланика из сопствених редова.
Исто се не може рећи за Ајзенкота. Његова разнородна коалиција има знатно мање идеолошког јединства, па би чак и најмањи политички уступак могао да изазове њен распад и врати земљу на нове изборе.
За сада је пажња усмерена на Херцога, чија је улога још значајнија због тренутног политичког застоја. Пошто ниједан од два блока нема јасну већину, могуће је да ће покушати да подстакне Нетањахуа и Ајзенкота да формирају владу националног јединства.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Хронологија

28. окт

Политика (отвара се у новом прозору)

Неизвесни изборни у Израелу: Нетанијахуов блок води, пребројавање још траје

Блок израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетанјахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто гласачких кутија, док претежно арапске странке Заједничка листа и Раам заједно имају 16 мандата, показали су тренутни резултати Централне изборне комисије.

Странке које тренутно прелазе цензус од 3,25 одсто су Резервисти, са 2,7 одсто, Народ Израела - 1,8 одсто и Хареди - 0,3 одсто, пренео је Тајмс оф Израел.

Резултати, објављени до 5.58 часова, још нису коначни, а бројање се наставља.

У изборном штабу Ликуда у Јерусалиму, Нетанјаху је рекао да Израел има „историјску, јединствену прилику”, заједно са америчким председником Доналдом Трампом, да „једном за свагда уклони иранску претњу”.

Он је критиковао странке спремне да сарађују са арапским странкама, питајући како могу да говоре о "савезу оних који служе" са странкама које, како је навео, нападају војнике израелских одбрамбених снага.

Трамп је на друштвеној мрежи Трутх Социал оценио да је његова подршка Нетанјахуу утицала на изборни резултат, наводећи да се, након његове подршке, уместо очекиваног одлучујућег пораза премијера сада назире тесан резултат или чак победа.

Према доступним подацима, своје бирачко право искористило је 5.695.682 Израелаца, наводи Тајмс оф Израел.

То је највећа излазност на изборима у Израелу још од 1999. године.

У Израелу су јуче одржани ванредни парламентарни избори за 120 посланичких места у Кнесету.

Биралишта су била отворена од 7 до 22 сата по локалном времену а право гласа имало је око 7,3 милиона уписаних бирача, преноси Танјуг.

08:14

Србија Данас (отвара се у новом прозору) први објавио

Нетањаху води на изборима у Израелу, али драма тек почиње: Пребројано више од пола гласова, формирање владе под великим знаком питања

Израел се суочава са новом политичком неизвесношћу након парламентарних избора одржаних у уторак, 27. октобра, пошто први резултати пребројавања гласова указују на могућност дуготрајних преговора о формирању власти.… Цео текст

Према подацима израелске Централне изборне комисије, након обраде 53,7 одсто бирачких кутија, блок окупљен око актуелног премијера Бењамина Нетањахуа могао би да рачуна на 55 посланичких места, док опозициони блок има 50. Преосталих 15 мандата припало би арапским политичким странкама, које би могле да одиграју значајну улогу у расплету политичке ситуације.

Иако је Нетањахуов блок тренутно у предности, то није довољно за самостално формирање владе, будући да је за парламентарну већину у Кнесету, који има 120 посланика, потребно најмање 61 место.

Преокрет током ноћи: Нетањаху ојачао позицију

Прве излазне анкете, које су у уторак увече објавиле израелске телевизије Кан 11, Канал 12 и Канал 13, нису показивале јасног победника.

Према почетним проценама, два главна политичка блока била су готово изједначена, при чему је опозиција у појединим истраживањима имала благу предност.

Међутим, како је ноћ одмицала и пристизали први званични резултати, политичка слика почела је да се мења у корист актуелног премијера.

Нетањахуова странка Ликуд задржала је позицију најјаче појединачне политичке организације, док су резултати указали на то да би његов десничарски и верски блок могао да освоји више посланичких места него што су наговештавале прве излазне анкете.

Ипак, предност у броју мандата не значи аутоматски и победу у борби за власт. Коначан распоред снага зависиће од преосталих гласова, изборног прага и спремности странака да приступе евентуалним коалиционим договорима.

