Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Цео упоредни текст1 реченица у више медија, 251 само у једном
Текст из 5 чланака. 1 реченицу преносе сви, у 2 се разликују.
Још 89 реченица које преноси само по један медиј
Иако је малолетнички криминал у порасту у односу на раније године, казне које се примењују, као и сам законски оквир у Србији нису неадекватни сматрају саговорници Данаса, али додају да се много више мора уложити у превенцију и мултисекторски приступ малолетницима који крену путем криминала.
Последњих месеци се често могу видети вести у којима се говори о хапшењу малолетника због чињења тешких кривичних дела, као и њихово довођење у везу да криминалним групма, које их за то користе.
Поред медијских навода, и званични подаци указују на пораст броја малолетних пресупника.
Тако је Наташа Дубак из одељења за малолетнике Вишег јавног тужилаштва средином године изјавила да се поред повећаног броја преступа увиђа и све бруталније поступање малолетника.
„На списку кривичних дела због којих су у Београду покретани поступци налазе се и наношење тешких телесних повреда, насилничко понашање, силовање, насиље у породици и отмица“, рекла је Дубак и додала да је њено одељење ове године покренуло поступке против једног осумњиченог за тешко убиство, 32 за разбојништво и 57 за тешку крађу.
Последњи доступни подаци Републичког завода за статистику такође показују да постоји пораст међу малолетним починиоцима кривичних дела.
Тако је у 2025. години укупан број кривичних пријава према малолетницима био 2743, што је повећање од 1 одсто у односу на претходну годину, док је број малолетника којима су изречене кривичне санкције 1495 што је повећање од 9 одсто у односу на 2024. годину.
Малолетнички затвор је као казна изречен за пет малолетника.
Иако број малолетних починилаца кривичних дела никада није довољно низак, највећи пораст забележен је у години трагедије у Основној школи Владислав Рибникар, када је у односу на 2022. годину дошло до пораста од 170 одсто, и до броја од 26 убистава.
До овако великих бројева малолетника преступника долази најпре јер се ради о нарањивијем делу популације обзиром на то да се ради о млађим од 18 година које нису потпуно зреле ни емоционално, ни социјално, ни когнитивно, каже за Данас специјалиста школске психологије Биљана Лајовић.
Осим тога, она истиче да се може радити и о индивидуалној дефицијенцији у једном од ова три апекта.
“Чим имате такву групу карактеристика, знате да је то рањива група која је јако подложна утицају са стране, а тај се негативан утицај прилично лако прима”, наводи Лајовић.
Говорећи о личним факторима који утичу нба такво понашање малолетника наша саговорница издваја најпре личне особине.
”Ту се ради о томе какви смо у емотивном смислу, колико смо зрели, колики су нам интелектуални капацитети, шта можемо да разумемо, а шта не можемо”, каже Лајовић, те додаје да се на то даље надовезују породични односи у којима се налази читава плејада даљих услова.
Као главни она издваја неадекватно родитељство, што, напомиње, не значи некомплетна породица како се то често замишља, већ се може радити и о породици која “споља” изгледа у реду док заправо није функционална.
“Затим је битна цела средина у којој породица живи, у којој дете расте, али и вршњачки притисак, или притисак неке друге групе.
Наравно, ту су и друштвени и економски услови као и турбулентан живот који детету може дати узоре који су потпуно неодговарајући”, појашњава Лајовић.
Говорећи о тим узорима она реферише на изражено насиље у друштву, које медији често преносе и којем су деца изложена.
“Ми смо сви изложени таквом медијском притиску, али не реагују сви једнако.
Када се са тим споје други фактори онда настане проблем”, каже Лајовић.
На питање на који од ових фактора је најлакше утицати на друштвеном нивоу Лајовић одговара да је једна од важнијих ствари управо регулисање медијског простора у сваком смислу.
“Не мислим тиме само на новине и телевизију, већ и на филмове, различиту врсту музике, и понашања.
Све што обухвата медијски простор би требало да се регулише у том смислу да нарочито млади не могу да буду изложени свим врстама понашања која су неприхватљиво”, објашњава саговорница Данаса.
Наравно, она истиче интернет као нешто што се не може регулисати као други медији и додаје да је ту доступан различит садржај, као и онај непримерен, који је по правилу најинтригантнији за младе.
“Проблем је, у суштини, што друштво нема конструктивну опцију коју може да пружи младима и онда настаје проблем да родитељи не знају шта ће с децом, па их сурово кажњавају, а када их суочите с тим да батине нису решење јер се деца више боје и више желе да буду близу тих ликова који имају некакву позицију у друштву они стану и кажу: „Шта сад да радимо?“.
То значи да ми одрасли немамо опцију да понудимо тој деци неки садржај у коме ће се они лепо осећати, у коме ће бити прихваћени, па неће тражити криминогену структуру која одлично зна како да манипулише с децом”, појашњава наша саговорница.
