Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ceo uporedni tekst1 rečenica u više medija, 251 samo u jednom
Tekst iz 5 članaka. 1 rečenicu prenose svi, u 2 se razlikuju.
Još 89 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Iako je maloletnički kriminal u porastu u odnosu na ranije godine, kazne koje se primenjuju, kao i sam zakonski okvir u Srbiji nisu neadekvatni smatraju sagovornici Danasa, ali dodaju da se mnogo više mora uložiti u prevenciju i multisektorski pristup maloletnicima koji krenu putem kriminala.
Poslednjih meseci se često mogu videti vesti u kojima se govori o hapšenju maloletnika zbog činjenja teških krivičnih dela, kao i njihovo dovođenje u vezu da kriminalnim grupma, koje ih za to koriste.
Pored medijskih navoda, i zvanični podaci ukazuju na porast broja maloletnih presupnika.
Tako je Nataša Dubak iz odeljenja za maloletnike Višeg javnog tužilaštva sredinom godine izjavila da se pored povećanog broja prestupa uviđa i sve brutalnije postupanje maloletnika.
„Na spisku krivičnih dela zbog kojih su u Beogradu pokretani postupci nalaze se i nanošenje teških telesnih povreda, nasilničko ponašanje, silovanje, nasilje u porodici i otmica“, rekla je Dubak i dodala da je njeno odeljenje ove godine pokrenulo postupke protiv jednog osumnjičenog za teško ubistvo, 32 za razbojništvo i 57 za tešku krađu.
Poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe pokazuju da postoji porast među maloletnim počiniocima krivičnih dela.
Tako je u 2025. godini ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnicima bio 2743, što je povećanje od 1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije 1495 što je povećanje od 9 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Maloletnički zatvor je kao kazna izrečen za pet maloletnika.
Iako broj maloletnih počinilaca krivičnih dela nikada nije dovoljno nizak, najveći porast zabeležen je u godini tragedije u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, kada je u odnosu na 2022. godinu došlo do porasta od 170 odsto, i do broja od 26 ubistava.
Do ovako velikih brojeva maloletnika prestupnika dolazi najpre jer se radi o naranjivijem delu populacije obzirom na to da se radi o mlađim od 18 godina koje nisu potpuno zrele ni emocionalno, ni socijalno, ni kognitivno, kaže za Danas specijalista školske psihologije Biljana Lajović.
Osim toga, ona ističe da se može raditi i o individualnoj deficijenciji u jednom od ova tri apekta.
“Čim imate takvu grupu karakteristika, znate da je to ranjiva grupa koja je jako podložna uticaju sa strane, a taj se negativan uticaj prilično lako prima”, navodi Lajović.
Govoreći o ličnim faktorima koji utiču nba takvo ponašanje maloletnika naša sagovornica izdvaja najpre lične osobine.
”Tu se radi o tome kakvi smo u emotivnom smislu, koliko smo zreli, koliki su nam intelektualni kapaciteti, šta možemo da razumemo, a šta ne možemo”, kaže Lajović, te dodaje da se na to dalje nadovezuju porodični odnosi u kojima se nalazi čitava plejada daljih uslova.
Kao glavni ona izdvaja neadekvatno roditeljstvo, što, napominje, ne znači nekompletna porodica kako se to često zamišlja, već se može raditi i o porodici koja “spolja” izgleda u redu dok zapravo nije funkcionalna.
“Zatim je bitna cela sredina u kojoj porodica živi, u kojoj dete raste, ali i vršnjački pritisak, ili pritisak neke druge grupe.
Naravno, tu su i društveni i ekonomski uslovi kao i turbulentan život koji detetu može dati uzore koji su potpuno neodgovarajući”, pojašnjava Lajović.
Govoreći o tim uzorima ona referiše na izraženo nasilje u društvu, koje mediji često prenose i kojem su deca izložena.
“Mi smo svi izloženi takvom medijskom pritisku, ali ne reaguju svi jednako.
Kada se sa tim spoje drugi faktori onda nastane problem”, kaže Lajović.
Na pitanje na koji od ovih faktora je najlakše uticati na društvenom nivou Lajović odgovara da je jedna od važnijih stvari upravo regulisanje medijskog prostora u svakom smislu.
“Ne mislim time samo na novine i televiziju, već i na filmove, različitu vrstu muzike, i ponašanja.
Sve što obuhvata medijski prostor bi trebalo da se reguliše u tom smislu da naročito mladi ne mogu da budu izloženi svim vrstama ponašanja koja su neprihvatljivo”, objašnjava sagovornica Danasa.
Naravno, ona ističe internet kao nešto što se ne može regulisati kao drugi mediji i dodaje da je tu dostupan različit sadržaj, kao i onaj neprimeren, koji je po pravilu najintrigantniji za mlade.
“Problem je, u suštini, što društvo nema konstruktivnu opciju koju može da pruži mladima i onda nastaje problem da roditelji ne znaju šta će s decom, pa ih surovo kažnjavaju, a kada ih suočite s tim da batine nisu rešenje jer se deca više boje i više žele da budu blizu tih likova koji imaju nekakvu poziciju u društvu oni stanu i kažu: „Šta sad da radimo?“.
To znači da mi odrasli nemamo opciju da ponudimo toj deci neki sadržaj u kome će se oni lepo osećati, u kome će biti prihvaćeni, pa neće tražiti kriminogenu strukturu koja odlično zna kako da manipuliše s decom”, pojašnjava naša sagovornica.