Опозиција не одустаје од смене Нетањахуа

Главни политички противник израелског премијера на овим изборима јесте Гади Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба израелске војске и лидер странке Јашар.

Опозициони блок окупља више странака различитих политичких оријентација, међу којима су Јашар, Б'Јахад, Израел Бејтену и Демократе.

Њихов заједнички циљ јесте окончање дугогодишње политичке доминације Бењамина Нетањахуа, али се међу опозиционим партијама појављују и значајне разлике када је реч о безбедносној политици, односу према палестинском питању и могућим коалиционим партнерима.

Ајзенкот је након избора поручио да су грађани гласали за политичке промене и национално јединство, док је Нетањаху нагласио да његова странка остаје најјача политичка снага и позвао на формирање десничарске владе.

Управо због тога, кључна борба могла би да се води тек након објављивања коначних изборних резултата, када ће постати јасније које странке могу да обезбеде потребну парламентарну већину.

Арапске странке могле би да одлуче ко ће формирати владу

Једно од највећих изненађења избора представља снажан резултат арапских политичких странака, које би, према тренутним пројекцијама, могле да освоје између 15 и 18 посланичких места.

Реч је о политичким организацијама које представљају значајан део арапског становништва Израела, а њихов изборни успех могао би да промени однос снага у парламенту.

Уколико ниједан од два највећа блока не достигне 61 мандат, подршка ових странака могла би да постане пресудна за избор нове владе.

Међутим, такав сценарио прате озбиљне политичке препреке.

Нетањаху је већ одбацио могућност формирања владе која би зависила од подршке арапских странака, док су поједине опозиционе партије раније изражавале противљење њиховом укључивању у владајућу коалицију.

Због тога постоји могућност да ниједна политичка групација не успе да састави стабилну парламентарну већину, чак и ако коначни резултати јасно покажу која је освојила највише посланичких места.

Изузетно велика излазност на изборима

Изборни процес обележила је и велика заинтересованост грађана.

Према подацима објављеним по затварању биралишта, излазност је достигла приближно 77,7 одсто, што представља највиши ниво од 1999. године.

Велика излазност посебно је значајна у контексту политичке поларизације израелског друштва, у којем су питања националне безбедности, сукоба на Блиском истоку, односа према Ирану и будућности актуелне владе имала важну улогу у предизборној кампањи.

Посебну пажњу привукло је и гласање припадника израелске војске, чији се део гласова обрађује накнадно. Према подацима војске, на изборима је учествовало готово 80 одсто припадника са правом гласа.

Њихови гласови, заједно са преосталим непребројаним листићима, могли би додатно да утичу на расподелу мандата.

Шта следи након избора?

Након завршетка пребројавања гласова и утврђивања коначних резултата, председник Израела Исак Херцог требало би да обави консултације са политичким странкама и повери мандат за састав владе кандидату за којег процени да има највеће шансе да обезбеди парламентарну већину.

То не мора нужно да буде лидер странке која је освојила највише гласова, већ политичар који може да окупи довољно посланичке подршке.

Уколико преговори буду неуспешни, Израел би могао да се суочи са продуженом политичком кризом, покушајима формирања алтернативних коалиција или, у крајњем случају, новим изборима.

За сада је извесно да Нетањаху има предност у прелиминарном распореду мандата, али је још далеко од сигурног новог премијерског мандата.

Наредни сати и дани могли би да буду пресудни за политичку будућност Израела, јер ће коначни резултати и преговори између странака показати да ли ће Нетањаху успети да остане на власти или ће опозиција пронаћи начин да формира нову владу.

08:55

NIN (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 7 сати 55 мин после првог

Нетањаху на корак до победе? Прелиминарни резултати показују предност његовог блока

Блок израелског премијера Бењамина Нетањахуа освојио је на парламентарним изборима одржаним у уторак 57 мандата, према 47 колико је припало анти-Нетањахуовом блоку, након што су пребројани гласови из 41,9 одсто гласачких кутија, док претежно арапске странке Заједничка листа и Раам заједно имају 16 мандата, показали су тренутни резултати Централне изборне комисије.

21.10.

2026.

Може ли Гади Ајзенкот да надјача Нетањахуа и уједини Израел обећањем да ће расветлити пропусте 7. октобра?