Као пример конструктивне алтернативе наша саговорница наводи организовање активности у које су укључене вршњачке групе што је малолетницима јако важно.
“Као што су били горани или извиђачи и различита спортска друштва где се физичка активност није наплаћивала.
Раније нисте имали затворена школска дворишта већ су се генерације налазиле тамо, а сад се школска дворишта се закључавају”, подсећа Лајовић.
Она истиче да дете онда бира место где га прихватају, а немају механизам да се одбране, чиме “ми фактички као на тацни стављамо ту децу на изволте различитим врстама криминалних група” које, додаје она, увек на почетку дете прихватају такво какво јесте и не траже од њега више него што оно може.
Мора се бити доследан у кажњавању
Говорећи о кажњавању малолетника који чине кривична дела, наша саговорница наводи даје изазов са казнама што оне морају бити доследно примењиване у читавом друштву.
“Ако имате било коју друштвену област у којој нема сношења последица за непримерено понашање, систем не функционише.
Систем награде и казне мора да буде страшно доследан и потпуно обухватан”, каже Лајовић.
Она наглашава да то исто мора да важи и у домену криминалног понашања, односно у приликом убистава рањавања и сличних случајева.
“То спада у сет закона који припадају правосуђу и то исто мора да се доследно спроводи, с тим што, ако деца сведоче томе да одрасле особе које туку некога не сносе последице они ће увек мислити да ће и они проћи без последица”, каже саговорница Данаса.
Она додаје и да се на малолетничку деликвенцију реагује тек кад се деси нешто прилично озбиљно.
“Нама пролазе крађа кола, вожња без возачке дозволе, разбијање прозора, писање графита…
Ја се само бојим да је то зато што смо ми као друштво померили границу неприхватљивог понашања на недозвољену линију”, наводи Лајовић.
Због свега тога, она закључује да је област малолетничког криминала област у којој је нужан мултисекторски приступ.
Први центар за обуку Војске Србије организовао је активност цивилно-војне сарадње под називом „Војни лекар на селу“ у амбуланти у Растини.
Медијана: Од царског здања до туристичког бисера Ниша
ЛИЧНА ПРИЧА: Колико препрека особа с инвалидитетом мора да савлада од основне школе до запослења?
“Дакле мора правосуђе, полиција, центри за социјални рад, школа и невладин сектор да се укључе.
Невладин сектор има капацитете који би могли да буду искоришћени и за које ја заиста не разумем зашто се не користе.
Ако већ, рецимо, центри за социјални рад немају капацитет, одговор је прост – појачајте их”, каже наша саговорница.
Кристина Јевтовић из Новог Сада, студенткиња мастер студија музичке педагогије и чланица бенда Рок апотека, говори о неприступачним установама, тешкоћама у коришћењу јавног превоза и изостанку одговора на пријаву за посао, али и о помацима које примећује у Новом Саду када је реч о положају особа с инвалидитетом
Кристина Јевтовић (25) из Новог Сада тренутно је на мастер студијама на Академији лепих уметности у Новом Саду, свира клавијатуре и пева пратеће вокале у бенду Рок апотека и машта о послу музичког педагога.
Иако и Кристина, као девојке њених година, има згуснут распоред и море обавеза, за разлику од њих, она мора да брине и о гомили других ствари, које се осталима подразумевају.
Да ли кафић у ком треба да се нађе с другарицама има гелендере и прилаз за инвалидска колица, ко ће је носити у колицима по биоскопској сали, да ли у тржном центру постоји тоалет за особе с инвалидитетом и ко ће је довести до коначног одредишта јер су перипетије око јавног превоза превелике.
Кристини је од њене треће године дијагностикована спинална мишићна атрофија, а од четвртог разреда основне школе почела је да користи инвалидска колица.
Иако ју је мајка од старта учила самосталности, препреке на терену је, иронично, спутавају да велики број ствари ради сама.
Кроз систем образовања - основну и средњу школу прошла је добро.
Бринула је како ће је прихватити другари из одељења, али тај страх је, испоставиће се, био неоснован.
- Мени прихватање од другара никад није било проблем, више та приступачност, још од основне школе.
Још тад, кад сам ја уписивала, ретко у којој школи је постојао лифт и рампа на улазу.
И мама је онда гурала, куцала на врата свих институција да би урадили рампу, гелендере, тоалет за особе с инвалидитетом, за моју Основну школу "Јован Поповић" и разрађен систем наставе.
Наиме, кабинети у школи су били на првом спрату и не постоји лифт, а у приземљу је била учионица у којој сам била с учитељицом, па је разрађен систем наставе да наставници долазе на наш час и то је лепо функционисало - каже Кристина и наставља:
- Касније сам уписала средњу музичку школу "Исидор Бајић", сад постоји нова зграда која је потпуно приступачна, али је раније школа била у склопу Католичке цркве у центру.
