IzboriPrvi objavio Srbija Danas, 28. okt, 08:14 · poslednji 30. okt, 20:07

Neizvesni izborni u Izraelu: Netanijahuov blok vodi, prebrojavanje još traje

5 medija · 5 tekstova · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: Politika

Pregled vesti

Hronologija

28. okt
Politika (otvara se u novom prozoru)
Neizvesni izborni u Izraelu: Netanijahuov blok vodi, prebrojavanje još traje
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je na parlamentarnim izborima održanim u utorak 57 mandata, prema 47 koliko je pripalo anti-Netanjahuovom bloku, nakon što su prebrojani glasovi iz 41,9 odsto… Ceo tekst
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je na parlamentarnim izborima održanim u utorak 57 mandata, prema 47 koliko je pripalo anti-Netanjahuovom bloku, nakon što su prebrojani glasovi iz 41,9 odsto glasačkih kutija, dok pretežno arapske stranke Zajednička lista i Raam zajedno imaju 16 mandata, pokazali su trenutni rezultati Centralne izborne komisije.
Stranke koje trenutno prelaze cenzus od 3,25 odsto su Rezervisti, sa 2,7 odsto, Narod Izraela - 1,8 odsto i Haredi - 0,3 odsto, preneo je Tajms of Izrael.
Rezultati, objavljeni do 5.58 časova, još nisu konačni, a brojanje se nastavlja.
U izbornom štabu Likuda u Jerusalimu, Netanjahu je rekao da Izrael ima „istorijsku, jedinstvenu priliku”, zajedno sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, da „jednom za svagda ukloni iransku pretnju”.
On je kritikovao stranke spremne da sarađuju sa arapskim strankama, pitajući kako mogu da govore o "savezu onih koji služe" sa strankama koje, kako je naveo, napadaju vojnike izraelskih odbrambenih snaga.
Tramp je na društvenoj mreži Truth Social ocenio da je njegova podrška Netanjahuu uticala na izborni rezultat, navodeći da se, nakon njegove podrške, umesto očekivanog odlučujućeg poraza premijera sada nazire tesan rezultat ili čak pobeda.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, izlaznost birača na vanrednim parlamentarnim izborima u Izraelu sinoć do 22.00 časa iznosila je 77,7 odsto, što je porast u odnosu na 70,6 odsto izlaznosti koliko je zabeleženo na izborima 2022. godine.
Prema dostupnim podacima, svoje biračko pravo iskoristilo je 5.695.682 Izraelaca, navodi Tajms of Izrael.
To je najveća izlaznost na izborima u Izraelu još od 1999. godine.
U Izraelu su juče održani vanredni parlamentarni izbori za 120 poslaničkih mesta u Knesetu.
Birališta su bila otvorena od 7 do 22 sata po lokalnom vremenu a pravo glasa imalo je oko 7,3 miliona upisanih birača, prenosi Tanjug.
08:14
Srbija Danas (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Netanjahu vodi na izborima u Izraelu, ali drama tek počinje: Prebrojano više od pola glasova, formiranje vlade pod velikim znakom pitanja
Izrael se suočava sa novom političkom neizvesnošću nakon parlamentarnih izbora održanih u utorak, 27. oktobra, pošto prvi rezultati prebrojavanja glasova ukazuju na mogućnost dugotrajnih pregovora o formiranju vlasti.… Ceo tekst
Izrael se suočava sa novom političkom neizvesnošću nakon parlamentarnih izbora održanih u utorak, 27. oktobra, pošto prvi rezultati prebrojavanja glasova ukazuju na mogućnost dugotrajnih pregovora o formiranju vlasti.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, nakon obrade 53,7 odsto biračkih kutija, blok okupljen oko aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua mogao bi da računa na 55 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok ima 50. Preostalih 15 mandata pripalo bi arapskim političkim strankama, koje bi mogle da odigraju značajnu ulogu u raspletu političke situacije.
Iako je Netanjahuov blok trenutno u prednosti, to nije dovoljno za samostalno formiranje vlade, budući da je za parlamentarnu većinu u Knesetu, koji ima 120 poslanika, potrebno najmanje 61 mesto.
Preokret tokom noći: Netanjahu ojačao poziciju
Prve izlazne ankete, koje su u utorak uveče objavile izraelske televizije Kan 11, Kanal 12 i Kanal 13, nisu pokazivale jasnog pobednika.
Prema početnim procenama, dva glavna politička bloka bila su gotovo izjednačena, pri čemu je opozicija u pojedinim istraživanjima imala blagu prednost.
Međutim, kako je noć odmicala i pristizali prvi zvanični rezultati, politička slika počela je da se menja u korist aktuelnog premijera.
Netanjahuova stranka Likud zadržala je poziciju najjače pojedinačne političke organizacije, dok su rezultati ukazali na to da bi njegov desničarski i verski blok mogao da osvoji više poslaničkih mesta nego što su nagoveštavale prve izlazne ankete.
Ipak, prednost u broju mandata ne znači automatski i pobedu u borbi za vlast. Konačan raspored snaga zavisiće od preostalih glasova, izbornog praga i spremnosti stranaka da pristupe eventualnim koalicionim dogovorima.
Opozicija ne odustaje od smene Netanjahua
Glavni politički protivnik izraelskog premijera na ovim izborima jeste Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i lider stranke Jašar.
Opozicioni blok okuplja više stranaka različitih političkih orijentacija, među kojima su Jašar, B'Jahad, Izrael Bejtenu i Demokrate.
Njihov zajednički cilj jeste okončanje dugogodišnje političke dominacije Benjamina Netanjahua, ali se među opozicionim partijama pojavljuju i značajne razlike kada je reč o bezbednosnoj politici, odnosu prema palestinskom pitanju i mogućim koalicionim partnerima.
Ajzenkot je nakon izbora poručio da su građani glasali za političke promene i nacionalno jedinstvo, dok je Netanjahu naglasio da njegova stranka ostaje najjača politička snaga i pozvao na formiranje desničarske vlade.
Upravo zbog toga, ključna borba mogla bi da se vodi tek nakon objavljivanja konačnih izbornih rezultata, kada će postati jasnije koje stranke mogu da obezbede potrebnu parlamentarnu većinu.
Arapske stranke mogle bi da odluče ko će formirati vladu
Jedno od najvećih iznenađenja izbora predstavlja snažan rezultat arapskih političkih stranaka, koje bi, prema trenutnim projekcijama, mogle da osvoje između 15 i 18 poslaničkih mesta.
Reč je o političkim organizacijama koje predstavljaju značajan deo arapskog stanovništva Izraela, a njihov izborni uspeh mogao bi da promeni odnos snaga u parlamentu.
Ukoliko nijedan od dva najveća bloka ne dostigne 61 mandat, podrška ovih stranaka mogla bi da postane presudna za izbor nove vlade.
Međutim, takav scenario prate ozbiljne političke prepreke.
Netanjahu je već odbacio mogućnost formiranja vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka, dok su pojedine opozicione partije ranije izražavale protivljenje njihovom uključivanju u vladajuću koaliciju.
