Све вести
Фото из чланка: ПанчевацНБС пренела управљање АЛТА банком на Агенцију за осигурање депозита
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 4 од 12 медија.
„Електропривреда Србије“ обавештава домаћинства и мале купце са подручја Београда да је од октобарског рачуна промењен број текућег рачуна за уплату. Нови текући рачун је потребно да користе купци на гарантованом снабдевању са подручја Београда и за измирење евентуалних дуговања из претходног периода.
Такође, ЕПС обавештава кориснике апликације и портала "ЕПС Увид у рачун" да плаћање путем апликације неће бити доступно у наредном периоду. Плаћање рачуна за струју у Београду до сада се обављало преко рачуна отвореног у Алта банци, а извршни одбор Народне банке Србије донео је одлуку о одузимању дозволе за рад те банке.
Београд, саопштено је ноћас из НБС.
Цео упоредни текст20 реченица у више медија, 290 само у једном
Текст из 13 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 22 се разликују.
- ЕПС је променио број текућег рачуна за уплату струје за домаћинства и мале купце у Београду, а нови број је 200-75409-96.
Вицегувернери НБС тврде да су са стварним стањем у Алта банци, а које је драстично одступало од извештаја те банке, упознати тек на хитној ванредној седници 30. октобра увече
- Нови рачун важи од октобарског рачуна и користи се и за измирење евентуалних дуговања из претходног периода.
„Електропривреда Србије“ обавештава домаћинства и мале купце са подручја Београда да је од октобарског рачуна промењен број текућег рачуна за уплату.
Како се наводи у саопштењу ЕПС-а нови број за плаћање рачуна за струју је 200-75409-96.
Алта банка: Исплата осигураних депозита почиње у понедељак
АЛТА банка остала без дозволе за рад: Коме сада враћате кредите и како да дођете до свог новца?
Нови текући рачун је потребно да користе купци на гарантованом снабдевању са подручја Београда и за измирење евентуалних дуговања из претходног периода.
Према обавештењу ЕПС-а, уплате је од сада потребно вршити на рачун 200-75409-96, који се односи на кориснике гарантованог снабдевања са територије Београда.
Такође, ЕПС обавештава кориснике апликације и портала "ЕПС Увид у рачун" да плаћање путем апликације неће бити доступно у наредном периоду.
О поновном успостављању ове услуге корисници ће бити благовремено обавештени, наводи се у саопштењу ЕПС-а.
© Спутник / Александар МилачићСрпски динари
Алта банка је саопштила да су, у складу са званичним обавештењем Народне банке Србије (НБС) о одузимању дозволе за рад, обустављене активности у вези са платним картицама, домаћим и девизним платним прометом, као и да њене експозитуре тренутно не раде.
У одговору на упит телевизије Н1, Алта банка је навела да исплата осигураних депозита почиње у понедељак, у складу са процедурама и инструкцијама надлежних институција.
Успон Алта банке нераскидиво је повезан са успоном бизнисмена Давора Мацуре, чије се пословање од мењачнице у Земуну проширило на банкарство, платне услуге, некретнине и трговину.
Пословни систем који се данас повезује са његовим именом обухвата не само Алта банку и некадашњу ЈУБМЕС банку већ и комплекс ИМТ-а на Новом Београду и трговинске ланце Идеа, Рода и Мерцатор.
од мењачнице до банке
Још 10 реченица које преноси само по један медиј
Мацура је пословање започео 2008. године отварањем мењачнице Алта у Земуну, која је касније прерасла у фирму Алта Паy.
Један од кључних корака у ширењу пословања било је преузимање удела у ЈУБМЕС банци.
Прича о АЛТА банци једна је од најдраматичнијих прича које је српски банкарски сектор доживео последњих година.
За само неколико година банка која је настала на темељима некадашњег ЈУБМЕС-а успела је да израсте у једну од десет највећих банака у Србији, прошири пословање на регион, постане важан партнер привреди и грађанима, а затим се суочи са наглим погоршањем финансијског стања и губитком дозволе за рад.
Народна банка Србије одузела јој је дозволу 31. октобра 2026. године, чиме је отворен пут за стечај.
Одлука је посебно значајна због величине банке, броја клијената, њене улоге у платном промету и питања која се сада постављају о њеном брзом расту, управљању ризицима и надзору регулатора.
Важно је разумети да ово није само прича о једној банци која је престала да ради.
То је прича о пословном успону, промени власништва, амбициозној експанзији, новим тржишним околностима и проблемима чије ће размере тек бити утврђиване у стечајном и евентуалним другим поступцима.
Како је почела прича: од ЈУБМЕС-а до АЛТА банке
Да би се разумео успон АЛТА банке, потребно је вратити се неколико година уназад, до банке ЈУБМЕС.