Како је реч о старој згради, која је под заштитом, било је изазова око рампе и гелендера, али је тадашња директорка Радмила Ракић Мартиновић имала добру жељу и све је брзо сређено.
Мама је ишла годину дана раније код директорке, пре него што сам уписала школу, да најави, да једноставно знају да им долази особа у колицима и да ће требати да се ради на приступачности.
И док су у основној и средњој школи проблеме с приступачношћу за особе с инвалидитетом решавали експресно, на факултету - Академији уметности у Новом Саду је била друга прича.
Академија постоји на три локације, укључујући и ону на Петроварадинској тврђави где је Кристина највише и ишла на предавања.
- Ту декан није имао никакву жељу да сарађује, малтене је саботирао те пројекте.
Ми смо контактирали са свим институцијама, укључујући и градоначелника и они су хтели да одобре средства само да Академија напише пројекат/решење за лифт, као и за тоалет за особе с инвалидитетом.
Међутим, они то никако да ураде, средства нису могла да се одобре и ја сам пет година ишла на факултет тако што су ме свакодневно носили на спрат.
Било је много тешко тражити некога ко ће ме носити, поготову кад је настава у осам ујутру.
Буквално смо хватали студенте с других смерова да ме носе.
Имала сам осећај као да нисам добродошла.
Тако је било све док се није променио декан, а моје Удружење дистрофичара Јужнобачког округа уложило тужбу поверенику, е тек тад се покренуо пројекат- каже.
Кристина је данас на мастер студијама, остало јој је још да одбрани мастер рад у области музичке педагогије.
Тренутно је у процесу тражења посла, а за то време држи приватне часове солфеђа, клавира и теорије музике од куће и у једној предшколској установи организује музичке радионице за децу.
Када је завршила основне студије, послала је ЦВ у средњу школу коју је завршила - "Исидор Бајић", нарочито јер је сада изграђена нова зграда, потпуно приступачна за особе с инвалидитетом и близу јој је места становања, али ни после више од годину дана није добила одговор.
- И моје удружење је послало мејл са свом мојом документацијом, ЦВ, проценом радне способности и ништа - наводи Кристина.
Говорећи о својој свакодневици, истиче да ретко користи јавни превоз, иако верује да је сада мало већи број нископодних бусева.
- Али, кад сам ја често ишла превозом, наилазила сам чак и на то да возачи не желе да изађу из аутобуса и да отворе ту рампу.
Друго, она се често и заглави, па бих морала да носим и шрафцигер да је одглавим.
Недавно ми се десило да идем за Београд са станице у Петроварадину, која има техничке рампе/лифтове поред степеница, али су тражили да се најавим раније јер нема (сваког дана) ту особе која зна да рукује тим лифтом.
Ја сам, иначе, и пробала да се најавим, али се нико није јављао на телефон.
Музеји су делимично приступачни или уопште нису, затим, Синагога у Новом Саду је некад била приступачна, постоји рампа до улаза, али се поломила и две године је малтене уопште није било.
Сада су је наводно поправили, али кад сам ишла, видела сам да се криви - каже Кристина и додаје:
- Када је реч о здравству, ја сам сада у студентској амбуланти, а она је приступачна.
Генерално, мислим да особе у моторним колицима не могу самостално да функционишу, неретко се дешава да идем механичким колицима да би ме људи понели уколико објекат није приступачан.
Иако постоји још много ствари на којима треба да се поради како би град био приступачнији, како често путује по Србији, Кристина истиче да је њен Нови Сад, заправо, највише и прилагођен за особе с инвалидитетом од свих градова у земљи.
Од градова из иностранства издваја пример Осла, који је потпуно приступачан за особе с инвалидитетом.
На питање да ли је задовољна подршком коју особе с инвалидитетом добијају од система социјалне заштите и у чему се она огледа, Кристина наводи:
- Конкретно, имам остварено право на персоналног асистента.
Мама је корисник социјалне помоћи, напустила је посао када ми је дијагностикована болест и од тада није у радном односу, али то није износ од кога би ико могао да живи.
Ја имам туђу негу.
Закон од пре 20 година
Још 161 реченица које преноси само по један медиј
Адвокат Бранислав Суботин за Данас појашњава да је у Србији Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица донет 2005. године иако је до сада дошло до суштинских реформи нашег кривично-процесног законодавства, где је фокус померен са судске истраге на тужилачку истрагу.
“Тај закон и даље бележи одређене, за овај моменат, архаичне термине, појмове и радње које више као такве нису прописане у општем кривичном поступку који се води против пунолетних лица”, наводи наш саговорник.