Zbog toga postoji mogućnost da nijedna politička grupacija ne uspe da sastavi stabilnu parlamentarnu većinu, čak i ako konačni rezultati jasno pokažu koja je osvojila najviše poslaničkih mesta.
Izuzetno velika izlaznost na izborima
Izborni proces obeležila je i velika zainteresovanost građana.
Prema podacima objavljenim po zatvaranju birališta, izlaznost je dostigla približno 77,7 odsto, što predstavlja najviši nivo od 1999. godine.
Velika izlaznost posebno je značajna u kontekstu političke polarizacije izraelskog društva, u kojem su pitanja nacionalne bezbednosti, sukoba na Bliskom istoku, odnosa prema Iranu i budućnosti aktuelne vlade imala važnu ulogu u predizbornoj kampanji.
Posebnu pažnju privuklo je i glasanje pripadnika izraelske vojske, čiji se deo glasova obrađuje naknadno. Prema podacima vojske, na izborima je učestvovalo gotovo 80 odsto pripadnika sa pravom glasa.
Njihovi glasovi, zajedno sa preostalim neprebrojanim listićima, mogli bi dodatno da utiču na raspodelu mandata.
Šta sledi nakon izbora?
Nakon završetka prebrojavanja glasova i utvrđivanja konačnih rezultata, predsednik Izraela Isak Hercog trebalo bi da obavi konsultacije sa političkim strankama i poveri mandat za sastav vlade kandidatu za kojeg proceni da ima najveće šanse da obezbedi parlamentarnu većinu.
To ne mora nužno da bude lider stranke koja je osvojila najviše glasova, već političar koji može da okupi dovoljno poslaničke podrške.
Ukoliko pregovori budu neuspešni, Izrael bi mogao da se suoči sa produženom političkom krizom, pokušajima formiranja alternativnih koalicija ili, u krajnjem slučaju, novim izborima.
Za sada je izvesno da Netanjahu ima prednost u preliminarnom rasporedu mandata, ali je još daleko od sigurnog novog premijerskog mandata.
Naredni sati i dani mogli bi da budu presudni za političku budućnost Izraela, jer će konačni rezultati i pregovori između stranaka pokazati da li će Netanjahu uspeti da ostane na vlasti ili će opozicija pronaći način da formira novu vladu.
08:55
NIN (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 7 sati 55 min posle prvog
Netanjahu na korak do pobede? Preliminarni rezultati pokazuju prednost njegovog bloka
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je na parlamentarnim izborima održanim u utorak 57 mandata, prema 47 koliko je pripalo anti-Netanjahuovom bloku, nakon što su prebrojani glasovi iz 41,9 odsto… Ceo tekst
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je na parlamentarnim izborima održanim u utorak 57 mandata, prema 47 koliko je pripalo anti-Netanjahuovom bloku, nakon što su prebrojani glasovi iz 41,9 odsto glasačkih kutija, dok pretežno arapske stranke Zajednička lista i Raam zajedno imaju 16 mandata, pokazali su trenutni rezultati Centralne izborne komisije.
21.10.
2026.
Može li Gadi Ajzenkot da nadjača Netanjahua i ujedini Izrael obećanjem da će rasvetliti propuste 7. oktobra?
Stranke koje trenutno prelaze cenzus od 3,25 odsto su Rezervisti, sa 2,7 odsto, Narod Izraela - 1,8 odsto i Haredi - 0,3 odsto, preneo je Tajms of Izrael.
Rezultati, objavljeni do 5.58 časova, još nisu konačni, a brojanje se nastavlja. U izbornom štabu Likuda u Jerusalimu, Netanjahu je rekao da Izrael ima "istorijsku, jedinstvenu priliku", zajedno sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, da "jednom za svagda ukloni iransku pretnju".
On je kritikovao stranke spremne da sarađuju sa arapskim strankama, pitajući kako mogu da govore o "savezu onih koji služe" sa strankama koje, kako je naveo, napadaju vojnike izraelskih odbrambenih snaga.
Tramp je na društvenoj mreži Truth Social ocenio da je njegova podrška Netanjahuu uticala na izborni rezultat, navodeći da se, nakon njegove podrške, umesto očekivanog odlučujućeg poraza premijera sada nazire tesan rezultat ili čak pobeda.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, izlaznost birača na vanrednim parlamentarnim izborima u Izraelu sinoć do 22.00 časa iznosila je 77,7 odsto, što je porast u odnosu na 70,6 odsto izlaznosti koliko je zabeleženo na izborima 2022. godine. Prema dostupnim podacima, svoje biračko pravo iskoristilo je 5.695.682 Izraelaca, navodi Tajms of Izrael. To je najveća izlaznost na izborima u Izraelu još od 1999. godine. U Izraelu su juče održani vanredni parlamentarni izbori za 120 poslaničkih mesta u Knesetu. Birališta su bila otvorena od 7 do 22 sata po lokalnom vremenu a pravo glasa imalo je oko 7,3 miliona upisanih birača.
13:13
Informer (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 12 sati 13 min posle prvog
Srpski počasni konzul otkriva: Ova grupa će prelomiti izbore u Izraelu
Glasovi vojnika i rezervista mogli bi da utiču na rasplet parlamentarnih izbora u Izraelu, izjavio je počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić. Nakon 66 odsto izbrojanih glasova koalicioni blok Likud, koji… Ceo tekst
Glasovi vojnika i rezervista mogli bi da utiču na rasplet parlamentarnih izbora u Izraelu, izjavio je počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić.
Nakon 66 odsto izbrojanih glasova koalicioni blok Likud, koji predvodi izraelski premijer Benjamin Netanjahu, broji 54 mandata, a blok predvođen bivšim načelnikom Generalštaba Gadi Ajzenkotom broji 48 mandata.
- Za procenu konačnog ishoda izbora potrebno je još strpljenja. Kada je reč o mogućim partnerima u budućoj vladi, pomenuo bih i stranku Ra'am, predvođenu Mansurom Abasom, koji je već jednom bio uključen kada je Benet bio predsednik vlade - naveo je konzul za K1 teveliziju.
Na pitanje o ulozi Itamara Ben Gvira i njegovim mogućnostima da učestvuje u vladajućoj koaliciji, Nikolić je rekao da mu se prema tadašnjem preseku rezultata predviđalo sedam mandata, i napomenuo da on svakako predstavlja samo i isključivo potencijalnog koalicionog partnera bloku koji bi predvodio Netanjahu, odnosno Likud.
Prema njegovim rečima, stranke te veličine mogu imati presudnu ulogu u formiranju parlamentarne većine, zbog čega stranka Ben Gvira može imati posebnu težinu. Govoreći o bezbednosnim izazovima i očekivanjima izraelskih građana, Nikolić je ocenio da, uprkos dubokoj podeljenosti društva, postoje pitanja oko kojih različiti politički blokovi imaju slične stavove.
- Sve se ovo doživljava kao nedovršeni poslovi. Međutim, rekao bih da to nije bila ona dominantna podela na ovim izborima - dodao je konzul.