Резултати, објављени до 5.58 часова, још нису коначни, а бројање се наставља. У изборном штабу Ликуда у Јерусалиму, Нетањаху је рекао да Израел има "историјску, јединствену прилику", заједно са америчким председником Доналдом Трампом, да "једном за свагда уклони иранску претњу".

Трамп је на друштвеној мрежи Трутх Социал оценио да је његова подршка Нетањахуу утицала на изборни резултат, наводећи да се, након његове подршке, уместо очекиваног одлучујућег пораза премијера сада назире тесан резултат или чак победа.

Према подацима израелске Централне изборне комисије, излазност бирача на ванредним парламентарним изборима у Израелу синоћ до 22.00 часа износила је 77,7 одсто, што је пораст у односу на 70,6 одсто излазности колико је забележено на изборима 2022. године. Према доступним подацима, своје бирачко право искористило је 5.695.682 Израелаца, наводи Тајмс оф Израел. То је највећа излазност на изборима у Израелу још од 1999. године. У Израелу су јуче одржани ванредни парламентарни избори за 120 посланичких места у Кнесету. Биралишта су била отворена од 7 до 22 сата по локалном времену а право гласа имало је око 7,3 милиона уписаних бирача.

13:13

Информер (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 12 сати 13 мин после првог

Српски почасни конзул открива: Ова група ће преломити изборе у Израелу

Гласови војника и резервиста могли би да утичу на расплет парламентарних избора у Израелу, изјавио је почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић. Након 66 одсто избројаних гласова коалициони блок Ликуд, који… Цео текст

Гласови војника и резервиста могли би да утичу на расплет парламентарних избора у Израелу, изјавио је почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић.

Након 66 одсто избројаних гласова коалициони блок Ликуд, који предводи израелски премијер Бењамин Нетањаху, броји 54 мандата, а блок предвођен бившим начелником Генералштаба Гади Ајзенкотом броји 48 мандата.

- За процену коначног исхода избора потребно је још стрпљења. Када је реч о могућим партнерима у будућој влади, поменуо бих и странку Ра'ам, предвођену Мансуром Абасом, који је већ једном био укључен када је Бенет био председник владе - навео је конзул за К1 тевелизију.

На питање о улози Итамара Бен Гвира и његовим могућностима да учествује у владајућој коалицији, Николић је рекао да му се према тадашњем пресеку резултата предвиђало седам мандата, и напоменуо да он свакако представља само и искључиво потенцијалног коалиционог партнера блоку који би предводио Нетањаху, односно Ликуд.

Према његовим речима, странке те величине могу имати пресудну улогу у формирању парламентарне већине, због чега странка Бен Гвира може имати посебну тежину. Говорећи о безбедносним изазовима и очекивањима израелских грађана, Николић је оценио да, упркос дубокој подељености друштва, постоје питања око којих различити политички блокови имају сличне ставове.

- Све се ово доживљава као недовршени послови. Међутим, рекао бих да то није била она доминантна подела на овим изборима - додао је конзул.

Николић се посебно осврнуо на реакције породица страдалих у нападу Хамаса 7. октобра 2023. године, који су, према његовим речима, ове резултате доживели као потпуну релативизацију и непоштовање, одсуство елементарног пијетета према њиховој деци, жртвама које су поднели. Одговарајући на питање да ли је формирана комисија која би испитала одговорност за пропусте који су претходили нападу, Николић је рекао да није формирана комисија што је, сматра он, доста шокантно да после таквог догађаја, који је најтеже страдање јеврејског народа од Холокауста, комисија није формирана.

Нагласио је да испитивање одговорности за напад Хамаса 7. октобра 2023. године и страдање великог броја Израелаца, не би смело да буде ограничено само на обавештајне пропусте, већ и на војно-оперативне акције на терену.

На основу пребројаних више од 76% гласова, блок који подржава Бењамина Нетањахуа има 54 посланичка места, а блок који предводи Гади Ајзенкот има 47, док су арапске странке у офанзиви и за дада имају 19 места.

Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бењамина Нетањахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе данас светски медији.

