На данашњи дан, 26. октобра 1961. године, Иво Андрић постао је добитник Нобелове награде за књижевност, чиме је ушао у историју као први југословенски писац коме је припало ово престижно светско признање. Награда му… Цео текст
На данашњи дан, 26. октобра 1961. године, Иво Андрић постао је добитник Нобелове награде за књижевност, чиме је ушао у историју као први југословенски писац коме је припало ово престижно светско признање. Награда му је додељена за изузетну приповедачку снагу којом је обликовао теме и дочарао људске судбине у историјском контексту.
Вест о великом признању затекла је Андрића у Београду. Када се тог дана враћао из уобичајене шетње, испред стана су га сачекали новинари и саопштили му да је добио Нобелову награду. У први мах није био сигуран да је вест истинита, али се убрзо испоставило да је реч о једном од најзначајнијих тренутака у његовој каријери.
Међу писцима који су се помињали као кандидати за награду били су и Грем Грин, Џон Стајнбек, Алберто Моравија и Лоренс Дарел.
Свечана додела одржана је 10. децембра 1961. године у Стокхолму. У образложењу одлуке Нобеловог комитета посебно је истакнута Андрићева способност да кроз књижевност прикаже историјске околности и сложене судбине људи.
Међу његовим најзначајнијим делима налазе се романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“ и „Проклета авлија“, у којима је истраживао историју, културне сусрете и живот појединаца на Балкану.
Прихватајући признање, Андрић је нагласио да Нобелову награду доживљава као почаст целокупној књижевности своје земље. У свом говору, под називом „О причи и причању“, говорио је о универзалној потреби човека да прича и слуша приче, као и о њиховој способности да осветле различите стране људског искуства.
Посебну симболику има и чињеница да је новчани део награде поклонио за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини.
Више од шест деценија након добијања Нобелове награде, Андрићево дело остаје важан део светске књижевне баштине, а његове приче и романи настављају да повезују историју, културу и универзална питања људског постојања.
Извор: Правда