Nikolić se posebno osvrnuo na reakcije porodica stradalih u napadu Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji su, prema njegovim rečima, ove rezultate doživeli kao potpunu relativizaciju i nepoštovanje, odsustvo elementarnog pijeteta prema njihovoj deci, žrtvama koje su podneli. Odgovarajući na pitanje da li je formirana komisija koja bi ispitala odgovornost za propuste koji su prethodili napadu, Nikolić je rekao da nije formirana komisija što je, smatra on, dosta šokantno da posle takvog događaja, koji je najteže stradanje jevrejskog naroda od Holokausta, komisija nije formirana.
Naglasio je da ispitivanje odgovornosti za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine i stradanje velikog broja Izraelaca, ne bi smelo da bude ograničeno samo na obaveštajne propuste, već i na vojno-operativne akcije na terenu.
Na osnovu prebrojanih više od 76% glasova, blok koji podržava Benjamina Netanjahua ima 54 poslanička mesta, a blok koji predvodi Gadi Ajzenkot ima 47, dok su arapske stranke u ofanzivi i za dada imaju 19 mesta.
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je na parlamentarnim izborima održanim u utorak 57 mandata, prema 47 koliko je pripalo anti-Netanjahuovom bloku, nakon što su prebrojani glasovi iz 41,9 odsto glasačkih kutija.
Građani Izraela izlaze danas na parlamentarne izbore, prve od napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o političkoj budućnosti premijera Benjamina Netanjahua, dok ankete ukazuju na neizvesnu borbu između njegovog bloka i opozicije, prenose danas svetski mediji.
Prema podacima od 12.34 časova, na osnovu prebrojanih glasova sa 84,5% biračkih mesta, delimični rezultati koje je objavila Centralna izborna komisija dodeljuju 54 poslanička mesta bloku koji predvodi premijer Benjamin Netanjahu, dok blok koji predvodi Gadi Ajzenkot (iz stranke Jašar) dobija 49 mesta.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegovi saveznici na dobrom su putu da osvoje najviše mesta u izraelskom parlamentu nakon izbora ove nedelje, iako ni on ni njegov glavni konkurent, Gadi Ajzenkot, nemaju izvestan put ka većini.
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanijahua osvojio je 53 mesta u Knesetu, blok predvođen Gadijem Ajzenkotom 48, dok su arapske stranke dobile 19 mandata.
Na osnovu prebrojanih više od 76% glasova, blok koji podržava Benjamina Netanjahua ima 54 poslanička mesta, a blok koji predvodi Gadi Ajzenkot ima 47, dok su arapske stranke u ofanzivi i za dada imaju 19 mesta.
Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je na Informer televiziji večeras i uputio apel svim građanima Srbije, poručivši da se protiv terora i nepravde mora boriti istinom i glasnim otporom, jer je u suprotnom ugrožen sam opstanak države.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji žestoko govorio o sramnom upadu blokadera u redakciju naše televizije, prekim sudovima i novim pretnjama da će nasilnici upasti u studio i tokom samog emisijskog prenosa.
Na društvenim mrežama šire se snimci i fotografije kuće direktora PIO fonda Relje Ognjenovića, koje je podelio blokaderski advokat Ivan Ninić, na šta je reagovao lider srpske opozicije Aleksandar Vučić tokom gostovanja u Kolegijumu na Informer TV i to oštro osudio.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji do detalja raskrinkao prve poteze nove vlasti, ukazujući na brutalan, kako je rekao, komesarski revanšizam, uništenje medija i katastrofalne posledice po ekonomiju.
U emisiji Dnevnik 2 na Radio-televiziji Srbije (RTS) gostovao je analitičar Aleksandar Radić, čovek za kojim je po naredbi Višeg suda u Beogradu raspisana poternica i koji je pre četiri meseca pobegao iz zemlje, zbog čega se oglasilo Više javno tužilaštvo (VJT).
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Pri odabiru imena za dete roditelji moraju da vode računa i o propisima. Tako ime ne sme da vređa moral, tradicionalna shvatanja niti da bude pogrdno za dete.
Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dijane S. (47) iz Bijeljine, kojom se tereti da je zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetila banku u kojoj je bila zaposlena za čak 481.587 konvertibilnih maraka.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je zadržavanje osumnjičenom P. G. zbog postojanja osnova sumnje da je dana 29.10.2026. godine, na teritoriji gradske opštine Zemun, izvršio krivično delo Teška telesna povreda na štetu M. O. (61).
Policija u Beogradu, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja droga, sa Odeljenjem za opservaciju i Odeljenjem za hapšenje, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je T.N. (48) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Teža saobraćajna nezgoda dogodila se danas u popodnevnim satima na starom putu između Čačka i Kraljeva, u mestu Babsko polje, kada je vozač teretnog vozila izgubio kontrolu nad kamionom i sleteo van kolovoza.
Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M. (36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".
Pametni telefoni nisu imuni na sajber napade, a zlonamerni softver može da ugrozi vaše podatke, privatnost, pa čak i novac. Iako nije uvek lako prepoznati da je uređaj zaražen, postoje znakovi koji mogu da ukažu na problem, kao i načini da se rešite virusa.
Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Tea Bilanović sada je progovorila o ocu Luke Dončića koji je bio na promociji njenog albuma, a otkirla je da je kasnije pevala i Luki na jednom veselju.
20:07
Euronews (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog
Netanjahu na ivici političkog ponora: Izbori bez pobednika, bitka za vlast tek počinje
Prema podacima Centralne izborne komisije Izraela, nakon prebrojavanja svih glasova, još uvek nema jasnog pobednika izbora u toj zemlji. Oba glavna politička bloka osvojila su manje od 61 poslaničkog mesta, koliko je… Ceo tekst
Prema podacima Centralne izborne komisije Izraela, nakon prebrojavanja svih glasova, još uvek nema jasnog pobednika izbora u toj zemlji. Oba glavna politička bloka osvojila su manje od 61 poslaničkog mesta, koliko je potrebno za formiranje većinske vlade u izraelskom parlamentu, koji se zove Kneset i ima ukupno 120 mesta. Zbog toga se očekuje da će uslediti višenedeljni pregovori o formiranju koalicione vlade, a postoji i mogućnost raspisivanja novih izbora.
Stranka Likud izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zajedno sa svojim krajnje desničarskim i ultraortodoksnim jevrejskim saveznicima, osvojila je 53 poslanička mesta. Glavni opozicioni kandidat Gadi Ajzenkot i njegova stranka Jašar, zajedno sa još tri jevrejske opozicione stranke iz njegovog političkog bloka, osvojili su ukupno 48 poslaničkih mesta.
