Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Спољна политикаПрви објавио Radio Slobodna Evropa, 22. окт, 14:47

Мерц из Будве поручио да је спор Загреба и Подгорице премостив

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Радио Слободна Европа
Преглед вести

Хронологија

  1. 14:47
    Радио Слободна Европа (отвара се у новом прозору) први објавио
    Мерц из Будве поручио да је спор Загреба и Подгорице премостив
    Немачки канцелар Фридрих Мерц (Фриедрицх Мерз) оценио је да су резерве које Хрватска има према даљем напретку Црне Горе ка Европској унији премостиве. "Не мислим да су оне толико суштинске да би могле да омету чланство… Цео текст

    Немачки канцелар Фридрих Мерц (Фриедрицх Мерз) оценио је да су резерве које Хрватска има према даљем напретку Црне Горе ка Европској унији премостиве.

    "Не мислим да су оне толико суштинске да би могле да омету чланство Црне Горе у Европској унији. У сваком случају, то су информације којима располажем, а потврдила су их оба премијера", изјавио је Мерц на конференцији за новинаре на крају самита Берлинског процеса, мислећи на Милојка Спајића и Андреја Пленковића.

    Мерц је потврдио да између Црне Горе и Хрватске траје веома интензиван и конструктиван разговор о преосталим питањима.

    Хрватска је прошле недеље потврдила резерве према напретку Црне Горе у приступним преговорима са Бриселом због нерешених билатералних питања.

    Да би напредовала, Црна Гора мора да реши укупно осам питања.

    Спор је добио нову димензију на самиту Европске уније у ноћи између 15. и 16. октобра. Хрватска је тада утицала на ублажавање формулација о напретку Црне Горе и на уклањање реченице која је предвиђала завршетак приступних преговора с Подгорицом до краја ове године.

    Непосредно након тога, Влада Црне Горе донела је две одлуке које се тичу отворених питања с Хрватском. Градски базен у Котору више не носи име ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића, бившег чувара у логору Морињ, већ се зове "Петар ИИ Петровић Његош".

    Влада је накнадно одобрила и спомен-плочу хрватским заточеницима у Морињу, уз образложење да за то постоји посебан јавни интерес повезан с приступањем Црне Горе ЕУ. Одлуке су донете 19. октобра и односе се на два од осам питања која је Загреб навео у документу упућеном државама чланицама ЕУ.

    Андреј Пленковић који је такође учествовао на самиту у Милочеру, поздравио је ове две одлуке, оценивши их као "корак у добром смеру".

    За поподне је најављен билатерални састанак Пленковића и Спајића. Црногорски премијер сматра да су изазови које његова земља има с Хрватском "премостиви".

    О спору Хрватске и Црне Горе говорио је и аустријски канцелар Кристијан Штокер (Цхристиан Стоцкер). Он је навео да билатерална питања не смеју утицати на процес приступања ЕУ нити успоравати проширење, које има изузетан геополитички значај.

    Аустрија ће иначе председавати Берлинским процесом у наредном једногодишњем мандату.

    "Први пут од 2013. године нова чланица ЕУ је на помолу", оценио је аустријски канцелар. "Скори улазак Црне Горе у ЕУ био би више него заслужен. Истовремено, то би био подстицај за читав регион и важан доказ кредибилитета Европске уније", додао је.

    Црна Гора је најнапреднија држава у процесу европских интеграција и сматра се најизвеснијом будућом чланицом ЕУ. Чланство циља 2028. године, а обавезала се да преговоре оконча до краја текуће године.

    Ипак, са чак 12 незатворених поглавља, завршетак преговора до децембра делује тешко остварљиво, иако није немогућ.

    Хрватске резерве, формално потврђене средином октобра на самиту ЕУ, такође ће утицати на темпо којим ће се Црна Гора приближавати чланству у Унији.

  2. 23. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 11 сати 12 мин после првог
    Поруке са Самита: Чланство 2028. реално, билатерална питања да не коче европски пут
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    23. 10. 2026.

    06:38 >> 08:08

    1

    Поруке са Самита: Чланство 2028. реално, билатерална питања да не коче европски пут

    Црна Гора је предводница процеса приступања Европској унији, реално је да 2028. постане 28. чланица ЕУ, а билатерална питања не би смјела да успоре њен европски пут – неке су од најважнијих порука упућених Црној Гори са јучерашњег Самита лидера Берлинског процеса у Милочеру.

    Са Самита лидера Берлинског процеса у Милочеру Црној Гори су упућене снажне поруке подршке на завршници европског пута.

