ЕкономијаПрви објавио Euronews Srbija, 30. окт, 13:03 · последњи 31. окт, 14:38

Највећи раст динарске штедње забележен код орочене штедње од шест месеци до годину дана

Динарска штедња је у протеклих 14 година повећана готово 14 пута, а њен удео у септембру 2012. износио је 1,9 одсто.

8 медија · 9 текстова · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Бизлифе

Преглед вести

Хронологија

30. окт
Директно (отвара се у новом прозору)
Светски дан штедње: Динарима се више зарађује, погледајте колико тачно можете добити | Друштво и Економија
30. 10. 2026. 11:27 0 Светски дан штедње: Динарима се више зарађује, погледајте колико тачно можете добити Светски дан штедње обележава се 31. октобра, а у Србији штедња становништва расте континуирано, што је био… Цео текст
30. 10. 2026. 11:27 0
Светски дан штедње: Динарима се више зарађује, погледајте колико тачно можете добити
Светски дан штедње обележава се 31. октобра, а у Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима.
Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система, поручују из Народне банке Србије.
На раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале, кажу, макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.
Раст штедње
Према последњим оперативним подацима, динарска штедња крајем октобра износи око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара (21%). Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9%) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
- Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11%, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9% - наводе из НБС.
Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6%), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечна штедња
- Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6% укупног бројапартија, али свега 0,2% износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара - наводи НБС.
У последњих 14 година, указују, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута.
У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.
Раст девизне штедње
- У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до дванаест месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи. Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4% укупног броја партија али свега 0,6% износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра - кажу из НБС.
Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99% посматраних годишњих потпериода.
- Примера ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара - наводи НБС.
Рокови орочења
Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92% посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
- Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок - констатују из НБС.
Насловна фотографија: АИ илустрација
13:03
Euronews (отвара се у новом прозору) први објавио
Светски дан штедње: Динар или евро - анализа НБС открива која штедња је исплативија
У Србији штедња становништва континуирано расте, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, саопштила је Народна банка Србије… Цео текст
У Србији штедња становништва континуирано расте, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, саопштила је Народна банка Србије поводом Светског дана штедње који се обележава 31. октобра. НБС наводи да обележавање тог дана подсећа на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини.
"Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање с непредвиђеним издацима и економским неизвесностима", саопштила је Народна банка Србије.
Како се наглашава, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност током дужег низа година".
Колико штедимо и шта се више исплати
Према последњим оперативним подацима, динарска штедња крајем октобра износи око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара (21 одсто).
Према подацима НБС, девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
"Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске штедње у укупној штедњи становништва крајем септембра достигло је 11 одсто, што је знатан раст, будући да је у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто", кажу у НБС.
Раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6 одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223.000 динара.
"Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6% укупног броја партија, али свега 0,2 одсто укупног износа динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара", пише у саопштењу.
У последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути порасла је готово 14 пута.
У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом.
Како се наводи, од септембра 2012. године она је више него удвостручена – са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.
У првих девет месеци 2026. године девизна штедња је порасла за преко једну милијарду евра, првенствено захваљујући расту штедње орочене на рок од шест до дванаест месеци (616,6 милиона евра) и штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4 одсто укупног броја партија, али свега 0,6 одсто укупног износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра.
НБС саопштава да је на основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.
"Инфлација у септембру у границама циља"
Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3 ± 1,5 одсто) и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8 одсто.
НБС наводи и да је у првих девет месеци 2026. године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру, чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту.
"У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депресијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апресијацијски притисци", кажу у НБС.
Крајем септембра 2026. године бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности.
15:53
NIN (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 сата 50 мин после првог
Грађани Србије штеде рекордне износе: НБС објавила колико је динарска штедња била исплативија од девизне
21.10. 2026. У Србији штеди 66 одсто грађана, а октобар је идеална прилика за стварање здравих финансијских навика. Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак… Цео текст