Kao primer konstruktivne alternative naša sagovornica navodi organizovanje aktivnosti u koje su uključene vršnjačke grupe što je maloletnicima jako važno.
“Kao što su bili gorani ili izviđači i različita sportska društva gde se fizička aktivnost nije naplaćivala.
Ranije niste imali zatvorena školska dvorišta već su se generacije nalazile tamo, a sad se školska dvorišta se zaključavaju”, podseća Lajović.
Ona ističe da dete onda bira mesto gde ga prihvataju, a nemaju mehanizam da se odbrane, čime “mi faktički kao na tacni stavljamo tu decu na izvolte različitim vrstama kriminalnih grupa” koje, dodaje ona, uvek na početku dete prihvataju takvo kakvo jeste i ne traže od njega više nego što ono može.
Mora se biti dosledan u kažnjavanju
Govoreći o kažnjavanju maloletnika koji čine krivična dela, naša sagovornica navodi daje izazov sa kaznama što one moraju biti dosledno primenjivane u čitavom društvu.
“Ako imate bilo koju društvenu oblast u kojoj nema snošenja posledica za neprimereno ponašanje, sistem ne funkcioniše.
Sistem nagrade i kazne mora da bude strašno dosledan i potpuno obuhvatan”, kaže Lajović.
Ona naglašava da to isto mora da važi i u domenu kriminalnog ponašanja, odnosno u prilikom ubistava ranjavanja i sličnih slučajeva.
“To spada u set zakona koji pripadaju pravosuđu i to isto mora da se dosledno sprovodi, s tim što, ako deca svedoče tome da odrasle osobe koje tuku nekoga ne snose posledice oni će uvek misliti da će i oni proći bez posledica”, kaže sagovornica Danasa.
Ona dodaje i da se na maloletničku delikvenciju reaguje tek kad se desi nešto prilično ozbiljno.
“Nama prolaze krađa kola, vožnja bez vozačke dozvole, razbijanje prozora, pisanje grafita…
Ja se samo bojim da je to zato što smo mi kao društvo pomerili granicu neprihvatljivog ponašanja na nedozvoljenu liniju”, navodi Lajović.
Zbog svega toga, ona zaključuje da je oblast maloletničkog kriminala oblast u kojoj je nužan multisektorski pristup.
Prvi centar za obuku Vojske Srbije organizovao je aktivnost civilno-vojne saradnje pod nazivom „Vojni lekar na selu“ u ambulanti u Rastini.
Medijana: Od carskog zdanja do turističkog bisera Niša
LIČNA PRIČA: Koliko prepreka osoba s invaliditetom mora da savlada od osnovne škole do zaposlenja?
“Dakle mora pravosuđe, policija, centri za socijalni rad, škola i nevladin sektor da se uključe.
Nevladin sektor ima kapacitete koji bi mogli da budu iskorišćeni i za koje ja zaista ne razumem zašto se ne koriste.
Ako već, recimo, centri za socijalni rad nemaju kapacitet, odgovor je prost – pojačajte ih”, kaže naša sagovornica.
Kristina Jevtović iz Novog Sada, studentkinja master studija muzičke pedagogije i članica benda Rok apoteka, govori o nepristupačnim ustanovama, teškoćama u korišćenju javnog prevoza i izostanku odgovora na prijavu za posao, ali i o pomacima koje primećuje u Novom Sadu kada je reč o položaju osoba s invaliditetom
Kristina Jevtović (25) iz Novog Sada trenutno je na master studijama na Akademiji lepih umetnosti u Novom Sadu, svira klavijature i peva prateće vokale u bendu Rok apoteka i mašta o poslu muzičkog pedagoga.
Iako i Kristina, kao devojke njenih godina, ima zgusnut raspored i more obaveza, za razliku od njih, ona mora da brine i o gomili drugih stvari, koje se ostalima podrazumevaju.
Da li kafić u kom treba da se nađe s drugaricama ima gelendere i prilaz za invalidska kolica, ko će je nositi u kolicima po bioskopskoj sali, da li u tržnom centru postoji toalet za osobe s invaliditetom i ko će je dovesti do konačnog odredišta jer su peripetije oko javnog prevoza prevelike.
Kristini je od njene treće godine dijagnostikovana spinalna mišićna atrofija, a od četvrtog razreda osnovne škole počela je da koristi invalidska kolica.
Iako ju je majka od starta učila samostalnosti, prepreke na terenu je, ironično, sputavaju da veliki broj stvari radi sama.
Kroz sistem obrazovanja - osnovnu i srednju školu prošla je dobro.
Brinula je kako će je prihvatiti drugari iz odeljenja, ali taj strah je, ispostaviće se, bio neosnovan.
- Meni prihvatanje od drugara nikad nije bilo problem, više ta pristupačnost, još od osnovne škole.
Još tad, kad sam ja upisivala, retko u kojoj školi je postojao lift i rampa na ulazu.
I mama je onda gurala, kucala na vrata svih institucija da bi uradili rampu, gelendere, toalet za osobe s invaliditetom, za moju Osnovnu školu "Jovan Popović" i razrađen sistem nastave.
Naime, kabineti u školi su bili na prvom spratu i ne postoji lift, a u prizemlju je bila učionica u kojoj sam bila s učiteljicom, pa je razrađen sistem nastave da nastavnici dolaze na naš čas i to je lepo funkcionisalo - kaže Kristina i nastavlja:
- Kasnije sam upisala srednju muzičku školu "Isidor Bajić", sad postoji nova zgrada koja je potpuno pristupačna, ali je ranije škola bila u sklopu Katoličke crkve u centru.