    Њемачки канцелар Фридрих Мерц оцијенио је да је реално да Црна Гора 2028. године постане 28. чланица Европске уније, док је европска комесарка за проширење Марта Кос поручила да је наша држава предводница процеса приступања и да је пред њом период кључних одлука. Аустријски канцелар Кристијан Штокер поручио је да билатерална питања не би требало да успоравају проширење ЕУ.

    Њемачки канцелар Фридрих Мерц оцијенио је да Црна Гора има конкретну европску перспективу и да је чланство 2028. године остварив циљ.

    „Вјерујем да је то реално“, казао је Мерц, говорећи о могућности да Црна Гора 2028. постане 28. чланица Европске уније.

    Мерц се осврнуо и на отворена питања између Подгорице и Загреба. Казао је да је о њима интензивно разговарао са хрватским премијером Андрејем Пленковићем и изразио увјерење да могу бити ријешена и да неће представљати препреку уласку Црне Горе у ЕУ.

    "Разговарао сам са хрватским премијером и имали смо интензивне разговоре о Црној Гори и Хрватској. Сигуран сам да преостала питања могу да се ријеше и да неће бити сметња уласку Црне Горе у Европску унију", поручио је Мерц.

    Говорећи о европској перспективи осталих држава Западног Балкана, Мерц је указао на потребу постепеног приближавања Европској унији, уз оцјену да се поједине земље региона суочавају са растућим политичким тензијама и отвореним питањима која отежавају њихов напредак.

    Снажна подршка стигла је и од аустријског канцелара Кристијана Штокера, који је поручио да билатерални спорови не би смјели да утичу на процес приступања.

    „Билатерална питања не смију утицати на процес приступања“, поручио је Штокер, наглашавајући да она не би требало да успоре процес проширења ЕУ.

    Он је оцијенио и да је Црна Гора на завршним метрима европског пута и поручио да Аустрија у потпуности подржава државу у тој фази, наводећи да би њено скоро чланство било подстицај и за остатак региона.

    Говорећи о европским интеграцијама Црне Горе, Штокер је упутио снажну подршку премијеру Милојку Спајићу, оцјењујући да је држава надомак историјског успјеха.

    "Први пут од 2013. године, нова чланица ЕУ је на помолу. Драги Милојко, Аустрија у потпуности пружа подршку Црној Гори на овим посљедњим метрима. Ваш скорији улазак у ЕУ био би више него заслужен. Истовремено, то би био подстицај за читав регион и важан доказ кредибилитета Европске уније. Обећање из Солуна од прије 23 године коначно мора бити испуњено", поручио је Штокер.

    Аустријски канцелар посебно је нагласио потребу да грађани Западног Балкана осјете конкретне користи европских интеграција и прије пуноправног чланства.

    Према његовим ријечима, постепено укључивање свих шест држава региона у јединствено европско тржиште требало би да буде један од приоритета, уз укидање додатних трошкова роминга и укључивање у јединствено подручје плаћања у еурима (СЕПА).

    Штокер је казао да му је велика част што ће Аустрија 2027. године поново предсједавати Берлинским процесом, наглашавајући да Беч остаје поуздан партнер Западног Балкана и снажан заговорник његових европских интеграција.

    Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да је Црна Гора предводница процеса приступања Европској унији и да јој предстоје седмице и мјесеци кључних одлука.

    „За Црну Гору, пресудан тренутак биће прелазак завршне линије у процесу приступања“, казала је Кос.

    Како је истакла, Црна Гора земља коју је посјетила највише пута ове године.

    “Што је и нормално, с обзиром на то да је Црна Гора предводница у процесу приступања ЕУ”, навела је Кос.

    Каже да се радује да види како напредује земља која је одлучна у намјери да постане чланица ЕУ.

    Хрватски премијер Андреј Пленковић на састанку са предсједником Владе Милојком Спајићем поновио је подршку европском путу Црне Горе. Пленковић је поздравио одлуке о преименовању базена у Котору и обезбјеђивању трајне заштите спомен-плоче у Морињу.

    "На састанку са црногорским премијером Милојком Спајићем поновио сам подршку Хрватске европском путу Црне Горе, истичући потребу рјешавања питања која се односе на темељне европске вриједности у оквиру Поглавља 23, као и отворених питања у вези са добросусједским односима у оквиру Поглавља 31", навео је Пленковић.

    Јучерашњим Самитом лидера у Милочеру Црна Гора завршила је предсједавање Берлинским процесом у 2026. години, а предсједавање том иницијативом 2027. преузима Аустрија.

Ко пише

2медија
2текста
  • Radio Slobodna Evropa
  • RTCG

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете