Све вести
Фото из чланка: ДW на српскомМосква жели самит с Доналдом Трампом и Си Ђинпингом о окончању рата у Украјини, без учешћа Кијева
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст68 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 68 реченица које преноси само по један медиј
Администрација америчког председника Доналда Трампа појачала је ове јесени дипломатске напоре за окончање руског рата против Украјине.
Тренутно се ради на наставку преговора на два нивоа.
Русија, Украјина и Сједињене Државе припремају трилатералне разговоре на техничком нивоу, који би требало да буду одржани у првој половини новембра.
Тачан датум и место још нису утврђени.
Истовремено, Москва се залаже за засебан самит руског председника Владимира Путина, Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ), заказаног за 18. и 19. новембар у кинеском Шенжену.
На том састанку не би учествовали ни Украјина ни Европска унија.
Према писању Волстрит џорнала, Путин предложени скуп види као могућу нову Јалту, по узору на конференцију лидера Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Совјетског Савеза из 1945. године, на којој се одлучивало о послератном уређењу Европе.
Лист наводи да су кинески званичници поручили дипломатским каналима да Кина нема ништа против тројног формата уколико Трамп пристане да учествује.
И амерички председник показао је спремност за такве разговоре.
Шта Кина може да добије?
Темур Умаров, истраживач берлинског Карнеги центра за Русију и Евроазију, каже да предлог Кремља није изненађење.
Москва жели да је Вашингтон третира као велику светску силу и верује да су сада могући разговори о Украјини без учешћа Кијева, на које претходна америчка администрација није била спремна.
Русија се, сматра Умаров, нада да би договор постигнут на самиту могао да подстакне Белу кућу да изврши притисак на Украјину и ЕУ да прихвате руске услове.
Пекинг би притом био пре свега симболични партнер, а не активни посредник одговоран за исход преговора.
„Пекинг нема намеру да преузме одговорност за будућност Украјине“, каже Умаров.
Учешће на самиту Кини не би наметнуло додатне обавезе, док би Русији омогућило да се представи као сила равноправна са Сједињеним Државама и Кином.
Умаров, међутим, подсећа да Москва објективно није старији партнер у односима с Пекингом.
Чак и ако би лидери усвојили заједничку изјаву, Кина би вероватно инсистирала на неодређеним и необавезујућим формулацијама.
Тако би готово сваки даљи развој рата могла да представи као нешто што је у складу с договором постигнутим на самиту.
Јуриј Појта, виши истраживач Института МЕРИЦС за кинеске студије, сматра да Кина има и конкретније интересе.
Москва и Пекинг, према његовим речима, желе алтернативну безбедносну архитектуру у Евроазији, смањење западног војног присуства у Европи и Азији и слабљење утицаја НАТО-а.
„Ако Русија и Кина успеју да убеде Сједињене Државе да смање војно присуство у Европи и војну помоћ Украјини, Русија би стекла додатне предности на фронту“, каже Појта.
Такав развој догађаја истовремено би поткопао поверење ЕУ у Сједињене Државе као савезника у оквиру НАТО-а.
Да ли је Путинов политички опстанак важан Кини?
Ни Мајкл Кимиџ, директор Кенан института у Сједињеним Државама, не очекује да ће Пекинг преузети активну дипломатску улогу у окончању рата.
Кина можда сматра да рат изазива нестабилност и отежава јој трговинске односе с Украјином и другим земљама региона.
Ипак, Кимиџ сматра да јој је „важнији политички опстанак Владимира Путина“.
Русија Кини пружа јефтину енергију и спољнополитичког партнера који ретко омета интересе Пекинга.
Зато ће Кина, према Кимиџу, наставити да индиректно подржава руске ратне напоре како би спречила њен пораз.
Потпуна руска победа не мора да буде циљ Пекинга, али му је важно да Путин не изгуби.
Кимиџ зато не очекује да ће Кина вршити притисак на њега да оконча рат ако он на то није спреман.
Да ли искључење Европе показује слабост ЕУ?
Ни Украјина ни Европска унија не би учествовале у предложеним разговорима у Кини.
Катерина Красина, млађа истраживачица кијевске организације Њу геополитикс нетворк, сматра да то показује да Пекинг Украјину не види као самосталног учесника у преговорима, док Европу сматра релативно слабом.
Кимиџ, међутим, упозорава да одсуство Европе са самита не значи нужно да она нема утицаја на исход преговора.
Европске државе можда не могу да спрече састанак Трампа, Путина и Сија, али финансијска и војна подршка коју пружају Украјини омогућава јој да се одупре руском напредовању.
„А та подршка представља полугу“, каже Кимиџ.
Русија, Кина и Сједињене Државе можда желе да Европску унију представе као споредног актера, али тиме занемарују њен стварни утицај.
„Утисак и стварност нису исто“, каже Кимиџ, правећи разлику између слике дипломатије великих сила, која подсећа на Јалту, и стварне улоге Европе у подршци Украјини.