Због тога је некоме ко почиње да примењује тај закон потребно одређено време ради савладавања одговарајућих термина и сналажења у самом закону.
Као пример, он истиче постојање припремног поступка уместо истраге у малолетничким поступцима који спроводи суд, док је код пунолетних учинилаца кривичних дела раније истрагу водио истражни судија, а данас је води јавни тужилац.
“Што се тиче самог закона, он је такав какав јесте, суштински није лош.
Пружа свеобухватну заштиту малолетних лица, јер је ту интенција првенствено да се спречи малолетничка деликвенција, односно да се кроз кривични поступак превентивно делује на малолетника, али и на његову ширу или ужу средину, посебно на његове вршњаке, да не врше кривична дела”, појашњава Суботин.
Због тога је, додаје, Закон тако конципиран да у већини фаза поступка учествује и орган старатељства, те да се кроз разговор са родитељима, утиче на малолетника, и укаже му се на његово антисоцијално понашање како би то исправио и не би постао професионални вршилац кривичних дела.
“Уназад неколико година прича се о измени Закона о малолетним учиниоцима, а Сачињена је и радна верзија која је била на јавној расправи, међутим, тај нови закон још увек није усвојен”, каже Суботин.
Говорећи о кажњавању малолетника који чине кривична дела, наш саговорник истиче да постоји огромна разлика зависно о од тога да ли се ради о млађим (од 14 до 16 година) или о старијим малолетницима (16 до 18 година).
“Ако би ми у односу на млађе малолетнике за одређена кривична дела примењивали санкције попут оних које се примењују на пунолетне учиниоце кривичних дела ми би, хипотетички, могли да дођемо у ситуацију да малолетник са 15 година проведе у затвору 10, 15 година свог живота.
На тај начин тај живот би суштински био угашен, јер он, након изласка са одслужене казне затвора, по мом мишљењу, не би могао да се снађе у друштву”, појашњва Суботин и додаје да је из тих разлога Закон забранио да се млађим малолетницима изриче казна малолетничког затвора.
Због тога се казна малолетничког затвора може изрећи изузетно и само старијим малолетницима, и то само за она кривична дела за која је законом прописана затворска казна тежа од 5 година.
“На пример, за покушај, односно за кривично дело убиства, прописана је казна затвора од 5 до 15 година.
Уколико би старији малолетник учествовао у извршењу таквог кривичног дела и на крају се утврди да га је он извршио, он би за то могао да добије казну малолетничког затвора.
„Међутим, млађи малолетник, односно млађе малолетно лице не би могло да добије такву казну, већ би добио неку од васпитних мера”, наводи Суботин.
Казне строге, судови благи
Говорећи о позивима на повећање минимума или максимума неке казне која је прописана Кривичним закоником, саговорник Данаса каже да српско, материјално-казнено законодавство прописује изузетно строге казне.
“Није проблем у томе да ли је прописана казна од 1 до 3 године или од 5 до 10 година, поента је у томе да наши судови, генерално имају благу казнену политику и што се полази од претпоставке да ако је неко први пут извршио кривично дело, он га највероватније неће извршити у будућности”, каже он, али додаје да се то не ради када је у питану дело које је изазвано оружјем или неко најтеже кривично дело.
Због тога, Суботин наводи да није поента у пооштравању казни, јер је питање је како се то примењује у пракси, те наглашава да је кључ у превенцији која треба да се спроводи од најранијих дана.
“Још од предшколског узраста, па кроз основно образовање, да се њима предочава какво понашање није адекватно, које су последице тога, и да државни органи такво понашање неће толерисати, да ће строго кажњавати”, појашнава он.
Истиче и да на неке малолетнике појачани надзор од стране родитеља итекако улије страх и делује превентивно, као и сам судски поступак у којем седе наспрам судије, одговарају на питања, износе одбрану, одлазе у Центар за социјални рад.
Ипак он наглашава да се последних десет гоина појављује све већи број малолетника као извршилаца разних облика кривичних дела, и лакших и тежих.
Након Рибникара чешћи притвор
Говорећи о судској пракси када се ради о малолетницима који чине тежа кривична тела Суботин каже да је од несрећног догађаја у Рибникару суд почео другачије да посматра малолетнике као извршиоце кривичних дела.
“Непосредно након тога, суд је одређивао притвор малолетницима што раније није било толико често.
Било је можда за најтежа кривична дела, али након тог догађаја у Београду, малолетницима се одређивао притвор скоро па за свако кривично дело које им се стављало на терет”, каже он.
На питање какве се поруке могу извући из иностранства и третирања малолетничког криминала у другим државама Суботин најпре истиче да што се тиче саме процедуре доношења закона, сваки закон мора бити усклађен управо са међународним уговорима и са Уставом.
