Међународна мисија за посматрање избора у Србији: Изборе обележили висока излазност, политичка поларизација и неправилности Међународна посматрачка мисија данас је оценила да је ванредне парламентарне изборе у Србији… Цео текст
Међународна мисија за посматрање избора у Србији: Изборе обележили висока излазност, политичка поларизација и неправилности
Међународна посматрачка мисија данас је оценила да је ванредне парламентарне изборе у Србији одржане 25. октобра обележило активно учешће грађана уз високу излазност бирача и оштру конкуренцију два главна такмаца, али су протекли у атмосфери дубоке поларизације, при чему је једнакост могућности у изборној кампањи била озбиљно нарушена.
У данас објављеним Прелиминарним закључцима Мисија је навела да су укорењене предности које је уживала владајућа странка, укључујући злоупотребу државних ресурса, заједно са застрашивањем и притисцима на бираче, кандидате и цивилно друштво, као и ометањем активности у оквиру кампање, додатно нарушили изборни амбијент.
У документу који су заједнички сачинили посматрачи Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), Парламентарне скупштине ОЕБС, Парламентарне скупштине Савета Европе и Европског парламента наводи се да су припреме за изборе спроведене ефикасно и да је регистрација изборних листа била инклузивна, иако је и даље постојала забринутост у погледу непристрасности органа који спроводе изборе, посебно на нижим нивоима.
"Недавне измене законодавства решиле су неколико дугогодишњих недостатака, док су поједине приоритетне препоруке остале неиспуњене. Широко распрострањено неповерење у интегритет бирачког списка је опстало, што је додатно погоршано недовољно јасним јавним објашњењима органа власти у вези са уоченим неправилностима", наводи се.
Изражена наклоњеност у медијском извештавањуу корист владајуће странке, у комбинацији са онлајн окружењем које су обележили запаљива реторика и манипулација информацијама, ометала је могућност бирача да добију непристрасне и поуздане информације, наводи се у Прелиминарним закључцима и налазима Међународне мисија за посматрање избора (ММПИ) објављеним на сајту ОДИХР.
Изборни дан, оценила је ММПИ, обележило је велико учешће бирача, што одражава посвећеност градана остваривању демократских права, а посматрачи су позитивно оценили гласање на 96 одсто посматраних бирачких места јер су се процедуре у целини поштовале.
ММПИ: Значајне препоруке ОДИХР-а и Венецијанске комисије остале неиспуњене
Ипак, пријављени инциденти физичког насиља, укључујући и насиље над члановима бирачких одбора, домаћим посматрачима и новинарима, изазвали су озбиљну забринутост. Посматрачи ММПИ-а су уочили статистички значајан број случајева групног или породичног гласања, недовољне заштитне мере за тајност гласања, као и знаке притиска или застрашивања изван појединих бирачких места.
ММПИ је позитивно оценила и пребројавање гласова уз напомену да су уочени поједини процедурални недостаци током бројања, укључујући и оне који утичу на транспарентност, као и одређена неслагања у записницима о резултатима током обраде и сумирања. Правни оквир, свеукупно гледано, по оцени посматрача, пружа побољшани основ за спровођење демократских избора.
У извештају се, међутим, констатује да су значајне препоруке ОДИХР-а и Венецијанске комисије Савета Европе, укључујући и оне приоритетне, остале неиспуњене, и то у погледу спречавања злоупотребе државних ресурса, застрашивања и притисака на бираче, одвраћајућих санкција за повреде изборне кампање и финансирања кампање, безбедности новинара, делотворног надзора медијског регулаторног тела и преосталих ограничења бирачког права.
Посматрачи су такође констатовали да је Републичка изборна комисија (РИК) углавном радила транспарентно и у оквиру законских рокова, али је "утицај политичке припадности чланова РИК-а на њене расправе и одлуке о спорним питањима изазвао забринутост у погледу доследности и непристрасности њеног одлучивања".
У одсуству јасних и објективних критеријума за одређивање локација бирачких места и времена гласања, организација гласања у иностранству изазвала је забринутост у погледу транспарентности одлучивања и несразмерности у потешкоћама са којима су се суочили бирачи у појединим земљама.
"Упркос корацима ка побољшању приступачности, препреке за самостално и равноправно учешће бирача са инвалидитетом су опстале а дугогодишња забринутост у погледу тачности бирачког списка и интегритета је и даље присутна, укључујући наводе о фиктивним уписима, преминулим бирачима и нетачним адресама, што захтева даљу проверу", констатује ММПИ.
