Шта наводе медији
Бранислав Бранко Васиљевић, бивши каратиста и репрезентативац Југославије, бивши функционер Српског покрета обнове и шеф обезбеђења Демократске странке и Зорана Ђинђића, пронађен је мртав у свом стану на Врачару пре 27 година.
Ово наводи један извор
Република, 4. нов, 06:00 (отвара се у новом прозору)
Бранислав Бранко Васиљевић, репрезентативац Југославије, врсни каратиста, бивши функционер Српског покрета обнове и шеф обезбеђења Демократске странке и њеног тадашњег лидера Зорана Ђинђића, пронађен је мртав у свом стану на Врачару пре 27 година. Званична истрага је саопштила је да је реч о самоубиству, али мало ко је поверовао у то. Та сумња остала је до данас.
Званична истрага је саопштила да је реч о самоубиству, али та верзија је била доведена у сумњу и сумња је остала до данас.
Ово наводи један извор
Бранислав Бранко Васиљевић, репрезентативац Југославије, врсни каратиста, бивши функционер Српског покрета обнове и шеф обезбеђења Демократске странке и њеног тадашњег лидера Зорана Ђинђића, пронађен је мртав у свом стану на Врачару пре 27 година. Званична истрага је саопштила је да је реч о самоубиству, али мало ко је поверовао у то. Та сумња остала је до данас. Васиљевић је пронађен мртав 3. новембра 1999. године у свом стану у Улици Саве Ковачевића (данас Милешевска) на београдском Врачару. Он је затечен са прострелном раном иза левог ува, а руке су му биле између ногу. Поред мртвог Васиљевића лежао је пиштољ калибра 7,62 милиметара, популарни тетејац за који је имао уредну дозволу. Фото: Схуттерстоцк/СyнтхЕx, Тамара Павишић Илустрација Брат Бранка Васиљевића, непосредно пошто је нађено његово беживотно тело, тврдио је за медије да је рана од метка била исувише велика да би могао да је остави "тетејац". У прилог тврдњама да Васиљевић није дигао руку на себе ишле су и изјаве његових пријатеља који су тврдили да их је Бранко, неколико месеци пре него што је нађен мртав, обавестио да га неко прати. "Убеђен сам да није дигао руку на себе" Посебну сумњу будила је чињеница да извештај са обдукције тела Бранка Васиљевића није обелодањен у јавности. Тај обдукциони налаз, иначе, ни данас није познат. Ни сам Зоран Ђинђић није веровао у ту званичну верзију Васиљевићеве смрти. Отворено је у јавности говорио о ликлвидацији човека од поверења. - Убеђен сам да Бранко Васиљевић није дигао руку на себе како се истиче у првим информацијама СУП-а. Васиљевић није био умешан ни у какве афере нити криминал. Не могу да сумњам да ли је у питању политицко убиство, али је убиство свакако - рекао је тада лидер демократа. Фото: Тањуг Драган Антониц Зоран Ђинђић Атентат на Зорана Ђинђића Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године у 12.23 сати на степеништу испред улаза број 5 зграде Владе Србије. У њега је пуцано из пушке хеклер енд кох. Погођен је једном у груди, метком који је пробио његово срце и убио га скоро тренутно. Његов телохранитељ Милан Веруовић је такође био тешко рањен у стомак од другог хица. Оба метка је, снајпером, са 130 метара удаљености, испалио је, према пресуди, припадник Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић, са прозора зграде Завода за фотограметрију. Јовановић је током своје завршне речи на суђењу поводом убиства Зорана Ђинђића изјавио да никада није на човека пуцао из снајпера, односно да није обучени снајпериста. Осуђен је на 40 година, а максимална казна изречена је и другим припадницима "црвених беретки". После Васиљевићеве смрти, у обавештеном делу јавности се спекулисало да је реч о убиству и да би један од могућих мотива могао да буде тај што је он био виђен за првог министра полиције у постмилошевићевској Србији. Да су на њега најозбиљније рачунали на том месту, јасно су истакли Вук Драшковић и Зоран Ðинђић, опраштајући се од њега у заједничкој читуљи која је објављена у новинама после Васиљевићеве смрти. Бранко Васиљевић је био припадник Српске добровољачке гарде са Ðорђем Божовићем Гишком на челу. Ова паравојна формација била је посебно ангажована 1991. године на ратишту у Хрватској. У Српску добровољацку гарду ушао је преко Српског покрета обнове, у којем је остао до 1996. године, кад је прешао у Демократску странку. Званична верзија, по којој је Васиљевић починио самоубиство, одмах је оспорена, али до данашњег дана није учињено ништа да се докаже супротно.