Kako je reč o staroj zgradi, koja je pod zaštitom, bilo je izazova oko rampe i gelendera, ali je tadašnja direktorka Radmila Rakić Martinović imala dobru želju i sve je brzo sređeno.
Mama je išla godinu dana ranije kod direktorke, pre nego što sam upisala školu, da najavi, da jednostavno znaju da im dolazi osoba u kolicima i da će trebati da se radi na pristupačnosti.
I dok su u osnovnoj i srednjoj školi probleme s pristupačnošću za osobe s invaliditetom rešavali ekspresno, na fakultetu - Akademiji umetnosti u Novom Sadu je bila druga priča.
Akademija postoji na tri lokacije, uključujući i onu na Petrovaradinskoj tvrđavi gde je Kristina najviše i išla na predavanja.
- Tu dekan nije imao nikakvu želju da sarađuje, maltene je sabotirao te projekte.
Mi smo kontaktirali sa svim institucijama, uključujući i gradonačelnika i oni su hteli da odobre sredstva samo da Akademija napiše projekat/rešenje za lift, kao i za toalet za osobe s invaliditetom.
Međutim, oni to nikako da urade, sredstva nisu mogla da se odobre i ja sam pet godina išla na fakultet tako što su me svakodnevno nosili na sprat.
Bilo je mnogo teško tražiti nekoga ko će me nositi, pogotovu kad je nastava u osam ujutru.
Bukvalno smo hvatali studente s drugih smerova da me nose.
Imala sam osećaj kao da nisam dobrodošla.
Tako je bilo sve dok se nije promenio dekan, a moje Udruženje distrofičara Južnobačkog okruga uložilo tužbu povereniku, e tek tad se pokrenuo projekat- kaže.
Kristina je danas na master studijama, ostalo joj je još da odbrani master rad u oblasti muzičke pedagogije.
Trenutno je u procesu traženja posla, a za to vreme drži privatne časove solfeđa, klavira i teorije muzike od kuće i u jednoj predškolskoj ustanovi organizuje muzičke radionice za decu.
Kada je završila osnovne studije, poslala je CV u srednju školu koju je završila - "Isidor Bajić", naročito jer je sada izgrađena nova zgrada, potpuno pristupačna za osobe s invaliditetom i blizu joj je mesta stanovanja, ali ni posle više od godinu dana nije dobila odgovor.
- I moje udruženje je poslalo mejl sa svom mojom dokumentacijom, CV, procenom radne sposobnosti i ništa - navodi Kristina.
Govoreći o svojoj svakodnevici, ističe da retko koristi javni prevoz, iako veruje da je sada malo veći broj niskopodnih buseva.
- Ali, kad sam ja često išla prevozom, nailazila sam čak i na to da vozači ne žele da izađu iz autobusa i da otvore tu rampu.
Drugo, ona se često i zaglavi, pa bih morala da nosim i šrafciger da je odglavim.
Nedavno mi se desilo da idem za Beograd sa stanice u Petrovaradinu, koja ima tehničke rampe/liftove pored stepenica, ali su tražili da se najavim ranije jer nema (svakog dana) tu osobe koja zna da rukuje tim liftom.
Ja sam, inače, i probala da se najavim, ali se niko nije javljao na telefon.
Muzeji su delimično pristupačni ili uopšte nisu, zatim, Sinagoga u Novom Sadu je nekad bila pristupačna, postoji rampa do ulaza, ali se polomila i dve godine je maltene uopšte nije bilo.
Sada su je navodno popravili, ali kad sam išla, videla sam da se krivi - kaže Kristina i dodaje:
- Kada je reč o zdravstvu, ja sam sada u studentskoj ambulanti, a ona je pristupačna.
Generalno, mislim da osobe u motornim kolicima ne mogu samostalno da funkcionišu, neretko se dešava da idem mehaničkim kolicima da bi me ljudi poneli ukoliko objekat nije pristupačan.
Iako postoji još mnogo stvari na kojima treba da se poradi kako bi grad bio pristupačniji, kako često putuje po Srbiji, Kristina ističe da je njen Novi Sad, zapravo, najviše i prilagođen za osobe s invaliditetom od svih gradova u zemlji.
Od gradova iz inostranstva izdvaja primer Osla, koji je potpuno pristupačan za osobe s invaliditetom.
Na pitanje da li je zadovoljna podrškom koju osobe s invaliditetom dobijaju od sistema socijalne zaštite i u čemu se ona ogleda, Kristina navodi:
- Konkretno, imam ostvareno pravo na personalnog asistenta.
Mama je korisnik socijalne pomoći, napustila je posao kada mi je dijagnostikovana bolest i od tada nije u radnom odnosu, ali to nije iznos od koga bi iko mogao da živi.
Ja imam tuđu negu.
Zakon od pre 20 godina
Još 161 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Advokat Branislav Subotin za Danas pojašnjava da je u Srbiji Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica donet 2005. godine iako je do sada došlo do suštinskih reformi našeg krivično-procesnog zakonodavstva, gde je fokus pomeren sa sudske istrage na tužilačku istragu.
“Taj zakon i dalje beleži određene, za ovaj momenat, arhaične termine, pojmove i radnje koje više kao takve nisu propisane u opštem krivičnom postupku koji se vodi protiv punoletnih lica”, navodi naš sagovornik.
Zbog toga je nekome ko počinje da primenjuje taj zakon potrebno određeno vreme radi savladavanja odgovarajućih termina i snalaženja u samom zakonu.
