Све вести
Фото из чланка: АутономијаМерц: Реално је да 2028. године Црна Гора постане 28. чланица ЕУ
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Њемачки канцелар Фриедрицх Мерз оцијенио је у четвртак да је реално да Црна Гора 2028. године постане 28. чланица Европске уније те изразио увјерење да се отворена питања између Подгорице и Загреба могу ријешити и да неће бити препрека црногорским еуропским интеграцијама. „Земља попут Црне Горе је земља којој можемо пружити конкретну европску перспективу, односно да ће постати 28. чланица Европске уније 2028. године.
Вјерујем да је то реално“, казао је Мерз. Њемачки канцелар рекао је да је о билатералним питањима интензивно разговарао с хрватским премијером Андрејем Пленковићем.
„Разговарао сам с хрватским премијером и имали смо интензивне разговоре о Црној Гори и Хрватској. Сигуран сам да се преостала питања могу ријешити и да неће бити препрека уласку Црне Горе у Европску унију“, поручио је Мерз.
Цео упоредни текст73 само у једном
Текст из 3 чланка. 2 реченице преносе сви, у 5 се разликују.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
Мерц: Реално је да Црна Гора постане 28. чланица ЕУ до 2028. године; Спајић: Изазови са Хрватском премостиви
"ЕУ мора да расте уколико жели да ојача свој суверенитет у данашњем свијету и да буде препозната као самостална глобална сила"
Њемачки канцелар Фриедрицх Мерз оцијенио је у четвртак да је реално да Црна Гора 2028. године постане 28. чланица Европске уније те изразио увјерење да се отворена питања између Подгорице и Загреба могу ријешити и да неће бити препрека црногорским еуропским интеграцијама.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Мерз је на конференцији за новинаре након самита челника Берлинског процеса у Милочеру, покрај Будве, истака да Црна Гора има конкретну европску перспективу те да сматра остваривим циљ црногорских власти да земља постане пуноправна чланица ЕУ-а до 2028. године.
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Претреси у Будви због сумње у мијешање у изборе у Србији
- лист 2 оф 4АИ мијења тржиште рада: Шта чека раднике на Балкану
- лист 3 оф 4Балкан све теже живи: Плаће расту, трошкови живота још брже
- лист 4 оф 4Умјетна интелигенција мијења свијет, Балкан тражи водоинсталатере
Он је на конференцији за медије, након Самита лидера Берлинског процеса у Милочеру, поручио да је о односима Црне Горе и Хрватске интензивно разговарао са хрватским премијером Андрејем Пленковићем, изражавајући увјерење да ће преостала отворена питања бити ријешена и да неће представљати препреку европским интеграцијама Црне Горе.
„Земља попут Црне Горе је земља којој можемо пружити конкретну европску перспективу, односно да ће постати 28. чланица Европске уније 2028. године.
Још 14 реченица, само Аутономија
Њемачки канцелар је поручио и да је увјерен да је циљ Црне Горе да буде 28. чланица ЕУ 2028. године „реалан“.
– Црна Гора је на добром путу да се ускоро придружи ЕУ, а остали треба да слиједе тај примјер – навео је Мерц на конференцији за медије по завршетку Самита у Милочеру.
Сличну поруку њемачки канцелар упутио је и у уводним излагањима на отварању самог догађаја, истичући да је Црна Гора при крају приступних преговора о чланству у ЕУ и да је њено чланство достижан циљ.
– Показујете напредак и то да је приступање ЕУ заиста могуће.
Били сте одлучни и ваш труд се исплатио – рекао је Мерц.
Регион у покрету и регион промјена
Поручио је, међутим, да су политичка воља и регионална сарадња кључни за даљи напредак Западног Балкана.
– Ово је регион у покрету и регион промјена, али те промјене морају доћи изнутра.
То је једна од темељних идеја Берлинског процеса: окупити Западни Балкан за истим столом, покренути и ојачати регионалну сарадњу – казао је Мерц.