“Оно што је битно јесте да смо ми ратификовали Конвенцију о правима детета која је донета од стране УН 1989. године и сваки закон који се односи на малолетнике мора бити усклађен са том конвенцијом”, наводи Суботин, те додаје да Србија нема прешироку могућност да експериментише са малолетничким поступком.
Ипак, истиче да је тренд у Европи, имајући у виду да и малолетници сад раније сазревају, да се казна малолетничког затвора уведе и за млађе малолетнике.
“То код нас тренутно није случај, али је било је приче у јавности чак и да се праг кажњивости спусти са 14 година како је сад на 13 или евентуално 12 година, јер сада, ако неко изврши кривично дело са 12 или са 13 и по година он је деликтно неспособан, односно не може бити учесник кривичног поступка јер потпада под категорију детета”, појашњава наш саговорник.
То би, сматра, могло да се уведе и у Србији, с обзиром да држава долази у проблем како да примени овај закон на некога где то не може, односногде је дете извршилокривично дело, попут ситуације у ОШ Рибникар.
Суштински, закључује Суботин, закон у Србији није лош јер заиста пружа малолетнику могућност да кроз сам кривични поступак схвати где је погрешио, схвати да такво понашање није адекватно и да ће бити санкционисан.
Текст је настао у оквиру пројекта „Владавина права у фокусу“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација.
Такође, мисли да се полако мења и клима у друштву, да друштво обраћа више пажње на потребе особа с инвалидитетом.
Гледам да ходам што дуже док још могу
- Кућу смо прилагодили колико је то могуће да могу самостално да функционишем.
Још ходам по стану, гледам да ходам што дуже колико још могу, због своје дијагнозе која је таква да ћу у једном моменту само сести у колица, потребна ми је помоћ при ходању.
Ту ми мама помаже - каже Кристина.
У бенду Рок апотека је већ годинама, а ових дана спремају свој трећи албум.
- Имамо, за сада, два наша ауторска албума.
Кад свирамо на манифестацијама, свирамо искључиво ауторску музику, сад завршавамо трећи албум.
За први албум смо добили врло позитивне критике од познатих музичких критичара.
Поред тога што свирам клавијатуре и певам пратеће вокале, задужена сам у бенду и за контакте с медијима, помажем око мрежа, најава за свирке... - наводи Кристина.
Након поновног отварања крајем 2022. године, археолошко налазиште Медијана привлачи десетине хиљада посетилаца годишње.
Званични подаци Народног музеја у Нишу показују да је локалитет 2023. године посетило 38.787 људи, док се током наредне две године број посета стабилизовао на око 29.000 годишње.
Девет деценија од почетка археолошких истраживања, Медијана остаје једно од најзначајнијих сведочанстава античке историје Ниша и важан потенцијал за развој културног туризма.
Археолошко налазиште Медијана, удаљено око пет километара од центра Ниша, чува остатке раскошног царског комплекса из касноантичког периода.
Некадашња резиденција цара Константина Великог и његових наследника данас је једно од најважнијих места за разумевање историје града, али и локалитет чији значај све више препознају домаћи и страни посетиоци.
Да интересовање за Медијану није само питање историјског наслеђа већ и туристичког потенцијала, показују подаци Народног музеја у Нишу.
Према тим подацима, након вишегодишњег периода у којем је локалитет био затворен или је бележио веома мали број посета, поново је постао значајна тачка на туристичкој мапи Ниша.
Медијана је за посетиоце поново отворена крајем 2022. године, након готово деценије затворености.
Те године забележено је 1.336 посетилаца, али је већ наредна година донела велики раст интересовања.
Током 2023. године локалитет је посетило 38.787 људи.
Годину дана касније евидентиране су 29.244 посете, док је 2025. године тај број износио 29.310.
Ови подаци показују да је, након великог раста у првој години после поновног отварања, Медијана задржала висок ниво посећености.
Током 2024. и 2025. године број посета био је готово исти, што указује на стабилно интересовање јавности за овај археолошки локалитет.
Медијана је била царска вила намењена боравку владара и обављању државних послова, али је имала и важну економску и сакралну функцију.
Археолошка истраживања указују на постојање најмање двадесетак објеката, међу којима су вила са перистилом, терме, складиште односно вински подрум, вила са октогоналном кулом и великим салама, две ранохришћанске цркве и некропола.
Интензиван живот на овом простору одвијао се између 330. и 361. године, у време Константина Великог и његових наследника Констанса и Констанција ИИ, као и током краће владавине Јулијана Апостате.
Насеље је страдало током провале Хуна 441–443. године, а простор је поново насељен у средњем веку, али у знатно мањем обиму.
Резиденцијални део комплекса одликовали су богато декорисана архитектура, мозаици, фреске и скулптуре.
Посебну вредност представљају подни мозаици, који сведоче о уметничком и градитељском умећу тог времена.