ЈУБМЕС је основан 1979. године као банка специјализована за финансирање извоза, а 1997. постао је комерцијална банка.
Још 3 реченице, само Bizlife
Његова првобитна улога била је финансирање и подршка међународним економским односима, посебно извозним пословима југословенских компанија.
Током деценија банка је мењала своју позицију на тржишту, а почетком 2019. године улази у нову власничку и пословну фазу.
У њено преузимање укључује се АЛТА Гроуп, пословни систем повезан са Давором Мацуром, који је претходно изградио посао у мењачким и платним услугама.
У марту 2020. променио је име у Алта банка.
Данас је њен стопостотни власник компанија Алта Гроуп, док је Мацура председник Управног одбора банке.
Алта група је 2020. године купила државни удео од 28,51 одсто у банци, а каснијим откупом акција дошла до 100 одсто власништва, ширећи се потом и регионално, аквизицијом Стопанске банке Битола.
Банка је клијентима захвалила на стрпљењу, разумевању и указаном поверењу.
Још 62 реченице које преноси само по један медиј
Новосађани, огласила се ЈКП Информатика - Ово је нови број за плаћање рачуна!
Огласила се ЈКП Информатика: Услуге од 31. октобра уплаћивати на нови рачун, ово је број
ЈКП "Информатика" обавештава кориснике да се уплате ЈКП за стамбено-комуналне услуге не врше више на рачун у АЛТА банци који је угашен.
Из овог предузећа моле грађане да уплате од 31. октобра врше на број рачуна 105-999-39.
ШТА САДА АКО ИМАТЕ СТАМБЕНИ КРЕДИТ У АЛТА БАНЦИ?
То је био почетак трансформације која ће у наредних седам година довести до њеног уласка међу десет највећих банака у Србији.
Важно је направити разлику између банке и ширег пословног система: АЛТА банка је била кредитна институција под надзором НБС, док су АЛТА Паy, а потом АЛТА Гроуп, развијали послове платних услуга и електронског новца.
Њихово пословање било је повезано, али није реч о истом правном лицу.
Ко је Давор Мацура и како је настала АЛТА група?
У средишту ове пословне приче налази се Давор Мацура, предузетник чији је пословни пут почео у мењачким пословима.
Према подацима из финансијских извештаја АЛТА групе, Мацура је 2008. године регистровао мењачницу у Земуну.
Посао је 2014. године пренео на привредно друштво, а компанија је касније добила дозволу за пружање платних услуга.
У марту 2019. променила је назив у АЛТА Паy Гроуп, а 2025. у АЛТА Гроуп.
Тако је посао који је почео као мењачка делатност прерастао у шири финансијски и пословни систем.
АЛТА банка је била један од његових најважнијих делова.
Према подацима о власништву објављеним пред гашење банке, АЛТА Гроуп била је њен стопостотни власник.
Мацура је последњих година постао препознатљиво име српске пословне сцене, а његово пословно ширење није се зауставило на финансијском сектору.
Његова група повезивана је и са другим пословним аквизицијама и инвестицијама.
У јавности су се појављивали и наводи о његовој блискости са политичким структурама тадашње власти.
За пословну причу важно је следеће: АЛТА је успела да изгради систем који је обухватао банкарске, платне и друге комерцијалне активности, а банка је постала кључни део тог развоја.
Како је АЛТА банка тако брзо расла?
Раст банке био је један од најзапаженијих процеса на домаћем финансијском тржишту.
Од наследнице релативно мале банке, АЛТА је постала институција са милијардама евра активе, значајним бројем клијената и све већим присуством у свакодневном животу грађана и пословању компанија.
Према подацима које је објавио РТС, крајем јула 2026. године банка је имала имовину од 214,9 милијарди динара, односно око 1,84 милијарде евра.
Тиме је заузимала девето место међу банкама у Србији по величини активе.
То је представљало приближно три одсто укупне активе банкарског сектора.
Посебно је занимљиво што је банка још у првом полугодишту 2026. године исказивала добит од око 385 милиона динара.
Другим речима, у јавно доступним подацима за тај период није се видела слика институције која ће само неколико месеци касније остати без дозволе за рад.
Банка је раст градила на неколико праваца: пословању са грађанима, сарадњи са привредом, платним услугама, ширењу мреже експозитура и дигитализацији.
У њеном портфолију налазили су се текући и девизни рачуни, кредити, картице, електронско и мобилно банкарство, као и различити производи за компаније и предузетнике.
Временом је постала и део инфраструктуре свакодневних плаћања.
На њене рачуне стизале су, између осталог, уплате грађана за рачуне за струју и паркинг у Београду, као и уплате повезане са услугама Ауто-мото савеза Србије.
То је значило да њен значај одавно није био ограничен само на клијенте који су свесно изабрали њене банкарске производе.
