Osnovni sud u Prištini osudio je Milorada Đokovića, Srbina iz Vitomirice kod Peći, na deset godina zatvora zbog ratnog zločina nad albanskim civilima 1999. godine. Međutim, presuda je donela i važan preokret: sudsko… Ceo tekst
Osnovni sud u Prištini osudio je Milorada Đokovića, Srbina iz Vitomirice kod Peći, na deset godina zatvora zbog ratnog zločina nad albanskim civilima 1999. godine. Međutim, presuda je donela i važan preokret: sudsko veće nije utvrdilo da je Đoković učestvovao u ubistvima za koja ga je teretilo tužilaštvo. Njegovi advokati najavljuju žalbu, tvrdeći da ni preostali deo optužbi nije dokazan.
Presudu je 21. oktobra izreklo sudsko veće Osnovnog suda u Prištini, kojim je predsedavala sudija Donika Šalja.
Prema obrazloženju saopštenom prilikom izricanja presude, Đoković je proglašen krivim da je u maju 1999. godine, kao rezervni policajac, zajedno sa drugim pripadnicima srpskih policijskih snaga učestvovao u pretresima, hapšenjima i zlostavljanju albanskih civila u selu Ozdrim kod Peći.
Sud je prihvatio deo navoda tužilaštva koji se odnosi na nezakonito postupanje prema civilima, ali nije utvrdio da je optuženi učestvovao u njihovim ubistvima.
Upravo tu razliku odbrana smatra jednom od najvažnijih činjenica u čitavom postupku.
Advokat Vasilije Arsić posle izricanja presude izjavio je da je odbrana uspela da ospori najteže optužbe, ali da je nezadovoljna odlukom o desetogodišnjoj zatvorskoj kazni.
On je naveo da su Đokovića teretili za učešće u ubistvima osam osoba, dok sud nije utvrdio njegovu odgovornost za bilo koje od tih ubistava.
Međutim, to nije dovelo do oslobađajuće presude u celini.
Đoković je osuđen za druga dela obuhvaćena optužnicom, a odbrana smatra da ni za taj deo ne postoje dovoljno pouzdani dokazi.
Svedočenje koje je već jednom zaustavilo presudu
Posebnu pažnju u ovom postupku privukla su svedočenja na kojima je tužilaštvo zasnivalo svoje tvrdnje.
Prvobitno izricanje presude bilo je zakazano za 27. jul, ali je sudsko veće tada, na zahtev odbrane, odlučilo da ponovo otvori dokazni postupak.
Razlog su bile neusaglašenosti u iskazu jedne svedokinje tužilaštva.
Advokat Arsić ukazivao je da se pojedini delovi njenog svedočenja razlikuju od ranijih izjava datih tokom istrage.
Odbrana je zato zatražila da se pribave i razmotre dodatni dokazi kako bi se utvrdilo šta je svedokinja ranije govorila, a šta je iznela pred sudom.
Sudsko veće prihvatilo je taj zahtev i nastavilo postupak.
Za advokate Đokovića to je predstavljalo važan procesni uspeh, jer su dobili priliku da dodatno ospore verodostojnost dela optužbe.
Sada, posle izricanja presude, oni poručuju da će upravo neusaglašenosti u dokazima i svedočenjima biti jedan od osnova žalbe.
Arsić je ocenio da su objašnjenja saopštena prilikom izricanja presude kratka i nedovoljno jasna, zbog čega odbrana očekuje pisano obrazloženje kako bi detaljno analizirala sve razloge na kojima je sud zasnovao svoju odluku.
Drugi branilac, Dejan Vasić, takođe je izrazio nezadovoljstvo ishodom postupka.
Advokati smatraju da imaju dovoljno materijala za osporavanje presude pred Apelacionim sudom.
Četiri godine iza rešetaka, a postupak još nije završen
Milorad Đoković uhapšen je 27. juna 2022. godine i od tada se nalazi u pritvoru.
To znači da je do izricanja prvostepene presude proveo više od četiri godine lišen slobode.