ММПИ: Предизборна кампања изузетно поларизована
Органи власти нису пружили суштинска јавна објашњења за пријављена одступања, укључујући усаглашеност са укупним бројем становника од приближно 6,6 милиона према попису из 2022, нити су разјаснили да ли се утврђени недостаци систематски отклањају, чиме је широко распрострањено неповерење јавности остало неотклоњено, наводи се
Предизборна кампања, оцењује се у извештају, била је изузетно поларизована, уз политичку конкуренцију у којој су доминирала два главна такмаца чије су кампање изборе приказивале као пресудне за будућност земље.
Оптужбе из кампање коју је предводила Српска напредна странка (СНС), укључујући и оне на интернету, а којима су студентски покрет и организације цивилног друштва повезивани са страним интересима, продубиле су политичке поделе и умањиле значај суштинске политичке расправе.
Коришћење државних ресурса за преношење порука у кампањи, уз тренутак објављивања и начин представљања знатних финансијских давања најављених пре и током кампање, учинили су да граница између државних и страначких активности не буде најјаснија и нарушили једнаке могућности у кампањи, што је у супротности са међународним стандардима и обавезама према ОЕБС-у, истиче се.
Случајеви ометања активности у кампањи, примери застрашивања и сукоба, недоследно поступање полиције и бројне тврдње о притиску на запослене у јавном сектору и куповини гласова изазвали су забринутост у погледу способности учесника да слободно воде кампању и слободе бирача да направе свој избор без притиска или непримереног утицаја, указали су посматраћи.
Онлајн кампања била је интензивна, али је у великој мери остала нерегулисана, без посебног механизма надзора и уз неодговарајуће заштитне мере од манипулације информацијама, што је ослабило одговорност у онлајн окружењу изборне кампање.
Шире онлајн окружење обележили су поларизујућа и запаљива реторика, узнемиравање и претње, као и пријављени сајбер инциденти, координисано неаутентично деловање и дезинформације, укључујући садржај генерисан вештачком интелигенцијом. Поред тога, организације за проверу чињеница утврдиле су да су те дезинформације и садржаје генерисане вештачком интелигенцијом додатно ширили медији са националном покривеношћу, указује се у извештају.
Ови недостаци, продубљени недостатком транспарентности у начину на који платформе друштвених медија дају приоритет садржају и увећавају његов досег, повећали су рањивост интернет информативног окружења на манипулације и створили ризик од ограничавања приступа бирача поузданим информацијама неопходним за доношење утемељене одлуке.
Извештаји о незаконитом дигиталном надзору, укључујући наводну употребу шпијунског софтвера Пегасус, остали су нерешени, док је широко распрострањено неповерење у органе за спровођење закона и безбедносне институције изазвало забринутост у погледу заштите приватности и других основних права, додаје се.
Међунаропдна посматрачка мисије у Прелиминарним закључцима наводи и да су свеприсутни политички и економски притисци угрозили уређивачку независност медија, док су промене у власништву и дистрибуцији додатно ограничиле рад и домет аналитичких и критичких новинара и емитера.
"Напади, претње и узнемиравање новинара, додатно отежани чињеницом да починиоци остају некажњени, правним и финансијским притисцима и непријатељством високих државних званичника, допринели су аутоцензури и ограничили критичко извештавање", додаје се.
Праћење медија од стране Мисије за посматрање избора ОДИХР показало је да је извештавање о изборној кампањи обележила изражена неравнотежа у заступљености и третману. Према наводима у извештају, супротно својим законским обавезама и мандату јавног сервиса, РТС је фаворизовао листу "Уједињена Србија", док је "Студентску листу" издвојио у негативном контексту.
Национални приватни емитери су на сличан начин фаворизовали "Уједињену Србију", посебно кроз обимну заступљеност Александра Вучића, док су "Студентску листу" углавном приказивали негативно, при чему је ТВ Информер био, како је наведено, отворено непријатељски настројен.
Свеукупно гледано, већина праћених емитера није бирачима пружила суштинске и непристрасне информације неопходне за доношење утемељене одлуке, што је у супротности са међународним стандардима и обавезама према ОЕБС-у, закључују посматрачи и додају да су поделе унутар Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) "спречиле делотворан надзор и правовремено отклањање неправилности, остављајући огромну већину приговора нерешеним пре изборног дана, у супротности са међународним стандардима и добрим праксама".