Према подацима од 12.34 часова, на основу пребројаних гласова са 84,5% бирачких места, делимични резултати које је објавила Централна изборна комисија додељују 54 посланичка места блоку који предводи премијер Бењамин Нетањаху, док блок који предводи Гади Ајзенкот (из странке Јашар) добија 49 места.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху и његови савезници на добром су путу да освоје највише места у израелском парламенту након избора ове недеље, иако ни он ни његов главни конкурент, Гади Ајзенкот, немају известан пут ка већини.

Блок израелског премијера Бењамина Нетанијахуа освојио је 53 места у Кнесету, блок предвођен Гадијем Ајзенкотом 48, док су арапске странке добиле 19 мандата.

Гинтер Фелингер, НАТО лобиста и осведочени антисрбин, заговорник независног Косова, по свој прилици најзадовољнији је исходом ванредних парламентарних избора у Србији на којима је победила блокадерска листа.

Лидер опозиције Александар Вучић је на Информер телевизији вечерас и упутио апел свим грађанима Србије, поручивши да се против терора и неправде мора борити истином и гласним отпором, јер је у супротном угрожен сам опстанак државе.

Лидер опозиције Александар Вучић је током гостовања на Информер телевизији жестоко говорио о срамном упаду блокадера у редакцију наше телевизије, преким судовима и новим претњама да ће насилници упасти у студио и током самог емисијског преноса.

На друштвеним мрежама шире се снимци и фотографије куће директора ПИО фонда Реље Огњеновића, које је поделио блокадерски адвокат Иван Нинић, на шта је реаговао лидер српске опозиције Александар Вучић током гостовања у Колегијуму на Информер ТВ и то оштро осудио.

Лидер опозиције Александар Вучић је током гостовања на Информер телевизији до детаља раскринкао прве потезе нове власти, указујући на бруталан, како је рекао, комесарски реваншизам, уништење медија и катастрофалне последице по економију.

У емисији Дневник 2 на Радио-телевизији Србије (РТС) гостовао је аналитичар Александар Радић, човек за којим је по наредби Вишег суда у Београду расписана потерница и који је пре четири месеца побегао из земље, због чега се огласило Више јавно тужилаштво (ВЈТ).

Црвени тим однео је убедљиву победу резултатом 8:2 у вечерашњем издању највећег спортског ријалитија Еxатлон Србија, који се емитује на Информер телевизији!

При одабиру имена за дете родитељи морају да воде рачуна и о прописима. Тако име не сме да вређа морал, традиционална схватања нити да буде погрдно за дете.

Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци подигло је оптужницу против Дијане С. (47) из Бијељине, којом се терети да је злоупотребом положаја одговорног лица оштетила банку у којој је била запослена за чак 481.587 конвертибилних марака.

Треће основно јавно тужилаштво у Београду наложило је задржавање осумњиченом П. Г. због постојања основа сумње да је дана 29.10.2026. године, на територији градске општине Земун, извршио кривично дело Тешка телесна повреда на штету М. О. (61).

Полиција у Београду, УКП, Службе за борбу против организованог криминала, Одељење за сузбијање организованог кријумчарења дрога, са Одељењем за опсервацију и Одељењем за хапшење, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ухапсила је Т.Н. (48) из Београда због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

Тежа саобраћајна незгода догодила се данас у поподневним сатима на старом путу између Чачка и Краљева, у месту Бабско поље, када је возач теретног возила изгубио контролу над камионом и слетео ван коловоза.

Саобраћајна полиција у Смедереву, данас око 11 часова искључила је из саобраћаја мушкарца Д.М. (36) који је управљао аутомобилом марке "мг" због прекорачења брзине.

Гитара коју је музичар Џорџ Мајкл свирао у споту за песму "Фаитх" из 1987. године продата је за 215.000 евра на аукцији у Великој Британији, упркос спору између чланова породице његове некадашње личне асистенткиње Шивон Бејли и њеног супруга, који је предмете понудио на продају.

Мисионарска поза сматра се најефикаснијом за постизање женског оргазма, јер омогућава бољу стимулацију клиториса, показало истраживање на које указује др Лори Минц, ауторка књиге "Бецоминг Цлитерате: Wхy Оргасм Еqуалитy Маттерс – Анд Хоw то Гет Ит".