Arapske stranke - koje čine Zajednička lista (Joint List) i Raam – osvojile su rekordnih 19 poslaničkih mesta, što predstavlja njihov dosad najveći izborni uspeh.
S obzirom na to da izbori nisu doneli konačan rasplet, moglo bi da prođe nekoliko nedelja, pa čak i meseci, tokom kojih će politički opstanak Benjamina Netanjahua ostati neizvestan.
Tokom političke karijere duže od tri decenije, Netanjahu je mnogo puta bio otpisivan kao politički faktor, ali se svaki put pokazalo da su oni koji su predviđali njegov kraj to učinili prerano.
Netanjahu nije pobedio. Ali nije ni izgubio, barem ne još uvek. Sada mora da spreči svoje rivale da formiraju sopstvenu vladu, a postoji mogućnost da još jednom uspe da sačuva vlast.
Arapske stranke kao ključni faktor
Analitičari smatraju da je rekordna izlaznost Arapa, odnosno palestinskih građana Izraela, delimično bila reakcija na četiri godine mandata krajnje desničarskog ministra nacionalne bezbednosti, tokom kojih je kriminal u arapskoj zajednici naglo porastao. Pripadnici te zajednice za takav trend okrivljuju nemar policije, piše CNN.
Na njih je takođe uticao porast rasizma nakon 7. oktobra i izraelskog rata u Gazi, kao i njihovo veliko nezadovoljstvo nasiljem izraelskih doseljenika. Sve su to faktori koji su mogli da ih podstaknu da izađu na izbore.
Ovde se izborna matematika dodatno komplikuje.
Raam je islamistička stranka koja najveću podršku dobija među izraelskom beduinskom zajednicom. Njen lider Mansur Abas postao je prvi arapski političar koji je ušao u izraelsku vladu, nakon izbora održanih 2021. godine.
Zajednička lista (Joint List), za koju se predviđa da će biti veća arapska politička grupacija, okuplja nekoliko manjih stranaka i frakcija: komunistički Hadash, sekularistički Ta'al i nacionalistički Balad.
U sredu je Jair Golan, lider levičarske Demokratske stranke, pozvao svoje političke partnere da arapske stranke računaju kao deo svog bloka, odbacujući ono što je nazvao Netanjahuovom "rasističkom podelom glasova na jevrejske i arapske“.
Golan se narednog dana sastao sa Abasom. Međutim, dvojica desničarskih saveznika Gadija Ajzenkota, Naftali Benet i Avigdor Liberman, usprotivili su se formiranju bilo kakve vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka. Oni se o ovom pitanju nisu oglašavali nakon zatvaranja biračkih mesta.
Zajednička lista je u sredu saopštila da je spremna na političku saradnju i da je voljna da učini "sve što je u njenoj moći kako bi okončala Netanjahuovu vladavinu“.
Šta će Netanjahu preduzeti?
Izvor blizak Netanjahuu izjavio je da je njegov glavni cilj nakon izbora da delegitimizuje, a samim tim i spreči političku saradnju jevrejskih i arapskih stranaka, koja bi mogla da dovede do njegovog odlaska sa vlasti.
Nakon što je tokom cele predizborne kampanje vodio negativnu kampanju protiv arapskih stranaka, Likud je u četvrtak izdao saopštenje u kojem je pozvao izraelsku bezbednosnu službu Šin Bet i policiju da istraže, kako je navedeno, "umešanost stranih faktora koji su intervenisali i podmićivali birače u korist arapskih stranaka“.
Saopštenje je usledilo nakon što je predsednik Centralne izborne komisije, zamenik predsednika Vrhovnog suda Noam Solberg, uputio pismo direktoru izraelske bezbednosne službe Šin Bet, Davidu Ziniju, tražeći istragu o "ozbiljnim sumnjama“ u vezi sa finansiranjem iz inostranstva. Istovremeno je naveo da ne može da potvrdi ozbiljnost dokaza.
Uloga Gadija Ajzenkota
Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), pozvao je u utorak uveče čelnike izraelskih bezbednosnih službi da imaju na umu da je "Netanjahu premijer u tehničkom mandatu, bez mandata birača i bez poverenja javnosti“.
Obraćajući se svojim pristalicama ubrzo nakon objavljivanja izlaznih anketa, Ajzenkot je izjavio da je narod "izabrao promene“.
U svojoj prvoj reakciji na ažurirane izborne rezultate, nakon govora održanog u utorak uveče, Ajzenkot je poručio da ostaje posvećen "donošenju promena u Izraelu“.
Šta sledi?
Sledeći korak zavisi od predsednika Izraela Isaka Hercoga, čija je uloga nakon izbora od presudnog značaja.
Njegov zadatak je da obavi konsultacije sa svim strankama koje su osvojile poslanička mesta i utvrdi kog kandidata one preporučuju za premijera. Nakon toga, treba da izabere osobu za koju smatra da ima najveće izglede da obezbedi podršku većine od najmanje 61 poslanika.
To ne mora nužno da bude lider stranke koja je osvojila najviše mandata, već kandidat koji ima najrealniju mogućnost da formira vladajuću koaliciju.
Očekuje se da će Ajzenkot dobiti više preporuka od Netanjahua, budući da se pretpostavlja da će ga arapske stranke podržati.
Izabrani kandidat ima rok od 28 dana, uz mogućnost produženja za dodatnih 14 dana, da pregovara sa drugim strankama o raspodeli ministarskih mesta, budžetu i političkim pitanjima, kako bi formirao vladu.
Ukoliko ne uspe da formira vladu, mandat se poverava drugom kandidatu, koji dobija novi rok od četiri nedelje.
Ako ni on ne uspe, Kneset dobija kratak rok da predloži alternativnog kandidata. Ukoliko i taj pokušaj propadne, automatski se raspisuju novi izbori.
Netanjahu, kao premijer u tehničkom mandatu, ima određenu prednost. Ako Ajzenkot prvi dobije mandat za formiranje vlade, ali u tome ne uspe, Netanjahu samo treba da sačeka da njegov rok istekne.
A ukoliko Izrael bude krenuo ka novim izborima, Netanjahu će ostati na funkciji premijera u tehničkom mandatu još mesecima.
Ajzenkot ipak nije ostao bez mogućnosti za dalje političko delovanje.
Čak i bez formiranja vlade, opozicija bi mogla da iskoristi svoju većinu u parlamentu kako bi smenila predsednika Kneseta i preuzela druge važne funkcije. Time bi mogla da ograniči Netanjahuovu mogućnost upravljanja zemljom, pa čak i da omogući opoziciji da pokrene usvajanje zakonskih predloga.
Međutim, Ajzenkot, penzionisani general-potpukovnik, nije na terenu na kojem bi najviše voleo da vodi političku bitku.
Netanjahuova vladajuća koalicija ostaje izuzetno lojalna svom lideru, koji praktično ne mora da brine o mogućim prebegima poslanika iz sopstvenih redova.
Isto se ne može reći za Ajzenkota. Njegova raznorodna koalicija ima znatno manje ideološkog jedinstva, pa bi čak i najmanji politički ustupak mogao da izazove njen raspad i vrati zemlju na nove izbore.
Za sada je pažnja usmerena na Hercoga, čija je uloga još značajnija zbog trenutnog političkog zastoja. Pošto nijedan od dva bloka nema jasnu većinu, moguće je da će pokušati da podstakne Netanjahua i Ajzenkota da formiraju vladu nacionalnog jedinstva.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Hronologija