Kao primer, on ističe postojanje pripremnog postupka umesto istrage u maloletničkim postupcima koji sprovodi sud, dok je kod punoletnih učinilaca krivičnih dela ranije istragu vodio istražni sudija, a danas je vodi javni tužilac.
“Što se tiče samog zakona, on je takav kakav jeste, suštinski nije loš.
Pruža sveobuhvatnu zaštitu maloletnih lica, jer je tu intencija prvenstveno da se spreči maloletnička delikvencija, odnosno da se kroz krivični postupak preventivno deluje na maloletnika, ali i na njegovu širu ili užu sredinu, posebno na njegove vršnjake, da ne vrše krivična dela”, pojašnjava Subotin.
Zbog toga je, dodaje, Zakon tako koncipiran da u većini faza postupka učestvuje i organ starateljstva, te da se kroz razgovor sa roditeljima, utiče na maloletnika, i ukaže mu se na njegovo antisocijalno ponašanje kako bi to ispravio i ne bi postao profesionalni vršilac krivičnih dela.
“Unazad nekoliko godina priča se o izmeni Zakona o maloletnim učiniocima, a Sačinjena je i radna verzija koja je bila na javnoj raspravi, međutim, taj novi zakon još uvek nije usvojen”, kaže Subotin.
Govoreći o kažnjavanju maloletnika koji čine krivična dela, naš sagovornik ističe da postoji ogromna razlika zavisno o od toga da li se radi o mlađim (od 14 do 16 godina) ili o starijim maloletnicima (16 do 18 godina).
“Ako bi mi u odnosu na mlađe maloletnike za određena krivična dela primenjivali sankcije poput onih koje se primenjuju na punoletne učinioce krivičnih dela mi bi, hipotetički, mogli da dođemo u situaciju da maloletnik sa 15 godina provede u zatvoru 10, 15 godina svog života.
Na taj način taj život bi suštinski bio ugašen, jer on, nakon izlaska sa odslužene kazne zatvora, po mom mišljenju, ne bi mogao da se snađe u društvu”, pojašnjva Subotin i dodaje da je iz tih razloga Zakon zabranio da se mlađim maloletnicima izriče kazna maloletničkog zatvora.
Zbog toga se kazna maloletničkog zatvora može izreći izuzetno i samo starijim maloletnicima, i to samo za ona krivična dela za koja je zakonom propisana zatvorska kazna teža od 5 godina.
“Na primer, za pokušaj, odnosno za krivično delo ubistva, propisana je kazna zatvora od 5 do 15 godina.
Ukoliko bi stariji maloletnik učestvovao u izvršenju takvog krivičnog dela i na kraju se utvrdi da ga je on izvršio, on bi za to mogao da dobije kaznu maloletničkog zatvora.
„Međutim, mlađi maloletnik, odnosno mlađe maloletno lice ne bi moglo da dobije takvu kaznu, već bi dobio neku od vaspitnih mera”, navodi Subotin.
Kazne stroge, sudovi blagi
Govoreći o pozivima na povećanje minimuma ili maksimuma neke kazne koja je propisana Krivičnim zakonikom, sagovornik Danasa kaže da srpsko, materijalno-kazneno zakonodavstvo propisuje izuzetno stroge kazne.
“Nije problem u tome da li je propisana kazna od 1 do 3 godine ili od 5 do 10 godina, poenta je u tome da naši sudovi, generalno imaju blagu kaznenu politiku i što se polazi od pretpostavke da ako je neko prvi put izvršio krivično delo, on ga najverovatnije neće izvršiti u budućnosti”, kaže on, ali dodaje da se to ne radi kada je u pitanu delo koje je izazvano oružjem ili neko najteže krivično delo.
Zbog toga, Subotin navodi da nije poenta u pooštravanju kazni, jer je pitanje je kako se to primenjuje u praksi, te naglašava da je ključ u prevenciji koja treba da se sprovodi od najranijih dana.
“Još od predškolskog uzrasta, pa kroz osnovno obrazovanje, da se njima predočava kakvo ponašanje nije adekvatno, koje su posledice toga, i da državni organi takvo ponašanje neće tolerisati, da će strogo kažnjavati”, pojašnava on.
Ističe i da na neke maloletnike pojačani nadzor od strane roditelja itekako ulije strah i deluje preventivno, kao i sam sudski postupak u kojem sede naspram sudije, odgovaraju na pitanja, iznose odbranu, odlaze u Centar za socijalni rad.
Ipak on naglašava da se poslednih deset goina pojavljuje sve veći broj maloletnika kao izvršilaca raznih oblika krivičnih dela, i lakših i težih.
Nakon Ribnikara češći pritvor
Govoreći o sudskoj praksi kada se radi o maloletnicima koji čine teža krivična tela Subotin kaže da je od nesrećnog događaja u Ribnikaru sud počeo drugačije da posmatra maloletnike kao izvršioce krivičnih dela.
“Neposredno nakon toga, sud je određivao pritvor maloletnicima što ranije nije bilo toliko često.
Bilo je možda za najteža krivična dela, ali nakon tog događaja u Beogradu, maloletnicima se određivao pritvor skoro pa za svako krivično delo koje im se stavljalo na teret”, kaže on.
Na pitanje kakve se poruke mogu izvući iz inostranstva i tretiranja maloletničkog kriminala u drugim državama Subotin najpre ističe da što se tiče same procedure donošenja zakona, svaki zakon mora biti usklađen upravo sa međunarodnim ugovorima i sa Ustavom.
