Празници посвећени светитељима у српском народу одувек су били много више од датума у црквеном календару. Они представљају и прилику да се чланови породице окупе, да застану у свакодневној журби, помоле се за здравље и… Цео текст
Празници посвећени светитељима у српском народу одувек су били много више од датума у црквеном календару.
Они представљају и прилику да се чланови породице окупе, да застану у свакодневној журби, помоле се за здравље и срећу најмилијих, и подсете на вредности које се не мере новцем.
Данас се широм земље слави Света Петка, једна од најпоштованијих светитељки у нашем народу, а постоје и обичаји које треба испоштовати на други дан великог празника.
Њено име вековима се изговара с посебном љубављу и поштовањем, а многи јој се обраћају у молитвама тражећи утеху, здравље, заштиту и снагу у тешким тренуцима. Света Петка се у српској традицији и православљу поштује као заштитница жена, мајки, деце, болесних и сиромашних, али и дома, породице, путника, преља, ткача, оних који траже утеху. И други дан великог празника има правила која верници не заборављају.
У појединим крајевима, други дан славе - појутарје - може бити обележено наставком окупљања, одласцима у цркву и неговањем обичаја који се преносе с генерације на генерацију.
Док се првог дана кућа испуњава мирисом славског колача, смехом и радосним гласовима гостију и домаћина, појутарје, које у случају ове славе "пада" 28. октобра, доноси нешто другачију атмосферу. Други дан је мирнији, посвећен је наставку празновања, али и обичајима који се у појединим крајевима Србије преносе с колена на колено.
Ако сте у могућности, можете посетити цркву, запалити свећу за здравље, помоћи некоме коме је помоћ потребна или једноставно провести време с породицом, како и налаже народна традиција, јер је појутарје прилика да се славље настави у кругу најближих и да се још једном окупе у духу вере и заједништва.
У обичајима који се везују за други дан Свете Петке посебно се истиче славска свећа, као симбол светлости, вере и молитве, а у неким домовима чува се на посебном месту, поред иконе.
Жито, колач и вино такође имају важно место. Њихова симболика везана је за захвалност и сећање, а начин на који се чувају и користе након празника може се разликовати од породице до породице. Славско жито не треба бацати другог дана. Оно је симбол вечног живота, смрти и васкрсења, али и повезаности са прецима и поштовања традиције.
Света Петка, чије су мошти сто година почивале у Србији, једна је од најпоштованијих светитељки у православном свету. Верници јој се обраћају у молитвама за здравље, мир и заштиту најмилијих, а њено име посебно је блиско онима који у тешким животним тренуцима траже утеху и наду. Зато се и појутарје у многим домовима доживљава као наставак празничног мира и породичне хармоније, пише Жена Блиц.
