Сећање на оне којих више нема у православној традицији заузима посебно место, а дани задушница прилика су да се породице окупе у молитви за своје преминуле Сећање на оне којих више нема у православној традицији… Цео текст
Сећање на оне којих више нема у православној традицији заузима посебно место, а дани задушница прилика су да се породице окупе у молитви за своје преминуле
Сећање на оне којих више нема у православној традицији заузима посебно место, а дани задушница прилика су да се породице окупе у молитви за своје преминуле. Један од четири велика помена током године су Митровске задушнице, које се обележавају у суботу пред Митровдан. Ове године падају 7. новембра, дан пре празника Светог великомученика Димитрија.
Тада верници одлазе у цркве и на гробља, пале свеће и дају помен својим најмилијима. Ипак, суштина овог дана није у томе колико ћемо хране понети или колико ћемо успети да уредимо гробно место, већ у молитви, сећању и поштовању према онима који су преминули.
Шта се ради на Митровске задушнице?
Митровске задушнице представљају дан молитве за душе преминулих. Верници најпре могу да присуствују Светој литургији, након које се у цркви служи парастос за упокојене. За помен се обично доносе кувано жито, вино и мала свећа.
После службе, обичај је да се обиђу гробови чланова породице и блиских људи. Гробно место може да се очисти и уреди, а затим се запали свећа, обави кађење и гроб прелије вином. Верници могу да позову и свештеника како би он обавио помен и молитву на гробљу.
Важно је, међутим, знати да одлазак на гробље није једини начин да се обележе задушнице. Ако неко због удаљености, болести или других околности не може да посети гробове, може да запали свећу у најближој цркви или да се код куће помоли за покој душа својих најмилијих.
Зашто се називају јесење или затворене задушнице?
Митровске задушнице познате су и као јесење, али и као затворене задушнице. Овај други назив повезује се са народним схватањем да се у овом периоду симболично "затвара" време за обилазак гробља и уређење гробова.
Како се приближава зима, дани постају хладнији, а снег и временске прилике могу да отежају одлазак на гробља. Због тога су се ове задушнице доживљавале као последња велика прилика у јесењем делу године да се породице окупе, обиђу гробове и помену своје упокојене.
Да ли се храна износи на гробље за задушнице?
У нашем народу распрострањен је обичај да се на гробље носи храна и да се она дели са родбином, пријатељима или другим присутнима. Ипак, овај обичај не треба мешати са суштином православног помена.
Свештеник Радослав Савовић раније је указивао на то да изношење хране на гробље није потребно и да нема упориште у православном учењу. Много важније од припремања богате трпезе јесте да се преминули помену у молитви и да се породица окупи у духу поштовања и сећања.
Задушнице зато не би требало да буду повод за оптерећивање обичајима и припремом хране. Најважније је да се верници помоле за своје упокојене, присуствују богослужењу уколико су у могућности и сачувају успомену на њих.
Шта припремити за задушнице?
Као што је веч горе напоменуто, храна није најважнија ствар када су у питању задушнице, али зато треба припремити црно вино, свећу и кувано жито, што је уједно и симбол васкрсења у нашој вери. Ове три ствари можете већ сутра или дан пре Митровских задушница припремити.
Шта ако не можете да одете на гробље?
Одлазак на гробље јесте део обичаја, али није услов да би неко обележио задушнице. Ако сте спречени да посетите гробове својих најмилијих, можете отићи у оближњу цркву, запалити свећу и помолити се за њихове душе.
Молитва код куће такође је начин да се сетите преминулих. Суштина овог дана није у спољашњим обичајима, већ у љубави, поштовању и сећању које чувамо према онима који више нису са нама.