“Ono što je bitno jeste da smo mi ratifikovali Konvenciju o pravima deteta koja je doneta od strane UN 1989. godine i svaki zakon koji se odnosi na maloletnike mora biti usklađen sa tom konvencijom”, navodi Subotin, te dodaje da Srbija nema preširoku mogućnost da eksperimentiše sa maloletničkim postupkom.
Ipak, ističe da je trend u Evropi, imajući u vidu da i maloletnici sad ranije sazrevaju, da se kazna maloletničkog zatvora uvede i za mlađe maloletnike.
“To kod nas trenutno nije slučaj, ali je bilo je priče u javnosti čak i da se prag kažnjivosti spusti sa 14 godina kako je sad na 13 ili eventualno 12 godina, jer sada, ako neko izvrši krivično delo sa 12 ili sa 13 i po godina on je deliktno nesposoban, odnosno ne može biti učesnik krivičnog postupka jer potpada pod kategoriju deteta”, pojašnjava naš sagovornik.
To bi, smatra, moglo da se uvede i u Srbiji, s obzirom da država dolazi u problem kako da primeni ovaj zakon na nekoga gde to ne može, odnosnogde je dete izvršilokrivično delo, poput situacije u OŠ Ribnikar.
Suštinski, zaključuje Subotin, zakon u Srbiji nije loš jer zaista pruža maloletniku mogućnost da kroz sam krivični postupak shvati gde je pogrešio, shvati da takvo ponašanje nije adekvatno i da će biti sankcionisan.
Tekst je nastao u okviru projekta „Vladavina prava u fokusu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Takođe, misli da se polako menja i klima u društvu, da društvo obraća više pažnje na potrebe osoba s invaliditetom.
Gledam da hodam što duže dok još mogu
- Kuću smo prilagodili koliko je to moguće da mogu samostalno da funkcionišem.
Još hodam po stanu, gledam da hodam što duže koliko još mogu, zbog svoje dijagnoze koja je takva da ću u jednom momentu samo sesti u kolica, potrebna mi je pomoć pri hodanju.
Tu mi mama pomaže - kaže Kristina.
U bendu Rok apoteka je već godinama, a ovih dana spremaju svoj treći album.
- Imamo, za sada, dva naša autorska albuma.
Kad sviramo na manifestacijama, sviramo isključivo autorsku muziku, sad završavamo treći album.
Za prvi album smo dobili vrlo pozitivne kritike od poznatih muzičkih kritičara.
Pored toga što sviram klavijature i pevam prateće vokale, zadužena sam u bendu i za kontakte s medijima, pomažem oko mreža, najava za svirke... - navodi Kristina.
Nakon ponovnog otvaranja krajem 2022. godine, arheološko nalazište Medijana privlači desetine hiljada posetilaca godišnje.
Zvanični podaci Narodnog muzeja u Nišu pokazuju da je lokalitet 2023. godine posetilo 38.787 ljudi, dok se tokom naredne dve godine broj poseta stabilizovao na oko 29.000 godišnje.
Devet decenija od početka arheoloških istraživanja, Medijana ostaje jedno od najznačajnijih svedočanstava antičke istorije Niša i važan potencijal za razvoj kulturnog turizma.
Arheološko nalazište Medijana, udaljeno oko pet kilometara od centra Niša, čuva ostatke raskošnog carskog kompleksa iz kasnoantičkog perioda.
Nekadašnja rezidencija cara Konstantina Velikog i njegovih naslednika danas je jedno od najvažnijih mesta za razumevanje istorije grada, ali i lokalitet čiji značaj sve više prepoznaju domaći i strani posetioci.
Da interesovanje za Medijanu nije samo pitanje istorijskog nasleđa već i turističkog potencijala, pokazuju podaci Narodnog muzeja u Nišu.
Prema tim podacima, nakon višegodišnjeg perioda u kojem je lokalitet bio zatvoren ili je beležio veoma mali broj poseta, ponovo je postao značajna tačka na turističkoj mapi Niša.
Medijana je za posetioce ponovo otvorena krajem 2022. godine, nakon gotovo decenije zatvorenosti.
Te godine zabeleženo je 1.336 posetilaca, ali je već naredna godina donela veliki rast interesovanja.
Tokom 2023. godine lokalitet je posetilo 38.787 ljudi.
Godinu dana kasnije evidentirane su 29.244 posete, dok je 2025. godine taj broj iznosio 29.310.
Ovi podaci pokazuju da je, nakon velikog rasta u prvoj godini posle ponovnog otvaranja, Medijana zadržala visok nivo posećenosti.
Tokom 2024. i 2025. godine broj poseta bio je gotovo isti, što ukazuje na stabilno interesovanje javnosti za ovaj arheološki lokalitet.
Medijana je bila carska vila namenjena boravku vladara i obavljanju državnih poslova, ali je imala i važnu ekonomsku i sakralnu funkciju.
Arheološka istraživanja ukazuju na postojanje najmanje dvadesetak objekata, među kojima su vila sa peristilom, terme, skladište odnosno vinski podrum, vila sa oktogonalnom kulom i velikim salama, dve ranohrišćanske crkve i nekropola.
Intenzivan život na ovom prostoru odvijao se između 330. i 361. godine, u vreme Konstantina Velikog i njegovih naslednika Konstansa i Konstancija II, kao i tokom kraće vladavine Julijana Apostate.
Naselje je stradalo tokom provale Huna 441–443. godine, a prostor je ponovo naseljen u srednjem veku, ali u znatno manjem obimu.