АЛТА није желела да остане искључиво домаћа банка.
Један од најважнијих корака у регионалном ширењу била је аквизиција Стопанске банке Битола у Северној Македонији, коју је АЛТА банка успешно завршила у октобру 2025. године.
Тиме је добила присуство на још једном тржишту и могућност да развија регионални финансијски екосистем.
У 2026. години наставила је са представљањем међународних партнерстава и ширењем пословања.
Ово је посебно занимљиво када се посматра из угла пословне стратегије.
Банка која је пре само неколико година била релативно мали учесник на домаћем тржишту покушавала је да се позиционира као регионална институција, са модерном инфраструктуром и међународним финансијским везама.
Њена експанзија обухватала је и физичко ширење.
Током 2026. отварала је нове експозитуре у Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу и Ужицу, уз присуство у другим градовима и већим трговинским центрима.
На сајту банке објављиване су и информације о подршци пољопривредницима, женском предузетништву, спорту, локалним заједницама и друштвено одговорним пројектима.
Управо је тај раскорак између јавно представљене слике динамичне банке у експанзији и догађаја који су уследили један од најважнијих елемената ове приче.
Руски клијенти и промена структуре депозита
Један од најважнијих елемената који се појављује у међународним извештајима о АЛТА банци јесте њена улога у пружању банкарских услуга руским држављанима и компанијама које су након почетка рата у Украјини долазиле у Србију.
Србија је после фебруара 2022. постала једна од дестинација за велики број руских држављана, предузетника и компанија.
Део њих имао је потребу да отвори рачуне, обавља међународна плаћања и настави пословање у околностима у којима су им могућности коришћења међународног финансијског система биле ограничене.
Према писању Финанциал Тимеса, АЛТА банка била је једна од банака у Србији које су прихватале руске физичке и правне клијенте.
Лист наводи да су депозити банке до краја 2025. године порасли више од пет пута у односу на период пре рата у Украјини.
То је значајан податак за разумевање њеног раста, али и потенцијалних ризика који су пратили промену структуре клијената и извора финансирања.
Исти извештај наводи да је банка још 2022. упозоравала на повећање девизног ризика, који је у једном тренутку достигао 42 одсто, што је изнад регулаторног лимита од 20 одсто за показатељ који се у том контексту разматрао.
Банка је то повезивала са значајним приливима рубљи услед рата и санкција Русији.
Финанциал Тимес наводи да је АЛТА била предмет интересовања Европске централне банке због сумњи и питања у вези са провером порекла појединих депозита.
То је озбиљан део међународног контекста, али без објављене комплетне документације не треба га представљати као правоснажно утврђену чињеницу о кривичној одговорности банке.
Шта се догодило крајем октобра 2026?
Најдраматичнији део приче почео је непосредно након парламентарних избора одржаних 25. октобра 2026. године.
У данима након избора у јавности су се појавиле тврдње да се преко АЛТА банке покушава пребацивање великих новчаних износа у иностранство, између осталог према Русији и Северној Македонији.
Појавили су се и наводи о конверзији великих износа динара у евре и могућем трансферу десетина милиона евра.
Поједини политичари и правници тражили су од НБС да провери те информације.
Важно је нагласити да ти наводи у тренутку објављивања нису били потврђени као утврђене незаконите трансакције.
Народна банка Србије се претходно оглашавала поводом информација о трансферима новца финансијских институција и поручивала да се они обављају редовним каналима, у складу са прописима, као и да се пословање банака континуирано надзире.
А онда је уследила одлука која је променила све. 31. октобра 2026.
Плаћање рачуна за струју у Београду до сада се обављало преко рачуна отвореног у Алта банци, а извршни одбор Народне банке Србије донео је одлуку о одузимању дозволе за рад те банке.
Још 21 реченица које преноси само по један медиј
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.
Из компаније наводе да ће корисници бити благовремено обавештени када ова услуга поново буде доступна.
Неко мора да Вас извештава независно и после избора.
Зато је у октобру годишња претплата на дигитално издање „Времена“ чак 2.500 динара јефтинија.
У званичном образложењу наведено је да су контролне активности регулатора претходиле одлуци и да су биле усмерене на повећање нивоа ликвидности банке.
НБС је утврдила да се финансијско стање банке у претходном периоду значајно погоршало и да постоји могућност даљег погоршања финансијског стања или ликвидности, чиме су угрожени интереси депонената.
Регулатор је навео да је одлука донета у складу са Законом о банкама, ради заштите депонената и очувања стабилности финансијског система.
Оно што посебно привлачи пажњу јесте чињеница да је банка још у првих шест месеци 2026. приказивала добит, док су подаци о њеној активи крајем јула показивали институцију која је и даље била међу десет највећих на тржишту.
