Merc na samitu Berlinskog procesa: Rastu tenzije na Zapadnom Balkanu, Crna Gora može u EU 2028. godine Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je, na konferenciji za novinare nakon Samita lidera zemalja članica Berlinskog… Ceo tekst
Merc na samitu Berlinskog procesa: Rastu tenzije na Zapadnom Balkanu, Crna Gora može u EU 2028. godine
Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je, na konferenciji za novinare nakon Samita lidera zemalja članica Berlinskog procesa, da je očigledno da u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana dolazi do porasta tenzija.
"Proteklih sedmica vidimo neke događaje kojima se doliva ulje na vatru", kazao je Merc.
Istakao je da su on i austrijski kancelar Kristijan Štoker spremni da pomognu svim stranama u prevazilaženju problema, ali je naglasio da se otvorena pitanja pre svega moraju rešavati tamo gde nastaju i da odgovornost za njihovo rešavanje leži na akterima na koje se odnose.
Govoreći o evropskoj perspektivi Crne Gore, Merc je ocenio da je realno da ona 2028. godine postane 28. članica Evropske unije.
Prema njegovim rečima, Crna Gora je zemlja kojoj Evropska unija može pružiti konkretnu evropsku perspektivu, imajući u vidu napredak koji je ostvarila u pristupnom procesu.
Merc se posebno osvrnuo na odnose Crne Gore i Hrvatske, navodeći da je o otvorenim pitanjima između dve države intenzivno razgovarao sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem.
Nemački kancelar izrazio je uverenje da preostala pitanja između Podgorice i Zagreba mogu biti rešena i da ne bi trebalo da predstavljaju prepreku pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji.
Merc je, govoreći o širem stanju na Zapadnom Balkanu, rekao da evropska perspektiva regiona zahteva rešavanje postojećih političkih sporova i smanjivanje tenzija.
Kazao je da je potrebno normalizovati odnose Beograda i Prištine i prevazići političke blokade u Bosni i Hercegovini, navodeći da stabilnost regiona predstavlja važan deo evropske bezbednosti.
Govoreći o protestima i političkim tenzijama u regionu, Merc je rekao da nezadovoljstvo građana šalje poruku da proces evropskog proširenja mora biti nastavljen i da građani treba konkretno da osete njegove koristi.
Naglasio je da nasilje ne sme biti opcija ni u državama Evropske unije niti na Zapadnom Balkanu, bez obzira sa koje strane dolazi.
Upozorio je da retorika podela i rastuća polarizacija ne vode bezbednijoj, slobodnijoj i prosperitetnijoj Evropi, ističući odgovornost političkih lidera da u složenim vremenima ne produbljuju podele u društvu.
Merc je govoreći o slučajevima ruske špijunaže i predaje vojnih informacija ruskim agentima, kazao da ga takvi slučajevi ne iznenađuju i upozorio da bi ih u budućnosti moglo biti još, navodeći da je Savezna Republika Nemačka postala meta intenzivnih ruskih obaveštajnih aktivnosti.
Ocenio je da je dobro što su takve aktivnosti otkrivene, ali je upozorio da ruske obaveštajne aktivnosti ostaju veoma intenzivne.
Govoreći o međunarodnim naporima za okončanje rata u Ukrajini, nemački kancelar naglasio je da je od izuzetne važnosti da Evropa bude uključena u proces postizanja mira i da učestvuje u razgovorima o budućem mirovnom rešenju.
Štoker: Bilateralna pitanja ne smeju da ometaju pristupanje EU
Austrijski kancelar Kristijan Štoker kazao je da bilateralna pitanja ne smeju da ometaju proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
"Bilateralna pitanja ne smeju da poremete proces pristupanja", rekao je Štoker.
On je kazao da Austrija snažno podržava evropski put Crne Gore i da će nastaviti da joj pruža podršku u završnici pristupnih pregovora.
Prema njegovim rečima, ulazak Crne Gore u EU bio bi važan dokaz da je politika proširenja Unije kredibilna i da države koje ispune kriterijume mogu da postanu članice.