21.10.
2026.
У Србији штеди 66 одсто грађана, а октобар је идеална прилика за стварање здравих финансијских навика.
Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом сутрашњег обележавања Светског дана штедње.
21.10.
2026.
У Србији штеди 66 одсто грађана, а октобар је идеална прилика за стварање здравих финансијских навика.
Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра. НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое. Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто, наводи се у саопштењу. Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара. Како је истакнуто, у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута. У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године. У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до 12 месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4 одсто укупног броја партија али свега 0,6 одсто износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра. Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3±1,5%) и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8 одсто. Поред тога, у првих девет месеци ове године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту, додаје се у саопштењу. У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апрецијацијски притисци. Крајем септембра 2026. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности. Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру ове године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.
На основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном је потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења. Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру. Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио више од 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа.
Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода. Примера ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара. Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења. Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок. Из Народне банке Србије поручују да ће наставити да прате и анализирају кретања штедње становништва и да подстиче процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути. Како је наведено, раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја. Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа, кажу у НБС, на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини. Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима, кажу у НБС.
У Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током ове године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, наведено је у саопштењу. Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система. Како је наведено, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
На евиденцији служби за запошљавање у октобру било је 654.000 слободних радних места, што је 31.000 више него годину дана раније.
30.10.
2026.
Дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године.
30.10.
2026.
Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.
30.10.
2026.
Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.
30.10.
2026.
АПИ Банк нуди орочену штедњу у еврима на 12 месеци уз каматну стопу од 3,80 одсто и могућност располагања са 30 одсто депозита.
18:37
Бизнис (отвара се у новом прозору)
Динарска штедња достигла 250 милијарди динара, девизна 17,4 милијарде евра
Динарска штедња достигла 250 милијарди динара, девизна 17,4 милијарде евра Штедња становништва у Србији наставила је да расте током 2026. године и достигла је рекордне износе упркос и даље присутним глобалним… Цео текст
Динарска штедња достигла 250 милијарди динара, девизна 17,4 милијарде евра
Штедња становништва у Србији наставила је да расте током 2026. године и достигла је рекордне износе упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, саопштила је Народна банка Србије.
Динарска штедња је крајем октобра износила око 250 милијарди динара, што је за 42,8 милијарди динара или 21 одсто више него на почетку године. Истовремено, девизна штедња повећана је за 1,3 милијарде евра, односно 7,9 одсто, и достигла је 17,4 милијарде евра, показују подаци Народне банке Србије (НБС).
“Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске штедње у укупној штедњи становништва крајем септембра достигло је 11 одсто, што је знатан раст, будући да је у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто”, наводе у централној банци.
Како истичу, у протеклих 14 година, од почетка примене Стратегије динаризације домаћег финансијског система, штедња у динарима повећана је готово 14 пута. У истом периоду расла је и девизна штедња, која је од септембра 2012. године више него удвостручена – са 7,9 милијарди евра на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.
Када је реч о рочној структури динарске штедње, највећи раст забележен је код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана, која је повећана за 29,3 милијарде динара. Ова категорија уједно чини и највећи део укупне динарске штедње, са учешћем од 57,6 одсто. Следи штедња орочена на период од три до шест месеци, која је порасла за 12,2 милијарде динара, док је штедња по виђењу увећана за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра износио је 223.000 динара. Међутим, уколико се из обрачуна изузму улози до 10.000 динара, који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто укупног износа динарске штедње, просечан депозит износио је 1,3 милиона динара.
Сличан тренд забележен је и код девизне штедње. У првих девет месеци ове године она је повећана за више од милијарду евра, пре свега захваљујући расту депозита орочених на шест до 12 месеци, који су увећани за 616,6 милиона евра, као и штедње по виђењу, која је порасла за 468 милиона евра, а која уједно има највећи удео у девизној штедњи.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра износио је око 4.500 евра. Када се из обрачуна изузму депозити до 500 евра, који чине 71,4 одсто укупног броја партија, али само 0,6 одсто укупног износа девизне штедње, просечан штедни улог прелази 15.600 евра.
Стабилност курса и инфлација важни за одлуке штедиша
