Sve vesti
Foto iz članka: PolitikaMogu li kineski električni automobili da špijuniraju američku vojsku
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Pentagon je u junu uvrstio BYD na listu od 188 kineskih kompanija za koje tvrdi da održavaju veze s vojskom te zemlje (PLA), što je izazvalo oštru reakciju zvaničnog Pekinga.
Ceo uporedni tekst37 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 21 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ova mjera, koja je stupila na snagu ove sedmice, podstakla je spekulacije da bi Pentagon mogao proširiti restrikcije i na ostale vojne objekte širom svijeta u sklopu šire strategije suzbijanja kineskih tehnologija osumnjičenih za prikupljanje povjerljivih podataka.
Vojni vrh u Kadeni donio je odluku bez izuzetaka, obuhvativši sva vozila s potpisom BYD-a - od privatnih automobila pripadnika baze, preko taksija, do teretnih i dostavnih vozila.
Sigurnosno osoblje na kontrolnim kapijama dobilo je nalog da blokira ulazak i vraća ove automobile.
"Ova vozila predstavljaju neprihvatljiv i neublaživ rizik za naše osoblje i našu misiju", izjavio je potpukovnik Alli Stormer, glasnogovornik 18. krila američkih zračnih snaga stacioniranog u Kadeni.
Iako američka komanda nije precizirala konkretan sigurnosni incident, zabrana je motivisana bojaznima od curenja podataka putem savremenih pametnih sistema integrisanih u električna vozila - uključujući optičke kamere, senzore, telemetriju i GPS praćenje.
Američka vojska zabranila je vozilima kineskog proizvođača električnih automobila BYD ulazak u vazduhoplovnu bazu Kadena na japanskom ostrvu Okinava, jedno od najvažnijih američkih vojnih uporišta u Istočnoj Aziji.
Zračna baza Kadena predstavlja ključno čvorište američkog vojnog prisustva u istočnoj Aziji i primarnu tačku odgovora u slučaju potencijalne regionalne krize koja uključuje Kinu, Rusiju ili Sjevernu Koreju.
U okviru kompleksa smješten je moćni raketni sistem Typhon, sposoban za lansiranje krstarećih raketa Tomahawk s dometom do 1.600 kilometara, što mu omogućava udare duboko unutar teritorija Kine i Rusije.
Pored toga, Kadena je dom borbenih aviona, zračnih tankera za dopunu gorivom u letu, te naprednih letjelica za elektronsko izviđanje i nadzor.
Ova odluka uklapa se u niz restriktivnih poteza Zapada usmjerenih protiv kineskih tehnoloških kompanija.
Odluka je stupila na snagu ove nedelje, a kao razlog navedeni su bezbednosni rizici koje predstavlja tehnologija ugrađena u vozila.
Zabrana se, prema medijskim izveštajima, odnosi na sve automobile kompanije BYD, uključujući privatna vozila, taksije i dostavna vozila.
Obezbeđenju na ulazima naređeno je da ih zaustavlja i vraća van baze.
„Ova vozila predstavljaju neprihvatljiv rizik koji se ne može eliminisati ili ublažiti, kako za naše osoblje, tako i za izvršenje naših misija“, izjavio je jedan zvaničnik.
Glavna zabrinutost odnosi se na kamere, senzore, GPS i druge digitalne sisteme koji su sastavni deo savremenih automobila.
Oni mogu da prikupljaju podatke o lokacijama, kretanju i okruženju, zbog čega američka vojska strahuje da bi osetljive informacije o bazi mogle da dospeju van kontrolisanog vojnog prostora.
Ipak, konkretni dokazi da su vozila BYD korišćena za špijuniranje u Kadeni nisu javno predstavljeni.
Strah od kineske tehnologije
Baza Kadena ima ključnu ulogu u američkom vojnom prisustvu u regionu i važna je za eventualne operacije povezane sa krizama u kojima bi učestvovale Kina, Rusija ili Severna Koreja.
U njoj su raspoređeni borbeni i izviđački avioni, avioni za dopunu goriva u vazduhu, a u regionu je prisutan i raketni sistem „Tajfon“, sposoban za upotrebu krstarećih raketa „Tomahavk“.
Zabrana BYD vozila uklapa se u širu američku politiku ograničavanja kineskih tehnologija koje bi, prema procenama Vašingtona, mogle da predstavljaju bezbednosni rizik.
Pentagon je u junu uvrstio BYD na listu od 188 kineskih kompanija za koje tvrdi da održavaju veze s vojskom te zemlje (PLA), što je izazvalo oštru reakciju zvaničnog Pekinga.
Još 16 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Na toj listi nalaze se i proizvođač električnih automobila Nio, te tehnološki divovi Alibaba i Baidu.
Sličan presedan zabilježen je 2018. godine kada je američko Ministarstvo odbrane zabranilo upotrebu mobitela kompanija Huawei i ZTE u svim vojnim objektima.
Slične mjere ranije je primjenjivao i Peking.
Kineske vlasti su 2021. godine zabranile ulazak američkih Tesla automobila u vladine i vojne komplekse zbog rizika od snimanja kamerama, da bi ta restrikcija bila povučena 2024. godine.
BYD, koji je tokom 2025. godine pretekao Teslu i postao najveći svjetski proizvođač potpuno električnih vozila, trenutno agresivno širi svoje poslovanje u inostranstvu.
U sklopu proboja na japansko tržište, kompanija je u julu lansirala svoj kompaktni model Racco s ciljem osvajanja udjela na četvrtom najvećem automobilskom tržištu na svijetu.
Na sličnom spisku nalaze se i druge velike kineske kompanije.
Američka zabrinutost nije ograničena samo na automobile.
Još 2018. godine Ministarstvo odbrane SAD ograničilo je prodaju i upotrebu pametnih telefona kompanija Huawei i ZTE u vojnim bazama širom sveta, takođe pozivajući se na bezbednosne razloge.
Kineski odgovor i trka električnih automobila
Kina je i sama uvodila ograničenja za američke automobile Tesla u pojedinim državnim i vojnim kompleksima, zbog zabrinutosti u vezi sa kamerama i prikupljanjem podataka.
Ta ograničenja pokazuju da su povezana vozila postala deo šireg tehnološkog i bezbednosnog nadmetanja dve najveće svetske ekonomije.
BYD je u međuvremenu izrastao u vodećeg svetskog proizvođača električnih automobila na baterije, a njegova vozila sve više osvajaju strana tržišta, uključujući Japan.
Kompanija se još nije javno oglasila povodom zabrane u bazi Kadena.
Odluka američke vojske pokazuje da se konkurencija u automobilskoj industriji više ne vodi samo oko cene, dometa i tehnologije baterija.
U uslovima rastućeg rivalstva Vašingtona i Pekinga, digitalni sistemi u vozilima postaju i pitanje nacionalne bezbednosti.