Према речима Весне Црноглавац, археолога и музејског саветника Народног музеја у Нишу, Медијана представља много више од локалитета од значаја за историју града.
„Медијана је препозната као завештање Константина Великог.
Препозната је као његова задужбина, као место у коме можете видети остатке касноантичког наслеђа, као место у коме можете видети 1.000 квадратних метара подног мозаика“, истакла је Црноглавац поводом обележавања 90 година археолошких истраживања на Медијани.
Овај јубилеј Народни музеј у Нишу обележио је документарном изложбом „Медијана 1936–2026.
Идентитет у трајању“, којом је представљено девет деценија истраживања, од првих открића и изградње музејске зграде до савремених археолошких, конзерваторских и презентационих активности.
Посебан део програма чинило је премијерно приказивање двоминутне 3Д дигиталне реконструкције Константинове виле, која посетиоцима омогућава да стекну представу о некадашњем изгледу и монументалности овог комплекса.
Туристи који кроз Ниш откривају античку историју
Да Медијана има потенцијал да привуче и путнике који Ниш не посећују као примарну дестинацију, већ кроз њега пролазе на путу ка другим земљама, показало је и искуство запослених на локалитету.
Међу посетиоцима има туриста који путују ка Грчкој или Турској и одлучују да застану у Нишу како би обишли археолошко налазиште.
Такве посете указују на могућност да се културно наслеђе града боље повеже са ширим туристичким токовима.
Медијана, заједно са Нишком тврђавом, Ћеле-кулом, споменичким наслеђем и другим историјским локалитетима, може бити део садржајније туристичке понуде која посетиоцима пружа разлог да се у граду задрже дуже.
За развој такве понуде важни су доступност поузданих информација, квалитетна презентација културног наслеђа и повезивање локалитета са другим садржајима у граду и околини.
Иако су на Медијани током претходних деценија истражени бројни објекти, локалитет још није у потпуности археолошки истражен.
Надежда Гавриловић Витас, рецензенткиња изложбе поводом јубилеја, указала је на значај Медијане и могућности за нова открића.
Међу просторима који су предмет даљих истраживања налази се зона северне ранохришћанске цркве, као и простор војничких барака.
У плану је и истраживање некрополе Гота, у наставку јужне цркве.
Као један од првих корака предвиђена су неинвазивна геофизичка снимања, након којих би уследила ископавања.
Нова истраживања могу донети додатна сазнања о животу на Медијани, њеној организацији и улози у касноантичком периоду.
Истовремено, њихово представљање јавности може допринети већем интересовању за археологију и културну баштину међу грађанима, ученицима и туристима.
Девет деценија археолошких истраживања показује да Медијана није само сведочанство о прошлости Ниша већ и простор који и данас отвара нова питања и могућности.
Подаци о посећености потврђују да постоји интересовање за овај део историје града, док је даљи изазов да се та вредност још боље представи и повеже са развојем културног туризма.
*Овај текст је део медијског пројекта „Ниш кроз векове - културно наслеђе у функцији туризма“.
Пројекат је суфинансиран из буџета града Ниша.
Ово је била прилика да мештани Растине обаве бесплатне превентивне медицинске прегледе, од мерења крвног притиска, шећера у крви, до прегледа код војног лекара.
Поручник Игор Терзић, лекар опште праксе у 1. центру за обуку Војске Србије, рекао је да је током прегледа посебна пажња била посвећена старијим, слабије покретним и непокретним особама.
Како је истакао, један од циљева био је да се становништву дају савети о томе како да побољшају квалитет живота.
– У сарадњи са Црвеним крстом и Заводом за јавно здравље реализујемо акцију и организујемо превентивно медицинске прегледе, који се обављају рутински.
Оно што је циљ је да становништву дамо савете како да воде свој живот, како да регулишу своје здравље и побољшају квалитет свог живота.
Неке дијагнозе које се најчешће јављају су шећерна болест и повишен крвни притисак.
То су комплексне болести које се јављају на терену, најчешће генетске предиспозиције, али уз различите факторе средине – рекао је поручник Терзић.
Акцији „Војни лекар на селу“ присуствовао је и помоћник градоначелника за област социјалне заштите и борачких питања Саво Иришкић.
– Традиционално, већ неколико година уназад, организујемо ту популарну акцију „Војни лекар на селу“.
Долазе припадници наше војске и углавном се стављају на располагање грађанима да их прегледају и једноставно да буду ту уз нас – испричао је Иришкић.
Секретарка Месне заједнице Растина Ивана Шупут, истакла је да мештанима овог насељеног места „Војни лекар на селу“ много значи и захвалила Војсци Србије што је уз свој народ.
Хтела бих да се захвалим Војсци Србије у име свих мештана села Растина.
Наше село је углавном старачко, тако да ова акција много значи.