Међу факторима који су допринели расту штедње у Србији НБС издваја дугогодишњу макроекономску и финансијску стабилност, као и поверење грађана у домаћу валуту и банкарски систем.
Међугодишња инфлација у Србији у септембру износила је 4,1 одсто и налазила се унутар циљаног распона Народне банке Србије од (3 ± 1,5 одсто). Просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била је нижа и износила је 2,8 одсто.
Динар је у истом периоду наставио релативно стабилно кретање према евру, уз интервенције централне банке на међубанкарском девизном тржишту. НБС је од почетка године до краја септембра нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и током септембра.
Бруто девизне резерве НБС крајем септембра износиле су 29,6 милијарди евра, што је било довољно за покриће 6,7 месеци увоза робе и услуга.
“Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру 2026. године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту”, наводи се у саопштењу.
Исплативост динарске штедње потврђена најновијом анализом НБС
Осим раста износа штедње, Народна банка Србије указује и на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на упоредиву штедњу у еврима. Према редовној анализи централне банке, која обухвата период од септембра 2012. до септембра 2026. године, динарска штедња била је исплативија независно од рока орочења.
Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру.
Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио преко 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа.
Предност динарске штедње потврђује и поређење краћих периода орочења. У случају једногодишње штедње без обнављања, динарски депозит био је исплативији од упоредивог депозита у еврима у 99 одсто посматраних годишњих периода током претходних 14 година.
Конкретно, штедиша који је у септембру 2025. орочио 100.000 динара на годину дана добио је у септембру 2026. готово 1.800 динара, односно око 15 евра, више него да је исти износ орочио у еврима.
Прочитајте још:
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија у више од 92 одсто посматраних тромесечних периода, док је код орочења на две године предност остварена у свим посматраним двогодишњим периодима.
Светски дан штедње обележава се сваке године 31. октобра, а Народна банка Србије најављује да ће наставити да прати кретања штедње становништва и подстиче динаризацију финансијског система, уз редовно информисање јавности о исплативости штедње у домаћој и страној валути.
20:48
021 (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 7 сати 45 мин после првог
Светски дан штедње: Динарска штедња у динамичном успону
"Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система", наводи се у саопштењу НБС повод Светског… Цео текст
"Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система", наводи се у саопштењу НБС повод Светског дана штедње који се обележава 31. октобра.
Динарска штедња крајем октобра износи око 250 милијарди динара, што је за 42,8 милијарди динара више него на почетку ове године. Девизна штедња је у том периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
Учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је, како је навела НБС, знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило 1,9 одсто.
Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6 одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара.
НБС је истакла да је на основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.
Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру.
ОГЛАСИ РАДНО МЕСТО! Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.
08:12
Република (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 19 сати 9 мин после првог
Данас се обележава Светски дан штедње
ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ШТЕДЊЕ! НБС објавила податке који ће изненадити грађане: Ево колико милијарди Срби чувају у банкама! Динарска штедња износи око 250 милијарди динара, а девизна 17,4 милијарде евра. Динарска… Цео текст
ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ШТЕДЊЕ! НБС објавила податке који ће изненадити грађане: Ево колико милијарди Срби чувају у банкама!
Динарска штедња износи око 250 милијарди динара, а девизна 17,4 милијарде евра.
Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом обележавања Светског дана штедње.
Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.
Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто, наводи се у саопштењу.
Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара.
Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара.
Како је истакнуто, у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута.
У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом.
Од септембра 2012. године она је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.
У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до 12 месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра.
Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4 одсто укупног броја партија али свега 0,6 одсто износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра.
Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3±1,5%) и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8 одсто.
Поред тога, у првих девет месеци ове године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту, додаје се у саопштењу.
У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апрецијацијски притисци.
Крајем септембра 2026. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности.
Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру ове године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.
На основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном је потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.
Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру.
Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио више од 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа.
Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода.
Примера ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара.
Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок.
Из Народне банке Србије поручују да ће наставити да прате и анализирају кретања штедње становништва и да подстиче процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути.
