Мерц на самиту Берлинског процеса: Расту тензије на Западном Балкану, Црна Гора може у ЕУ 2028. године Немачки канцелар Фридрих Мерц оценио је, на конференцији за новинаре након Самита лидера земаља чланица Берлинског… Цео текст
Мерц на самиту Берлинског процеса: Расту тензије на Западном Балкану, Црна Гора може у ЕУ 2028. године
Немачки канцелар Фридрих Мерц оценио је, на конференцији за новинаре након Самита лидера земаља чланица Берлинског процеса, да је очигледно да у појединим земљама Западног Балкана долази до пораста тензија.
"Протеклих седмица видимо неке догађаје којима се долива уље на ватру", казао је Мерц.
Истакао је да су он и аустријски канцелар Кристијан Штокер спремни да помогну свим странама у превазилажењу проблема, али је нагласио да се отворена питања пре свега морају решавати тамо где настају и да одговорност за њихово решавање лежи на актерима на које се односе.
Говорећи о европској перспективи Црне Горе, Мерц је оценио да је реално да она 2028. године постане 28. чланица Европске уније.
Према његовим речима, Црна Гора је земља којој Европска унија може пружити конкретну европску перспективу, имајући у виду напредак који је остварила у приступном процесу.
Мерц се посебно осврнуо на односе Црне Горе и Хрватске, наводећи да је о отвореним питањима између две државе интензивно разговарао са хрватским премијером Андрејем Пленковићем.
Немачки канцелар изразио је уверење да преостала питања између Подгорице и Загреба могу бити решена и да не би требало да представљају препреку приступању Црне Горе Европској унији.
Мерц је, говорећи о ширем стању на Западном Балкану, рекао да европска перспектива региона захтева решавање постојећих политичких спорова и смањивање тензија.
Казао је да је потребно нормализовати односе Београда и Приштине и превазићи политичке блокаде у Босни и Херцеговини, наводећи да стабилност региона представља важан део европске безбедности.
Говорећи о протестима и политичким тензијама у региону, Мерц је рекао да незадовољство грађана шаље поруку да процес европског проширења мора бити настављен и да грађани треба конкретно да осете његове користи.
Нагласио је да насиље не сме бити опција ни у државама Европске уније нити на Западном Балкану, без обзира са које стране долази.
Упозорио је да реторика подела и растућа поларизација не воде безбеднијој, слободнијој и просперитетнијој Европи, истичући одговорност политичких лидера да у сложеним временима не продубљују поделе у друштву.
Мерц је говорећи о случајевима руске шпијунаже и предаје војних информација руским агентима, казао да га такви случајеви не изненађују и упозорио да би их у будућности могло бити још, наводећи да је Савезна Република Немачка постала мета интензивних руских обавештајних активности.
Оценио је да је добро што су такве активности откривене, али је упозорио да руске обавештајне активности остају веома интензивне.
Говорећи о међународним напорима за окончање рата у Украјини, немачки канцелар нагласио је да је од изузетне важности да Европа буде укључена у процес постизања мира и да учествује у разговорима о будућем мировном решењу.
Штокер: Билатерална питања не смеју да ометају приступање ЕУ
Аустријски канцелар Кристијан Штокер казао је да билатерална питања не смеју да ометају процес приступања земаља Западног Балкана Европској унији.
"Билатерална питања не смеју да поремете процес приступања", рекао је Штокер.
Он је казао да Аустрија снажно подржава европски пут Црне Горе и да ће наставити да јој пружа подршку у завршници приступних преговора.
Према његовим речима, улазак Црне Горе у ЕУ био би важан доказ да је политика проширења Уније кредибилна и да државе које испуне критеријуме могу да постану чланице.
Штокер је подсетио да је европска перспектива Западног Балкана потврђена још на самиту у Солуну 2003. године и оценио да је време да се обећања дата региону претворе у конкретне резултате.
Он је рекао да европска будућност региона подразумева и суочавање са наслеђем ратова и политичких сукоба.
"Нема заједничке будућности без сагледавања прошлости", рекао је Штокер.
Аустријски канцелар казао је да су помирење и регионална сарадња неопходни за трајну стабилност Западног Балкана и да европске интеграције треба да донесу конкретне користи грађанима и пре формалног чланства.
Он је говорећи о ситуацији у Србији казао да није добар знак што је одбачен аустријски предлог.
"То није добар сигнал Европској унији. Проблеми треба да се решавају, а не да се стварају нови", навео је Штокер.
Казао је још да жели независне изборе у Србији, те да очекује да та држава буде свесна одговорности коју има у процесу европских интеграција Западног Балкана.
Аустрија ће од Црне Горе преузети председавање Берлинским процесом.
Спајић: Отворена питања са Хрватском су премостива
Премијер Црне Горе Милојко Спајић рекао је да су односи Хрватске и Црне Горе важни за цео регион, не само у контексту европских интеграција.
Према његовим речима, билатерална питања између две државе представљају изазове који су "премостиви".
"Убеђен сам да ће бити довољно мудрости на обе стране, али и код партнера из ЕУ, колико је битно да Црна Гора затвори сва преговарачка поглавља до краја године", рекао је Спајић.
Влада Црне Горе је 19. октобра усвојила одлуке којима је накнадно одобрена спомен-плоча постављена код улаза у некадашњи војни објекат Морињ и промењен назив которског базена, који је од 2021. носио име некадашњег југословенског ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића.
Базен ће убудуће носити назив "Градски базен – Петар ИИ Петровић Његош", док је за плочу у Морињу одлучено да остане на постојећој локацији, у садашњем облику и са постојећим натписом.
Хрватска је као отворена питања навела обештећење бивших логораша из Мориња, наставак потраге за 14 особа које се још воде као нестале из рата у Хрватској, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних захтева хрватских породица у Црној Гори, очување спомен-плоче у Морињу, промену назива которског базена, наставак преговора о разграничењу на мору и поврат школског брода "Јадран".
Европска комесарка за проширење Марта Кос казала је јуче да билатерални захтеви Хрватске формално нису део преговарачког процеса Црне Горе са ЕУ, али да отворена питања треба решавати јер је за напредовање и завршетак процеса потребна сагласност свих 27 чланица Уније.
Кос је оценила да су одлуке о Морињу и которском базену показале да дијалог Подгорице и Загреба већ даје резултате и изразила уверење да преостала питања могу бити решена интензивним разговорима две државе.
Спајић је на конференцији за медије рекао да очекује напредак и у кључним преговарачким поглављима 23 и 24, која се односе на правосуђе и основна права, односно правду, слободу и безбедност.
Он је казао да су преговарачке позиције за та поглавља завршене и предате Европској комисији.
"Надам се да ће поглавља 23 и 24 бити затворена у децембру", рекао је Спајић.
Влада Црне Горе планира да до краја 2026. заврши преговоре о чланству, како би држава, након потписивања и ратификације приступног уговора, 2028. могла да постане чланица Европске уније.
Берлински процес покренут је 2014. године на иницијативу тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел, са циљем јачања регионалне сарадње и убрзавања приближавања шест држава Западног Балкана Европској унији.
У процесу учествују Црна Гора, Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Косово, државе чланице ЕУ и европске институције.
Црна Гора је овогодишњим самитом у Милочеру завршила председавање Берлинским процесом, које преузима Аустрија.