Умаров на крају подсећа да би сваки договор Сједињених Држава, Русије и Кине морао да се суочи са стањем на терену.
Сједињене Америчке Државе забраниле су данас кинеским лабораторијама тестирање електронских уређаја намењених америчком тржишту, неколико недеља пре планираног сусрета америчког председника Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње у Шенжену, прнеео је Саут Чајна морнинг пост.
„Кина разуме да ће, без обзира на исход преговора са Сједињеним Државама и Русијом, стварност на терену бити другачија и да ће пре свега зависити од Украјине“, каже он.
„Свиђало се то Кремљу или не, Украјина има сопствену моћ.
Ни Сједињене Државе ни западне земље не могу само дипломатским притиском у потпуности да одреде шта ће се догађати на ратишту.“
Америчка Федерална комисија за комуникације (ФЦЦ) изгласала је забрану рада лабораторија за тестирање и сертификационих тела у Кини и другим земљама које са САД немају споразум о узајамном признавању или реципрочни трговински споразум.
„Ово је у складу са ширим напорима председника Трампа да успостави равнотежу и правичност у односима Америке са страним државама”, изјавио је председник ФЦЦ-а Брендан Кар.
„Дозвољавамо рад само лабораторијама са седиштем у САД или земљама са којима имамо реципрочне споразуме”, додао је он.
Забрана ће ступити на снагу у децембру 2028. године, чиме ће домаће лабораторије добити више од две године да прошире капацитете за тестирање.
Према подацима ФЦЦ-а, више од 80 одсто уређаја тестира се у лабораторијама у Кини, које та агенција назива „лошим лабораторијама”.
Кар је оптужио те лабораторије да би свој „повлашћени положај” могле да искористе за пласирање небезбедне опреме на америчко тржиште, ометање комуникационих мрежа или крађу интелектуалне својине.
„Неке од тих лабораторија биле су повезане са Народноослободилачком армијом Кине, под њеном контролом или у њеним везама, па нису нужно најпоузданије”, рекао је Кар у августу за технолошку интернет мрежу ТБПН.
Нова забрана надовезује се на правила о „лошим лабораторијама” уведена прошле године, којима је забрањен рад лабораторијама у власништву или под контролом субјеката за које је процењено да представљају претњу националној безбедности.
Због тих мера, 32 лабораторије изгубиле су признање ФЦЦ-а.
„Данас идемо корак даље и враћамо реципроцитет у програм одобравања опреме ФЦЦ-а”, изјавио је Кар у четвртак.
Шира ограничења за кинеске технолошке компаније
Америчка регулаторна агенција, која је раније имала релативно малу улогу у јавности, постала је једна од најактивнијих институција администрације Доналда Трампа у ограничавању кинеских технолошких компанија, док су друга министарства, укључујући министарства трговине и финансија, заузела уздржанији приступ.
Под Каровим руководством, агенција примењује двоструки приступ: циљано делује против појединих кинеских компанија, али истовремено уводи шире забране за читаве категорије производа и пооштрава ограничења у ланцима снабдевања.
Прошле недеље забранила је два уређаја — камеру за аутомобилску инструмент-таблу и бежични видео-предајник — који садрже чипове компаније Хајсиликон, подружнице кинеског Хуавеја.
Агенција је навела да су ти уређаји „намењени тржишту за надзор”.
У јулу је најавила забрану увоза нових кинеских робота и енергетских инвертора, позивајући се на претње националној безбедности САД и рањивости у ланцима снабдевања.
„Мрежне могућности напредних роботских система стварају бројне рањивости и могућности за нападе којима се могу манипулисати подаци и физичко функционисање тих система”, наведено је у обавештењу ФЦЦ-а.
У априлу је агенција покренула поступак за забрану рада три кинеска телекомуникациона оператера — Чајна мобајла, Чајна телекома и Чајна јуникома — у области дата центара у САД.
У мају су уследила ограничења за нове моделе рутера намењених потрошачима.
ФЦЦ је такође настојао да спречи хонгконшког телекомуникационог оператера ХКТ интернешенел да послује у САД.
Кар је тада изјавио да „субјекти под контролом Комунистичке партије Кине који представљају претњу националној безбедности наше земље не могу да се повезују на наше телекомуникационе мреже”.
Те мере уследиле су након ширих ограничења уведених у децембру прошле године, када је ФЦЦ обухватио више сектора, укључујући и свеобухватну забрану увоза нових кинеских дронова.
Кина је у августу, после готово годину дана без одговора, узвратила пооштравањем контроле извоза дронова и повезаних технологија, увођењем санкција америчким компанијама за тестирање и покретањем прве истраге о националној безбедности у вези са спољном трговином.
Узајамне технолошке мере представљају додатак већ постојећим спорним питањима између две земље, која обухватају царине, контролу извоза и стављање компанија друге стране на црне листе.