Како је наведено, раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја.
Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа, кажу у НБС, на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини.
Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима, кажу у НБС.
У Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током ове године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, наведено је у саопштењу.
Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система.
Како је наведено, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.
Буди део Република заједнице.
09:50
Република (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 15 сати 13 мин после првог
Средњи курс динара за евро у понедељак 117,5417 динара
Огласила се НБС: Ево колико ће износити средњи курс динара за евро у понедељак Индикативни курс динара у односу на долар слабији је данас за 0,3 одсто и износи 105,3619 динара за долар. Званични средњи курс динара за… Цео текст
Огласила се НБС: Ево колико ће износити средњи курс динара за евро у понедељак
Индикативни курс динара у односу на долар слабији је данас за 0,3 одсто и износи 105,3619 динара за долар.
Званични средњи курс динара за евро износиће у понедељак 117,5417 динара, што је незнатна промена у односу на петак, објавила је данас Народна банка Србије (НБС).
Динар ће према евру бити непромењен у односу на пре месец дана, на годишњем нивоу биће нижи за 0,3 одсто, а од почетка године 0,2 одсто.
Индикативни курс динара у односу на долар слабији је данас за 0,3 одсто и износи 105,3619 динара за долар.
Курс динара према долару нижи је за 0,9 одсто него пре месец дана, на годишњем нивоу за 3,8 одсто, а од почетка године 5,2 одсто.
Данас је светски дан штење
Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом обележавања Светског дана штедње.
Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.
Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто, наводи се у саопштењу.
Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара.
Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара.
Како је истакнуто, у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута.
Прочитајте и...
Буди део Република заједнице.
11:30
Bizlife (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 16 сати 53 мин после првог
Уколико на штедњу ставите 100.000 динара и исту вредност у еврима, где ћете имати више за годину дана?
Уколико на штедњу ставите 100.000 динара и исту вредност у еврима – где ћете имати више за годину дана? Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа на значај штедње за финансијску… Цео текст
Уколико на штедњу ставите 100.000 динара и исту вредност у еврима – где ћете имати више за годину дана?
Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини. Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима.
У Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима. Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система. На раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.
Према последњим оперативним подацима, динарска штедња крајем октобра износи око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара (21%). Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9%) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11%, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9%.
Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6%), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6% укупног броја партија, али свега 0,2% износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара.
У последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута. У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је више него удвостручена – са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.
У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једне милијарде евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до дванаест месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4% укупног броја партија, али свега 0,6% износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра.
Актуелна кретања
Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3±1,5%) и износила је 4,1%, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8%.
Поред тога, у првих девет месеци 2026. године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру, чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту. У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депресијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апресијацијски притисци.
Крајем септембра 2026. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности.
Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру 2026. године износио је 46,9% и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8%, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.
Исплативост динарске штедње потврђена најновијом анализом
На основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном је потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.
Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру.
Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио преко 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99% посматраних годишњих потпериода.
Пример ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара (Табела 2).
Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92% посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок.
Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретања штедње становништва и да подстиче процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути. Раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја.
Сазнајте све о дешавањима у бизнису, будите у току са лифестyле темама. ПРИЈАВИТЕ СЕ НА НАШ НЕWСЛЕТТЕР.
Извор: БИЗЛифе
14:38
РТК (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 4 сата 49 мин после првог
Данас се обележава Светски дан штедње
Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом… Цео текст
Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом обележавања Светског дана штедње.
Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.
НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.

