Основни суд у Приштини осудио је Милорада Ђоковића, Србина из Витомирице код Пећи, на десет година затвора због ратног злочина над албанским цивилима 1999. године. Међутим, пресуда је донела и важан преокрет: судско… Цео текст
Основни суд у Приштини осудио је Милорада Ђоковића, Србина из Витомирице код Пећи, на десет година затвора због ратног злочина над албанским цивилима 1999. године. Међутим, пресуда је донела и важан преокрет: судско веће није утврдило да је Ђоковић учествовао у убиствима за која га је теретило тужилаштво. Његови адвокати најављују жалбу, тврдећи да ни преостали део оптужби није доказан.
Пресуду је 21. октобра изрекло судско веће Основног суда у Приштини, којим је председавала судија Доника Шаља.
Према образложењу саопштеном приликом изрицања пресуде, Ђоковић је проглашен кривим да је у мају 1999. године, као резервни полицајац, заједно са другим припадницима српских полицијских снага учествовао у претресима, хапшењима и злостављању албанских цивила у селу Оздрим код Пећи.
Суд је прихватио део навода тужилаштва који се односи на незаконито поступање према цивилима, али није утврдио да је оптужени учествовао у њиховим убиствима.
Управо ту разлику одбрана сматра једном од најважнијих чињеница у читавом поступку.
Адвокат Василије Арсић после изрицања пресуде изјавио је да је одбрана успела да оспори најтеже оптужбе, али да је незадовољна одлуком о десетогодишњој затворској казни.
Он је навео да су Ђоковића теретили за учешће у убиствима осам особа, док суд није утврдио његову одговорност за било које од тих убистава.
Међутим, то није довело до ослобађајуће пресуде у целини.
Ђоковић је осуђен за друга дела обухваћена оптужницом, а одбрана сматра да ни за тај део не постоје довољно поуздани докази.
Сведочење које је већ једном зауставило пресуду
Посебну пажњу у овом поступку привукла су сведочења на којима је тужилаштво заснивало своје тврдње.
Првобитно изрицање пресуде било је заказано за 27. јул, али је судско веће тада, на захтев одбране, одлучило да поново отвори доказни поступак.
Разлог су биле неусаглашености у исказу једне сведокиње тужилаштва.
Адвокат Арсић указивао је да се поједини делови њеног сведочења разликују од ранијих изјава датих током истраге.
Одбрана је зато затражила да се прибаве и размотре додатни докази како би се утврдило шта је сведокиња раније говорила, а шта је изнела пред судом.
Судско веће прихватило је тај захтев и наставило поступак.
За адвокате Ђоковића то је представљало важан процесни успех, јер су добили прилику да додатно оспоре веродостојност дела оптужбе.
Сада, после изрицања пресуде, они поручују да ће управо неусаглашености у доказима и сведочењима бити један од основа жалбе.
Арсић је оценио да су објашњења саопштена приликом изрицања пресуде кратка и недовољно јасна, због чега одбрана очекује писано образложење како би детаљно анализирала све разлоге на којима је суд засновао своју одлуку.
Други бранилац, Дејан Васић, такође је изразио незадовољство исходом поступка.
Адвокати сматрају да имају довољно материјала за оспоравање пресуде пред Апелационим судом.
Четири године иза решетака, а поступак још није завршен
Милорад Ђоковић ухапшен је 27. јуна 2022. године и од тада се налази у притвору.
То значи да је до изрицања првостепене пресуде провео више од четири године лишен слободе.
Суд је одлучио да му време проведено у притвору буде урачунато у изречену казну.
Међутим, поступак још није правоснажно окончан.
Одбрана има право да у року од 30 дана поднесе жалбу Апелационом суду, који може да преиспита првостепену одлуку у складу са својим законским овлашћењима.
До окончања поступка Ђоковић остаје у притвору, према одлуци суда.
Његов случај има и додатну, сложену позадину.
Ђоковић је пре хапшења био један од ретких Срба који су наставили да живе у Витомирици код Пећи.
Његова кућа била је спаљена током мартовског насиља над Србима на Косову и Метохији 2004. године, а у родно место вратио се 2008.
Пре него што је ухапшен, водио је судски поступак ради повраћаја имовине за коју је тврдио да је узурпирана.
Ова околност посебно је привукла пажњу Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије.
Београд тврди да је реч о политички мотивисаном поступку
Канцеларија за Косово и Метохију оштро је реаговала на пресуду, оцењујући да она представља пример неправедног поступања према Србима у правосудном систему у Приштини.
У саопштењу је изнета тврдња да је Ђоковић био изложен кривичном гоњењу управо након што је покушао да поврати своју имовину.
Канцеларија сматра да случај показује озбиљне проблеме у положају Срба на Косову и Метохији и у њиховој могућности да остваре правну заштиту.
Међутим, тврдња о политичкој мотивисаности поступка представља оцену Канцеларије, а не чињеницу која је независно утврђена у судском поступку.
Са друге стране, судско веће у Приштини сматра да су изведени докази довољни за утврђивање Ђоковићеве кривичне одговорности за злостављање цивила.
Због тога ће наставак поступка пред Апелационим судом бити од пресудног значаја.
Ту ће се, између осталог, поставити питање да ли су докази правилно оцењени, да ли су противречности у сведочењима добиле одговарајућу тежину и да ли је чињенично стање потпуно утврђено.
Посебно ће бити важно писано образложење првостепене пресуде, јер ће тек оно омогућити потпунији увид у аргументе којима се суд руководио.
Пресуда која не затвара случај
Случај Милорада Ђоковића поново је отворио питање поверења у правосудне поступке који се против Срба воде пред судовима у Приштини.
То питање има посебну тежину у околностима у којима су Срби током 2022. године напустили правосудне институције на северу Косова, а политички односи Београда и Приштине остали дубоко оптерећени нерешеним споровима.
Истовремено, важно је нагласити да злочини над цивилима, без обзира на националност жртава и починилаца, морају бити истражени и процесуирани.
Али једнако је важно да кривична одговорност сваког оптуженог буде доказана у правичном поступку, на основу поузданих доказа, а не политичких претпоставки или националне припадности.
У случају Милорада Ђоковића суд је утврдио одговорност за један део оптужби, док није прихватио најтеже тврдње које су се односиле на учешће у убиствима.
Одбрана, међутим, оспорава и преостале закључке.
Зато пресуда од десет година затвора није крај овог случаја. Пред Апелационим судом тек предстоји одговор на питање да ли је првостепени поступак пружио довољно чврсте доказе за осуду човека који је већ више од четири године у притвору.
Од тог одговора не зависи само судбина Милорада Ђоковића, већ и оцена да ли је у једном од осетљивих послератних процеса на Косову и Метохији правда спроведена у складу са законом.
Извори: РТС, Танјуг, Косово онлајн, Анадолу Агенцy, Срна