28. okt

Politika (otvara se u novom prozoru)

Neizvesni izborni u Izraelu: Netanijahuov blok vodi, prebrojavanje još traje

Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je na parlamentarnim izborima održanim u utorak 57 mandata, prema 47 koliko je pripalo anti-Netanjahuovom bloku, nakon što su prebrojani glasovi iz 41,9 odsto glasačkih kutija, dok pretežno arapske stranke Zajednička lista i Raam zajedno imaju 16 mandata, pokazali su trenutni rezultati Centralne izborne komisije.

Stranke koje trenutno prelaze cenzus od 3,25 odsto su Rezervisti, sa 2,7 odsto, Narod Izraela - 1,8 odsto i Haredi - 0,3 odsto, preneo je Tajms of Izrael.

Rezultati, objavljeni do 5.58 časova, još nisu konačni, a brojanje se nastavlja.

U izbornom štabu Likuda u Jerusalimu, Netanjahu je rekao da Izrael ima „istorijsku, jedinstvenu priliku”, zajedno sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, da „jednom za svagda ukloni iransku pretnju”.

On je kritikovao stranke spremne da sarađuju sa arapskim strankama, pitajući kako mogu da govore o "savezu onih koji služe" sa strankama koje, kako je naveo, napadaju vojnike izraelskih odbrambenih snaga.

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social ocenio da je njegova podrška Netanjahuu uticala na izborni rezultat, navodeći da se, nakon njegove podrške, umesto očekivanog odlučujućeg poraza premijera sada nazire tesan rezultat ili čak pobeda.

Prema dostupnim podacima, svoje biračko pravo iskoristilo je 5.695.682 Izraelaca, navodi Tajms of Izrael.

To je najveća izlaznost na izborima u Izraelu još od 1999. godine.

U Izraelu su juče održani vanredni parlamentarni izbori za 120 poslaničkih mesta u Knesetu.

Birališta su bila otvorena od 7 do 22 sata po lokalnom vremenu a pravo glasa imalo je oko 7,3 miliona upisanih birača, prenosi Tanjug.

08:14

Srbija Danas (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Netanjahu vodi na izborima u Izraelu, ali drama tek počinje: Prebrojano više od pola glasova, formiranje vlade pod velikim znakom pitanja

Izrael se suočava sa novom političkom neizvesnošću nakon parlamentarnih izbora održanih u utorak, 27. oktobra, pošto prvi rezultati prebrojavanja glasova ukazuju na mogućnost dugotrajnih pregovora o formiranju vlasti.… Ceo tekst

Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, nakon obrade 53,7 odsto biračkih kutija, blok okupljen oko aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua mogao bi da računa na 55 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok ima 50. Preostalih 15 mandata pripalo bi arapskim političkim strankama, koje bi mogle da odigraju značajnu ulogu u raspletu političke situacije.

Iako je Netanjahuov blok trenutno u prednosti, to nije dovoljno za samostalno formiranje vlade, budući da je za parlamentarnu većinu u Knesetu, koji ima 120 poslanika, potrebno najmanje 61 mesto.

Preokret tokom noći: Netanjahu ojačao poziciju

Prve izlazne ankete, koje su u utorak uveče objavile izraelske televizije Kan 11, Kanal 12 i Kanal 13, nisu pokazivale jasnog pobednika.

Prema početnim procenama, dva glavna politička bloka bila su gotovo izjednačena, pri čemu je opozicija u pojedinim istraživanjima imala blagu prednost.

Međutim, kako je noć odmicala i pristizali prvi zvanični rezultati, politička slika počela je da se menja u korist aktuelnog premijera.

Netanjahuova stranka Likud zadržala je poziciju najjače pojedinačne političke organizacije, dok su rezultati ukazali na to da bi njegov desničarski i verski blok mogao da osvoji više poslaničkih mesta nego što su nagoveštavale prve izlazne ankete.

Ipak, prednost u broju mandata ne znači automatski i pobedu u borbi za vlast. Konačan raspored snaga zavisiće od preostalih glasova, izbornog praga i spremnosti stranaka da pristupe eventualnim koalicionim dogovorima.

Opozicija ne odustaje od smene Netanjahua

Glavni politički protivnik izraelskog premijera na ovim izborima jeste Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i lider stranke Jašar.

Opozicioni blok okuplja više stranaka različitih političkih orijentacija, među kojima su Jašar, B'Jahad, Izrael Bejtenu i Demokrate.

Njihov zajednički cilj jeste okončanje dugogodišnje političke dominacije Benjamina Netanjahua, ali se među opozicionim partijama pojavljuju i značajne razlike kada je reč o bezbednosnoj politici, odnosu prema palestinskom pitanju i mogućim koalicionim partnerima.

Ajzenkot je nakon izbora poručio da su građani glasali za političke promene i nacionalno jedinstvo, dok je Netanjahu naglasio da njegova stranka ostaje najjača politička snaga i pozvao na formiranje desničarske vlade.

Upravo zbog toga, ključna borba mogla bi da se vodi tek nakon objavljivanja konačnih izbornih rezultata, kada će postati jasnije koje stranke mogu da obezbede potrebnu parlamentarnu većinu.

Arapske stranke mogle bi da odluče ko će formirati vladu

Jedno od najvećih iznenađenja izbora predstavlja snažan rezultat arapskih političkih stranaka, koje bi, prema trenutnim projekcijama, mogle da osvoje između 15 i 18 poslaničkih mesta.