Rezidencijalni deo kompleksa odlikovali su bogato dekorisana arhitektura, mozaici, freske i skulpture.
Posebnu vrednost predstavljaju podni mozaici, koji svedoče o umetničkom i graditeljskom umeću tog vremena.
Prema rečima Vesne Crnoglavac, arheologa i muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Nišu, Medijana predstavlja mnogo više od lokaliteta od značaja za istoriju grada.
„Medijana je prepoznata kao zaveštanje Konstantina Velikog.
Prepoznata je kao njegova zadužbina, kao mesto u kome možete videti ostatke kasnoantičkog nasleđa, kao mesto u kome možete videti 1.000 kvadratnih metara podnog mozaika“, istakla je Crnoglavac povodom obeležavanja 90 godina arheoloških istraživanja na Medijani.
Ovaj jubilej Narodni muzej u Nišu obeležio je dokumentarnom izložbom „Medijana 1936–2026.
Identitet u trajanju“, kojom je predstavljeno devet decenija istraživanja, od prvih otkrića i izgradnje muzejske zgrade do savremenih arheoloških, konzervatorskih i prezentacionih aktivnosti.
Poseban deo programa činilo je premijerno prikazivanje dvominutne 3D digitalne rekonstrukcije Konstantinove vile, koja posetiocima omogućava da steknu predstavu o nekadašnjem izgledu i monumentalnosti ovog kompleksa.
Turisti koji kroz Niš otkrivaju antičku istoriju
Da Medijana ima potencijal da privuče i putnike koji Niš ne posećuju kao primarnu destinaciju, već kroz njega prolaze na putu ka drugim zemljama, pokazalo je i iskustvo zaposlenih na lokalitetu.
Među posetiocima ima turista koji putuju ka Grčkoj ili Turskoj i odlučuju da zastanu u Nišu kako bi obišli arheološko nalazište.
Takve posete ukazuju na mogućnost da se kulturno nasleđe grada bolje poveže sa širim turističkim tokovima.
Medijana, zajedno sa Niškom tvrđavom, Ćele-kulom, spomeničkim nasleđem i drugim istorijskim lokalitetima, može biti deo sadržajnije turističke ponude koja posetiocima pruža razlog da se u gradu zadrže duže.
Za razvoj takve ponude važni su dostupnost pouzdanih informacija, kvalitetna prezentacija kulturnog nasleđa i povezivanje lokaliteta sa drugim sadržajima u gradu i okolini.
Iako su na Medijani tokom prethodnih decenija istraženi brojni objekti, lokalitet još nije u potpunosti arheološki istražen.
Nadežda Gavrilović Vitas, recenzentkinja izložbe povodom jubileja, ukazala je na značaj Medijane i mogućnosti za nova otkrića.
Među prostorima koji su predmet daljih istraživanja nalazi se zona severne ranohrišćanske crkve, kao i prostor vojničkih baraka.
U planu je i istraživanje nekropole Gota, u nastavku južne crkve.
Kao jedan od prvih koraka predviđena su neinvazivna geofizička snimanja, nakon kojih bi usledila iskopavanja.
Nova istraživanja mogu doneti dodatna saznanja o životu na Medijani, njenoj organizaciji i ulozi u kasnoantičkom periodu.
Istovremeno, njihovo predstavljanje javnosti može doprineti većem interesovanju za arheologiju i kulturnu baštinu među građanima, učenicima i turistima.
Devet decenija arheoloških istraživanja pokazuje da Medijana nije samo svedočanstvo o prošlosti Niša već i prostor koji i danas otvara nova pitanja i mogućnosti.
Podaci o posećenosti potvrđuju da postoji interesovanje za ovaj deo istorije grada, dok je dalji izazov da se ta vrednost još bolje predstavi i poveže sa razvojem kulturnog turizma.
*Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove - kulturno nasleđe u funkciji turizma“.
Projekat je sufinansiran iz budžeta grada Niša.
Ovo je bila prilika da meštani Rastine obave besplatne preventivne medicinske preglede, od merenja krvnog pritiska, šećera u krvi, do pregleda kod vojnog lekara.
Poručnik Igor Terzić, lekar opšte prakse u 1. centru za obuku Vojske Srbije, rekao je da je tokom pregleda posebna pažnja bila posvećena starijim, slabije pokretnim i nepokretnim osobama.
Kako je istakao, jedan od ciljeva bio je da se stanovništvu daju saveti o tome kako da poboljšaju kvalitet života.
– U saradnji sa Crvenim krstom i Zavodom za javno zdravlje realizujemo akciju i organizujemo preventivno medicinske preglede, koji se obavljaju rutinski.
Ono što je cilj je da stanovništvu damo savete kako da vode svoj život, kako da regulišu svoje zdravlje i poboljšaju kvalitet svog života.
Neke dijagnoze koje se najčešće javljaju su šećerna bolest i povišen krvni pritisak.
To su kompleksne bolesti koje se javljaju na terenu, najčešće genetske predispozicije, ali uz različite faktore sredine – rekao je poručnik Terzić.
Akciji „Vojni lekar na selu“ prisustvovao je i pomoćnik gradonačelnika za oblast socijalne zaštite i boračkih pitanja Savo Iriškić.
– Tradicionalno, već nekoliko godina unazad, organizujemo tu popularnu akciju „Vojni lekar na selu“.
Dolaze pripadnici naše vojske i uglavnom se stavljaju na raspolaganje građanima da ih pregledaju i jednostavno da budu tu uz nas – ispričao je Iriškić.
