Sve vesti
Foto iz članka: DW na srpskomMoskva želi samit s Donaldom Trampom i Si Đinpingom o okončanju rata u Ukrajini, bez učešća Kijeva
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst68 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 68 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pojačala je ove jeseni diplomatske napore za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine.
Trenutno se radi na nastavku pregovora na dva nivoa.
Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Države pripremaju trilateralne razgovore na tehničkom nivou, koji bi trebalo da budu održani u prvoj polovini novembra.
Tačan datum i mesto još nisu utvrđeni.
Istovremeno, Moskva se zalaže za zaseban samit ruskog predsednika Vladimira Putina, Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), zakazanog za 18. i 19. novembar u kineskom Šenženu.
Na tom sastanku ne bi učestvovali ni Ukrajina ni Evropska unija.
Prema pisanju Volstrit džornala, Putin predloženi skup vidi kao moguću novu Jaltu, po uzoru na konferenciju lidera Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza iz 1945. godine, na kojoj se odlučivalo o posleratnom uređenju Evrope.
List navodi da su kineski zvaničnici poručili diplomatskim kanalima da Kina nema ništa protiv trojnog formata ukoliko Tramp pristane da učestvuje.
I američki predsednik pokazao je spremnost za takve razgovore.
Šta Kina može da dobije?
Temur Umarov, istraživač berlinskog Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju, kaže da predlog Kremlja nije iznenađenje.
Moskva želi da je Vašington tretira kao veliku svetsku silu i veruje da su sada mogući razgovori o Ukrajini bez učešća Kijeva, na koje prethodna američka administracija nije bila spremna.
Rusija se, smatra Umarov, nada da bi dogovor postignut na samitu mogao da podstakne Belu kuću da izvrši pritisak na Ukrajinu i EU da prihvate ruske uslove.
Peking bi pritom bio pre svega simbolični partner, a ne aktivni posrednik odgovoran za ishod pregovora.
„Peking nema nameru da preuzme odgovornost za budućnost Ukrajine“, kaže Umarov.
Učešće na samitu Kini ne bi nametnulo dodatne obaveze, dok bi Rusiji omogućilo da se predstavi kao sila ravnopravna sa Sjedinjenim Državama i Kinom.
Umarov, međutim, podseća da Moskva objektivno nije stariji partner u odnosima s Pekingom.
Čak i ako bi lideri usvojili zajedničku izjavu, Kina bi verovatno insistirala na neodređenim i neobavezujućim formulacijama.
Tako bi gotovo svaki dalji razvoj rata mogla da predstavi kao nešto što je u skladu s dogovorom postignutim na samitu.
Jurij Pojta, viši istraživač Instituta MERICS za kineske studije, smatra da Kina ima i konkretnije interese.
Moskva i Peking, prema njegovim rečima, žele alternativnu bezbednosnu arhitekturu u Evroaziji, smanjenje zapadnog vojnog prisustva u Evropi i Aziji i slabljenje uticaja NATO-a.
„Ako Rusija i Kina uspeju da ubede Sjedinjene Države da smanje vojno prisustvo u Evropi i vojnu pomoć Ukrajini, Rusija bi stekla dodatne prednosti na frontu“, kaže Pojta.
Takav razvoj događaja istovremeno bi potkopao poverenje EU u Sjedinjene Države kao saveznika u okviru NATO-a.
Da li je Putinov politički opstanak važan Kini?
Ni Majkl Kimidž, direktor Kenan instituta u Sjedinjenim Državama, ne očekuje da će Peking preuzeti aktivnu diplomatsku ulogu u okončanju rata.
Kina možda smatra da rat izaziva nestabilnost i otežava joj trgovinske odnose s Ukrajinom i drugim zemljama regiona.
Ipak, Kimidž smatra da joj je „važniji politički opstanak Vladimira Putina“.
Rusija Kini pruža jeftinu energiju i spoljnopolitičkog partnera koji retko ometa interese Pekinga.
Zato će Kina, prema Kimidžu, nastaviti da indirektno podržava ruske ratne napore kako bi sprečila njen poraz.
Potpuna ruska pobeda ne mora da bude cilj Pekinga, ali mu je važno da Putin ne izgubi.
Kimidž zato ne očekuje da će Kina vršiti pritisak na njega da okonča rat ako on na to nije spreman.
Da li isključenje Evrope pokazuje slabost EU?
Ni Ukrajina ni Evropska unija ne bi učestvovale u predloženim razgovorima u Kini.
Katerina Krasina, mlađa istraživačica kijevske organizacije Nju geopolitiks netvork, smatra da to pokazuje da Peking Ukrajinu ne vidi kao samostalnog učesnika u pregovorima, dok Evropu smatra relativno slabom.
Kimidž, međutim, upozorava da odsustvo Evrope sa samita ne znači nužno da ona nema uticaja na ishod pregovora.
Evropske države možda ne mogu da spreče sastanak Trampa, Putina i Sija, ali finansijska i vojna podrška koju pružaju Ukrajini omogućava joj da se odupre ruskom napredovanju.
„A ta podrška predstavlja polugu“, kaže Kimidž.
Rusija, Kina i Sjedinjene Države možda žele da Evropsku uniju predstave kao sporednog aktera, ali time zanemaruju njen stvarni uticaj.
„Utisak i stvarnost nisu isto“, kaže Kimidž, praveći razliku između slike diplomatije velikih sila, koja podseća na Jaltu, i stvarne uloge Evrope u podršci Ukrajini.