То не значи да банка са добити не може имати проблем са ликвидношћу.
Профитабилност и ликвидност два су различита показатеља.
Банка може да исказује добит, а да истовремено нема довољно расположивих средстава да одговори на обавезе које доспевају.
Управо ће утврђивање динамике погоршања финансијског стања бити једно од кључних питања у наредном периоду.
Из Удружења банака Србије сматрају да висок ниво капитала и ликвидних средстава представљају чврст темељ отпорности домаћег финансијског сектора и његовог несметаног функционисања.
„Одлука Народне банке Србије да једној банци одузме дозволу за рад донета је у оквиру законом прописаних надлежности, са циљем заштите клијената и очувања поверења у финансијски систем Републике Србије.
Реч је о појединачном случају који не утиче на пословање осталих банака у Србији, које своје активности обављају редовно, стабилно и без било каквих ограничења“, истичу из Удружења и додају да грађани могу бити сигурни да финансијски систем наставља да функционише несметано, уз све расположиве механизме заштите.
Питање које је уздрмало и саму Народну банку Србије
Можда најзанимљивији обрт догодио се након одлуке о одузимању дозволе.
Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – затражило је од надлежног тужилаштва да испита све околности које су довеле до гашења АЛТА банке, укључујући и евентуалну кривичну одговорност одговорних лица унутар саме централне банке.
Вицегувернери НБС тврде да су са стварним стањем у Алта банци, а које је драстично одступало од извештаја те банке, упознати тек на хитној ванредној седници 30. октобра увече
Још 11 реченица које преноси само по један медиј
На снимцима објављеним на друштвеним мрежама виде се грађани који чекају испред Алта банке, очигледно забринути за доступност новца који имају на рачунима
БИРОДИ је истовремено позвао Државну ревизорску институцију да размотри спровођење ванредних ревизија правилности пословања градова и општина
После Петог октобра државни дневни листови, који су сипали дрвље и камење по опозицији, буквално преко ноћи мењају плочу и пишу само све најбоље о новим властима.
Сада се промена тона у режимских медијима осетила дан након парламентарних избора 25. октобра
Архива недељника Време обухвата сва наша дигитална издања, још од самог почетка нашег рада.
Сви бројеви се могу преузети у ПДФ формат, куповином дигиталног издања, или можете прочитати све доступне текстове из одабраног издања.
Оваквој одлуци претходиле су контроле које су показале знатно погоршање финансијског стања и ликвидности, чиме су угрожени интереси депонената.
Функцију стечајног управника преузеће Агенција за осигурање депозита (АОД), а ова вест отворила је многа питања међу клијентима банке о судбини њихових кредита и уштеђевине.
Београд и покренула стечајни поступак, међу клијентима су се отворила два питања: шта бива са отплатом стамбених и других кредита, и како доћи до положених депозита.
Ако имате стамбени кредит, ево детаљног прегледа свих правила и процедура које клијенти Алта банке треба да знају.
Кредити морају редовно да се отплаћују – обавезе не нестају
НБС јасно поручује да покретање стечајног поступка ни на који начин не ослобађа дужнике њихових обавеза.
Још 3 реченице, само Euronews
Клијенти ће добити јасне инструкције о начину измирења рата, а економиста и професор на ФЕФА факултету Горан Радосављевић објашњава за Еуронеwс Србија да банка наставља да функционише под управом државе.
"Обавезе се плаћају и даље банци која је у стечају.
Банка ће из стечаја, уколико то буде следећи корак, бити продата или ће неко купити њен портфолио", наводи Радосављевић.
Он подсећа да су се овакви сценарији већ дешавали у прошлости са грчким банкама, када су кредите клијената на крају преузеле друге, веће банке које послују на нашем тржишту.
Још 17 реченица које преноси само по један медиј
Исплата депозита: Ко је осигуран, а ко у ризику?
Када је реч о штедњи, закон штити грађане до одређеног лимита.
Агенција за осигурање депозита ће у року од седам радних дана омогућити исплату осигураних износа до 50.000 евра.
Ипак, неизвеснија ситуација чека оне са већим улозима, као и компаније.
Професор Радосављевић напомиње да би се износи преко 50.000 евра требали исплаћивати из преосталих депозита саме банке, под условом да банка тим средствима и даље располаже.
"Оно што може да се појави као проблем су депозити правних лица који не улазе у ово осигурање.
Уколико би се десило да банка нема те депозите на својим рачунима и нема могућност да плаћа своје обавезе, они би могли бити у проблему", упозорава он, додајући да ће стечајни управник ускоро морати клијентима да представи прецизне податке о расположивом новцу.
Да ли је стабилност целог система угрожена?
Иако гашење банке изазива нелагоду у јавности, стручњаци умирују грађане.