Паметни телефони нису имуни на сајбер нападе, а злонамерни софтвер може да угрози ваше податке, приватност, па чак и новац. Иако није увек лако препознати да је уређај заражен, постоје знакови који могу да укажу на проблем, као и начини да се решите вируса.

Водитељка Јована Јеремић реаговала је након што се на друштвеној мрежи Икс појавио профил са њеним именом и фотографијом, са којег је објављена порука о подршци студентима и открила да то није њен профил.

Певачица Весна Змијанац мета је хајке на друштвеним мрежама, будући да у Сарајеву траже да јој се забрани концерт у Зетри, а покренут је и позив на бојкот, јер је певала песму "Ђенерале", коју Срби посвећују хероју Ратку Младићу.

Певачица Теа Билановић сада је проговорила о оцу Луке Дончића који је био на промоцији њеног албума, а откирла је да је касније певала и Луки на једном весељу.

20:07

Euronews (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог

Нетањаху на ивици политичког понора: Избори без победника, битка за власт тек почиње

Према подацима Централне изборне комисије Израела, након пребројавања свих гласова, још увек нема јасног победника избора у тој земљи. Оба главна политичка блока освојила су мање од 61 посланичког места, колико је потребно за формирање већинске владе у израелском парламенту, који се зове Кнесет и има укупно 120 места. Због тога се очекује да ће уследити вишенедељни преговори о формирању коалиционе владе, а постоји и могућност расписивања нових избора.

Странка Ликуд израелског премијера Бењамина Нетањахуа, заједно са својим крајње десничарским и ултраортодоксним јеврејским савезницима, освојила је 53 посланичка места. Главни опозициони кандидат Гади Ајзенкот и његова странка Јашар, заједно са још три јеврејске опозиционе странке из његовог политичког блока, освојили су укупно 48 посланичких места.

Арапске странке - које чине Заједничка листа (Јоинт Лист) и Раам – освојиле су рекордних 19 посланичких места, што представља њихов досад највећи изборни успех.

С обзиром на то да избори нису донели коначан расплет, могло би да прође неколико недеља, па чак и месеци, током којих ће политички опстанак Бењамина Нетањахуа остати неизвестан.

Током политичке каријере дуже од три деценије, Нетањаху је много пута био отписиван као политички фактор, али се сваки пут показало да су они који су предвиђали његов крај то учинили прерано.

Нетањаху није победио. Али није ни изгубио, барем не још увек. Сада мора да спречи своје ривале да формирају сопствену владу, а постоји могућност да још једном успе да сачува власт.

Арапске странке као кључни фактор

Аналитичари сматрају да је рекордна излазност Арапа, односно палестинских грађана Израела, делимично била реакција на четири године мандата крајње десничарског министра националне безбедности, током којих је криминал у арапској заједници нагло порастао. Припадници те заједнице за такав тренд окривљују немар полиције, пише ЦНН.

На њих је такође утицао пораст расизма након 7. октобра и израелског рата у Гази, као и њихово велико незадовољство насиљем израелских досељеника. Све су то фактори који су могли да их подстакну да изађу на изборе.

Овде се изборна математика додатно компликује.

Раам је исламистичка странка која највећу подршку добија међу израелском бедуинском заједницом. Њен лидер Мансур Абас постао је први арапски политичар који је ушао у израелску владу, након избора одржаних 2021. године.

Заједничка листа (Јоинт Лист), за коју се предвиђа да ће бити већа арапска политичка групација, окупља неколико мањих странака и фракција: комунистички Хадасх, секуларистички Та'ал и националистички Балад.

У среду је Јаир Голан, лидер левичарске Демократске странке, позвао своје политичке партнере да арапске странке рачунају као део свог блока, одбацујући оно што је назвао Нетањахуовом "расистичком поделом гласова на јеврејске и арапске“.

Голан се наредног дана састао са Абасом. Међутим, двојица десничарских савезника Гадија Ајзенкота, Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, успротивили су се формирању било какве владе која би зависила од подршке арапских странака. Они се о овом питању нису оглашавали након затварања бирачких места.