Reč je o političkim organizacijama koje predstavljaju značajan deo arapskog stanovništva Izraela, a njihov izborni uspeh mogao bi da promeni odnos snaga u parlamentu.

Ukoliko nijedan od dva najveća bloka ne dostigne 61 mandat, podrška ovih stranaka mogla bi da postane presudna za izbor nove vlade.

Međutim, takav scenario prate ozbiljne političke prepreke.

Netanjahu je već odbacio mogućnost formiranja vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka, dok su pojedine opozicione partije ranije izražavale protivljenje njihovom uključivanju u vladajuću koaliciju.

Zbog toga postoji mogućnost da nijedna politička grupacija ne uspe da sastavi stabilnu parlamentarnu većinu, čak i ako konačni rezultati jasno pokažu koja je osvojila najviše poslaničkih mesta.

Izuzetno velika izlaznost na izborima

Izborni proces obeležila je i velika zainteresovanost građana.

Prema podacima objavljenim po zatvaranju birališta, izlaznost je dostigla približno 77,7 odsto, što predstavlja najviši nivo od 1999. godine.

Velika izlaznost posebno je značajna u kontekstu političke polarizacije izraelskog društva, u kojem su pitanja nacionalne bezbednosti, sukoba na Bliskom istoku, odnosa prema Iranu i budućnosti aktuelne vlade imala važnu ulogu u predizbornoj kampanji.

Posebnu pažnju privuklo je i glasanje pripadnika izraelske vojske, čiji se deo glasova obrađuje naknadno. Prema podacima vojske, na izborima je učestvovalo gotovo 80 odsto pripadnika sa pravom glasa.

Njihovi glasovi, zajedno sa preostalim neprebrojanim listićima, mogli bi dodatno da utiču na raspodelu mandata.

Šta sledi nakon izbora?

Nakon završetka prebrojavanja glasova i utvrđivanja konačnih rezultata, predsednik Izraela Isak Hercog trebalo bi da obavi konsultacije sa političkim strankama i poveri mandat za sastav vlade kandidatu za kojeg proceni da ima najveće šanse da obezbedi parlamentarnu većinu.

To ne mora nužno da bude lider stranke koja je osvojila najviše glasova, već političar koji može da okupi dovoljno poslaničke podrške.

Ukoliko pregovori budu neuspešni, Izrael bi mogao da se suoči sa produženom političkom krizom, pokušajima formiranja alternativnih koalicija ili, u krajnjem slučaju, novim izborima.

Za sada je izvesno da Netanjahu ima prednost u preliminarnom rasporedu mandata, ali je još daleko od sigurnog novog premijerskog mandata.

Naredni sati i dani mogli bi da budu presudni za političku budućnost Izraela, jer će konačni rezultati i pregovori između stranaka pokazati da li će Netanjahu uspeti da ostane na vlasti ili će opozicija pronaći način da formira novu vladu.

08:55

NIN (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 7 sati 55 min posle prvog

Netanjahu na korak do pobede? Preliminarni rezultati pokazuju prednost njegovog bloka

21.10.

2026.

Može li Gadi Ajzenkot da nadjača Netanjahua i ujedini Izrael obećanjem da će rasvetliti propuste 7. oktobra?

Stranke koje trenutno prelaze cenzus od 3,25 odsto su Rezervisti, sa 2,7 odsto, Narod Izraela - 1,8 odsto i Haredi - 0,3 odsto, preneo je Tajms of Izrael.

Rezultati, objavljeni do 5.58 časova, još nisu konačni, a brojanje se nastavlja. U izbornom štabu Likuda u Jerusalimu, Netanjahu je rekao da Izrael ima "istorijsku, jedinstvenu priliku", zajedno sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, da "jednom za svagda ukloni iransku pretnju".

Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, izlaznost birača na vanrednim parlamentarnim izborima u Izraelu sinoć do 22.00 časa iznosila je 77,7 odsto, što je porast u odnosu na 70,6 odsto izlaznosti koliko je zabeleženo na izborima 2022. godine. Prema dostupnim podacima, svoje biračko pravo iskoristilo je 5.695.682 Izraelaca, navodi Tajms of Izrael. To je najveća izlaznost na izborima u Izraelu još od 1999. godine. U Izraelu su juče održani vanredni parlamentarni izbori za 120 poslaničkih mesta u Knesetu. Birališta su bila otvorena od 7 do 22 sata po lokalnom vremenu a pravo glasa imalo je oko 7,3 miliona upisanih birača.

13:13

Informer (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 12 sati 13 min posle prvog

Srpski počasni konzul otkriva: Ova grupa će prelomiti izbore u Izraelu

Glasovi vojnika i rezervista mogli bi da utiču na rasplet parlamentarnih izbora u Izraelu, izjavio je počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić. Nakon 66 odsto izbrojanih glasova koalicioni blok Likud, koji… Ceo tekst

Glasovi vojnika i rezervista mogli bi da utiču na rasplet parlamentarnih izbora u Izraelu, izjavio je počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić.

Nakon 66 odsto izbrojanih glasova koalicioni blok Likud, koji predvodi izraelski premijer Benjamin Netanjahu, broji 54 mandata, a blok predvođen bivšim načelnikom Generalštaba Gadi Ajzenkotom broji 48 mandata.

- Za procenu konačnog ishoda izbora potrebno je još strpljenja. Kada je reč o mogućim partnerima u budućoj vladi, pomenuo bih i stranku Ra'am, predvođenu Mansurom Abasom, koji je već jednom bio uključen kada je Benet bio predsednik vlade - naveo je konzul za K1 teveliziju.

Na pitanje o ulozi Itamara Ben Gvira i njegovim mogućnostima da učestvuje u vladajućoj koaliciji, Nikolić je rekao da mu se prema tadašnjem preseku rezultata predviđalo sedam mandata, i napomenuo da on svakako predstavlja samo i isključivo potencijalnog koalicionog partnera bloku koji bi predvodio Netanjahu, odnosno Likud.

Prema njegovim rečima, stranke te veličine mogu imati presudnu ulogu u formiranju parlamentarne većine, zbog čega stranka Ben Gvira može imati posebnu težinu. Govoreći o bezbednosnim izazovima i očekivanjima izraelskih građana, Nikolić je ocenio da, uprkos dubokoj podeljenosti društva, postoje pitanja oko kojih različiti politički blokovi imaju slične stavove.

- Sve se ovo doživljava kao nedovršeni poslovi. Međutim, rekao bih da to nije bila ona dominantna podela na ovim izborima - dodao je konzul.