Радосављевић наглашава да банкарски сектор у Србији остаје стабилан, јер АЛТА банка са тржишним учешћем од око три одсто нема капацитет да изазове шире потресе.
Велике банке нису имале значајне трансакције са овом институцијом.
Ипак, економиста истиче да овај случај отвара питање квалитета управљања самом банком, али и надзора.
"Поставља се питање да ли се то што се десило догодило у неколико дана.
Шта је са надзором Народне банке у претходном периоду, да ли је он био адекватан и зашто НБС није реаговала раније уколико су постојали сигнали да банка ради са потешкоћама", закључује Радосављевић у разговору за Еуронеwс Србија.
Све уговорене обавезе по основу стамбених и осталих кредита морају наставити да се измирују у потпуности по већ утврђеним условима.
Услови уговора остају непромењени: Све уговорене каматне стопе, рокови отплате, као и променљиви или фиксни елементи (попут ЕУРИБОР-а или БЕЛИБОР-а) остају важећи током стечајног поступка.
Коме се уплаћују рате
Београд, саопштено је ноћас из НБС.
Још 12 реченица које преноси само по један медиј
Главни уредник Форбес Србија Иван Радак рекао је за Н1 да "оно што се може читати из саопштења Народне банке јесте да се иде на стечај Алта банке", што, како додаје, сугерише да можда њој нема спаса.
"Оно што читамо од јутрос је врло чудно, јер је и пре неколико дана је НБС имала саопштење у ком је говорила да нема било каквих неправилности око финансијских токова у банкарском сектору, а сад видимо да је одузета дозвола једној банци због проблема са ликвидношћу и тога што би тај проблем могао да се додатно повећа", рекао је.
"Оно што се може читати из саопштења Народне банке јесте да се иде на стечај Алта банке, што сугерише нажалост да можда њој нема спаса.
Наравно, стечај не подразумева увек крај, али у саопштењу видимо да се одмах приступа исплати оних осигураних депозита грађана и прирведе – мени је то сигнал да та банка по свему судећи неће преживети.
Банка увек има могућност да покрене управни спор, али то што се одмах креће у исплату је сигнал каква би могла да буде будућност Алта банке", рекао је.
Клијенти ће од Агенције добити прецизне инструкције о рачунима на које уплаћују наредне месечне рате, пише Блиц.
Шта ће бити са кредитним портфолијом у будућности?
Дугови корисника кредита према банци у стечају не нестају, већ постају потраживања државе.
У наставку поступка могућа су два сценарија:
Продаја портфолија другој банци: Кредитни портфолио АЛТА банке може бити продат другој банци која послује на тржишту Србије.
У том случају клијентима се мења само број рачуна за уплату рата, о чему ће бити благовремено обавештени.
Наплата преко Агенције за осигурање депозита: Уколико не дође до продаје портфолија другој банци, Агенција наставља управљање и наплату кредита у име и за рачун Републике Србије.
Радак је навео да су сигурни они који имају до 50.000 евра у Алта банци.
Још 21 реченица које преноси само по један медиј
"Закон прописује да је тај износ онај који је заштићен.
У наредна три дана ће Агенција за осигурање депозита изабрати банку преко које ће људима исплатити тај новац.
Она у ће у року од три дана обавестити преко које банке, а у наредних седам радних дана исплатити.
Са те стране грађани могу бити сигурни.
Али, по закону постоји и ред оних повериоца који ће накнадно бити исплаћени, који имају више од тог новца.
У следећем реду је држава, ако Алта банка нешто држави дугује, затим следи НБС да наплати потраживања, онда и остали повериоци", рекао је.
– Када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о неправилностима и ризицима?
– Како су разматрани налази и упозорења запослених у надлежним организационим јединицама?
– Да ли су одговарајуће мере предузете на време?
– Да ли постоји одговорност појединаца унутар НБС?
Ово је посебно значајно зато што је НБС институција чија је једна од најважнијих функција управо контрола и надзор банака.
Ако се утврди да је банка дуже време приказивала другачије финансијско стање од стварног, отвара се питање квалитета извештавања, интерних контрола, али и ефикасности регулаторног надзора.
С друге стране, само саопштење вицегувернера није доказ да је НБС пропустила да реагује.
Управо је то предмет испитивања које су затражили.
Народна банка је у свом додатном саопштењу навела да је након спроведених контролних активности и изречене привремене мере одузела дозволу банци, као и да су против банке, њених акционара, органа управљања и других одговорних лица покренути одговарајући поступци.
Овај детаљ даје случају нову димензију: више се не поставља само питање како је банка дошла у ситуацију да не може да настави пословање, већ и да ли су институције које су биле задужене да надзиру њено пословање правовремено реаговале.
Шта гашење значи за грађане и привреду?
Гашење АЛТА банке има последице које превазилазе њене директне клијенте.
