
Реченице које преносе сви медији.
Света Петка - заштитница жена и невољника Многи јој се обраћају молитвом тражећи здравље, мир, утеху и помоћ у тешким животним тренуцима.
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
- Српска православна црква и верници данас обележавају Свету Петку, заштитницу жена, болесних и сиромашних, уз бројне народне обичаје и веровања.
- Према традицији, топло и сунчано време на Свету Петку наговештава благу зиму, док хладноћа, киша и снег најављују оштрије минусе.
Српска православна црква и верници данас, 27. октобра, обележавају празник Свете Петке, једне од најпоштованијих светитељки у српском народу, која се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
За овај дан везују се бројни народни обичаји и веровања, а једно од њих посебно привлачи пажњу јер, према народној традицији, време на Свету Петку може да наговести каква нас зима очекује.
Према старом народном веровању, ако је на Свету Петку топло и сунчано, пред нама је блага зима, док хладно време, обилне падавине и снег најављују оштре минусе и ледене дане.
Празници посвећени светитељима у српском народу одувек су били много више од датума у црквеном календару.
Иако је реч о народном веровању које се преноси генерацијама, а не о поузданој метеоролошкој прогнози, оно се и данас радо помиње уочи и на сам празник Свете Петке.
Они представљају и прилику да се чланови породице окупе, да застану у свакодневној журби, помоле се за здравље и срећу најмилијих, и подсете на вредности које се не мере новцем.
Данас се широм земље слави Света Петка, једна од најпоштованијих светитељки у нашем народу, а постоје и обичаји које треба испоштовати на други дан великог празника.
Њено име вековима се изговара с посебном љубављу и поштовањем, а многи јој се обраћају у молитвама тражећи утеху, здравље, заштиту и снагу у тешким тренуцима.
Света Петка - заштитница жена и невољника
Света Петка, позната и као Преподобна мати Параскева, веома је поштована међу православним верницима.
И други дан великог празника има правила која верници не заборављају.
У појединим крајевима, други дан славе - појутарје - може бити обележено наставком окупљања, одласцима у цркву и неговањем обичаја који се преносе с генерације на генерацију.
Док се првог дана кућа испуњава мирисом славског колача, смехом и радосним гласовима гостију и домаћина, појутарје, које у случају ове славе "пада" 28. октобра, доноси нешто другачију атмосферу.
Други дан је мирнији, посвећен је наставку празновања, али и обичајима који се у појединим крајевима Србије преносе с колена на колено.
Ако сте у могућности, можете посетити цркву, запалити свећу за здравље, помоћи некоме коме је помоћ потребна или једноставно провести време с породицом, како и налаже народна традиција, јер је појутарје прилика да се славље настави у кругу најближих и да се још једном окупе у духу вере и заједништва.
У обичајима који се везују за други дан Свете Петке посебно се истиче славска свећа, као симбол светлости, вере и молитве, а у неким домовима чува се на посебном месту, поред иконе.
Жито, колач и вино такође имају важно место.
Њихова симболика везана је за захвалност и сећање, а начин на који се чувају и користе након празника може се разликовати од породице до породице.
Славско жито не треба бацати другог дана.
Оно је симбол вечног живота, смрти и васкрсења, али и повезаности са прецима и поштовања традиције.
Света Петка, чије су мошти сто година почивале у Србији, једна је од најпоштованијих светитељки у православном свету.
Многи јој се обраћају молитвом тражећи здравље, мир, утеху и помоћ у тешким животним тренуцима.
У народу се сматра заштитницом жена, због чега се верује да њен празник треба провести у миру, без тешких кућних послова и непотребне журбе.
Поштовање према светитељки дубоко је укорењено у српској традицији, а њено име везује се за бројне обичаје који се преносе с колена на колено.
Шта жене не би требало да раде на Свету Петку?
Према народним обичајима, на овај празник жене би требало да избегавају поједине кућне послове, попут мешења, прања веша, шивења и других тежих послова у домаћинству.
У народу се веровало да би непоштовање овог обичаја могло да донесе невоље, а посебно се говорило о томе да би женама током године могле да трну руке.
Ова веровања део су народног предања и обичаја, а не црквених правила која обавезују све вернике.
Цвеће, нове хаљинице и љубавна веровања
За Свету Петку везују се и обичаји намењени девојкама и девојчицама.
Према појединим народним веровањима, девојке би требало да уберу цвеће и њиме украсе дом, како би у кући током године владали слога, мир и благостање.
Постоји и веровање да девојчице на овај дан треба да обуку нову хаљиницу, како би их пратили срећа и напредак.
Народно предање везује се и за љубав: девојке би, према једном обичају, требало да поједу парче славског колача и сачувају мрвице, верујући да ће у сну видети будућег мужа или наговештај своје судбине.
Славска трпеза не склања се до сутрадан
У домовима који славе Свету Петку, према појединим обичајима, славска трпеза оставља се до наредног дана.
Када гости оду, домаћица би, према народном веровању, требало да окади трпезу три пута, како би светитељка благосиљала дом.
Ови обичаји разликују се од краја до краја, али им је заједничка жеља да у породици владају здравље, мир, слога и благостање.
Може ли Света Петка да наговести каква ће бити зима?
Управо је веровање о времену на Свету Петку једно од оних које се и данас често препричава.
Према народној традицији, топлота и лепо време на овај празник наговештавају блажу зиму, док хладноћа, киша и снег симболично најављују оштрији зимски период.
Ипак, за поуздану процену каква нас зима очекује треба пратити метеоролошке прогнозе, јер временске прилике на један дан не могу саме по себи да предвиде какви ће бити наредни месеци.
Зато се и појутарје у многим домовима доживљава као наставак празничног мира и породичне хармоније, пише Жена Блиц.