Хронологија

30. окт

Директно (отвара се у новом прозору)

Светски дан штедње: Динарима се више зарађује, погледајте колико тачно можете добити | Друштво и Економија

30. 10. 2026. 11:27 0 Светски дан штедње: Динарима се више зарађује, погледајте колико тачно можете добити Светски дан штедње обележава се 31. октобра, а у Србији штедња становништва расте континуирано, што је био… Цео текст

30. 10. 2026. 11:27 0

Светски дан штедње: Динарима се више зарађује, погледајте колико тачно можете добити

Светски дан штедње обележава се 31. октобра, а у Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима.

Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система, поручују из Народне банке Србије.

На раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале, кажу, макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.

Раст штедње

Према последњим оперативним подацима, динарска штедња крајем октобра износи око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара (21%). Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9%) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.

- Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11%, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9% - наводе из НБС.

Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6%), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.

Просечна штедња

- Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6% укупног бројапартија, али свега 0,2% износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара - наводи НБС.

У последњих 14 година, указују, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута.

У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.

Раст девизне штедње

- У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до дванаест месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи. Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4% укупног броја партија али свега 0,6% износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра - кажу из НБС.

Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99% посматраних годишњих потпериода.

- Примера ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара - наводи НБС.

Рокови орочења

Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92% посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

- Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок - констатују из НБС.

Насловна фотографија: АИ илустрација

13:03

Euronews (отвара се у новом прозору) први објавио

Светски дан штедње: Динар или евро - анализа НБС открива која штедња је исплативија

У Србији штедња становништва континуирано расте, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, саопштила је Народна банка Србије поводом Светског дана штедње који се обележава 31. октобра. НБС наводи да обележавање тог дана подсећа на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини.

"Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање с непредвиђеним издацима и економским неизвесностима", саопштила је Народна банка Србије.

Како се наглашава, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност током дужег низа година".

Колико штедимо и шта се више исплати

Према подацима НБС, девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.

"Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске штедње у укупној штедњи становништва крајем септембра достигло је 11 одсто, што је знатан раст, будући да је у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто", кажу у НБС.

Раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6 одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223.000 динара.

"Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6% укупног броја партија, али свега 0,2 одсто укупног износа динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара", пише у саопштењу.

У последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути порасла је готово 14 пута.

У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом.

Како се наводи, од септембра 2012. године она је више него удвостручена – са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.

У првих девет месеци 2026. године девизна штедња је порасла за преко једну милијарду евра, првенствено захваљујући расту штедње орочене на рок од шест до дванаест месеци (616,6 милиона евра) и штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.

НБС саопштава да је на основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.

"Инфлација у септембру у границама циља"

Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3 ± 1,5 одсто) и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8 одсто.

НБС наводи и да је у првих девет месеци 2026. године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру, чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту.

"У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депресијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апресијацијски притисци", кажу у НБС.

Крајем септембра 2026. године бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности.

15:53

NIN (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 сата 50 мин после првог

Грађани Србије штеде рекордне износе: НБС објавила колико је динарска штедња била исплативија од девизне

21.10. 2026. У Србији штеди 66 одсто грађана, а октобар је идеална прилика за стварање здравих финансијских навика. Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак… Цео текст

21.10.

2026.

У Србији штеди 66 одсто грађана, а октобар је идеална прилика за стварање здравих финансијских навика.

Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом сутрашњег обележавања Светског дана штедње.

21.10.

2026.

У Србији штеди 66 одсто грађана, а октобар је идеална прилика за стварање здравих финансијских навика.

Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра. НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое. Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто, наводи се у саопштењу. Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара. Како је истакнуто, у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута. У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године. У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до 12 месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.

Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4 одсто укупног броја партија али свега 0,6 одсто износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра. Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3±1,5%) и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8 одсто. Поред тога, у првих девет месеци ове године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту, додаје се у саопштењу. У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апрецијацијски притисци. Крајем септембра 2026. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности. Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру ове године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.

На основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном је потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења. Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру. Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио више од 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа.

Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода. Примера ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара. Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења. Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок. Из Народне банке Србије поручују да ће наставити да прате и анализирају кретања штедње становништва и да подстиче процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути. Како је наведено, раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја. Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа, кажу у НБС, на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини. Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима, кажу у НБС.

У Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током ове године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, наведено је у саопштењу. Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система. Како је наведено, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.

30.10.

2026.

Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.

30.10.

2026.

РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.

30.10.

2026.

На евиденцији служби за запошљавање у октобру било је 654.000 слободних радних места, што је 31.000 више него годину дана раније.

30.10.

2026.

Дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године.

30.10.

2026.

Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.

30.10.

2026.

Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.

30.10.

2026.

АПИ Банк нуди орочену штедњу у еврима на 12 месеци уз каматну стопу од 3,80 одсто и могућност располагања са 30 одсто депозита.

18:37

Бизнис (отвара се у новом прозору)

Динарска штедња достигла 250 милијарди динара, девизна 17,4 милијарде евра

Динарска штедња достигла 250 милијарди динара, девизна 17,4 милијарде евра Штедња становништва у Србији наставила је да расте током 2026. године и достигла је рекордне износе упркос и даље присутним глобалним… Цео текст

Динарска штедња достигла 250 милијарди динара, девизна 17,4 милијарде евра

Штедња становништва у Србији наставила је да расте током 2026. године и достигла је рекордне износе упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, саопштила је Народна банка Србије.

Динарска штедња је крајем октобра износила око 250 милијарди динара, што је за 42,8 милијарди динара или 21 одсто више него на почетку године. Истовремено, девизна штедња повећана је за 1,3 милијарде евра, односно 7,9 одсто, и достигла је 17,4 милијарде евра, показују подаци Народне банке Србије (НБС).

“Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске штедње у укупној штедњи становништва крајем септембра достигло је 11 одсто, што је знатан раст, будући да је у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто”, наводе у централној банци.

Како истичу, у протеклих 14 година, од почетка примене Стратегије динаризације домаћег финансијског система, штедња у динарима повећана је готово 14 пута. У истом периоду расла је и девизна штедња, која је од септембра 2012. године више него удвостручена – са 7,9 милијарди евра на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.

Када је реч о рочној структури динарске штедње, највећи раст забележен је код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана, која је повећана за 29,3 милијарде динара. Ова категорија уједно чини и највећи део укупне динарске штедње, са учешћем од 57,6 одсто. Следи штедња орочена на период од три до шест месеци, која је порасла за 12,2 милијарде динара, док је штедња по виђењу увећана за 6,8 милијарди динара.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра износио је 223.000 динара. Међутим, уколико се из обрачуна изузму улози до 10.000 динара, који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто укупног износа динарске штедње, просечан депозит износио је 1,3 милиона динара.

Сличан тренд забележен је и код девизне штедње. У првих девет месеци ове године она је повећана за више од милијарду евра, пре свега захваљујући расту депозита орочених на шест до 12 месеци, који су увећани за 616,6 милиона евра, као и штедње по виђењу, која је порасла за 468 милиона евра, а која уједно има највећи удео у девизној штедњи.

Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра износио је око 4.500 евра. Када се из обрачуна изузму депозити до 500 евра, који чине 71,4 одсто укупног броја партија, али само 0,6 одсто укупног износа девизне штедње, просечан штедни улог прелази 15.600 евра.

Стабилност курса и инфлација важни за одлуке штедиша

Међу факторима који су допринели расту штедње у Србији НБС издваја дугогодишњу макроекономску и финансијску стабилност, као и поверење грађана у домаћу валуту и банкарски систем.

Међугодишња инфлација у Србији у септембру износила је 4,1 одсто и налазила се унутар циљаног распона Народне банке Србије од (3 ± 1,5 одсто). Просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била је нижа и износила је 2,8 одсто.

Динар је у истом периоду наставио релативно стабилно кретање према евру, уз интервенције централне банке на међубанкарском девизном тржишту. НБС је од почетка године до краја септембра нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и током септембра.