Када банка изгуби дозволу за рад, обустављају се њене редовне банкарске активности.
То укључује платни промет, коришћење платних картица и друге услуге, у складу са мерама и поступком који спроводе надлежни органи.
Посебно је важно питање осигурања депозита.
Депозити су осигурани до 50.000 евра по депоненту у једној банци.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Тај лимит важи за збир средстава на рачунима истог депонента, укључујући припадајућу уговорену камату, а не за сваки рачун појединачно.
То значи да се, на пример, новац на текућем рачуну и штедња истог грађанина у Алта банци сабирају при утврђивању осигураног износа.
Заштита обухвата динарске и девизне депозите, уз законом прописан начин прерачунавања и исплате.
Ово ограничење односи се на укупна осигурана средства једног депонента у тој банци, а не на сваки рачун појединачно.
Право на заштиту имају физичка лица, предузетници, као и микро, мала и средња правна лица, уз законске изузетке.
Још 22 реченице које преноси само по један медиј
Депозити великих правних лица и државних органа нису обухваћени овим системом осигурања, преноси Блиц.
Од када се рачуна рок од седам радних дана
Агенција за осигурање депозита саопштила је да ће исплату осигураних износа депонентима АЛТА банке започети најкасније седам радних дана од доношења решења Привредног суда у Београду о отварању стечајног поступка.
Дакле, рок се везује за судско решење, што је важно за разумевање датума почетка исплате.
Агенција ће најкасније три радна дана по доношењу тог решења објавити обавештење о условима, местима и роковима исплате.
Грађани и фирме зато треба да прате званична обавештења Агенције, посебно податке о банци преко које ће се исплата обављати и документацији потребној за остваривање права.
Агенција је најавила да ће исплата осигураних депозита почети најкасније у року од седам радних дана након што Привредни суд у Београду донесе решење о покретању стечајног поступка.
Информације о банци преко које ће се вршити исплата, локацијама и роковима објављују се званичним каналима Агенције.
За депозите изнад осигураног лимита, депоненти ће морати да пријаве потраживања у стечајном поступку.
Њихова наплата зависиће од расположиве стечајне масе и законског редоследа намирења поверилаца.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду објашњава за БИЗЛифе да је ово једна непријатна ситуација за српску привреду, али да не очекује да ће имати огромне последице које ће је зауставити.
„За почетак, рекао бих: пре свега, административни проблеми, у смислу да ће људи бити збуњени како даље да функционишу, с обзиром на то да је одузета лиценца за рад у банци.
Након почетног тешког периода, мислим да ће се ствари довести у ред.
Предузећа која су до овог тренутка била у АЛТА банци, пронаћи ће другу банку.
Е сад је друга ствар, у којој мери ће моћи да рачунају на новац који се налази на тим рачунима“, објашњава он.
Савић истиче да сви тешки ломови не могу да не оставе неке последице.
„Али не очекујем да ће то сад бити огромне последице које ће зауставити српску привреду.
Верујем да је банкарски систем спреман за такве ситуације, поготово што се нама у последњих 20 година свашта дешавало у Србији, да не помињемо деведесете године, када су банкарски систем и платни промет, функционисали“, закључује он.
За грађане је важно и да гашење банке не значи аутоматски нестанак њихових кредитних обавеза.
НБС је изричито навела да поступак не ослобађа дужнике обавеза према банци и да ће добити инструкције о начину њиховог измирења.
Проблем је посебно важан за компаније које су преко АЛТА банке обављале свакодневне трансакције, исплаћивале зараде, наплаћивале потраживања или реализовале међународна плаћања.
Један од примера је Електропривреда Србије, која је након гашења банке обавестила кориснике да се мења број рачуна за уплату рачуна за електричну енергију и да се до даљег обустављају електронске уплате путем АЛТА система.
Шта је са кредитима и платном промету за институције
Још 40 реченица које преноси само по један медиј
Како је додао, они који имају кредит у Алта банци - мораће да га врате и да не могу да избегну ту обавезу.
"Стечај у Србији није никад био ефикасан процес, то може да потраје и остаје грађанима да прате информације како ће све обавезе бити регулисане", рекао је.
Подсетио је и да је Алта банка обављала платни промет за одређене институције, попут МУП-а, ЕПС-а...
"Верујем да ће то сада преузети неке друге банке, тако да верујем да неће бити никаквих проблема и застоја са уплатама и исплатама", рекао је.
Радак је додао и да Алта банка није међу највећим банкама у Србији, иако је била међу најбрже растућим, а да по активи којом располаже, како НБС по томе рангира банке, она је тек девета у Србији.
"Јесте била једна од најбрже растућих.
Они који критикују њен рад кажу да је то јер је добијала послове са државом, наводило се позвезаност власника са властима.