Nikolić se posebno osvrnuo na reakcije porodica stradalih u napadu Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji su, prema njegovim rečima, ove rezultate doživeli kao potpunu relativizaciju i nepoštovanje, odsustvo elementarnog pijeteta prema njihovoj deci, žrtvama koje su podneli. Odgovarajući na pitanje da li je formirana komisija koja bi ispitala odgovornost za propuste koji su prethodili napadu, Nikolić je rekao da nije formirana komisija što je, smatra on, dosta šokantno da posle takvog događaja, koji je najteže stradanje jevrejskog naroda od Holokausta, komisija nije formirana.

Naglasio je da ispitivanje odgovornosti za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine i stradanje velikog broja Izraelaca, ne bi smelo da bude ograničeno samo na obaveštajne propuste, već i na vojno-operativne akcije na terenu.

Na osnovu prebrojanih više od 76% glasova, blok koji podržava Benjamina Netanjahua ima 54 poslanička mesta, a blok koji predvodi Gadi Ajzenkot ima 47, dok su arapske stranke u ofanzivi i za dada imaju 19 mesta.

Građani Izraela izlaze danas na parlamentarne izbore, prve od napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine, na kojima će se odlučivati o političkoj budućnosti premijera Benjamina Netanjahua, dok ankete ukazuju na neizvesnu borbu između njegovog bloka i opozicije, prenose danas svetski mediji.

Prema podacima od 12.34 časova, na osnovu prebrojanih glasova sa 84,5% biračkih mesta, delimični rezultati koje je objavila Centralna izborna komisija dodeljuju 54 poslanička mesta bloku koji predvodi premijer Benjamin Netanjahu, dok blok koji predvodi Gadi Ajzenkot (iz stranke Jašar) dobija 49 mesta.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegovi saveznici na dobrom su putu da osvoje najviše mesta u izraelskom parlamentu nakon izbora ove nedelje, iako ni on ni njegov glavni konkurent, Gadi Ajzenkot, nemaju izvestan put ka većini.

Blok izraelskog premijera Benjamina Netanijahua osvojio je 53 mesta u Knesetu, blok predvođen Gadijem Ajzenkotom 48, dok su arapske stranke dobile 19 mandata.

Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.

Lider opozicije Aleksandar Vučić je na Informer televiziji večeras i uputio apel svim građanima Srbije, poručivši da se protiv terora i nepravde mora boriti istinom i glasnim otporom, jer je u suprotnom ugrožen sam opstanak države.

Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji žestoko govorio o sramnom upadu blokadera u redakciju naše televizije, prekim sudovima i novim pretnjama da će nasilnici upasti u studio i tokom samog emisijskog prenosa.

Na društvenim mrežama šire se snimci i fotografije kuće direktora PIO fonda Relje Ognjenovića, koje je podelio blokaderski advokat Ivan Ninić, na šta je reagovao lider srpske opozicije Aleksandar Vučić tokom gostovanja u Kolegijumu na Informer TV i to oštro osudio.

Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji do detalja raskrinkao prve poteze nove vlasti, ukazujući na brutalan, kako je rekao, komesarski revanšizam, uništenje medija i katastrofalne posledice po ekonomiju.

U emisiji Dnevnik 2 na Radio-televiziji Srbije (RTS) gostovao je analitičar Aleksandar Radić, čovek za kojim je po naredbi Višeg suda u Beogradu raspisana poternica i koji je pre četiri meseca pobegao iz zemlje, zbog čega se oglasilo Više javno tužilaštvo (VJT).

Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!

Pri odabiru imena za dete roditelji moraju da vode računa i o propisima. Tako ime ne sme da vređa moral, tradicionalna shvatanja niti da bude pogrdno za dete.

Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dijane S. (47) iz Bijeljine, kojom se tereti da je zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetila banku u kojoj je bila zaposlena za čak 481.587 konvertibilnih maraka.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je zadržavanje osumnjičenom P. G. zbog postojanja osnova sumnje da je dana 29.10.2026. godine, na teritoriji gradske opštine Zemun, izvršio krivično delo Teška telesna povreda na štetu M. O. (61).

Policija u Beogradu, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja droga, sa Odeljenjem za opservaciju i Odeljenjem za hapšenje, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je T.N. (48) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Teža saobraćajna nezgoda dogodila se danas u popodnevnim satima na starom putu između Čačka i Kraljeva, u mestu Babsko polje, kada je vozač teretnog vozila izgubio kontrolu nad kamionom i sleteo van kolovoza.

Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M. (36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.

Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.

Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".

Pametni telefoni nisu imuni na sajber napade, a zlonamerni softver može da ugrozi vaše podatke, privatnost, pa čak i novac. Iako nije uvek lako prepoznati da je uređaj zaražen, postoje znakovi koji mogu da ukažu na problem, kao i načini da se rešite virusa.

Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.

Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.

Pevačica Tea Bilanović sada je progovorila o ocu Luke Dončića koji je bio na promociji njenog albuma, a otkirla je da je kasnije pevala i Luki na jednom veselju.

20:07

Euronews (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog

Netanjahu na ivici političkog ponora: Izbori bez pobednika, bitka za vlast tek počinje

Prema podacima Centralne izborne komisije Izraela, nakon prebrojavanja svih glasova, još uvek nema jasnog pobednika izbora u toj zemlji. Oba glavna politička bloka osvojila su manje od 61 poslaničkog mesta, koliko je potrebno za formiranje većinske vlade u izraelskom parlamentu, koji se zove Kneset i ima ukupno 120 mesta. Zbog toga se očekuje da će uslediti višenedeljni pregovori o formiranju koalicione vlade, a postoji i mogućnost raspisivanja novih izbora.

Stranka Likud izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zajedno sa svojim krajnje desničarskim i ultraortodoksnim jevrejskim saveznicima, osvojila je 53 poslanička mesta. Glavni opozicioni kandidat Gadi Ajzenkot i njegova stranka Jašar, zajedno sa još tri jevrejske opozicione stranke iz njegovog političkog bloka, osvojili su ukupno 48 poslaničkih mesta.

Arapske stranke - koje čine Zajednička lista (Joint List) i Raam – osvojile su rekordnih 19 poslaničkih mesta, što predstavlja njihov dosad najveći izborni uspeh.

S obzirom na to da izbori nisu doneli konačan rasplet, moglo bi da prođe nekoliko nedelja, pa čak i meseci, tokom kojih će politički opstanak Benjamina Netanjahua ostati neizvestan.

Tokom političke karijere duže od tri decenije, Netanjahu je mnogo puta bio otpisivan kao politički faktor, ali se svaki put pokazalo da su oni koji su predviđali njegov kraj to učinili prerano.

Netanjahu nije pobedio. Ali nije ni izgubio, barem ne još uvek. Sada mora da spreči svoje rivale da formiraju sopstvenu vladu, a postoji mogućnost da još jednom uspe da sačuva vlast.