Оцијенио је и да је од Самита ЕУ и Западног Балкана у јуну у Тивту остварен напредак у јачању Берлинског процеса, као и да се заједнички ради на стварању услова за проширење Уније на основу заслуга.
– Од када смо се срели у Тивту у јуну, вратили смо Берлински процес на прави пут.
Црна Гора је готово завршила приступне преговоре и заједнички радимо како бисмо омогућили проширење засновано на заслугама.
Предсједник Француске Емануел Макрон и ја заједно смо изнијели приједлоге о томе како можемо постићи бржи и значајнији напредак, од којих је Европска комисија многе прихватила.
Порука је била јасна.
Вјерујем да је то реално“, казао је Мерз.
Њемачки канцелар рекао је да је о билатералним питањима интензивно разговарао с хрватским премијером Андрејем Пленковићем.
„Разговарао сам с хрватским премијером и имали смо интензивне разговоре о Црној Гори и Хрватској.
Сигуран сам да се преостала питања могу ријешити и да неће бити препрека уласку Црне Горе у Европску унију“, поручио је Мерз.
Још 49 реченица које преноси само по један медиј
Црногорски премијер Милојко Спајић рекао је да су разговори с Хрватском врло важни те да су изазови у односима двију држава премостиви.
Истао је да је Црна Гора предала све преговарачке позиције за поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе и темељна права те правду, слободу и сигурност, изражавајући наду да ће та поглавља бити затворена у децембру.
Хрватски премијер Андреј Пленковић раније је поздравио одлуке црногорске владе о промјени имена базена у Котору и накнадном одобравању спомен-плоче у некадашњем логору Морињ, оцијенивши их кораком у добром смјеру.
Ријеч је о два од укупно осам отворених питања за која Хрватска очекује рјешење у односима с Црном Гором.
Међу преосталим питањима су власништво над школским бродом „Јадран“, разграничење на Превлаци, обештећење бивших затвореника логора Морињ, расвјетљавање судбине несталих током рата у Хрватској те имовинскоправна питања хрватских породица у Црној Гори.
Црна Гора сматра се најнапреднијом државом кандидаткињом у процесу приступања Европској унији.
На међувладиној конференцији 12. октобра привремено је затворила још три преговарачка поглавља, чиме је њихов укупан број повећан на 21 од укупно 33. Црногорске власти планирају завршити приступне преговоре до краја 2026. године, с циљем да земља 2028. постане 28. чланица Европске уније.
За њено приступање потребна је сагласност свих држава чланица ЕУ-а.
‘Нормализовати односе Београда и Приштине, превазићи блокаде у БиХ’
О ширем стању на Западном Балкану, Мертз је рекао да европска перспектива регије захтјева рјешавање постојећих политичких спорова и смањивање тензија.
Казао је да је потребно нормализовати односе Београда и Приштине и превазићи политичке блокаде у Босни и Херцеговини, наводећи да стабилност регије представља важан дио европске сигурности.
Говорећи о протестима и политичким тензијама у регији, канцелар је рекао да незадовољство грађана шаље поруку да процес европског проширења мора бити настављен и да грађани треба конкретно да осјете његове користи.
Берлински процес, међувладина платформа покренута 2014. године на иницијативу Њемачке, у вријеме мандата тадашње канцеларке Ангеле Меркел, има примарни циљ убрзати еуроинтеграције и продуби регионалну сарадњу земаља Западног Балкана.
Мост између Западног Балкана и Европске уније
Иницијатива служи и као мост између регије и Европске уније, окупља лидере Западног Балкана, кључне државе чланице ЕУ-а, представнике европских институција, међународне финансијске организације и цивилни сектор.
Платформа функционира кроз редовне годишње самите премијера и министара земља Западног Балкана, а њени главни циљеви обухватају економско повезивање, инфраструктуру и транспорт, повезивање младих, дигиталну агенду и рјешавање билатералних спорова из прошлости те јачање добросусједских односа.
Током година, у оквиру Берлинског процеса потписано је неколико хисторијских докумената, међу којима су најистакнутији Споразуми о мобилности из 2022. године.