То ће све вертоватно бити утврђивано детаљније у наредном периоду", рекао је.
О саопштењу Народне банке
Народна банка, како додаје, прво умирује ствари, а онда после тога доноси драстичну меру као што је одузимање дозволе за рад.
"Њено саопштење је прилично штуро, ја бих волео да детаљније објасне шта се десило, да ли је по среди оно што се у јавности коловијално каже – извлачење неког новца, да ли се то заиста десило, дужни су да нам кажу јер постоји простор за сумњу да ли то има везе и са променом власти и да ли је неко заиста имао приоритет у повлачењу својих средстава", рекао је.
Радак је навео да "никакво уништавање докумената не може људе да заштити од незаконитих радњи".
"Народна банка има све инструменте да утврди шта се ових дана дешавало, да ли је стварно новац отишао ка Македонији и у којим износима", рекао је.
Додао је да није време за панику, али да ће бити потребно време да се ситуација рашчивија до краја.
финансијски извештај за 2025: нагли раст
Према финансијском извештају за 2025. годину, Алта банка била је у фази наглог раста.
Билансна сума порасла је за око 60 одсто, са 121,46 милијарди динара на 194,08 милијарди динара, односно приближно 1,66 милијарди евра.
Нето кредити и потраживања од клијената повећани су са 48,40 на 75,80 милијарди динара, док су депозити и остале финансијске обавезе према клијентима порасли са 96,27 на 154,39 милијарди динара.
Од укупног износа нето кредита, око 54,59 милијарди динара односило се на кредите привреди.
Капитал банке, исказан као укупни рачуноводствени капитал, износио је 22,34 милијарде динара, док је показатељ адекватности капитала био 18,15 одсто.
више клијената, нижа добит
Занимљив је и раст броја активних клијената: са 47.380 у 2024. години на 66.481 у 2025, што је повећање од око 40 одсто за само годину дана.
Алта банка је укључена и у платну инфраструктуру за рачуне за струју, пошто је изабрана на јавном позиву ЕПС за пружање услуге процесирања плаћања путем портала и апликације „Увид у рачун“.
Од укупног броја клијената, 10.091 било је правних лица, а 56.390 физичких лица.
Банка је годину завршила са 621 запосленим, у односу на 504 годину раније, и пословала је кроз централу и 17 експозитура у 11 градова.
И поред снажног раста биланса, кредита и депозита, нето добит банке била је мања него претходне године.
Обавезе се плаћају и даље банци која је у стечај.
Стамбени кредити настављају да се редовно отплаћују.
Наиме, оокретање стечаја не ослобађа дужнике обавеза.
Све обавезе по основу стамбених и других кредита и даље морају да се измирују по уговореним условима, о чему ће клијенти добити прецизна упутства.
Према незваничним информацијама, претходних дана део грађана и предузећа повлачио је средства из АЛТА банке и пребацивао их на рачуне у другим банкама.
Важно је разликовати подизање готовине од преноса новца између банака.
Када клијент средства пребаци на рачун у другој банци у Србији, тај новац остаје у домаћем банкарском систему.
Ипак, за банку из које средства одлазе такви трансфери представљају притисак на расположиви новац.
Ликвидност, најједноставније речено, представља способност банке да на време извршава доспеле обавезе.
Банка може имати значајну имовину, а да истовремено нема довољно одмах расположивих средстава да одговори на захтеве клијената.
То се, измешу осталог, и десило у овом случају.
Након одузимања дозволе, АЛТА банка је објавила саопштење у којем је потврдила да је над њом покренут стечајни поступак.
У саопштењу је захвалила клијентима, депонентима, пословним партнерима и запосленима на поверењу, наводећи да је поносна на резултате остварене током година пословања.
Банка је најавила да ће званичним каналима објављивати информације о даљем току поступка и правима клијената и поверилаца.
Колико Алта банка има имовине
Још 8 реченица, само Република
Банка располаже значајном билансном имовином.
За депоненте чија укупна средства прелазе 50.000 евра, део изнад осигураног лимита потражује се кроз стечајни поступак.
Тај део није аутоматски изгубљен.
Када се новац наплаћује из стечајне масе, узимају се у обзир сва средстава.
Алта банка има неколико делатности и повезаних привредних субјеката (Алта банка Битола, Алта Голд, Алта Леасинг, Алта пасс, АБЛ Солвент, Енна фруит, Алта голд и друге).
Даље, хрватска фирма "Фортенова група“ продала је Идеа маркете фирми "АЛТА Ретал“ овог лета.
Према последњим унетим подацима из јавних финансијских извештаја Народне банке Србије за 2026. годину, укупна билансна актива Алта банке а.д.
Београд износила је око 214,93 милијарде динара (што је близу 1,65 милијарди евра).
