Praznici posvećeni svetiteljima u srpskom narodu oduvek su bili mnogo više od datuma u crkvenom kalendaru. Oni predstavljaju i priliku da se članovi porodice okupe, da zastanu u svakodnevnoj žurbi, pomole se za zdravlje i… Ceo tekst
Praznici posvećeni svetiteljima u srpskom narodu oduvek su bili mnogo više od datuma u crkvenom kalendaru.
Oni predstavljaju i priliku da se članovi porodice okupe, da zastanu u svakodnevnoj žurbi, pomole se za zdravlje i sreću najmilijih, i podsete na vrednosti koje se ne mere novcem.
Danas se širom zemlje slavi Sveta Petka, jedna od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu, a postoje i običaji koje treba ispoštovati na drugi dan velikog praznika.
Njeno ime vekovima se izgovara s posebnom ljubavlju i poštovanjem, a mnogi joj se obraćaju u molitvama tražeći utehu, zdravlje, zaštitu i snagu u teškim trenucima. Sveta Petka se u srpskoj tradiciji i pravoslavlju poštuje kao zaštitnica žena, majki, dece, bolesnih i siromašnih, ali i doma, porodice, putnika, prelja, tkača, onih koji traže utehu. I drugi dan velikog praznika ima pravila koja vernici ne zaboravljaju.
U pojedinim krajevima, drugi dan slave - pojutarje - može biti obeleženo nastavkom okupljanja, odlascima u crkvu i negovanjem običaja koji se prenose s generacije na generaciju.
Dok se prvog dana kuća ispunjava mirisom slavskog kolača, smehom i radosnim glasovima gostiju i domaćina, pojutarje, koje u slučaju ove slave "pada" 28. oktobra, donosi nešto drugačiju atmosferu. Drugi dan je mirniji, posvećen je nastavku praznovanja, ali i običajima koji se u pojedinim krajevima Srbije prenose s kolena na koleno.
Ako ste u mogućnosti, možete posetiti crkvu, zapaliti sveću za zdravlje, pomoći nekome kome je pomoć potrebna ili jednostavno provesti vreme s porodicom, kako i nalaže narodna tradicija, jer je pojutarje prilika da se slavlje nastavi u krugu najbližih i da se još jednom okupe u duhu vere i zajedništva.
U običajima koji se vezuju za drugi dan Svete Petke posebno se ističe slavska sveća, kao simbol svetlosti, vere i molitve, a u nekim domovima čuva se na posebnom mestu, pored ikone.
Žito, kolač i vino takođe imaju važno mesto. Njihova simbolika vezana je za zahvalnost i sećanje, a način na koji se čuvaju i koriste nakon praznika može se razlikovati od porodice do porodice. Slavsko žito ne treba bacati drugog dana. Ono je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, ali i povezanosti sa precima i poštovanja tradicije.
Sveta Petka, čije su mošti sto godina počivale u Srbiji, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Vernici joj se obraćaju u molitvama za zdravlje, mir i zaštitu najmilijih, a njeno ime posebno je blisko onima koji u teškim životnim trenucima traže utehu i nadu. Zato se i pojutarje u mnogim domovima doživljava kao nastavak prazničnog mira i porodične harmonije, piše Žena Blic.