Umarov na kraju podseća da bi svaki dogovor Sjedinjenih Država, Rusije i Kine morao da se suoči sa stanjem na terenu.
Sjedinjene Američke Države zabranile su danas kineskim laboratorijama testiranje elektronskih uređaja namenjenih američkom tržištu, nekoliko nedelja pre planiranog susreta američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Šenženu, prneeo je Saut Čajna morning post.
„Kina razume da će, bez obzira na ishod pregovora sa Sjedinjenim Državama i Rusijom, stvarnost na terenu biti drugačija i da će pre svega zavisiti od Ukrajine“, kaže on.
„Sviđalo se to Kremlju ili ne, Ukrajina ima sopstvenu moć.
Ni Sjedinjene Države ni zapadne zemlje ne mogu samo diplomatskim pritiskom u potpunosti da odrede šta će se događati na ratištu.“
Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) izglasala je zabranu rada laboratorija za testiranje i sertifikacionih tela u Kini i drugim zemljama koje sa SAD nemaju sporazum o uzajamnom priznavanju ili recipročni trgovinski sporazum.
„Ovo je u skladu sa širim naporima predsednika Trampa da uspostavi ravnotežu i pravičnost u odnosima Amerike sa stranim državama”, izjavio je predsednik FCC-a Brendan Kar.
„Dozvoljavamo rad samo laboratorijama sa sedištem u SAD ili zemljama sa kojima imamo recipročne sporazume”, dodao je on.
Zabrana će stupiti na snagu u decembru 2028. godine, čime će domaće laboratorije dobiti više od dve godine da prošire kapacitete za testiranje.
Prema podacima FCC-a, više od 80 odsto uređaja testira se u laboratorijama u Kini, koje ta agencija naziva „lošim laboratorijama”.
Kar je optužio te laboratorije da bi svoj „povlašćeni položaj” mogle da iskoriste za plasiranje nebezbedne opreme na američko tržište, ometanje komunikacionih mreža ili krađu intelektualne svojine.
„Neke od tih laboratorija bile su povezane sa Narodnooslobodilačkom armijom Kine, pod njenom kontrolom ili u njenim vezama, pa nisu nužno najpouzdanije”, rekao je Kar u avgustu za tehnološku internet mrežu TBPN.
Nova zabrana nadovezuje se na pravila o „lošim laboratorijama” uvedena prošle godine, kojima je zabranjen rad laboratorijama u vlasništvu ili pod kontrolom subjekata za koje je procenjeno da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Zbog tih mera, 32 laboratorije izgubile su priznanje FCC-a.
„Danas idemo korak dalje i vraćamo reciprocitet u program odobravanja opreme FCC-a”, izjavio je Kar u četvrtak.
Šira ograničenja za kineske tehnološke kompanije
Američka regulatorna agencija, koja je ranije imala relativno malu ulogu u javnosti, postala je jedna od najaktivnijih institucija administracije Donalda Trampa u ograničavanju kineskih tehnoloških kompanija, dok su druga ministarstva, uključujući ministarstva trgovine i finansija, zauzela uzdržaniji pristup.
Pod Karovim rukovodstvom, agencija primenjuje dvostruki pristup: ciljano deluje protiv pojedinih kineskih kompanija, ali istovremeno uvodi šire zabrane za čitave kategorije proizvoda i pooštrava ograničenja u lancima snabdevanja.
Prošle nedelje zabranila je dva uređaja — kameru za automobilsku instrument-tablu i bežični video-predajnik — koji sadrže čipove kompanije Hajsilikon, podružnice kineskog Huaveja.
Agencija je navela da su ti uređaji „namenjeni tržištu za nadzor”.
U julu je najavila zabranu uvoza novih kineskih robota i energetskih invertora, pozivajući se na pretnje nacionalnoj bezbednosti SAD i ranjivosti u lancima snabdevanja.
„Mrežne mogućnosti naprednih robotskih sistema stvaraju brojne ranjivosti i mogućnosti za napade kojima se mogu manipulisati podaci i fizičko funkcionisanje tih sistema”, navedeno je u obaveštenju FCC-a.
U aprilu je agencija pokrenula postupak za zabranu rada tri kineska telekomunikaciona operatera — Čajna mobajla, Čajna telekoma i Čajna junikoma — u oblasti data centara u SAD.
U maju su usledila ograničenja za nove modele rutera namenjenih potrošačima.
FCC je takođe nastojao da spreči hongkonškog telekomunikacionog operatera HKT internešenel da posluje u SAD.
Kar je tada izjavio da „subjekti pod kontrolom Komunističke partije Kine koji predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti naše zemlje ne mogu da se povezuju na naše telekomunikacione mreže”.
Te mere usledile su nakon širih ograničenja uvedenih u decembru prošle godine, kada je FCC obuhvatio više sektora, uključujući i sveobuhvatnu zabranu uvoza novih kineskih dronova.
Kina je u avgustu, posle gotovo godinu dana bez odgovora, uzvratila pooštravanjem kontrole izvoza dronova i povezanih tehnologija, uvođenjem sankcija američkim kompanijama za testiranje i pokretanjem prve istrage o nacionalnoj bezbednosti u vezi sa spoljnom trgovinom.
Uzajamne tehnološke mere predstavljaju dodatak već postojećim spornim pitanjima između dve zemlje, koja obuhvataju carine, kontrolu izvoza i stavljanje kompanija druge strane na crne liste.