У 2025. износила је 1,37 милијарди динара, док је у 2024. била 1,60 милијарди динара, што представља пад од око 15 одсто.
Још 6 реченица, само Недељник
Добит пре опорезивања у 2025. износила је 1,61 милијарду динара.
Мацурино пословање није остало ограничено на финансијски сектор.
Компанија АБЛ Солвент, повезана са њим, купила је у стечају комплекс Индустрије машина и трактора (ИМТ) за око 70,6 милиона евра.
У октобру 2026. завршено је и преузимање компаније Идеа Маркети и повезаних фирми од стране Алта Ретаила.
У оквиру тог система послују трговински брендови Идеа, Рода и Мерцатор.
Према подацима које је компанија објавила, систем има више од 300 продавница и запошљава око 6.500 људи.
Агенција за осигурање депозита биће решењем суда именована за стечајног управника, прецизира се у саопштењу.
Још 41 реченица које преноси само по један медиј
Према финансијским показатељима за 2025. годину, укупна актива Алта банке износила је 1,6 милијарди евра (око 194 милијарде динара).
То је скок од скоро 60% само током 2025. године.
Нето приход од камата износио је око 3,2 милијарде динара.
Нето приход од накнада и провизија је достигао, такође, око 3,2 милијарде динара.
Колико је банка имала кредита
Септембарски биланс показује да су кредити и потраживања од комитената износили око 111,5 милијарди динара, односно приближно 48 одсто укупне активе.
Готовина и средства код централне банке износили су око 88,3 милијарде динара.
То значи да укупна имовина банке није била пласирана само у кредите.
Шта ово може да значи за пословање фирми
За предузећа која су преко АЛТА банке обављала свакодневна плаћања, непосредни проблем може бити привремена недоступност средстава потребних за зараде, добављаче и друге обавезе.
Чак и када фирма има право на осигурану исплату, чекање може отежати управљање новчаним токовима.
Код великих предузећа, чији депозити нису обухваћени осигурањем, као и код износа изнад заштићеног лимита, значај наплате кроз стечај још је већи.
Зашто је НБС морала да реагује
Надзор над банкама и поступање када су угрожени интереси депонената део су законске одговорности Народне банке Србије.
Према образложењу НБС, након контрола којима је циљ био повећање ликвидности утврђено је погоршање финансијског стања и могућност његовог даљег погоршања.
Централна банка наводи да су се тиме стекли законски услови за одузимање дозволе и да је одлуку донела ради заштите депонената и стабилности финансијског система.
У околностима које је сама утврдила, НБС је имала обавезу да предузме мере из своје надлежности.
Буди део Република заједнице.
НБС је саопштила да је управљање банком пренела на Агенцију за осигурање депозита, како би имовина остала под надзором и спречило се њено расипање.
Против банке, њених акционара, органа управљања и других одговорних лица покренути су одговарајући поступци, али ће њихови исходи тек показати шта се заиста догађало у последњем периоду пословања.
Шира пословна слика: шта нам говори случај АЛТА банке?
Случај АЛТА банке отвара неколико важних питања за читав финансијски сектор.
Прво је питање брзог раста.
Банка је за релативно кратко време прошла пут од мале институције до деветог највећег учесника на тржишту.
Такав раст може бити резултат успешне пословне стратегије, аквизиција, привлачења нових клијената и ширења тржишног удела.
Међутим, брзо повећање активе и депозита захтева и пропорционално јачање управљања ризицима, капитала, ликвидности и интерних контрола.
Друго је питање структуре депозита.
Банка која се у великој мери ослања на одређене групе клијената или специфичне изворе новца може бити изложена већим осцилацијама у случају наглог повлачења средстава.
У финансијском систему поверење је један од најважнијих ресурса, а губитак поверења може врло брзо да промени ликвидносну позицију чак и велике институције.
Треће је питање регулатора.
НБС мора да објасни како су контролисани подаци које је банка достављала, када су уочени проблеми и какве су мере предузимане.
Захтев четири вицегувернера да се испита и евентуална одговорност унутар саме централне банке додатно појачава значај овог питања.
Четврто је питање повезаности финансијског сектора и остатка привреде.
АЛТА није била само банка која је нудила рачуне и кредите.
Њена инфраструктура била је укључена у бројне свакодневне финансијске токове.
Због тога њено гашење има последице за компаније, јавна предузећа, грађане и међународна плаћања.
И коначно, остаје питање власничког и пословног система који је израстао око банке.
Стечај једне институције не значи аутоматски и престанак пословања свих повезаних компанија.
Потребно је раздвојити њихову имовину, обавезе, лиценце, власничке односе и евентуалну одговорност.
Сазнајте све о дешавањима у бизнису, будите у току са лифестyле темама.
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА НАШ НЕWСЛЕТТЕР.