Sekretarka Mesne zajednice Rastina Ivana Šuput, istakla je da meštanima ovog naseljenog mesta „Vojni lekar na selu“ mnogo znači i zahvalila Vojsci Srbije što je uz svoj narod.
Htela bih da se zahvalim Vojsci Srbije u ime svih meštana sela Rastina.
Naše selo je uglavnom staračko, tako da ova akcija mnogo znači.
Kada vojni lekar dođe u selo, ovo je dokaz da to selo nije zaboravljeno, kao ni meštani.
Vojska je opet pokazala da je uz svoj narod – poručila je Šuput.
O tome kakvi su utisci sa pregleda posvedočio je Stevan Budimir, stanovnik Rastine.
Takođe, on je istakao da je akcija „Vojni lekar na selu“ dobra i korisna stvar.
– Pa to je odlična stvar, samo bi trebalo češće da se radi.
S obzirom da sam 73 godine i imam tri bajpasa, jer sam operisao srce, dobro je, malo mi je šećer povišen, al ovo ostalo je dobro – rekao je Budimir.
Prema najavama nadležnih, ova akcija će biti nastavljena i u narednom periodu, kako bi se stanovnicima ruralnih područja omogućili preventivni medicinski pregledi.
Projekat „(Na)zdravlje“ podržalo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Preduzeće „Putevi Srbije” je raspisalo javnu nabavku procenjenu na deset miliona dinara za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu izgradnje mosta na Dunavu kod Bačke Palanke sa pristupnim putevima, a tender je otvoren do 16. novembra, objavljeno je na Portalu javnihi nabavki.
Kako je pojašnjeno tehnička kontrola će se izvoditi fazno, u zavisnosti od završetka projektne dokumentacije.
Kako je u dokumentaciji pojašnjeno trasa budućeg puta i mosta preko Dunava planirana je tako da se uklopi u postojeću putnu infrastrukturu i zadovolji uslove plovidbe i održavanja rečnog korita.
Deonica počinje ispred kružnog toka sa skretanjima ka Bačkoj Palanci i Novom Sadu.
Na trasi je predviđen i manji most preko melioracionog kanala, na oko 260 metara od početka deonice
Put će najpre ići pravo, a zatim blagom krivinom preći preko postojećeg odbrambenog nasipa.
Na početku trase, na oko 260 metara od njenog početka, planiran je i manji most preko melioracionog kanala, uz dovoljno prostora za prolaz vozila i mehanizacije koja se koristi za njegovo održavanje.
Preko Dunava i ada put će se pružati pravolinijski, a na tom delu planirana je izgradnja novog mosta.
On će se nalaziti oko 2,5 kilometara uzvodno od postojećeg drumskog mosta Bačka Palanka–Ilok, odnosno na oko 950 metara od najbližeg dela granice sa Hrvatskom.
Na sremskoj strani trasa će krivinama i pravim delom biti povezana sa kružnim tokom iz kojeg će se skretati ka Neštinu, Viziću i Iloku.
Na kraju deonice, na sremskoj strani, planirana je izgradnja kružnog toka sa jednom saobraćajnom trakom.
Prečnik kružnog toka biće 45 metara, a širina kolovoza 6,5 metara.
U svim smerovima predviđena je po jedna ulivna i izlivna traka, kao i ostrva koja će razdvajati vozila prilikom ulaska i izlaska iz kružnog toka.
Tokom izgradnje kružnog toka biće obezbeđena privremena devijacija, odnosno izmenjena trasa kojom će se saobraćaj odvijati dok traju radovi.
Prilazni most sa sremske strane, u pravcu Neština, biće dug 630 metara i imaće devet raspona
Most preko Dunava, ukupne dužine 1.856 metara, činiće centralni deo iznad reke i dva pristupna mosta, sa bačke i sremske strane.
Na trasi je predviđen i manji most preko melioracionog kanala, na oko 260 metara od početka deonice.
Konstrukcija mosta preko Dunava podeljena je na tri celine.
Prilazni most sa bačke strane biće dug 658 metara, centralni deo preko reke 567 metara, dok će prilazni most sa sremske strane, u pravcu Neština, biti dug 630 metara.
Prilazni most sa bačke strane imaće čeličnu rešetkastu konstrukciju ukupne visine četiri metra, sa betonskom pločom.
Sastojaće se od deset raspona, a oslanjaće se na betonske stubove različitih visina, od 7,5 do 22 metara, što je uslovljeno konfiguracijom terena.
Centralni deo mosta biće izveden preko plovnog puta Dunava, tako da se obezbedi dovoljno prostora za prolaz brodova i pri visokom vodostaju.
Plovni profil predviđen je iznad kote visoke vode od 9,50 metara, a čist horizontalni razmak između dva stuba iznosiće 150 metara.
Ovaj deo mosta imaće četiri raspona.
Dva krajnja biće duga po 112 metara, dok će dva centralna raspona, od po 170 metara, biti najduža na celom mostu.
Čelična rešetkasta konstrukcija biće promenljive visine – najviše devet metara kod stubova, a četiri metra na sredini raspona.
Posebnost ovog dela je stub u obliku slova „A”, sa kojim će konstrukcija biti kruto povezana.
Kraći i brži put
Čitav saobraćaj iz zapadne Vojvodine ka Republici Bosni i Hercegovini u ovom trenutku se obavlja se preko državnog puta prvog B reda broj 12 (Subotica - Sombor - Odžaci - Bačka Palanka - Novi Sad - Zrenjanin - Žitište - Nova Crnja - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Srpska Crnja)), državnim putem drugog A reda broj 108 (Bačka Topola - Kula - Despotovo - Silbaš - Bačka Palanka - državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Bačka Palanka)) i dalje državnim putem prvog B reda broj 19 (veza sa državnim putem prvog B reda broj 12- Neštin - Erdevik -Kuzmin -državna granica sa Bosnom i Hercegovinom (granični prelaz Sremska Rača)).
