Бранислав Бранко Васиљевић, репрезентативац Југославије, врсни каратиста, бивши функционер Српског покрета обнове и шеф обезбеђења Демократске странке и њеног тадашњег лидера Зорана Ђинђића, пронађен је мртав у свом… Цео текст
Бранислав Бранко Васиљевић, репрезентативац Југославије, врсни каратиста, бивши функционер Српског покрета обнове и шеф обезбеђења Демократске странке и њеног тадашњег лидера Зорана Ђинђића, пронађен је мртав у свом стану на Врачару пре 27 година. Званична истрага је саопштила је да је реч о самоубиству, али мало ко је поверовао у то. Та сумња остала је до данас.
Васиљевић је пронађен мртав 3. новембра 1999. године у свом стану у Улици Саве Ковачевића (данас Милешевска) на београдском Врачару. Он је затечен са прострелном раном иза левог ува, а руке су му биле између ногу.
Поред мртвог Васиљевића лежао је пиштољ калибра 7,62 милиметара, популарни тетејац за који је имао уредну дозволу.
Брат Бранка Васиљевића, непосредно пошто је нађено његово беживотно тело, тврдио је за медије да је рана од метка била исувише велика да би могао да је остави "тетејац".
У прилог тврдњама да Васиљевић није дигао руку на себе ишле су и изјаве његових пријатеља који су тврдили да их је Бранко, неколико месеци пре него што је нађен мртав, обавестио да га неко прати.
"Убеђен сам да није дигао руку на себе"
Посебну сумњу будила је чињеница да извештај са обдукције тела Бранка Васиљевића није обелодањен у јавности. Тај обдукциони налаз, иначе, ни данас није познат. Ни сам Зоран Ђинђић није веровао у ту званичну верзију Васиљевићеве смрти. Отворено је у јавности говорио о ликлвидацији човека од поверења.
- Убеђен сам да Бранко Васиљевић није дигао руку на себе како се истиче у првим информацијама СУП-а. Васиљевић није био умешан ни у какве афере нити криминал. Не могу да сумњам да ли је у питању политицко убиство, али је убиство свакако - рекао је тада лидер демократа.
Атентат на Зорана Ђинђића
Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године у 12.23 сати на степеништу испред улаза број 5 зграде Владе Србије. У њега је пуцано из пушке хеклер енд кох. Погођен је једном у груди, метком који је пробио његово срце и убио га скоро тренутно. Његов телохранитељ Милан Веруовић је такође био тешко рањен у стомак од другог хица.
Оба метка је, снајпером, са 130 метара удаљености, испалио је, према пресуди, припадник Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић, са прозора зграде Завода за фотограметрију. Јовановић је током своје завршне речи на суђењу поводом убиства Зорана Ђинђића изјавио да никада није на човека пуцао из снајпера, односно да није обучени снајпериста. Осуђен је на 40 година, а максимална казна изречена је и другим припадницима "црвених беретки".
После Васиљевићеве смрти, у обавештеном делу јавности се спекулисало да је реч о убиству и да би један од могућих мотива могао да буде тај што је он био виђен за првог министра полиције у постмилошевићевској Србији. Да су на њега најозбиљније рачунали на том месту, јасно су истакли Вук Драшковић и Зоран Ðинђић, опраштајући се од њега у заједничкој читуљи која је објављена у новинама после Васиљевићеве смрти.
Бранко Васиљевић је био припадник Српске добровољачке гарде са Ðорђем Божовићем Гишком на челу. Ова паравојна формација била је посебно ангажована 1991. године на ратишту у Хрватској. У Српску добровољацку гарду ушао је преко Српског покрета обнове, у којем је остао до 1996. године, кад је прешао у Демократску странку.
Званична верзија, по којој је Васиљевић починио самоубиство, одмах је оспорена, али до данашњег дана није учињено ништа да се докаже супротно.
Прочитајте и...
Пратите нас и путем Андроид или иОС апликација
Претходна вест Следећа вест