Васиљевић је пронађен мртав 3. новембра 1999. године у свом стану у Улици Саве Ковачевића (данас Милешевска) на београдском Врачару.
Ово наводи један извор
Васиљевић је пронађен мртав 3. новембра 1999. године у свом стану у Улици Саве Ковачевића (данас Милешевска) на београдском Врачару. Он је затечен са прострелном раном иза левог ува, а руке су му биле између ногу.
Васиљевић је затечен са прострелном раном иза левог ува, а руке су му биле између ногу.
Ово наводи један извор
Васиљевић је пронађен мртав 3. новембра 1999. године у свом стану у Улици Саве Ковачевића (данас Милешевска) на београдском Врачару. Он је затечен са прострелном раном иза левог ува, а руке су му биле између ногу.
Поред мртвог Васиљевића лежао је пиштољ калибра 7,62 милиметара, популарни тетејац, за који је имао уредну дозволу.
Ово наводи један извор
Поред мртвог Васиљевића лежао је пиштољ калибра 7,62 милиметара, популарни тетејац за који је имао уредну дозволу.
Извештај са обдукције тела Бранка Васиљевића није обелодањен у јавности и ни данас није познат.
Ово наводи један извор
Посебну сумњу будила је чињеница да извештај са обдукције тела Бранка Васиљевића није обелодањен у јавности. Тај обдукциони налаз, иначе, ни данас није познат. Ни сам Зоран Ђинђић није веровао у ту званичну верзију Васиљевићеве смрти. Отворено је у јавности говорио о ликлвидацији човека од поверења.
Бранко Васиљевић је био припадник Српске добровољачке гарде са Ђорђем Божовићем Гишком на челу, формације ангажоване 1991. године на ратишту у Хрватској; у гарду је ушао преко Српског покрета обнове, у којем је остао до 1996. године кад је прешао у Демократску странку.
Ово наводи један извор
Бранко Васиљевић је био припадник Српске добровољачке гарде са Ðорђем Божовићем Гишком на челу. Ова паравојна формација била је посебно ангажована 1991. године на ратишту у Хрватској. У Српску добровољацку гарду ушао је преко Српског покрета обнове, у којем је остао до 1996. године, кад је прешао у Демократску странку.
Званична верзија о самоубиству одмах је оспорена, али до данас није учињено ништа да се докаже супротно.
Ово наводи један извор
Званична верзија, по којој је Васиљевић починио самоубиство, одмах је оспорена, али до данашњег дана није учињено ништа да се докаже супротно.
Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. године у 12.23 сати на степеништу испред улаза број 5 зграде Владе Србије; погођен је једном у груди метком из пушке хеклер енд кох, а његов телохранитељ Милан Веруовић је био тешко рањен у стомак од другог хица.
Ово наводи један извор
Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године у 12.23 сати на степеништу испред улаза број 5 зграде Владе Србије. У њега је пуцано из пушке хеклер енд кох. Погођен је једном у груди, метком који је пробио његово срце и убио га скоро тренутно. Његов телохранитељ Милан Веруовић је такође био тешко рањен у стомак од другог хица.