Arapske stranke kao ključni faktor

Analitičari smatraju da je rekordna izlaznost Arapa, odnosno palestinskih građana Izraela, delimično bila reakcija na četiri godine mandata krajnje desničarskog ministra nacionalne bezbednosti, tokom kojih je kriminal u arapskoj zajednici naglo porastao. Pripadnici te zajednice za takav trend okrivljuju nemar policije, piše CNN.

Na njih je takođe uticao porast rasizma nakon 7. oktobra i izraelskog rata u Gazi, kao i njihovo veliko nezadovoljstvo nasiljem izraelskih doseljenika. Sve su to faktori koji su mogli da ih podstaknu da izađu na izbore.

Ovde se izborna matematika dodatno komplikuje.

Raam je islamistička stranka koja najveću podršku dobija među izraelskom beduinskom zajednicom. Njen lider Mansur Abas postao je prvi arapski političar koji je ušao u izraelsku vladu, nakon izbora održanih 2021. godine.

Zajednička lista (Joint List), za koju se predviđa da će biti veća arapska politička grupacija, okuplja nekoliko manjih stranaka i frakcija: komunistički Hadash, sekularistički Ta'al i nacionalistički Balad.

U sredu je Jair Golan, lider levičarske Demokratske stranke, pozvao svoje političke partnere da arapske stranke računaju kao deo svog bloka, odbacujući ono što je nazvao Netanjahuovom "rasističkom podelom glasova na jevrejske i arapske“.

Golan se narednog dana sastao sa Abasom. Međutim, dvojica desničarskih saveznika Gadija Ajzenkota, Naftali Benet i Avigdor Liberman, usprotivili su se formiranju bilo kakve vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka. Oni se o ovom pitanju nisu oglašavali nakon zatvaranja biračkih mesta.

Zajednička lista je u sredu saopštila da je spremna na političku saradnju i da je voljna da učini "sve što je u njenoj moći kako bi okončala Netanjahuovu vladavinu“.

Šta će Netanjahu preduzeti?

Izvor blizak Netanjahuu izjavio je da je njegov glavni cilj nakon izbora da delegitimizuje, a samim tim i spreči političku saradnju jevrejskih i arapskih stranaka, koja bi mogla da dovede do njegovog odlaska sa vlasti.

Nakon što je tokom cele predizborne kampanje vodio negativnu kampanju protiv arapskih stranaka, Likud je u četvrtak izdao saopštenje u kojem je pozvao izraelsku bezbednosnu službu Šin Bet i policiju da istraže, kako je navedeno, "umešanost stranih faktora koji su intervenisali i podmićivali birače u korist arapskih stranaka“.

Saopštenje je usledilo nakon što je predsednik Centralne izborne komisije, zamenik predsednika Vrhovnog suda Noam Solberg, uputio pismo direktoru izraelske bezbednosne službe Šin Bet, Davidu Ziniju, tražeći istragu o "ozbiljnim sumnjama“ u vezi sa finansiranjem iz inostranstva. Istovremeno je naveo da ne može da potvrdi ozbiljnost dokaza.

Uloga Gadija Ajzenkota

Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), pozvao je u utorak uveče čelnike izraelskih bezbednosnih službi da imaju na umu da je "Netanjahu premijer u tehničkom mandatu, bez mandata birača i bez poverenja javnosti“.

Obraćajući se svojim pristalicama ubrzo nakon objavljivanja izlaznih anketa, Ajzenkot je izjavio da je narod "izabrao promene“.

U svojoj prvoj reakciji na ažurirane izborne rezultate, nakon govora održanog u utorak uveče, Ajzenkot je poručio da ostaje posvećen "donošenju promena u Izraelu“.

Šta sledi?

Sledeći korak zavisi od predsednika Izraela Isaka Hercoga, čija je uloga nakon izbora od presudnog značaja.

Njegov zadatak je da obavi konsultacije sa svim strankama koje su osvojile poslanička mesta i utvrdi kog kandidata one preporučuju za premijera. Nakon toga, treba da izabere osobu za koju smatra da ima najveće izglede da obezbedi podršku većine od najmanje 61 poslanika.

To ne mora nužno da bude lider stranke koja je osvojila najviše mandata, već kandidat koji ima najrealniju mogućnost da formira vladajuću koaliciju.

Očekuje se da će Ajzenkot dobiti više preporuka od Netanjahua, budući da se pretpostavlja da će ga arapske stranke podržati.

Izabrani kandidat ima rok od 28 dana, uz mogućnost produženja za dodatnih 14 dana, da pregovara sa drugim strankama o raspodeli ministarskih mesta, budžetu i političkim pitanjima, kako bi formirao vladu.

Ukoliko ne uspe da formira vladu, mandat se poverava drugom kandidatu, koji dobija novi rok od četiri nedelje.

Ako ni on ne uspe, Kneset dobija kratak rok da predloži alternativnog kandidata. Ukoliko i taj pokušaj propadne, automatski se raspisuju novi izbori.

Netanjahu, kao premijer u tehničkom mandatu, ima određenu prednost. Ako Ajzenkot prvi dobije mandat za formiranje vlade, ali u tome ne uspe, Netanjahu samo treba da sačeka da njegov rok istekne.

A ukoliko Izrael bude krenuo ka novim izborima, Netanjahu će ostati na funkciji premijera u tehničkom mandatu još mesecima.

Ajzenkot ipak nije ostao bez mogućnosti za dalje političko delovanje.

Čak i bez formiranja vlade, opozicija bi mogla da iskoristi svoju većinu u parlamentu kako bi smenila predsednika Kneseta i preuzela druge važne funkcije. Time bi mogla da ograniči Netanjahuovu mogućnost upravljanja zemljom, pa čak i da omogući opoziciji da pokrene usvajanje zakonskih predloga.

Međutim, Ajzenkot, penzionisani general-potpukovnik, nije na terenu na kojem bi najviše voleo da vodi političku bitku.

Netanjahuova vladajuća koalicija ostaje izuzetno lojalna svom lideru, koji praktično ne mora da brine o mogućim prebegima poslanika iz sopstvenih redova.

Isto se ne može reći za Ajzenkota. Njegova raznorodna koalicija ima znatno manje ideološkog jedinstva, pa bi čak i najmanji politički ustupak mogao da izazove njen raspad i vrati zemlju na nove izbore.

Za sada je pažnja usmerena na Hercoga, čija je uloga još značajnija zbog trenutnog političkog zastoja. Pošto nijedan od dva bloka nema jasnu većinu, moguće je da će pokušati da podstakne Netanjahua i Ajzenkota da formiraju vladu nacionalnog jedinstva.