Када војни лекар дође у село, ово је доказ да то село није заборављено, као ни мештани.
Војска је опет показала да је уз свој народ – поручила је Шупут.
О томе какви су утисци са прегледа посведочио је Стеван Будимир, становник Растине.
Такође, он је истакао да је акција „Војни лекар на селу“ добра и корисна ствар.
– Па то је одлична ствар, само би требало чешће да се ради.
С обзиром да сам 73 године и имам три бајпаса, јер сам оперисао срце, добро је, мало ми је шећер повишен, ал ово остало је добро – рекао је Будимир.
Према најавама надлежних, ова акција ће бити настављена и у наредном периоду, како би се становницима руралних подручја омогућили превентивни медицински прегледи.
Пројекат „(На)здравље“ подржало је Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
Предузеће „Путеви Србије” је расписало јавну набавку процењену на десет милиона динара за техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу изградње моста на Дунаву код Бачке Паланке са приступним путевима, а тендер је отворен до 16. новембра, објављено је на Порталу јавнихи набавки.
Како је појашњено техничка контрола ће се изводити фазно, у зависности од завршетка пројектне документације.
Како је у документацији појашњено траса будућег пута и моста преко Дунава планирана је тако да се уклопи у постојећу путну инфраструктуру и задовољи услове пловидбе и одржавања речног корита.
Деоница почиње испред кружног тока са скретањима ка Бачкој Паланци и Новом Саду.
На траси је предвиђен и мањи мост преко мелиорационог канала, на око 260 метара од почетка деонице
Пут ће најпре ићи право, а затим благом кривином прећи преко постојећег одбрамбеног насипа.
На почетку трасе, на око 260 метара од њеног почетка, планиран је и мањи мост преко мелиорационог канала, уз довољно простора за пролаз возила и механизације која се користи за његово одржавање.
Преко Дунава и ада пут ће се пружати праволинијски, а на том делу планирана је изградња новог моста.
Он ће се налазити око 2,5 километара узводно од постојећег друмског моста Бачка Паланка–Илок, односно на око 950 метара од најближег дела границе са Хрватском.
На сремској страни траса ће кривинама и правим делом бити повезана са кружним током из којег ће се скретати ка Нештину, Визићу и Илоку.
На крају деонице, на сремској страни, планирана је изградња кружног тока са једном саобраћајном траком.
Пречник кружног тока биће 45 метара, а ширина коловоза 6,5 метара.
У свим смеровима предвиђена је по једна уливна и изливна трака, као и острва која ће раздвајати возила приликом уласка и изласка из кружног тока.
Током изградње кружног тока биће обезбеђена привремена девијација, односно измењена траса којом ће се саобраћај одвијати док трају радови.
Прилазни мост са сремске стране, у правцу Нештина, биће дуг 630 метара и имаће девет распона
Мост преко Дунава, укупне дужине 1.856 метара, чиниће централни део изнад реке и два приступна моста, са бачке и сремске стране.
На траси је предвиђен и мањи мост преко мелиорационог канала, на око 260 метара од почетка деонице.
Конструкција моста преко Дунава подељена је на три целине.
Прилазни мост са бачке стране биће дуг 658 метара, централни део преко реке 567 метара, док ће прилазни мост са сремске стране, у правцу Нештина, бити дуг 630 метара.
Прилазни мост са бачке стране имаће челичну решеткасту конструкцију укупне висине четири метра, са бетонском плочом.
Састојаће се од десет распона, а ослањаће се на бетонске стубове различитих висина, од 7,5 до 22 метара, што је условљено конфигурацијом терена.
Централни део моста биће изведен преко пловног пута Дунава, тако да се обезбеди довољно простора за пролаз бродова и при високом водостају.
Пловни профил предвиђен је изнад коте високе воде од 9,50 метара, а чист хоризонтални размак између два стуба износиће 150 метара.
Овај део моста имаће четири распона.
Два крајња биће дуга по 112 метара, док ће два централна распона, од по 170 метара, бити најдужа на целом мосту.
Челична решеткаста конструкција биће променљиве висине – највише девет метара код стубова, а четири метра на средини распона.
Посебност овог дела је стуб у облику слова „А”, са којим ће конструкција бити круто повезана.
Краћи и бржи пут
Читав саобраћај из западне Војводине ка Републици Босни и Херцеговини у овом тренутку се обавља се преко државног пута првог Б реда број 12 (Суботица - Сомбор - Оџаци - Бачка Паланка - Нови Сад - Зрењанин - Житиште - Нова Црња - државна граница са Румунијом (гранични прелаз Српска Црња)), државним путем другог А реда број 108 (Бачка Топола - Кула - Деспотово - Силбаш - Бачка Паланка - државна граница са Хрватском (гранични прелаз Бачка Паланка)) и даље државним путем првог Б реда број 19 (веза са државним путем првог Б реда број 12- Нештин - Ердевик -Кузмин -државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Сремска Рача)).
