Sećanje na one kojih više nema u pravoslavnoj tradiciji zauzima posebno mesto, a dani zadušnica prilika su da se porodice okupe u molitvi za svoje preminule Sećanje na one kojih više nema u pravoslavnoj tradiciji… Ceo tekst
Sećanje na one kojih više nema u pravoslavnoj tradiciji zauzima posebno mesto, a dani zadušnica prilika su da se porodice okupe u molitvi za svoje preminule
Sećanje na one kojih više nema u pravoslavnoj tradiciji zauzima posebno mesto, a dani zadušnica prilika su da se porodice okupe u molitvi za svoje preminule. Jedan od četiri velika pomena tokom godine su Mitrovske zadušnice, koje se obeležavaju u subotu pred Mitrovdan. Ove godine padaju 7. novembra, dan pre praznika Svetog velikomučenika Dimitrija.
Tada vernici odlaze u crkve i na groblja, pale sveće i daju pomen svojim najmilijima. Ipak, suština ovog dana nije u tome koliko ćemo hrane poneti ili koliko ćemo uspeti da uredimo grobno mesto, već u molitvi, sećanju i poštovanju prema onima koji su preminuli.
Šta se radi na Mitrovske zadušnice?
Mitrovske zadušnice predstavljaju dan molitve za duše preminulih. Vernici najpre mogu da prisustvuju Svetoj liturgiji, nakon koje se u crkvi služi parastos za upokojene. Za pomen se obično donose kuvano žito, vino i mala sveća.
Posle službe, običaj je da se obiđu grobovi članova porodice i bliskih ljudi. Grobno mesto može da se očisti i uredi, a zatim se zapali sveća, obavi kađenje i grob prelije vinom. Vernici mogu da pozovu i sveštenika kako bi on obavio pomen i molitvu na groblju.
Važno je, međutim, znati da odlazak na groblje nije jedini način da se obeleže zadušnice. Ako neko zbog udaljenosti, bolesti ili drugih okolnosti ne može da poseti grobove, može da zapali sveću u najbližoj crkvi ili da se kod kuće pomoli za pokoj duša svojih najmilijih.
Zašto se nazivaju jesenje ili zatvorene zadušnice?
Mitrovske zadušnice poznate su i kao jesenje, ali i kao zatvorene zadušnice. Ovaj drugi naziv povezuje se sa narodnim shvatanjem da se u ovom periodu simbolično "zatvara" vreme za obilazak groblja i uređenje grobova.
Kako se približava zima, dani postaju hladniji, a sneg i vremenske prilike mogu da otežaju odlazak na groblja. Zbog toga su se ove zadušnice doživljavale kao poslednja velika prilika u jesenjem delu godine da se porodice okupe, obiđu grobove i pomenu svoje upokojene.
Da li se hrana iznosi na groblje za zadušnice?
U našem narodu rasprostranjen je običaj da se na groblje nosi hrana i da se ona deli sa rodbinom, prijateljima ili drugim prisutnima. Ipak, ovaj običaj ne treba mešati sa suštinom pravoslavnog pomena.
Sveštenik Radoslav Savović ranije je ukazivao na to da iznošenje hrane na groblje nije potrebno i da nema uporište u pravoslavnom učenju. Mnogo važnije od pripremanja bogate trpeze jeste da se preminuli pomenu u molitvi i da se porodica okupi u duhu poštovanja i sećanja.
Zadušnice zato ne bi trebalo da budu povod za opterećivanje običajima i pripremom hrane. Najvažnije je da se vernici pomole za svoje upokojene, prisustvuju bogosluženju ukoliko su u mogućnosti i sačuvaju uspomenu na njih.
Šta pripremiti za zadušnice?
Kao što je več gore napomenuto, hrana nije najvažnija stvar kada su u pitanju zadušnice, ali zato treba pripremiti crno vino, sveću i kuvano žito, što je ujedno i simbol vaskrsenja u našoj veri. Ove tri stvari možete već sutra ili dan pre Mitrovskih zadušnica pripremiti.
Šta ako ne možete da odete na groblje?
Odlazak na groblje jeste deo običaja, ali nije uslov da bi neko obeležio zadušnice. Ako ste sprečeni da posetite grobove svojih najmilijih, možete otići u obližnju crkvu, zapaliti sveću i pomoliti se za njihove duše.
Molitva kod kuće takođe je način da se setite preminulih. Suština ovog dana nije u spoljašnjim običajima, već u ljubavi, poštovanju i sećanju koje čuvamo prema onima koji više nisu sa nama.
