Реченице које преносе сви медији.
Пентагон је у јуну уврстио БYД на листу од 188 кинеских компанија за које тврди да одржавају везе с војском те земље (ПЛА), што је изазвало оштру реакцију званичног Пекинга.
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Ова мјера, која је ступила на снагу ове седмице, подстакла је спекулације да би Пентагон могао проширити рестрикције и на остале војне објекте широм свијета у склопу шире стратегије сузбијања кинеских технологија осумњичених за прикупљање повјерљивих података.
Војни врх у Кадени донио је одлуку без изузетака, обухвативши сва возила с потписом БYД-а - од приватних аутомобила припадника базе, преко таксија, до теретних и доставних возила.
Сигурносно особље на контролним капијама добило је налог да блокира улазак и враћа ове аутомобиле.
"Ова возила представљају неприхватљив и неублажив ризик за наше особље и нашу мисију", изјавио је потпуковник Алли Стормер, гласноговорник 18. крила америчких зрачних снага стационираног у Кадени.
Иако америчка команда није прецизирала конкретан сигурносни инцидент, забрана је мотивисана бојазнима од цурења података путем савремених паметних система интегрисаних у електрична возила - укључујући оптичке камере, сензоре, телеметрију и ГПС праћење.
Америчка војска забранила је возилима кинеског произвођача електричних аутомобила БYД улазак у ваздухопловну базу Кадена на јапанском острву Окинава, једно од најважнијих америчких војних упоришта у Источној Азији.
Зрачна база Кадена представља кључно чвориште америчког војног присуства у источној Азији и примарну тачку одговора у случају потенцијалне регионалне кризе која укључује Кину, Русију или Сјеверну Кореју.
У оквиру комплекса смјештен је моћни ракетни систем Тyпхон, способан за лансирање крстарећих ракета Томахаwк с дометом до 1.600 километара, што му омогућава ударе дубоко унутар територија Кине и Русије.
Поред тога, Кадена је дом борбених авиона, зрачних танкера за допуну горивом у лету, те напредних летјелица за електронско извиђање и надзор.
Ова одлука уклапа се у низ рестриктивних потеза Запада усмјерених против кинеских технолошких компанија.
Одлука је ступила на снагу ове недеље, а као разлог наведени су безбедносни ризици које представља технологија уграђена у возила.
Забрана се, према медијским извештајима, односи на све аутомобиле компаније БYД, укључујући приватна возила, таксије и доставна возила.
Обезбеђењу на улазима наређено је да их зауставља и враћа ван базе.
„Ова возила представљају неприхватљив ризик који се не може елиминисати или ублажити, како за наше особље, тако и за извршење наших мисија“, изјавио је један званичник.
Главна забринутост односи се на камере, сензоре, ГПС и друге дигиталне системе који су саставни део савремених аутомобила.
Они могу да прикупљају податке о локацијама, кретању и окружењу, због чега америчка војска страхује да би осетљиве информације о бази могле да доспеју ван контролисаног војног простора.
Ипак, конкретни докази да су возила БYД коришћена за шпијунирање у Кадени нису јавно представљени.
Страх од кинеске технологије
База Кадена има кључну улогу у америчком војном присуству у региону и важна је за евентуалне операције повезане са кризама у којима би учествовале Кина, Русија или Северна Кореја.
У њој су распоређени борбени и извиђачки авиони, авиони за допуну горива у ваздуху, а у региону је присутан и ракетни систем „Тајфон“, способан за употребу крстарећих ракета „Томахавк“.
Забрана БYД возила уклапа се у ширу америчку политику ограничавања кинеских технологија које би, према проценама Вашингтона, могле да представљају безбедносни ризик.
Пентагон је у јуну уврстио БYД на листу од 188 кинеских компанија за које тврди да одржавају везе с војском те земље (ПЛА), што је изазвало оштру реакцију званичног Пекинга.
На тој листи налазе се и произвођач електричних аутомобила Нио, те технолошки дивови Алибаба и Баиду.
Сличан преседан забиљежен је 2018. године када је америчко Министарство одбране забранило употребу мобитела компанија Хуаwеи и ЗТЕ у свим војним објектима.
Сличне мјере раније је примјењивао и Пекинг.
Кинеске власти су 2021. године забраниле улазак америчких Тесла аутомобила у владине и војне комплексе због ризика од снимања камерама, да би та рестрикција била повучена 2024. године.
БYД, који је током 2025. године претекао Теслу и постао највећи свјетски произвођач потпуно електричних возила, тренутно агресивно шири своје пословање у иностранству.
У склопу пробоја на јапанско тржиште, компанија је у јулу лансирала свој компактни модел Раццо с циљем освајања удјела на четвртом највећем аутомобилском тржишту на свијету.
На сличном списку налазе се и друге велике кинеске компаније.
Америчка забринутост није ограничена само на аутомобиле.
Још 2018. године Министарство одбране САД ограничило је продају и употребу паметних телефона компанија Хуаwеи и ЗТЕ у војним базама широм света, такође позивајући се на безбедносне разлоге.
Кинески одговор и трка електричних аутомобила
Кина је и сама уводила ограничења за америчке аутомобиле Тесла у појединим државним и војним комплексима, због забринутости у вези са камерама и прикупљањем података.
Та ограничења показују да су повезана возила постала део ширег технолошког и безбедносног надметања две највеће светске економије.
БYД је у међувремену израстао у водећег светског произвођача електричних аутомобила на батерије, а његова возила све више освајају страна тржишта, укључујући Јапан.
Компанија се још није јавно огласила поводом забране у бази Кадена.
Одлука америчке војске показује да се конкуренција у аутомобилској индустрији више не води само око цене, домета и технологије батерија.
У условима растућег ривалства Вашингтона и Пекинга, дигитални системи у возилима постају и питање националне безбедности.