Заједничка листа је у среду саопштила да је спремна на политичку сарадњу и да је вољна да учини "све што је у њеној моћи како би окончала Нетањахуову владавину“.

Шта ће Нетањаху предузети?

Извор близак Нетањахуу изјавио је да је његов главни циљ након избора да делегитимизује, а самим тим и спречи политичку сарадњу јеврејских и арапских странака, која би могла да доведе до његовог одласка са власти.

Након што је током целе предизборне кампање водио негативну кампању против арапских странака, Ликуд је у четвртак издао саопштење у којем је позвао израелску безбедносну службу Шин Бет и полицију да истраже, како је наведено, "умешаност страних фактора који су интервенисали и подмићивали бираче у корист арапских странака“.

Саопштење је уследило након што је председник Централне изборне комисије, заменик председника Врховног суда Ноам Солберг, упутио писмо директору израелске безбедносне службе Шин Бет, Давиду Зинију, тражећи истрагу о "озбиљним сумњама“ у вези са финансирањем из иностранства. Истовремено је навео да не може да потврди озбиљност доказа.

Улога Гадија Ајзенкота

Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага (ИДФ), позвао је у уторак увече челнике израелских безбедносних служби да имају на уму да је "Нетањаху премијер у техничком мандату, без мандата бирача и без поверења јавности“.

Обраћајући се својим присталицама убрзо након објављивања излазних анкета, Ајзенкот је изјавио да је народ "изабрао промене“.

У својој првој реакцији на ажуриране изборне резултате, након говора одржаног у уторак увече, Ајзенкот је поручио да остаје посвећен "доношењу промена у Израелу“.

Шта следи?

Следећи корак зависи од председника Израела Исака Херцога, чија је улога након избора од пресудног значаја.

Његов задатак је да обави консултације са свим странкама које су освојиле посланичка места и утврди ког кандидата оне препоручују за премијера. Након тога, треба да изабере особу за коју сматра да има највеће изгледе да обезбеди подршку већине од најмање 61 посланика.

То не мора нужно да буде лидер странке која је освојила највише мандата, већ кандидат који има најреалнију могућност да формира владајућу коалицију.

Очекује се да ће Ајзенкот добити више препорука од Нетањахуа, будући да се претпоставља да ће га арапске странке подржати.

Изабрани кандидат има рок од 28 дана, уз могућност продужења за додатних 14 дана, да преговара са другим странкама о расподели министарских места, буџету и политичким питањима, како би формирао владу.

Уколико не успе да формира владу, мандат се поверава другом кандидату, који добија нови рок од четири недеље.

Ако ни он не успе, Кнесет добија кратак рок да предложи алтернативног кандидата. Уколико и тај покушај пропадне, аутоматски се расписују нови избори.

Нетањаху, као премијер у техничком мандату, има одређену предност. Ако Ајзенкот први добије мандат за формирање владе, али у томе не успе, Нетањаху само треба да сачека да његов рок истекне.

А уколико Израел буде кренуо ка новим изборима, Нетањаху ће остати на функцији премијера у техничком мандату још месецима.

Ајзенкот ипак није остао без могућности за даље политичко деловање.

Чак и без формирања владе, опозиција би могла да искористи своју већину у парламенту како би сменила председника Кнесета и преузела друге важне функције. Тиме би могла да ограничи Нетањахуову могућност управљања земљом, па чак и да омогући опозицији да покрене усвајање законских предлога.

Међутим, Ајзенкот, пензионисани генерал-потпуковник, није на терену на којем би највише волео да води политичку битку.

Нетањахуова владајућа коалиција остаје изузетно лојална свом лидеру, који практично не мора да брине о могућим пребегима посланика из сопствених редова.

Исто се не може рећи за Ајзенкота. Његова разнородна коалиција има знатно мање идеолошког јединства, па би чак и најмањи политички уступак могао да изазове њен распад и врати земљу на нове изборе.

За сада је пажња усмерена на Херцога, чија је улога још значајнија због тренутног политичког застоја. Пошто ниједан од два блока нема јасну већину, могуће је да ће покушати да подстакне Нетањахуа и Ајзенкота да формирају владу националног јединства.