Jedina alternativa za ovaj putni pravac je preko Novog Sada, jer između Bačke Palanke i Novog Sada nema nijednog mosta preko reke Dunav.
Izgradnjom novog mosta uspostavila bi se direktnija saobraćajna veza Bačke i Srema, a zapadna Vojvodina bi se bolje povezala sa Bosnom i Hercegovinom preko teritorije Srbije.
Istovremeno, skraćivanjem putnog pravca smanjili bi se troškovi transporta ljudi i robe.
Prilazni most sa sremske strane, u pravcu Neština, biće dug 630 metara i imaće devet raspona.
I njegovu konstrukciju činiće čelična rešetka visine četiri metra sa betonskom pločom.
Stubovi će se razlikovati po visini, a najviši će dostići 42 metra, s obzirom na to da se ovaj deo mosta proteže preko rečnog područja na znatno većoj visini od prilaznog dela sa bačke strane.
Sva tri dela mosta biće kontinualne konstrukcije.
Na spojevima centralnog i pristupnih mostova predviđene su dve velike modularne dilatacije, koje će omogućiti pomeranje konstrukcije do 40 centimetara u oba smera.
Most preko Dunava, ukupne dužine 1.856 metara, činiće centralni deo iznad reke i dva pristupna mosta, sa bačke i sremske strane
Postojeći most preko reke Dunav kod Bačke Palanke je ujedno i granični prelaz između Srbije i Hrvatske.
Od trenutka kada je Republika Hrvatska postala članica Evropske unije došlo je do stvaranja ozbiljnih problema kako za lokalno stanovništvo, a pogotovu za školsku decu iz naselja južno od Dunava i ljude kojima je potrebna hitna medicinska nega, tako i za tranzitni saobraćaj jer više ne postoji mogućnost formiranja malograničnog prelaza, kao i uvođenja lokalnih autobusa za prevoz putnika u malograničnom pojasu što je do tada bila praksa.
Jedina alternativa za ovaj putni pravac je preko Novog Sada, jer između Bačke Palanke i Novog Sada nema nijednog mosta preko reke Dunav.
Izgradnjom novog mosta ostvaruje se direktna veza tog dela Vojvodine sa Bosnom i Hercegovinom isključivo kroz teritoriju Srbije.
Kako je navedeno na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prva faza obuhvata projektovanje, pripremne radove, pobijanje šipova i radove na fundiranju, u vrednosti od 21.052.631 evra za koju će nakon umanjenja zbog zadržanog depozita biti plaćen neto iznos od 20.000.000 i počinje u roku od 35 dana od stupanja na snagu Ugovornog sporazuma.
Druga faza koja obuhvata sve preostale radove (uključujući između ostalog betonske stubove, čeličnu konstrukciju, kolovoznu konstrukciju mosta, prilazne saobraćajnice, drenažu i instalacije), u vrednosti od 108.879.785 evra i počinje odmah nakon što Izvođač primi avansno plaćanje od Finansijera (MGSI).
Finansiranje Projekta počinje u 2026.godini u iznosu od 5.000.000 evra iz budžeta RS.
Krajem prošle godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisalo je sa Putevima Srbije i španskom kompanijom „Centunion” komercijalni ugovor u vezi sa izgradnjom ovog mosta.
Podsetimo, pripremni radovi za izgradnju mosta su u toku, a ekipa „Dnevnika“ je još početkom oktobra uspela da priđe gradilištu kod Neština, u blizini graničnog prelaza, gde su bageri i kamioni bili angažovani na raščišćavanju terena i uklanjanju zemlje, kako bi se pripremio prostor za realizaciju ovog važnog projekta za tu lokalnu saomupravu.
Radovi kod Neština su usledili pošto je u septembru Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj „Putevima Srbije” izdao rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova koji prethode izgradnji pristupne saobraćajnice budućem mostu preko Dunava kod Bačke Palanke.
Početni radovi su planirani na neštinskom delu i obuhvataju geodetske radove, čišćenje terena, zemljane radove (iskop humusa, iskop u širokom otkopu, uređenje podtla, izradu nasipa, izradu posteljice (zamenu materijala) u useku i izradu završnog sloja drobljenog kamena u nasipu.
Pripremni radovi za koje je izdata ova građevinska dozvola mogu trajati najduže 12 meseci.
Osim toga, u oktobru je na sednici Skupštine opštine Bačka Palanaka, usvojena Odluka o Planu detaljne regulacije mosta preko Dunava.
Kako je pojašnjeno nakon potpisivanja okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Srbije i Vlade Kraljevine Španije uoblasti infrastrukturnih projekata predloženo je novo idejno rešenje za most i pristupnu saobraćajnicu.
Iako je promenjena konstrukcija mosta, osnovni elementi projekta ostali su isti – trasa i visina puta i mosta, uslovi za plovidbu Dunavom, kao i njihova udaljenost od plovnog puta i nivoa visoke vode.
Nisu menjani ni elementi saobraćajnice poput kolovoza, ograde, rukohvata i instalacija.
Projekat „Dunav – spona prirode i života opštine Bačka Palanka“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Opština Bačka Palanka.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Budi deo Republika zajednice.