Према пресуди, оба метка је снајпером са 130 метара удаљености испалио Звездан Јовановић, припадник Јединице за специјалне операције, са прозора зграде Завода за фотограметрију; осуђен је на 40 година, а максимална казна изречена је и другим припадницима „црвених беретки“. Јовановић је на суђењу изјавио да никада није на човека пуцао из снајпера и да није обучени снајпериста.
Ово наводи један извор
Оба метка је, снајпером, са 130 метара удаљености, испалио је, према пресуди, припадник Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић, са прозора зграде Завода за фотограметрију. Јовановић је током своје завршне речи на суђењу поводом убиства Зорана Ђинђића изјавио да никада није на човека пуцао из снајпера, односно да није обучени снајпериста. Осуђен је на 40 година, а максимална казна изречена је и другим припадницима "црвених беретки".
Навод, непотврђеноБрат Бранка Васиљевића је, непосредно по проналаску тела, тврдио за медије да је рана од метка била исувише велика да би је могао оставити тетејац.
Овај навод преносе
Брат Бранка Васиљевића, непосредно пошто је нађено његово беживотно тело, тврдио је за медије да је рана од метка била исувише велика да би могао да је остави "тетејац".
Навод, непотврђеноПријатељи Васиљевића тврдили су да им је Бранко неколико месеци пре смрти обавестио да га неко прати.
Овај навод преносе
У прилог тврдњама да Васиљевић није дигао руку на себе ишле су и изјаве његових пријатеља који су тврдили да их је Бранко, неколико месеци пре него што је нађен мртав, обавестио да га неко прати.
Навод, непотврђеноЗоран Ђинђић није веровао у званичну верзију Васиљевићеве смрти и отворено је у јавности говорио о ликвидацији човека од поверења.
Овај навод преносе
Посебну сумњу будила је чињеница да извештај са обдукције тела Бранка Васиљевића није обелодањен у јавности. Тај обдукциони налаз, иначе, ни данас није познат. Ни сам Зоран Ђинђић није веровао у ту званичну верзију Васиљевићеве смрти. Отворено је у јавности говорио о ликлвидацији човека од поверења.
Навод, непотврђеноЂинђић је изјавио: „Убеђен сам да Бранко Васиљевић није дигао руку на себе како се истиче у првим информацијама СУП-а. Васиљевић није био умешан ни у какве афере нити криминал. Не могу да сумњам да ли је у питању политицко убиство, али је убиство свакако.“
Овај навод преносе
"Убеђен сам да није дигао руку на себе" Посебну сумњу будила је чињеница да извештај са обдукције тела Бранка Васиљевића није обелодањен у јавности. Тај обдукциони налаз, иначе, ни данас није познат. Ни сам Зоран Ђинђић није веровао у ту званичну верзију Васиљевићеве смрти. Отворено је у јавности говорио о ликлвидацији човека од поверења. - Убеђен сам да Бранко Васиљевић није дигао руку на себе како се истиче у првим информацијама СУП-а. Васиљевић није био умешан ни у какве афере нити криминал. Не могу да сумњам да ли је у питању политицко убиство, али је убиство свакако - рекао је тада лидер демократа.
Навод, непотврђеноПосле Васиљевићеве смрти се спекулисало да је реч о убиству и да би мотив могао бити то што је он виђен за првог министра полиције у постмилошевићевској Србији; то су истакли Вук Драшковић и Зоран Ђинђић у заједничкој читуљи објављеној у новинама.
Овај навод преносе
После Васиљевићеве смрти, у обавештеном делу јавности се спекулисало да је реч о убиству и да би један од могућих мотива могао да буде тај што је он био виђен за првог министра полиције у постмилошевићевској Србији. Да су на њега најозбиљније рачунали на том месту, јасно су истакли Вук Драшковић и Зоран Ðинђић, опраштајући се од њега у заједничкој читуљи која је објављена у новинама после Васиљевићеве смрти.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