Sud je odlučio da mu vreme provedeno u pritvoru bude uračunato u izrečenu kaznu.
Međutim, postupak još nije pravosnažno okončan.
Odbrana ima pravo da u roku od 30 dana podnese žalbu Apelacionom sudu, koji može da preispita prvostepenu odluku u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.
Do okončanja postupka Đoković ostaje u pritvoru, prema odluci suda.
Njegov slučaj ima i dodatnu, složenu pozadinu.
Đoković je pre hapšenja bio jedan od retkih Srba koji su nastavili da žive u Vitomirici kod Peći.
Njegova kuća bila je spaljena tokom martovskog nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. godine, a u rodno mesto vratio se 2008.
Pre nego što je uhapšen, vodio je sudski postupak radi povraćaja imovine za koju je tvrdio da je uzurpirana.
Ova okolnost posebno je privukla pažnju Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.
Beograd tvrdi da je reč o politički motivisanom postupku
Kancelarija za Kosovo i Metohiju oštro je reagovala na presudu, ocenjujući da ona predstavlja primer nepravednog postupanja prema Srbima u pravosudnom sistemu u Prištini.
U saopštenju je izneta tvrdnja da je Đoković bio izložen krivičnom gonjenju upravo nakon što je pokušao da povrati svoju imovinu.
Kancelarija smatra da slučaj pokazuje ozbiljne probleme u položaju Srba na Kosovu i Metohiji i u njihovoj mogućnosti da ostvare pravnu zaštitu.
Međutim, tvrdnja o političkoj motivisanosti postupka predstavlja ocenu Kancelarije, a ne činjenicu koja je nezavisno utvrđena u sudskom postupku.
Sa druge strane, sudsko veće u Prištini smatra da su izvedeni dokazi dovoljni za utvrđivanje Đokovićeve krivične odgovornosti za zlostavljanje civila.
Zbog toga će nastavak postupka pred Apelacionim sudom biti od presudnog značaja.
Tu će se, između ostalog, postaviti pitanje da li su dokazi pravilno ocenjeni, da li su protivrečnosti u svedočenjima dobile odgovarajuću težinu i da li je činjenično stanje potpuno utvrđeno.
Posebno će biti važno pisano obrazloženje prvostepene presude, jer će tek ono omogućiti potpuniji uvid u argumente kojima se sud rukovodio.
Presuda koja ne zatvara slučaj
Slučaj Milorada Đokovića ponovo je otvorio pitanje poverenja u pravosudne postupke koji se protiv Srba vode pred sudovima u Prištini.
To pitanje ima posebnu težinu u okolnostima u kojima su Srbi tokom 2022. godine napustili pravosudne institucije na severu Kosova, a politički odnosi Beograda i Prištine ostali duboko opterećeni nerešenim sporovima.
Istovremeno, važno je naglasiti da zločini nad civilima, bez obzira na nacionalnost žrtava i počinilaca, moraju biti istraženi i procesuirani.
Ali jednako je važno da krivična odgovornost svakog optuženog bude dokazana u pravičnom postupku, na osnovu pouzdanih dokaza, a ne političkih pretpostavki ili nacionalne pripadnosti.
U slučaju Milorada Đokovića sud je utvrdio odgovornost za jedan deo optužbi, dok nije prihvatio najteže tvrdnje koje su se odnosile na učešće u ubistvima.
Odbrana, međutim, osporava i preostale zaključke.
Zato presuda od deset godina zatvora nije kraj ovog slučaja. Pred Apelacionim sudom tek predstoji odgovor na pitanje da li je prvostepeni postupak pružio dovoljno čvrste dokaze za osudu čoveka koji je već više od četiri godine u pritvoru.
Od tog odgovora ne zavisi samo sudbina Milorada Đokovića, već i ocena da li je u jednom od osetljivih posleratnih procesa na Kosovu i Metohiji pravda sprovedena u skladu sa zakonom.
Izvori: RTS, Tanjug, Kosovo onlajn, Anadolu Agency, Srna