Немачки канцелар Фридрих Мерц (Фриедрицх Мерз) оценио је да су резерве које Хрватска има према даљем напретку Црне Горе ка Европској унији премостиве. "Не мислим да су оне толико суштинске да би могле да омету чланство… Цео текст
Немачки канцелар Фридрих Мерц (Фриедрицх Мерз) оценио је да су резерве које Хрватска има према даљем напретку Црне Горе ка Европској унији премостиве.
"Не мислим да су оне толико суштинске да би могле да омету чланство Црне Горе у Европској унији. У сваком случају, то су информације којима располажем, а потврдила су их оба премијера", изјавио је Мерц на конференцији за новинаре на крају самита Берлинског процеса, мислећи на Милојка Спајића и Андреја Пленковића.
Мерц је потврдио да између Црне Горе и Хрватске траје веома интензиван и конструктиван разговор о преосталим питањима.
Хрватска је прошле недеље потврдила резерве према напретку Црне Горе у приступним преговорима са Бриселом због нерешених билатералних питања.
Да би напредовала, Црна Гора мора да реши укупно осам питања.
Спор је добио нову димензију на самиту Европске уније у ноћи између 15. и 16. октобра. Хрватска је тада утицала на ублажавање формулација о напретку Црне Горе и на уклањање реченице која је предвиђала завршетак приступних преговора с Подгорицом до краја ове године.
Непосредно након тога, Влада Црне Горе донела је две одлуке које се тичу отворених питања с Хрватском. Градски базен у Котору више не носи име ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића, бившег чувара у логору Морињ, већ се зове "Петар ИИ Петровић Његош".
Влада је накнадно одобрила и спомен-плочу хрватским заточеницима у Морињу, уз образложење да за то постоји посебан јавни интерес повезан с приступањем Црне Горе ЕУ. Одлуке су донете 19. октобра и односе се на два од осам питања која је Загреб навео у документу упућеном државама чланицама ЕУ.
Андреј Пленковић који је такође учествовао на самиту у Милочеру, поздравио је ове две одлуке, оценивши их као "корак у добром смеру".
За поподне је најављен билатерални састанак Пленковића и Спајића. Црногорски премијер сматра да су изазови које његова земља има с Хрватском "премостиви".
О спору Хрватске и Црне Горе говорио је и аустријски канцелар Кристијан Штокер (Цхристиан Стоцкер). Он је навео да билатерална питања не смеју утицати на процес приступања ЕУ нити успоравати проширење, које има изузетан геополитички значај.
Аустрија ће иначе председавати Берлинским процесом у наредном једногодишњем мандату.
"Први пут од 2013. године нова чланица ЕУ је на помолу", оценио је аустријски канцелар. "Скори улазак Црне Горе у ЕУ био би више него заслужен. Истовремено, то би био подстицај за читав регион и важан доказ кредибилитета Европске уније", додао је.
Црна Гора је најнапреднија држава у процесу европских интеграција и сматра се најизвеснијом будућом чланицом ЕУ. Чланство циља 2028. године, а обавезала се да преговоре оконча до краја текуће године.
Ипак, са чак 12 незатворених поглавља, завршетак преговора до децембра делује тешко остварљиво, иако није немогућ.
Хрватске резерве, формално потврђене средином октобра на самиту ЕУ, такође ће утицати на темпо којим ће се Црна Гора приближавати чланству у Унији.