Štoker je podsetio da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana potvrđena još na samitu u Solunu 2003. godine i ocenio da je vreme da se obećanja data regionu pretvore u konkretne rezultate.
On je rekao da evropska budućnost regiona podrazumeva i suočavanje sa nasleđem ratova i političkih sukoba.
"Nema zajedničke budućnosti bez sagledavanja prošlosti", rekao je Štoker.
Austrijski kancelar kazao je da su pomirenje i regionalna saradnja neophodni za trajnu stabilnost Zapadnog Balkana i da evropske integracije treba da donesu konkretne koristi građanima i pre formalnog članstva.
On je govoreći o situaciji u Srbiji kazao da nije dobar znak što je odbačen austrijski predlog.
"To nije dobar signal Evropskoj uniji. Problemi treba da se rešavaju, a ne da se stvaraju novi", naveo je Štoker.
Kazao je još da želi nezavisne izbore u Srbiji, te da očekuje da ta država bude svesna odgovornosti koju ima u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana.
Austrija će od Crne Gore preuzeti predsedavanje Berlinskim procesom.
Spajić: Otvorena pitanja sa Hrvatskom su premostiva
Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je da su odnosi Hrvatske i Crne Gore važni za ceo region, ne samo u kontekstu evropskih integracija.
Prema njegovim rečima, bilateralna pitanja između dve države predstavljaju izazove koji su "premostivi".
"Ubeđen sam da će biti dovoljno mudrosti na obe strane, ali i kod partnera iz EU, koliko je bitno da Crna Gora zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja godine", rekao je Spajić.
Vlada Crne Gore je 19. oktobra usvojila odluke kojima je naknadno odobrena spomen-ploča postavljena kod ulaza u nekadašnji vojni objekat Morinj i promenjen naziv kotorskog bazena, koji je od 2021. nosio ime nekadašnjeg jugoslovenskog vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića.
Bazen će ubuduće nositi naziv "Gradski bazen – Petar II Petrović Njegoš", dok je za ploču u Morinju odlučeno da ostane na postojećoj lokaciji, u sadašnjem obliku i sa postojećim natpisom.
Hrvatska je kao otvorena pitanja navela obeštećenje bivših logoraša iz Morinja, nastavak potrage za 14 osoba koje se još vode kao nestale iz rata u Hrvatskoj, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih porodica u Crnoj Gori, očuvanje spomen-ploče u Morinju, promenu naziva kotorskog bazena, nastavak pregovora o razgraničenju na moru i povrat školskog broda "Jadran".
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kazala je juče da bilateralni zahtevi Hrvatske formalno nisu deo pregovaračkog procesa Crne Gore sa EU, ali da otvorena pitanja treba rešavati jer je za napredovanje i završetak procesa potrebna saglasnost svih 27 članica Unije.
Kos je ocenila da su odluke o Morinju i kotorskom bazenu pokazale da dijalog Podgorice i Zagreba već daje rezultate i izrazila uverenje da preostala pitanja mogu biti rešena intenzivnim razgovorima dve države.
Spajić je na konferenciji za medije rekao da očekuje napredak i u ključnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, odnosno pravdu, slobodu i bezbednost.
On je kazao da su pregovaračke pozicije za ta poglavlja završene i predate Evropskoj komisiji.
"Nadam se da će poglavlja 23 i 24 biti zatvorena u decembru", rekao je Spajić.
Vlada Crne Gore planira da do kraja 2026. završi pregovore o članstvu, kako bi država, nakon potpisivanja i ratifikacije pristupnog ugovora, 2028. mogla da postane članica Evropske unije.
Berlinski proces pokrenut je 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, sa ciljem jačanja regionalne saradnje i ubrzavanja približavanja šest država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
U procesu učestvuju Crna Gora, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo, države članice EU i evropske institucije.
Crna Gora je ovogodišnjim samitom u Miločeru završila predsedavanje Berlinskim procesom, koje preuzima Austrija.