Бруто девизне резерве НБС крајем септембра износиле су 29,6 милијарди евра, што је било довољно за покриће 6,7 месеци увоза робе и услуга.

“Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру 2026. године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту”, наводи се у саопштењу.

Исплативост динарске штедње потврђена најновијом анализом НБС

Осим раста износа штедње, Народна банка Србије указује и на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на упоредиву штедњу у еврима. Према редовној анализи централне банке, која обухвата период од септембра 2012. до септембра 2026. године, динарска штедња била је исплативија независно од рока орочења.

Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру.

Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио преко 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа.

Предност динарске штедње потврђује и поређење краћих периода орочења. У случају једногодишње штедње без обнављања, динарски депозит био је исплативији од упоредивог депозита у еврима у 99 одсто посматраних годишњих периода током претходних 14 година.

Конкретно, штедиша који је у септембру 2025. орочио 100.000 динара на годину дана добио је у септембру 2026. готово 1.800 динара, односно око 15 евра, више него да је исти износ орочио у еврима.

Прочитајте још:

Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија у више од 92 одсто посматраних тромесечних периода, док је код орочења на две године предност остварена у свим посматраним двогодишњим периодима.

Светски дан штедње обележава се сваке године 31. октобра, а Народна банка Србије најављује да ће наставити да прати кретања штедње становништва и подстиче динаризацију финансијског система, уз редовно информисање јавности о исплативости штедње у домаћој и страној валути.

20:48

021 (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 7 сати 45 мин после првог

Светски дан штедње: Динарска штедња у динамичном успону

"Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система", наводи се у саопштењу НБС повод Светског… Цео текст

Динарска штедња крајем октобра износи око 250 милијарди динара, што је за 42,8 милијарди динара више него на почетку ове године. Девизна штедња је у том периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.

Учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је, како је навела НБС, знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило 1,9 одсто.

Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6 одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.

НБС је истакла да је на основу редовне анализе која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.

Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на динарску него на штедњу у еврима, изузимање од пореза прихода од камате на динарску штедњу, као и релативна стабилност курса динара према евру.

ОГЛАСИ РАДНО МЕСТО! Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.

Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.

08:12

Република (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 19 сати 9 мин после првог

Данас се обележава Светски дан штедње

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ШТЕДЊЕ! НБС објавила податке који ће изненадити грађане: Ево колико милијарди Срби чувају у банкама! Динарска штедња износи око 250 милијарди динара, а девизна 17,4 милијарде евра. Динарска… Цео текст

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ШТЕДЊЕ! НБС објавила податке који ће изненадити грађане: Ево колико милијарди Срби чувају у банкама!

Динарска штедња износи око 250 милијарди динара, а девизна 17,4 милијарде евра.

Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом обележавања Светског дана штедње.

Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст у износу од 1,3 милијарде евра (7,9 одсто) и достигла ниво од 17,4 милијарде евра.

НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.

Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11 одсто, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто, наводи се у саопштењу.

Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара.

Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара.

Како је истакнуто, у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута.

У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом.

Од септембра 2012. године она је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.

У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до 12 месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.

Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра.

Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 71,4 одсто укупног броја партија али свега 0,6 одсто износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је преко 15.600 евра.

Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3±1,5%) и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8 одсто.

Поред тога, у првих девет месеци ове године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту, додаје се у саопштењу.

У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апрецијацијски притисци.

Крајем септембра 2026. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што покрива 6,7 месеци увоза робе и услуга и знатно је изнад критеријума адекватности.

Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру ове године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.

Према анализи, орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио више од 60.000 динара (преко 510 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа.

Орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања) у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода.

Примера ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара.

Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Резултати анализе недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок.

Из Народне банке Србије поручују да ће наставити да прате и анализирају кретања штедње становништва и да подстиче процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути.

Како је наведено, раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја.

Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа, кажу у НБС, на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини.

Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима, кажу у НБС.

Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система.

Како је наведено, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.

Буди део Република заједнице.

09:50

Република (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 15 сати 13 мин после првог

Средњи курс динара за евро у понедељак 117,5417 динара

Огласила се НБС: Ево колико ће износити средњи курс динара за евро у понедељак Индикативни курс динара у односу на долар слабији је данас за 0,3 одсто и износи 105,3619 динара за долар. Званични средњи курс динара за… Цео текст

Огласила се НБС: Ево колико ће износити средњи курс динара за евро у понедељак

Индикативни курс динара у односу на долар слабији је данас за 0,3 одсто и износи 105,3619 динара за долар.

Званични средњи курс динара за евро износиће у понедељак 117,5417 динара, што је незнатна промена у односу на петак, објавила је данас Народна банка Србије (НБС).

Динар ће према евру бити непромењен у односу на пре месец дана, на годишњем нивоу биће нижи за 0,3 одсто, а од почетка године 0,2 одсто.

Индикативни курс динара у односу на долар слабији је данас за 0,3 одсто и износи 105,3619 динара за долар.

Курс динара према долару нижи је за 0,9 одсто него пре месец дана, на годишњем нивоу за 3,8 одсто, а од почетка године 5,2 одсто.

Данас је светски дан штење

Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом обележавања Светског дана штедње.

НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.

Посматрајући рочну структуру динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана (29,3 милијарде динара), која је истовремено и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (57,6одсто), затим код штедње рочности од три до шест месеци (12,2 милијарде динара), док је штедња по виђењу порасла за 6,8 милијарди динара.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223 хиљаде динара.

Прочитајте и...

Буди део Република заједнице.

11:30

Bizlife (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 16 сати 53 мин после првог

Уколико на штедњу ставите 100.000 динара и исту вредност у еврима, где ћете имати више за годину дана?

Уколико на штедњу ставите 100.000 динара и исту вредност у еврима – где ћете имати више за годину дана? Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа на значај штедње за финансијску… Цео текст

Уколико на штедњу ставите 100.000 динара и исту вредност у еврима – где ћете имати више за годину дана?

Сваког 31. октобра обележава се Светски дан штедње, датум који нас подсећа на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини. Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима.

У Србији штедња становништва расте континуирано, што је био случај и током 2026. године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима. Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система. На раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година.

Захваљујући бржем расту динарске штедње од девизне, учешће динарске у укупној штедњи становништва је крајем септембра достигло 11%, што је знатан раст, будући да је то учешће у септембру 2012. године износило свега 1,9%.

У последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 14 пута. У истом дугорочном периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је више него удвостручена – са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.

У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је преко једне милијарде евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до дванаест месеци (616,6 милиона евра) и раста штедње по виђењу (468,0 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.

Актуелна кретања

Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године налазила се унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3±1,5%) и износила је 4,1%, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила је 2,8%.

Поред тога, у првих девет месеци 2026. године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру, чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту. У том периоду Народна банка Србије је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депресијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладали апресијацијски притисци.

Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру 2026. године износио је 46,9% и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8%, што је доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.

Исплативост динарске штедње потврђена најновијом анализом

Пример ради, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2025. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2026. године) добио би готово 1.800 динара (15 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара (Табела 2).

Када су у питању други рокови орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 92% посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретања штедње становништва и да подстиче процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути. Раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја.

Сазнајте све о дешавањима у бизнису, будите у току са лифестyле темама. ПРИЈАВИТЕ СЕ НА НАШ НЕWСЛЕТТЕР.

Извор: БИЗЛифе

14:38

РТК (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 4 сата 49 мин после првог

Данас се обележава Светски дан штедње

Динарска штедња је крајем овог месеца износила око 250 милијарди динара, што у односу на почетак текуће године представља раст од чак 42,8 милијарди динара или за 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије поводом обележавања Светског дана штедње.

НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.