Ти споразуми предвиђају слободно кретање унутар регије само уз личну карту као и међусобно признавање високошколских диплома и професионалних квалификација за љекаре, стоматологе и архитекте.
Говорећи о европској перспективи осталих држава Западног Балкана, Мерц је указао на потребу постепеног приближавања Европској унији, уз оцјену да се поједине земље региона суочавају са растућим политичким тензијама и отвореним питањима која отежавају њихов напредак.
Према ријечима премијера Црне Горе Милојка Спајића, процес преговора Црне Горе са Хрватском је врло битан и ти изазови су пемостиви.Он је истакао да су предате све позиције за поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству Црне Горе у Европској унији као и да се нада да ће та поглавља бити затворена у децембру.
Аустријски канцелар Кристијан Штокер посебно се осврнуо на ситуацију у Србији, оцјењујући да одбацивање аустријског предлога није добар сигнал Европској унији.
"Када говоримо о Београду, није добар знак што је одбачен аустријски предлог.
То није добар сигнал Европској унији.
Проблеми треба да се рјешавају, а не да се стварају нови", поручио је Штокер.
Он је истакао да жели слободне и независне изборе у Србији, као и да очекује да та држава буде свјесна одговорности коју има у процесу европских интеграција Западног Балкана.
Штокер је нагласио и значај укључивања младих у процесе који ће обликовати будућност региона, наводећи да Аустрија жели да својим предсједавањем Берлинским процесом наредне године допринесе остваривању тог циља.
Мерц се на конференцији осврнуо и на наводе о случају руске шпијунаже и предаји војних информација руском агенту, оцјењујући да Њемачка остаје мета интензивних обавјештајних активности Русије.
"То ме не изненађује и бојим се да ћемо имати још таквих случајева.
Савезна Република Њемачка постала је мета руске шпијунаже.
Срећа је што смо то разоткрили, али руске активности су интензивне", казао је Мерц.
Говорећи о међународним напорима за окончање рата у Украјини, њемачки канцелар нагласио је да је важно да Европа буде укључена у процес постизања мира.
"Вјерујемо да је од изузетне важности да Европа учествује у мировном процесу у Украјини", поручио је Мерц.
Оцијенио је и да јучерашњи састанак у Милочеру шаље управо такав сигнал.
Мерц увјерава и да ЕУ жели да одржи постојећи замах проширења.
– ЕУ мора да расте уколико жели да ојача свој суверенитет у данашњем свијету и да буде препозната као самостална глобална сила.
Истовремено, мора бити јасно да политичка воља мора потећи из самог региона – истакао Мерц.
Њемачки канцелар је ипак нагласио да је за наставак европских интеграција неопходно да државе региона покажу спремност за спровођење реформи и политичку одлучност.
– Реформе, нарочито оне које се тичу владавине права, представљају неопходан предуслов за сваки напредак.
У вријеме поларизације, кључно је да ове земље не корачају овим путем саме и да напредују заједно са својим сусједима – наглашава он.
Прошлост стално задржава напредак
Упозорио је и да неријешена питања из прошлости и политичка поларизација представљају препреку изградњи стабилније и успјешније Европе.
– Веома је тешко напредовати ако нас прошлост стално задржава.
Поларизација никада неће довести до успјешније Европе.
Одбацили смо глорификацију ратних злочинаца и, ако желимо бољу будућност за нашу дјецу, не смијемо доливати уље на ватру.
Морамо нормализовати дијалог између Приштине и Београда – поручио је Мерц.
Због тога је позвао на одговорност и конкретан напредак у рјешавању отворених питања у региону, наглашавајући да Њемачка остаје посвећена Берлинском процесу и европској перспективи Западног Балкана.
– Можете рачунати на нашу подршку Берлинском процесу и радујемо се разговорима са вама – навео је њемачки канцелар, нагласивши да земље Западног Балкана припадају Европи и географски и политички.
– Ово је дуго времена била само фраза коришћена у китњастим говорима.
Међутим, посљедњих мјесеци коначно смо успјели да остваримо конкретан напредак – рекао је Мерц.