Једина алтернатива за овај путни правац је преко Новог Сада, јер између Бачке Паланке и Новог Сада нема ниједног моста преко реке Дунав.
Изградњом новог моста успоставила би се директнија саобраћајна веза Бачке и Срема, а западна Војводина би се боље повезала са Босном и Херцеговином преко територије Србије.
Истовремено, скраћивањем путног правца смањили би се трошкови транспорта људи и робе.
Прилазни мост са сремске стране, у правцу Нештина, биће дуг 630 метара и имаће девет распона.
И његову конструкцију чиниће челична решетка висине четири метра са бетонском плочом.
Стубови ће се разликовати по висини, а највиши ће достићи 42 метра, с обзиром на то да се овај део моста протеже преко речног подручја на знатно већој висини од прилазног дела са бачке стране.
Сва три дела моста биће континуалне конструкције.
На спојевима централног и приступних мостова предвиђене су две велике модуларне дилатације, које ће омогућити померање конструкције до 40 центиметара у оба смера.
Мост преко Дунава, укупне дужине 1.856 метара, чиниће централни део изнад реке и два приступна моста, са бачке и сремске стране
Постојећи мост преко реке Дунав код Бачке Паланке је уједно и гранични прелаз између Србије и Хрватске.
Од тренутка када је Република Хрватска постала чланица Европске уније дошло је до стварања озбиљних проблема како за локално становништво, а поготову за школску децу из насеља јужно од Дунава и људе којима је потребна хитна медицинска нега, тако и за транзитни саобраћај јер више не постоји могућност формирања малограничног прелаза, као и увођења локалних аутобуса за превоз путника у малограничном појасу што је до тада била пракса.
Једина алтернатива за овај путни правац је преко Новог Сада, јер између Бачке Паланке и Новог Сада нема ниједног моста преко реке Дунав.
Изградњом новог моста остварује се директна веза тог дела Војводине са Босном и Херцеговином искључиво кроз територију Србије.
Како је наведено на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре прва фаза обухвата пројектовање, припремне радове, побијање шипова и радове на фундирању, у вредности од 21.052.631 евра за коју ће након умањења због задржаног депозита бити плаћен нето износ од 20.000.000 и почиње у року од 35 дана од ступања на снагу Уговорног споразума.
Друга фаза која обухвата све преостале радове (укључујући између осталог бетонске стубове, челичну конструкцију, коловозну конструкцију моста, прилазне саобраћајнице, дренажу и инсталације), у вредности од 108.879.785 евра и почиње одмах након што Извођач прими авансно плаћање од Финансијера (МГСИ).
Финансирање Пројекта почиње у 2026.години у износу од 5.000.000 евра из буџета РС.
Крајем прошле године Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре потписало је са Путевима Србије и шпанском компанијом „Центунион” комерцијални уговор у вези са изградњом овог моста.
Подсетимо, припремни радови за изградњу моста су у току, а екипа „Дневника“ је још почетком октобра успела да приђе градилишту код Нештина, у близини граничног прелаза, где су багери и камиони били ангажовани на рашчишћавању терена и уклањању земље, како би се припремио простор за реализацију овог важног пројекта за ту локалну саомуправу.
Радови код Нештина су уследили пошто је у септембру Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај „Путевима Србије” издао решење о привременој грађевинској дозволи за извођење припремних радова који претходе изградњи приступне саобраћајнице будућем мосту преко Дунава код Бачке Паланке.
Почетни радови су планирани на нештинском делу и обухватају геодетске радове, чишћење терена, земљане радове (ископ хумуса, ископ у широком откопу, уређење подтла, израду насипа, израду постељице (замену материјала) у усеку и израду завршног слоја дробљеног камена у насипу.
Припремни радови за које је издата ова грађевинска дозвола могу трајати најдуже 12 месеци.
Осим тога, у октобру је на седници Скупштине општине Бачка Паланака, усвојена Одлука о Плану детаљне регулације моста преко Дунава.
Како је појашњено након потписивања оквирног протокола о финансијској и техничкој сарадњи између Владе Србије и Владе Краљевине Шпаније уобласти инфраструктурних пројеката предложено је ново идејно решење за мост и приступну саобраћајницу.
Иако је промењена конструкција моста, основни елементи пројекта остали су исти – траса и висина пута и моста, услови за пловидбу Дунавом, као и њихова удаљеност од пловног пута и нивоа високе воде.
Нису мењани ни елементи саобраћајнице попут коловоза, ограде, рукохвата и инсталација.
Пројекат „Дунав – спона природе и живота општине Бачка Паланка“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Општина Бачка Паланка.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Буди део Република заједнице.
